Razaranje

Kako je zbog korupcije u Ministarstvu nauke, nevladina organizacija pod imenom CEON, uzurpirala naučni rad

Savijanje Šipke oko državnih para

Kako su svojevremeno Ministarstvu nauke umesto crnih prodati beli bubrezi, ko je predsednik i osnivač bizarne nevladine organizacije CEON sa sedištem u privatnom stanu, ko se bakće prodajom magle i "mambo-džambo" vradžbina i šta se desilo kada je sadašnji saziv Ministarstva nauke zavrnuo slavinu sirotom i jadnom CEON-u? Ko je sa Interneta uklonio najveći deo digitalne baze naučnih radova Srbije i ko je reketirao izdavače naučnih i stručnih časopisa? Odgovore na ova pitanja potražio je Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač.

Stanislav Živkov

Jedna od najpopularnijih narodnih poslovica svakako je ona koja kaže da zaludan pop i jariće krsti, što objašnjava gotovo svakodnevnu pojavu izmišljenih nauka koje se poput muda za bubrege skupo prodaju naivcima.

Među nepostojeće i izmišljene nauke svakako spadaju i prodavanja magle pod imenom Bibliometrija i scientiometrija koje navodno proučavaju kvantitativne aspekte produkcije, diseminacije, i upotrebe zapisanog znanja, što znači bavi se kvantitativnim proučavanjem fenomena kao što su autorstvo, izdavanje, čitanje, citiranje.

Ovo uključuje proučavanje porasta literature o danom predmetu, obrasce distribucije produktivnosti autora, disperziju članaka po časopisima, zastarevanje literature, epidemiologiju ideja, obrasce naučne saradnje, pa čak i predviđanja o tome ko će dobiti Nobelovu nagradu, što jasno pokazuje da je sve ovo zapravo pseudonauka ravna mambo-džambo i vudu-vradžbinama, a koja je, na žalost, po krajnje nesuvislim kriterijumima ranijih saziva Ministarstva nauke, svojevremeno promovisana u kapitalno i debelo plaćeno pseudonaučno dostignuće. Kao krajnji rezultat ove budalaštine, nastao je portal sci index koji je trebalo da predstavlja centralnu bazu digitalizovanih članaka i naučnih časopisa.

Naime, u svim normalnim državama postoje portali naučnih časopisa i digitalizovane bibliotečke građe. Tako u Sloveniji na adresi http://www.dlib.si/ postoji Digitalna knjižnica Slovenije. U Hrvatskoj, portal Hrčak, na adresi http://hrcak.srce.hr/, donosi hiljade digitalizovanih brojeva časopisa a ove se baze svakodnevno obogaćuju novim tekstovima u pdf formatu.

Narodna biblioteka Srbije je kao centralna ustanova na nivou republike, u okviru programa COBISS, svojevremeno stavila linkove za brojne časopise koji su do skora bili dostupni za download, ali sada toga najvećim delom nema. Pitanje je zašto je čitava baza skinuta a odgovor za to je vrlo prost: neko u Ministarstvu nauke Srbije napokon se prizvao pameti i prestao sa finansiranjem hohštaplerske klike okupljene oko udruženja građana CEON (Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci), koje je, zvanično, nezavisna naučno-tehnološka opservatorija, stacionirana u Beogradu.

U formalnom smislu, CEON je nevladina i neprofitna organizacija sa statusom pravnog lica. Okuplja istraživače i stručnjake iz više regionalnih istraživačko-razvojnih organizacija koji se bave problemima evaluacije u nauci i visokom obrazovanju. Značajan deo aktivnosti CEON-a posvećen je razvoju informacionih sistema koji se koriste u evaluativne svrhe.

U organizacionom smislu, CEON je virtuelni institut s relativno malim brojem stalno zaposlenih i brojnim spoljnim saradnicima. Za svoje programe i projekte obezbeđuje podršku iz vladinih, a delom i iz međunarodnih fondova. Glavni organ CEON-a je Generalna skupština koja istovremeno obavlja ulogu Nadzornog odbora. Izvršne funkcije obavlja predsednik o tome koliko je ova nevladina organizacija zapravo opskurna, najbolje govore podaci preuzeti iz registra udruženja pri APR-u, gde se pored ostalog vidi da je CEON, odnosno Centar za evaluaciju u nauci, sa matičnim brojem 17355830, osnovan još 06.12.2001. godine, a da mu je statut donet 21.04.2011. godine. Šifra delatnosti udruženja je 9499, odnosno, delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja, dok je oblast ostvarenja ciljeva- vrednovanje rezultata u domenu nauke i obrazovanja. Zastupnik je izvesni dr Pero Šipka, sa matičnim brojem 1008944710226 iz čega proizilazi da je rečeni dr Šipka odavno zreo za penziju.

Porodična manufaktura

Posebno je zanimljivo sedište ove bizarne nevladine organizacije. Nalazi se u Novom Beogradu na adresi Jurija Gagarina 111/106. Čovek bi očekivao da ovako eminentna pseudonaučna organizacija ima odogovarajući smeštaj, ali uvidom na sajt katastra Srbije, ustanovljeno je da je sedište CEON-a zapravo privatni stan u zgradi sagrađenoj na parceli 5112. Radi se o stanu površine 64 kvadrata u vlasništvu izvesnog Milana (Steve) Trnića a najlepše u svemu je činjenica da od anketiranih 35 vlasnika stanova u toj zgradi apsolutno niko pojma nije imao ni o CEON-u ni o Šipki, a malo njih je uopšte znalo i Trnića. Ipak, ispostavilo se da CEON neometano radi na adresi Kneza Miloša 17/6, gde zakupljuje deo privatne porodične kuće!

Vreme je pokazalo da je čitava ujdurma nezakonito započeta još davne 2006. godine od strane DOS-ovskog i DS-ovskog Ministarstva za nauku Srbije, odnosno njihovih vodećih "psihokrata" i njihovih simpatizera iz redova naučnika, kada je uvedena i birokratski "nadahnuto" i "kreativno" nametnuta galimatijas kvantifikometrijsko-"kategorijska" koncepcija i tehnologija klasifikovanja, "vrednovanja" naučnoistraživačkih radnika u državnim institutima u Republici Srbiji.

Tada su DOS-ovsko DS-ovski ideolozi-"vizionari" i komesari tzv. naučne politike, punih dvanaest godina u novom veku sami želeli da ožive stari dobri marksističko-lenjinistički postulat - "prerastanje kvantiteta u kvalitet".

Ali, umesto toga, dogodio se jedan pravi "antimarksizam" - "prerastanje kvantiteta u kvantitet", i to tako, što je naprasno osvanuo veliki broj kolega sa fakulteta iz nastave! Da li su i oni, tek sada, i pored svog neuporedivo boljeg materijalnog položaja i brojnih mogućnosti na fakultetima, pritisnuti kvantifikometrijom, progledali?

Stvar je u sledećem: ministarstvo je kategorizaciju protivzakonito nametnulo istrazivačkoj zajednici 2006. i tada je bilo vreme da se ovaj koncept ospori. CEON je zapravo osnovan sa ciljem da se problem nikad i ne reši, a problem su zapravo redom sve moguće tzv. "porodične manufakture" za publikovanje radova gde su u manje komičnim slučajevima svi iz iste struke (primer 1: tata visoki naučni funkcioner, mama i bivša supruga šef katedre, aktuelna supruga visoki funkcioner na univerzitetu, ćerka, zet...), a u više komičnim primerima svi nabrojani iz različitih struka (primer 2: mama akademik, tata bivši visoki funkcioner na univerzitetu i ćerka...).

Možda je potrebno napomenuti da su navedeni angažovani u naukama-oblastima gde je glavni naučni metod, izgleda, čista deskripcija. U takvoj situaciji ni najmanje ne čudi pojava likova poput dr Pere Šipke, koji je po bazičnom obrazovanju psiholog i psihometričar. Diplomirao je na Sveučilištu u Zagrebu, gde je i magistrirao, a zatim i doktorirao. Veći deo svoje karijere, proveo je predajući statističke, metodološke i informetričke kurseve na univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu.

Od 2002. godine nadalje, istovremeno služi kao predsednik CEON-a. Ta služba postala je najveći izazov njegove životne karijere a sada se upravo on našao pametan da se bavi vrednovanjem časopisa objavljenih u Srbiji, i to bakćući se sa uticajnošću časopisa i njihovim drugim bibliometrijskim karakteristikama, uključujući i one koje odražavaju integritet izdavaštva, kvalitet recenziranja i legitimnost citatiranja.

Ipak, o tome koliko je CEON zapravo bizarna organizacija najbolje potvrđuju sami oni na svom sajtu gde doslovce piše kako je Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON) nezavisna naučno-tehnološka opservatorija, stacionirana u Beogradu.

U formalnom smislu, CEON je nevladina i neprofitna organizacija sa statusom pravnog lica. Okuplja istraživače i stručnjake iz više regionalnih istraživačko-razvojnih organizacija koji se bave problemima evaluacije u nauci i visokom obrazovanju. Značajan deo aktivnosti CEON-a posvećen je razvoju informacionih sistema koji se koriste u evaluativne svrhe. U organizacionom smislu, CEON je virtualni institut s relativno malim brojem stalno zaposlenih i brojnim spoljnim saradnicima.

Za svoje programe i projekte obezbeđuje podršku iz vladinih, a delom i iz međunarodnih fondova.

Glavni organ CEON-a je Generalna skupština koja istovremeno obavlja ulogu Nadzornog odbora. Izvršne funkcije obavlja predsednik. Iz svega ovoga jedino je jasna činjenica da je CEON zapravo nepostojeći institut s jedinim ciljem punjenja džepova dr Šipke i ekipe okupljene oko njega i to skupo naplaćujući u nauci nepotrebne i nepostojeće usluge koje su bitne jedino dr Šipki i tim parazitima koji već godinama pljačkaju džepove poreskih obveznika Srbije.

O tome na šta se godinama bacao novac najbolje pokazuju ciljevi CEONa navedeni na njihovom sajtu: scijentometrija (bibliometrija, informetrija) tj egzaktna disciplina koja je akumulirala brojna saznanja zasnovana na čvrstim podacima, ali i društvena nauka koja uspeva da razjasni društvene i psihološke činioce koji utiču na složeni predmet vrednovanja i ponašanje istraživača u ulogama vrednujućih i vrednovanih;

Iz svega ovoga jasno je da je u pitanju najordinarnija budalaština ali stvar postaje krajnje ozbilja jer se ovako eminenta ekipica parazita počela baviti I izradom SC Indeksa koji je navodno doskora bio citatna baza sa radovima dostupnim u punom tekstu.

Međutim i CEON i dr Pero Šipka su tek nedavno pokazali svoje pravo lice! Naime, pošto je Ministarstvo nauke prestalo da arči pare na CEON-ove budalaštine što je za posledicu imalo doslovni nestanak sa Interneta najvećeg dela baze podataka i linkova za pregled najvećeg dela naučnih časopisa Srbije, što je izazvalo konsternaciju i ogorčenje kod svih izdavača i ustanova.

Nevladini prevaranti na državnom budžetu

Tako je pre nekoliko nedelja svim institucijama kulture koje su izdavači stručnih i naučnih časopisa stigao e-mail kojim je CEON obavestio izdavače da časopisi u njihovom izdanju više neće moći biti indeksirani u Srpskoj CITATNI indeksu (SC Indeks) kao ni u Bibliometrijskom izvještaju o časopisima, budući da je ove godine prekinuto finansiranje tih projekata od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Istovremeno je izdavačima ponuđena mogućnost da saradnju nastave nakon uplate pretplate za određeni korisnički paket, sa rokom do 19. marta 2015. godine, a malo je poznato da je CEON redom svim izdavačima tražio prosečno 40.000 dinara godišnjeg harača za web hosting jednog jedinog časopisa. Istovremeno je CEON sa Interneta uklonio sve podatke koji su više godina unošeni i bili široko korišteni od strane domaće i međunarodne kulturne i naučne zajednice. Na ovo nije reagovalo Ministarstvo kulture i informisanja koje izdvaja značajna sredstva za finansiranje većeg broja naučnih i stručnih časopisa, a ni Narodna biblioteka Srbije koja je takođe nadležna kao centralna biblioteka i za server sa bazom podataka.

Zbog navedenog postupka CEON-a preti urušavanje ugleda i uticaja naših časopisa a time i samih institucija. Stoga se postavlja nekoliko pitanja na koja do danas niko od nadležnih nije bio u stanju da pruži iole suvisao odgovor: ko može da kaže da li će i u budućnosti SCIndeks biti jedini servis, a CEON jedino odgovorno telo u Republici Srbiji za pravljenje i vođenje citatnih indeksa, bibliometrijskih analiza, povezivanje s međunarodnim bazama podataka iz tih oblasti, dodeljivanje DOI broja za sve časopise osim vodećih?

Takođe bi bilo jako bitno da se neko odvaži da kaže da li se može očekivati, da u dogledno vreme te poslove preuzme na sebe Narodna biblioteka Srbije u čijoj bi nadležnosti zapravo trebao da bude kompletan posao koji je neko mnogo pametan poverio CEONU?

Naime, Srpski citatni indeks (SCIndeks) je objedinjavao više funkcija: u njemu su se nalazili podaci o preko 400 domaćih stručnih i naučnih časopisa, oko 150.000 u njima objavljenih članaka, zatim oko 2.000.000 korištenih referenci, citiranost po autorima i unutar časopisa, slobodan pristup ka više od 50.000 kompletnih članaka (preuzetih iz repozitorija Narodne biblioteke Srbije) i drugo.

O kakvom je hohštapleraju reč najbolje govori činjenica da je u oktobru 2013. godine SCIndeks sadržavao 1.878.022 referenci iz 142.869 članaka od kojih 52.725 u vidu punog teksta, objavljenih u 411 časopisa.

Nakon izbacivanja časopisa koji nisu u sistemu pretplate, ostalo je svega 339.846 referenci iz 19.990 članaka od kojih 12.172 u vidu punog teksta iz nepoznatog broja časopisa. Razlika je očigledna. Samovoljnim i skandaloznim činom uklanjanja ogromne, do tada javno dostupne, količine podataka naneta je velika šteta stručnoj i naučnoj javnosti Srbije.

Praktično bez ikakvog prethodnog upozorenja izbrisan je javni pristup stotinama časopisa, desetinama hiljada kompletnih radova kao i uvid u citiranost, odnosno preko 1.500.000 korištenih referenci.

Posledica toga je iznenadna nevidljivost najvećeg dela naučnog rada u Srbiji i svetu, a posledice će osećati ne samo časopisi, već pre svega stručnjaci koji u njima objavljuju, budući da od kategorije časopisa zavisi broj bodova koji oni nose, a od broja bodova zavisi kategorija naučnog radnika i finalno njegova plata kao i ukupno finansiranje naučnih projekata, jer i oni se ocenjuju prvenstveno na temelju ukupne količine spomenutih bodova.

Časopisi koji su u nižim kategorijama time odbijaju kvalitetnije autore, a bez kvalitetnih autora nema ni dobrog časopisa. Ovaj sažeti opis samo jednog dela CEON-ovog lopovluka i kriminala, koji se ogleda u uklanjanju najvećeg dela SCIndeks-a, dovoljno je ilustrativan da bi se shvatilo koliku štetu široj zajednici nanosi davno doneta odluka, da jedan neophodan i važan posao bude poveren bizarnoj nevladinoj organizaciji.

Najveća sramota srpskoj nauci i kulturi naneta je time što baš nikome nije zasmetalo, da se rezultati prethodnog rada, u najvećoj meri finansiranog direktno iz budžeta Republike Srbije, naprosto obrišu i uklone. Sa pravom se postavlja pitanje da li je moguće da praktično bez ikakvih posledica višegodišnji rad na SCIndeks-u bude izbrisan?

"Naučno preduzetništvo", a ustvari kriminal

Čitav taj posao finansiralo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a obimne resurse na raspolaganje je stavljala i Narodna biblioteka Srbije koja je pod ingerencijama Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Bilo bi jako važno da se u ovo umeša i Ministarstvo unutrašnjih poslova kako bi se mućkama dr Pere Šipke i bratije okupljene oko njega, napokon stalo na put, a pošto za sada javnosti nisu poznati detalji ugovora koje je CEON sklapao s institucijama i javnim ustanovama Republike Srbije, bilo bi neophodno proveriti iste i ustanoviti ko je zapravo vlasnik prava nad SCIndeks-om, kao i podacima koji se u njemu nalaze. U svakom slučaju sve vreme treba imati na umu učešće u finansiranju tog posla u kojim je, na razne načine učestovala Republika Srbija.

Međutim, ovo nije sve pošto se u nedavno ispostavilo da je CEON još 2013. godine pokrenuo i projekat South East European Science Amended, odnosno http://ceoncees.org/gate/WhatsAndWhys.aspx, što znači da je finansirajući projekt SCIndeks-a, naša Vlada finansirala i daljnji komercijalni razvoj CEON-a. Naravno, ne direktno, već tako što je očito bila glavni finansijer ove formalno nevladine i neprofitne organizacije, a iznad svega osiguravajući im vredne reference na temelju omogućavanja razvijanja SCIndeks-a.

Na spomenutom South East European Science Amended, CEON je izdavačima ponudio '' partnerski odnos '', to jest plaćanje pretplate za usluge, koje sada pokušava uvesti i kod nas pri čemu se CEON i dalje deklariše kao '' neprofitna organizacija ''.

A, o tome kolika je navodna neprofitnost CEON-a najbolje govori činjenica da je SCIndeks direktno iz budžeta finansiralo Ministarstvo nauke, a korišteni su i resursi Narodne biblioteke Srbije, koji su takođe nastali u najvećoj meri iz budžeta Republike Srbije (finansiranje rada Narodne biblioteke Srbije, režija, plate, ali i finansiranje izdavanja naučnih i stručnih časopisa, koji se gotovo u celosti financiraju iz budžeta).

O obimu lopovluka DR Šipke najbolje svedoči i nedavna promena internet adrese SCIndeks-a: stara adresa je bila vezana za Narodnu biblioteku Srbije (http://scindeks.nb.rs) što je stvaralo iluziju da se radi o pouzdanom mestu unutar renomirane nacionalne institucije, da bi pre par sedmica naprasno osvanula nova adresa () na šta naravno opet niko nije reagovao.

Da stvar bude još gora, do pre par sedmica je i Repozitorijum Narodne biblioteke Srbije u svojoj adresi sadržavao naziv projekta za koji se sada ispostavilo da njime slobodno raspolaže privatna nevladina organizacija (). Da se radi o svemu drugome bilo bi potpuno normalno da se privatno lice okreće preduzetništvu i naplaćuje svoj rad.

Međutim, pitanje je da li se uzurpacija i ukidanje pristupa SCIndeks-u, koji je nastao i bio razvijan sredstvima iz budžeta Republike Srbije, može posmatrati samo kao logičan potez preduzimljive osobe ili to treba gledati kao kriminal?

Način na koji je SCIndex ugašen i kasnije upućeni poziv, tačnije rečeno ucena, za daljnju pretplatu se zato ne mogu posmatrati kao pravo na slobodnu volju jedne nevladine organizacije nego prvenstveno kao urušavanje ugleda Narodne biblioteke Srbije, a time i poverenja u institucije Republike Srbije. Krajnje je vreme da se nađe neko da odgovori na sledeća pitanja: ko je ovlastio i platio Peru Šipku za njegov projekat, tzv. Srpski citatni indeks, ko je odobrio "reketiranje" časopisa za njihovo elektronsko uređivanje i ko je odobrio uklanjanje najvećeg dela baze podataka Sci Indexa?

Krajnje je vreme da neko reaguje i razbuca sve parazitske nevladine organizacije koje uzurpiraju srpsku nauku i kulturu, a krajnje je i vreme za svečani zalazak CEON-a i dr Pere Šipke!