Tijanić

Poreska kontrola u RTS: Kako je RTS postala svratište za mutne ugovore Aleksandra Tijanića

 

Vaše pravo da ništa ne pitate

 

Za sada je, u kabinetu predsednika Borisa Tadića, postignut dogovor da se u RTS-u ništa ne dira dok ne prođu izbori. Procena je da će beskičmenjak Aleksandar Tijanić biti od koristi i "na zadatku" u predstojećoj izbornoj kampanji.

 

Piše: Insajder M1

  

Čuvena krilatica Radio-televizije Srbije (RTS) "Vaše pravo da znate sve" dobro zvuči, ali praktično prazno zveči. Preko grbače građana, zahvaljujući električnim brojilima EDB-a, naplata obavezne TV pretplate od 500 dinara čini nešto više od 50 odsto ukupnih godišnjih prihoda RTS-a (preko 150 miliona evra).

To svakako obavezuje prvu figuru nacionalne javne (medijske) kuće Aleksandra Tijanića da građanima položi račune za svoj rad i za čerupanje "javnog dobra".

Ali svršeni maturant gimnazije u Prištini od očiju javnosti krije sve što može da žigoše njegove marifetluke. Tako na veb-sajtu RTS-a poslednji finansijski izveštaj datira od 31.12.2008. godine, kao da je tada za Tijanića "stalo vreme".

To nije ni malo slučajno, jer se RTS poslednjih godina nalazi u fekalijama, dugovima i gubicima zbog kojih će na kraju neko ipak robijati.

A gde je kraj?

 

Zabela ili diplomatija?

 

Za sada je, u kabinetu predsednika Borisa Tadića, postignut dogovor da se u RTS-u ništa ne dira dok ne prođu izbori. Procena je da će beskičmenjak Aleksandar Tijanić biti od koristi i "na zadatku" u predstojećoj izbornoj kampanji.

U zavisnosti od kvaliteta saradnje i spremnosti da na raspolaganje žutima stavi kompletan marketinški i informativni program, braća bez gaća sa Andrićevog venca, spremaju Tijaniću "otpremninu".

Dve su opcije u igru.

Prema prvoj opciji za Tijanića, ali i za njegovu "desnu ruku" Nenada Lj. Stefanovića, biće obezbeđeno po jedno ambasadorsko mesto. Tijanić ne bira previše destinaciju, jer je svestan da mu je sve bolje od Zabele i Požarevca. Stefanović postavlja ultimatum da to bude Japan (Tokio) ili ništa drugo.

U suprotnom Neša će "propevati".

Prema drugoj opciji, ukoliko procene da time više dobijaju nego što gube, Tadićevi savetnici su spremni da za Tijanićem "povuku" vodokotlić.

U tom slučaju, ekspresno bi bili aktivirani svi materijali UBPOK-a, BIA i Poreske policije, koji se odnose na finansijsko poslovanje i štetne ugovore RTS-a.

 

Ptica u kavezu

 

Službe bezbednosti i Odeljenje za privredni kriminal SUP-a Beograd poseduju obimnu dokumentaciju o svim marifetlucima u RTS-u za vreme Tijanićevog mandata. Osim ugovora sa marketinškim agencijama Srđana Šapera i Dragana Đilasa, postoje na desetine ugovora zbog kojih je RTS zapao u kolaps.

Zbog Tijanićevih štetočinskih ugovora, svojevremeno je Poreska uprava Ministarstva finansija (Centar za velike poreske obveznike) boravila u terenskoj kontroli kod RTS-a.

Kontrolu je, u periodu od 29.3. do 14.5.2007. godine, izvršila poreski inspektor Gordana Polić (službena legitimacija br: 270018). Ona je potom napisala i potpisala zapisnik od 26 strana, koji je u Poreskoj upravi zaveden pod brojem 204225450, a u RTS-u pod brojem 1/2093.

Prekontrolisan je način zaključenja i efekti finalne realizacije desetine ugovora i aneksa koje je RTS zaključio sa preduzećem Zmex iz Beograda, čiji je vlasnik Veljko Vladović. A jedan od posebno spornih ugovora koji je Aleksandar Tijanić potpisao sa firmom Zmex jeste ugovor br. P-04336, od 23.11.2004. godine.

O ovom ugovoru svojevremeno se govorilo u javnosti, a odnosi se na štetočinsku, poslovno-tehničku saradnju između Zmexa  i PGP RTS-a. 

Šta u njemu piše i šta je s tim u vezi utvrdila Poreska inspekcija?

 

PGP lešinari

 

Sa rokom važenja od 10 godina Aleksandar Tijanić je u ime RTS-a, sa firmom Zmex planirao "zajedničku proizvodnju, osvajanje tržišta i plasman CD i DVD diskova". U tu svrhu Zmexu je ustupljen poslovni prostor, mašine i oprema PGP RTS-a u ulici Kneza Višeslava br. 86 u Beogradu.

Tijanić je u ime RTS preuzeo obavezu adaptacije poslovnog prostora i fizičkog obezbeđenja objekta. Prvobitnim ugovorom Zmexu je na korišćenje ustupljeno 500 kvm, zatim 593 kvm, da bi na kraju površina ustupljenog prostora dostigla površinu od 2.294 kvm.

Zmex se obavezao da, kao naknadu za ustupljeni poslovni prostor, isporuči PGP RTS-u, bez naknade, 144.000 jedinica muzičkih CD diskova ili budućih nosača zvuka godišnje. Predviđena je mesečna dinamika isporuke od 12.000 komada, odnosno količina muzičkih CD-ova koju je PGP proizveo samostalno tokom 2003. godine.

Takođe, obaveza Zmexa je bila da uveze i instalira novu opremu za proizvodnju diskova, da obezbedi projektnu dokumentaciju, da otkupi patente i licence, da sačini finansijsku konstrukciju, ali i da osposobi stručni kadar za rukovanje novom opremom.

Ugovorom o proizvodnoj i poslovnoj saradnji, od 25. februara 2005. godine, Zmex i RTS su usaglasili specifikaciju opreme i poslovnog prostora koju PGP RTS  ustupa Zmexu.

U pitanju su različite, ispravne i neispravne mašine i uređaji za proizvodnju diskova. A Zmex se ugovorom obavezao da će u roku od 15 dana (od dana zaključenja) obezbediti sredstva za opravku, servisiranje i remnont linije za proizvodnju diskova.

Po odredbama ugovora PGP RTS-u je pripadalo 20 odsto neto prihoda od proizvodnje diskova i zajedničke saradnje sa Zmexom.   

 

Vuk pojeo magarca

 

Interesantno je da je PGP RTS, dana 29.8.2005. godine, preduzeću Zmex na korišćenje ustupio liniju za replikaciju muzičkih CD-ova "Leybold Compact Line". Takođe, navedenom preduzeću je ustupljena i prateća oprema, tehnička dokumentacija, rezervni delovi i alati (Zapisnik br. 1996, od 30. avgusta 2005).

Vrednost sporne proizvodne linije ovlašćeni procenjivač procenio je na iznos od svega 60.000 evra, bez obzira što je njena nabavna vrednosti iznosila 94.831.987 miliona dinara.   

Ovakvo poklanjanje i otuđenje državne imovine izvršeno je 29. avgusta 2005. godine, ali bez obzira na to, Zmex i RTS su, 23. novembra 2004. godine, zaključili Aneks 2 osnovnog ugovora br. 04336/2-04. Time je između ostalog obrisan član 11. osnovnog ugovora koji je predviđao da PGP RTS ustupi liniju i prateću opremu na trajno korišćenje Zmexu.  

Nameće se pitanje kako i zašto je onda PGP RTS, tri meseca ranije, firmi Zmex ustupio celokupnu proizvodnu liniju za replikaciju muzičkih CD-ova!?

U vezi sa poslovno-tehničkom saradnjom RTS-a i Zmexa poreska inspektorka je, 8. maja 2007. godine, uzela i pisanu izjavu od Nebojše Nedeljkovića, tada direktora marketinga RTS-a.

Inače rešenjem br. 10444, od 30. marta 2004. godine, i članom 42. tadašnjeg Statuta JP RTS Aleksandar Tijanić je veoma perfidno prebacio odgovornost na Nedeljkovića. U svojoj izjavi Nedeljković je istakao da je ugovorom bilo predviđeno da će Zmex svoje obaveze prema PGP RTS-u vršiti isporukom 14.000 jedinica proizvoda (CD ili DVD) mesečno.

"Kako PGP nije imao programe u oblasti novih izdanja koji bi imali ekonomsku opravdanost i dali ekonomske efekte, to nije bilo zahteva od strane PGP-a prema Zmexu za njihovu isporuku, a bilo kakva namenska narudžbina bila bi neracionalna i stvorila bi troškove i nepotrebne zalihe blanko proizvoda", kaže Nedeljković u izjavi datoj u toku poreske kontrole.

Dakle, PGP RTS na kraju nije imao nikakve konkretne koristi, već samo štetu od saradnje sa preduzećem Zmex.

 

Batić "ulovio" Tijanića

 

Apsurdno je to što je državni prostor od 2.294 kvm, ali i oprema i mašine PGP RTS-a data na korišćenje privatnom preduzeću, bez ičije saglasnosti i bez ikakve realne novčane nadoknade.

Još 2005. godine, dakle dve godine pre nego što poreska inspekcija utvrdila sve ove činjenice u vezi sa saradnjom RTS-a i Zmexa, tužilaštvo je raspolagalo konkretnim dokazima. 

Nekadašnji ministar pravde i lider DHSS-a Vladan Batić, kao iskusan pravnik i advokat, prvi je namirisao kriminal Aleksandra Tijanića. Pokojni Batić je februara 2005. godine podneo krivičnu prijavu protiv Tijanića i tužiocu je predočio sve štetne ugovore i anekse ugovora sa firmom Zmex.

"Iz RTS sam saznao da su ovi ugovori potpisani bez raspisivanja javnog tendera, kao i bez saglasnosti Vlade Srbije, odnosno resornog ministarstva. Muzička produkcija PGP RTS nacionalno je blago i kulturna baština, stara više od 50 godina, zbog čega je saglasnost prethodno navedenih morala da postoji. Verujem da ovde ima elemenata krivične odgovornosti, odnosno zloupotrebe službenog položaja", rekao je tada Vladan Batić.

Osim poslovnog prostora i opreme, prema Batićevoj oceni posebno je bilo sporno to što je Zmex od Tijanića dobio pravo da koristi katalog PGP RTS-a, koji sadrži oko 15.000 filmskih i muzičkih naslova.

Bez obzira na navode Batićeve krivične prijave iz 2005. godine i zapisnik poreske inspekcije iz maja 2007. godine, Okružno javno tužilaštvo je aprila 2008. godine stavilo tačku na Tijanićevu plačku.

Naime, 15. aprila 2008. godine, tužilac je obavestio Batića da je njegova krivična prijava odbačena i da u radnjama Aleksandra Tijanića sa firmom Zmex navodno nema elemenata krivičnog dela.

"Ovakav postupak samo govori o tome kako radi Okružno javno tužilaštvo", ocenio je tada Vladan Batić.

Da je Batić tada u rukama imao konkretne dokaze i da je poslovno-tehnička saradnja RTS-a i Zmexa unapred bila osuđena na propast, svedoči upravo sporni zapisnik poreske inspekcije dok kog je Tabloid došao.

 

Prebijanje "magle"

 

Uzurpacija imovine PGP RTS-a od strane firme Zmex nije jedini štetočinski posao koji je navedenom preduzeću omogućio Aleksandar Tijanić. Zahvaljujući desetinama ugovora i aneksa koji su potpisani za vreme prvog Tijanićevog mandata, u kontinuitetu je ispumpavan novac sa računa RTS-a na račun Zmexa.

Vlada Srbije je Tijanića na funkciju direktora prvi put postavila 18. marta 2004. godine, pa nije ni slučajno što je Poreska inspekcija proveravala ugovore RTS-a i Zmexa koji datiraju iz perioda 2004-2005. godine.

Prema navodima iz zapisnika PoreskE inspekcije saradnja ova dva subjekta realizovana je najčešće prebijanjem, odnosno izjavama o kompenzaciji dugovanja.

Primera radi, ugovorom br. R0469, od 4. juna 2004. godine, Zmex ustupa licencirano pravo emitovanja TV programa RTS-u, dok RTS ovom preduzeću ustupa vreme za TV reklame u vrednosti od 120.000 evra.

Zatim, ugovorom br. 04170, od 14. septembrs 2004. godine, Zmex ustupa licencirano pravo za emitovanje filmskog TV programa RTS-u, dok RTS Zmexu na raspolaganje stavlja vreme za TV reklame u vrednosti od 125.000 USD i to sa 20 odsto rabata!

Ugovorom br. P-04158, od 22. juna 2005. godine, Tijanić je sa firmom Zmex dogovorio poslovno-programsku saradnju na zajedničkoj realizaciji TV prenosa Dragačevskog sabora trubača u 2005, 2006. i 2007. godini. Vrednost saradnje po ovom ugovoru u 2006. godini iznosila je 6.338.873 dinara!

Sva plaćanja u vezi ova tri ugovora, između RTS-a i Zmexa, vršena su bez keša, tako što su ugovorne strane potpisale izjave o međusobnom prebijanju-kompenzaciji.

Dakle, bez živih para i uz primamljive rabate.   

 

Treći kanal

 

Interesantno je da je, za vreme prvog mandata Aleksandra Tijanića, program za famozni Treći kanal RTS-a delimično proizvodilo upravo preduzeće Zmex.

Naime, 22. februara 2005. godine, tadašnja firma RTV 3. kanal d.o.o. i Zmex su zaključili ugovor br. 005/2005. 

Ugovor je predviđao da Zmex obradi, prevede, adaptira i sinhronizuje program i da potom finalni proizvod, pripremljen za emitovanje (na digitalnom TV nosaču), stavi na raspolaganje Trećem kanalu, u količini koja godišnje obezbeđuje 1.800 sati programa.

Vrednost ove količine programa je 360.000 evra (200 evra za jedan sat programa).

Istovremeno je ugovorom (član 7) predviđeno da se Zmexu ustupi reklamno vreme na Trećem kanalu RTS-a i to uz neverovatnih 40 odsto rabata!

Samo dan kasnije, 23. februara 2005. godine, JP RTS zaključilo je ugovor br. R-0439, kojim je preuzeo obavezu da firmi Zmex ustupi reklamno vreme na Prvom programu RTS-a. Kao da se već tada unapred znalo da Treći kanal neće ispoštovati svoju obavezu.

U 2005. godini Zmex je Trećem kanalu ustupio 301,6 sati programa, ali za uzvrat nije dobio reklamno vreme.

Tako je RTS, prema Protokolu br. 132, od 22. maja 2005. godine, priznala i preuzela dug Trećeg kanala prema Zmexu, koji je iznosio 60.320 evra!    

 

Zakidanje PDV-a

 

Kontrolišući ugovore između RTS-a i Zmexa Poreska inspekcija je došla do podataka koju ukazuju na činjenicu da je RTS pretrpeo štetu.

Naime, za vreme prvog Tijanićevog mandata, 26. maja 2004. godine, RTS i Zmex su zaključili aneks osnovnog ugovora br. R-04239, kojim je navedenoj firmi ustupljena licenca za prava emitovanja 18 TV serija iz produkcije RTS-a, na teritoriji Hrvatske i Slovenije.

Za period emitovanja od januara 2005. godine do januara 2010. godine, licenca je Zmexu ustupljena po ceni od 116.000 USD. A za TV serije "Stižu dolari" i "Zona" licenca je ustupljena po ceni od 57.500 USD.

Prema nalazu Poreske inspekcije RTS je propustio svoju obavezu da preduzeću Zmex izvrši fakturisanje po osnovu ustupanja licenci za emitovanje TV serija.

Zbog toga je 8. maja 2007. godine uzeta i pismena izjava od Nebojše Nedeljkovića, direktora komercijale i marketinga RTS-a.

Nedeljković je pokušao da objasni da je u nadležnim službama RTS-a grejs period iz ugovora i aneksa ugovora najverovatnije protumačen kao period u kome ne treba ispostavljati fakture Zmexu, s obzirom da je početak licenciranog prava prenosa od 1. januara 2005. godine.

Da problem bude veći, Poreska inspekcija je otkrila da RTS državi nije platio PDV po osnovu ustupanja licenciranog prava prenosa TV serija iz navedenog ugovora i aneksa ugovora. Prema Zakonu o PDV poreska obaveza je nastala danom prometa usluge od 10.050.126 dinara i to u poreskom periodu od 1. januara do 31. januara 2005. godine.

Time je budžet Srbije ostao uskraćen za 1.809.022 dinara, pa je Poreska inspekcija obračunala i utvrdila iznos kamate koju je RTS dužan da plati i to 1.102.593 dinara.

To što je državi zakinuo porez i nametnu kamatu Aleksandra Tijanića ne dotiče preterano, jer su na kraju ceh platili građani Srbije preko - TV pretplate.

    

 

Zakup opreme 12,9 miliona!

 

Umesto da kupi i na taj način trajno reši nedostatak tehničke opreme, direktor RTS-a Aleksandar Tijanić se opredelio za njeno iznajmljivanje i to naravno od firme Zmex. Ugovorom br. P-04232, od 6. septembra 2005. godine, RTS je od Zmexa iznajmio tehničku opremu koju je potom smestio u zgradu RTS-TV Beograd, ul. Takovska br. 10. Vrednost zakupa opreme iznosila je 3.000 evra mesečno u probnom periodu (član 3. ugovora), odnosno 4.000 evra mesečno nakon probnog perioda (član 5. ugovora). U periodu od septembra 2005. do decembra 2006. godine, zakup iznajmljene opreme od Zmexa RTS je ukupno koštao čak 12.933.702 dinara!

 

 

 

 

Krkanluk

  

Prema nalazu Poreske inspekcije firma Zmex je u periodu januar-decembar 2006. godine u restoranu i bifeu RTS-a napravila ceh od 676.385 dinara! Međutim, kada je krkanluk trebao da se plati, Zmex je u tome "posustao", pozivajući se verovatno na krilaticu "sve će to narod platiti". Poreska inspekcija je maja 2007. godine konstatovala da je RTS, zaključno sa 31. decembrom 2006. godine, od Zmexa uspeo da naplati svega 68.334 dinara!