(P)likovi

Aleksandar Vučić je i navijače-huligane stavio u svoju službu

Samo su navijači bučni u Mutavoj Srbiji

Kad se u vrhu vlasti nalaze tipovi s nadimcima Peder, Slina, Dr Smrt, Bizon ili Vulin, logično je što blisko sarađuju s Mutavim, Rošavim, Ćelavim, Kreletom i Kokezom. Logično je i da takozvani navijači imaju istaknuto mesto u naprednjačkom mafijaškom sistemu. Koliko su značajni, videlo se posle ubistva Aleksandra Stankovića, vođe Partizanove navijačke grupe „Janjičari". Najveći savremeni srpski slikar Ljuba Popović na onaj svet ispraćen je sa šest strana čitulja u „Politici" i „Večernjim novostima", a Stanković, zvani Sale Mutavi, sa 16. Fudbaleri i košarkaši Partizana na utakmice su izlazili u majicama s njegovim likom, sahranu su uveličali brojni predstavnici političke, poslovne i estradne elite. Da predstava bude kompletna nedostajalo je još samo da vlast odredi trodnevnu žalost zbog gubitka pouzdanog saradnika, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde, dugogodišnji saradnik i prijatelj Aleksandra Vučića

Predrag Popović

Sve što je javnost saznala o Saletu Mutavom predstavlja samo zbir koloritnih detalja za portret njegovog logoreičnog imenjaka Pedera.

Aleksandar Vučić je političku karijeru gradio najprimitivnijim populizmom u kome je izrazitu pažnju poklanjao sportu i navijačima. Za razliku od Miloševića, Šešelja, Đinđića, Koštunice, Tadića i ostalih kabinetskih, tj. štreberskih politikanata, Vučić je shvatao kakvu moć imaju momci s terena i, naročito, s tribina. Vođen parazitskim instinktom potrudio se da stekne uticaj na njih.

Istovremeno, dok je plasirao besmislice o svojim školskim uspesima, predstavljao se kao vatreni navijač Crvene zvezde. U javnim nastupima je često isticao učešće u navijačkim nestašlucima. Tako je u intervjuu zagrebačkom „Globusu" tvrdio da je trag ostavio širom bivše Jugoslavije: „Mene su svojevremeno u Zagrebu pritvarali kad sam dolazio na utakmice između Dinama i Crvene zvezde. Često sam se tukao, mislim da to znaju i vođe Bed blu bojsa. Teško da će ijedan od vođa BBB reći da sam kukavica. Znaju to Hasan, Šejtan i Sarma. Oni su bili vođe Dinamovih navijača zajedno sa Sandrom Kokanom. Sve vođe BBB sam dobro poznavao. Dugo godina sam se čuo s Hasanom. On mi je jednom u Pirovcu, mestu pored Šibenika, spasao život. Bilo je to uoči početka rata u Hrvatskoj, kad su svi oni bili protiv Srba, a ja, valjda, namerno govorio nešto što njima nije bilo po volji."

U intervjuima srpskim medijima, da bi naglasio koliko je vatren navijač, tvrdio je da se samo dva puta u životu napio, kad je Zvezda osvojila titulu prvaka Evrope u Bariju i kad mu se rodio princ prestolonaslednik Danilo. U razgovorima sa saradnicima priznao je da se još dva puta napio, kad je ubijen Slavko Ćuruvija, a zatim i proslavljajući likvidaciju, kako je govorio, izdajničkog i mafijaškog đubreta Zorana Đinđića.

U Vučićevim navijačkim sagama ima istine koliko i u budalastim lažima da je prvu platu zaradio u nekoj londonskoj gvožđari, koja, kako se pokazalo, nije ni postojala u vreme dok je on boravio u Engleskoj. No, srpski baron ne dozvoljava da ga činjenice sputavaju, zato je u svoje marketinške trikove uvlačio i sport. Iako fizički ozbiljno limitiran, opušteno je objašnjavao da ga je samo povreda leđa sprečila da napravi fantastičnu košarkašku karijeru. Kad je video da je Dražen Petrović osvojio srca mnogih Srpkinja, u naletu nacionalističke i sportske strasti, mladi Alek poželeo je da postane košarkaš i da ženskom delu vaskolikog srpstva ponudi pravog, navodno čistokrvnog idola. Nažalost, pričao je, kičma ga je izdala, pa se nije vinuo do NBA visina.

Nedostatak sportskih iskustva nadoknadio je talentom za spletkarenje. Još kao radikal trudio se da što više sazna o igračima, trenerima, menadžerima i, naravno, navijačima. Skupljajući pouzdane informacije i čaršijske glasine, koje je povremeno plasirao u medije, došao je do saznanja na kojima bi mogle da mu pozavide sve špijunske službe. U Srbiji, verovatno, niko ne raspolaže s više podataka o tome koji igrači imaju ugovore s Rajom Božovićem, Draganom Stojanovićem Kekom, Zoranom Stojadinovićem ili Miodragom Ražnatovićem; ko i kako sklapa transfere, ali i ko je najuticajniji na Zvezdinom „Severu", a ko na Partizanovom „Jugu".

Dok su drugi srpski političari navijače tretirali uglavnom kao problematične grupe kriminogenih omladinaca, Vučić je shvatao koliku moć imaju i kakvim načinima manipulacije može da ih iskoristi. Kao najbolju ilustraciju svojih analiza pominjao je Željka Ražnatovića Arkana.

Vođa Srpske dobrovoljačke garde i Stranke srpskog jedinstva prvi je u političkim aktivnostima otvoreno upotrebio uticaj na „Delije". U svom stilu, na silu, Arkan je preuzeo „Sever", od raznih „ciganskih" najvijačkih frakcija formirao je „Delije" kao paravojnu i paraudbašku jedinicu.

- Sve, politika i biznis, sve se vidi na tribinama. Eto, na „Severu" je objavljena smrtna presuda Arkanu - govorio je Vučić saradnicima. - Dobro se sećam, u septembru 1997. bio sam na utakmici Zvezde i Obilića. Naravno, rezultat je bio dogovoren, 1:1. Međutim, bio je dogovoren i napad na Arkana. On je sedeo na klupi, sa stručnim štabom i rezervnim igračima. U jednom trenutku „Delije" su počele da skandiraju „Oj, vitezovi sa Vračara, danas vam se Ceca kara". Arkan je skočio i počeo da maše rukama i urla. Navijači se nisu utišali. Gledao sam ga kako polako ide stazom, prema „Severu". Šta ga je snašlo shvatio je tek kad je prišao ogradi. Prema njemu se sjurila gomila momaka. Gađali su ga kovanicama, upaljačima i flašama. Tada sam shvatio, a sigurno je i on, da je gotov. Do juče su ti momci drhtali na pomen njegovog imena, sad ga vređaju i ponižavaju. Sigurno su dobili nečiji signal da to rade, a to je mogao da im dozvoli samo neko moćniji od Arkana.

Manje dramatičan, ali politički jednako jasan signal s tribina dobijali su i drugi srpski lideri. Miloševićev pad najavljen je sloganom „Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane". Vučića je posebno obradovalo uvredljivo skandiranje Zoranu Đinđiću, na Tašu, prilikom reprezentativne vaterpolo utakmice na otvaranju Svetskog FINA kupa 2002, što je shvatio kao početak kraja „dosmanlija".

I pre nego što je došao kraj poslednjeg dosovskog derivata, tandemu Tadić-Koštunica, Vučić je uspeo da stekne poverenje navijača.

Zvezdaše je osvojio odbranom Dragana Džajića. Javno je kritikovao način na koji je Džajić uhapšen i satanizovan snimkom s lisicama na rukama. Tajno, mimo medija, pričao je da legendarni fudbaler i funkcioner Zvezde nije ništa drugo do primitivna jajara.

- Zečević i Bjeković su kriminalci velikog formata. Oni su se potrudili da sakriju tragove svojih pljački, osnivali su kojekakve agencije i firme u Belgiji i Velikoj Britaniji, preko kojih su sklapali fantomske ugovore s menadžerima i fudbalerima. Bog sveti ne bi mogao da razmrsi njihove poslove i dokaže kako su izvlačili i pare iz Partizana trpali u svoje džepove. E, Džaja je mislio da je mnogo pametan i nedodirljiv. Da se ne bi zamarao, on je naprosto falsifikovao potpise svojih fudbalera, skidao pare s računa u Komercionalnoj banci, nadajući se da ga niko nikada neće pozvati na odgovornost - govorio je Vučić još dok je bio radikal.

Kad se transformisao u bosa naprednjačkog kartela iskoristio je istog „primitivnog prevaranta" da preuzme Zvezdu. Plan je bio jednostavan: Džajića će vratiti na funkciju predsednika, a klub će voditi Vučićevi ljudi od poverenja. U noći 13. na 14. novembar 2012, dok pošten svet spava, Vučić je upao u Zvezdu i postavio novo rukovodstvo, od milja nazvano Radna grupa. U društvu sveprisutnog tzv. socijaliste Aleksandra Antića, Vučić je promovisao novog-starog predsednika i njegove saradnike Nebojšu Čovića, Branka Radujka, Ivicu Tončeva, menadžera Zorana Stojadinovića, kuma Zorana Bašanovića, Predraga Ćulibrka iz „Telekoma" i tada anonimnog, danas izuzetno moćnog Slavišu Kokezu. Džajić je znao da mu je namenjena uloga marionete, kojom vladar samo zamajava javnost, zato je pokušao da se izvuče objašnjenjem da nije u redu da se vrati u Zvezdu pre nego što se završi sudski postupak protiv njega. Briga Vučića. Džaja mu je bio potreban, a carska se ne odbija. Vučić ga je postavio, malo kasnije oterao, ali bar ga je oslobodio optužbi da je sa još trojicom saradnika nezakonito prisvojio 11 miliona evra. Zastrašen, Džajić i danas vraća uslugu vladaru. U poslednjoj predizbornoj kampanji, Srpska napredna stranka organizovala je turneju Zvezdinih veterana, koji su po vojvođanskim selima igrali fudbal, pa je i Džaja, pod stare dane, trčkarao po Glogonju i agitovao za Vučića.

Kad je režim Tadića i Koštunice pokušao da se obračuna s kriminalnim grupama sa „Severa" i „Juga", Vučić im se otvoreno suprotstavio, braneći ih od optužbi koje je iznosila Brankica Stanković u „Insajderu". Kako i ne bi, spojila ih je ista vrsta krvožedne emocije. Kao što je Vučić nekada pretio osvetom vlasniku „Dnevnog telegrafa", tako su navijači Partizana s tribina poručili Stankovićki: „Otrovna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija". Dokazujući licemerje „dosmanlija", Vučić je podsećao javnost da je upravo B92 dodelila deset baklji kao „nagradu za životno delo", zbog učešća u petooktobarskim promenama. Radikal Vučić im je to oprostio čim su mu zatrebali.

Nije trebalo mnogo, pa da huligani u Vučiću prepoznaju svog novog vođu. Dok se bavio politikom, Šešelj je iz haške ćelije sumnjičio Vučića da je, uz pomoć navijača, iscenirao tuču na radikalskom protestu podrške tek uhapšenom Radovanu Karadžiću. Prema toj spekulaciji, Vučić se s vođama navijačkih hordi dogovorio da izazovu sukob s policijom i prekinu miting, kako bi on kasnije mogao da optuži režim za torturu. Nažalost, nasilje se otelo kontroli, batine su dobili Kokeza, kao i tadašnji poslanici Borislav Pelević i Dragan Marić, a nekoliko pendreka zveknulo je po Vučićevim leđima. Na tri koraka od Vučića brutalno je pretučen Ranko Panić, koji je desetak dana kasnije preminuo u Urgentnom centru.

Šest meseci ranije Vučić je učestvovao u organizaciji protesta „Kosovo je Srbija", koji je završen spaljivanjem američke ambasade, u čijem plamenu je život izgubio mladi Partizanov navijač Zoran Vujović. U patriotskom zanosu, Vučić je upravo na televiziji B92, u „Utisku nedelje", optužio američke marince da su ubili Vujovića, a nije krio ni divljenje prema revoltiranim srpskim demonstrantima.

- Pred američkom ambasadom video sam neke ljude čijoj hrabrosti se zaista divim. Video sam jednog momka, nemam pojma ko je, ja takvu hrabrost u životu nisam video. Dečko je stajao na ulici, prema njemu su išla tri Hamera prepuna žandarma, a on je stajao na sred ulice i rekao: „Šta je?" Niko nije smeo da izađe. Znači, došlo je dotle da je u glavi i u srcu tog čoveka bilo toliko gneva i naboja da mu je bilo svejednošto je mogao da pogine - rekao je tada Vučić ono što su svi navijači hteli da čuju od svog pravnog zastupnika.

Suđenja za oba slučaja, i Panića i Vujovića, još nisu okončana, a u oba advokati i sudije pokušavaju da zataškaju ulogu koju je imao Aleksandar Vučić.

Dolaskom na vlast, Vučić je zloupotrebio policiju i pravosuđe da zataška brojna kriminalna dela mnogih svojih saradnika, pa i navijačkih vođa. Kako to u praksi izgleda pokazao je primer Saleta Mutavog.

Aleksandar Stanković je ubijen 14. oktobra 2016. nedaleko od beogradskog Centralnog zatvora. Ministar policije Stefanović odmah je objavio rat mafiji, „kriminalcima i banditima koji dolaze u Beograd i Srbiju i misle da na našim ulicama mogu da se obračunavaju kao da je ovo njihova prćija". Dosije Saleta Mutavog pokazuje da je ovo Vučićeva prćija.

Početkom marta 2006. godine policija je uhapsila osmoricu osumnjičenih za prodaju droge i druga krivična dela. Kao vođa te grupe označen je Stanković. Beogradski Viši sud je 20. decembra 2011. doneo presudu kojom ga je osudio na 5 godina i 10 meseci zatvora, kao i na novčanu kaznu od 50.000 dinara. Apelacioni sud je presudu potvrdio 6. februara 2013. i prosledio je na izvršenje Prvom osnovnom sudu.

Umesto u zatvor, Stanković je 2013. godine prešao iz Zvezdinog u Partizanov navijački tor. Zbog ubistva francuskog državljanina Brisa Tatona rasformirana je grupa „Alkatraz", pa su primat na „Jugu" preuzeli „Janjičari", na čijem čelu se našao Sale Mutavi. Upotrebnu vrednost dokazao je upadom u klupske prostorije u decembru prošle godine, kad je prinudio ceo Upravni odbor Partizana da podnese ostavku.

Pored obaveze da kontroliše druge navijače i pojedince iz uprave Partizana, ostanak na slobodi Stanković je odrađivao i uslugama Srpskoj naprednoj stranci. U izbornim kampanjama, palicama i bokserima, ubeđivao je građane da glasaju za Vučićev gang, a mediji su nedavno objavili da je i lično, pod fantomkom, učestvovao u rušenju zgrada u Savamali.

Podrška vlasti sačuvala ga je od zatvora, ne i od groba. Sahrani su prisustvovali Partizanov generalni direktor Miloš Vazura i novi predsednik Milorad Vučelić, najviđenija zadušna baba, koja je na onaj svet ispratila Slobu, Arkana i mnoge druge gospodare i sluge. Nad grobom, govor je održao Stankovićev drugar Veljko Belivuk, koji je imao sličan razvojni put.

Krajem aprila ove godine na parkingu ispred Partizanovog stadiona divljački su pretučeni Božo Kumburović i Nebojša Petković, Vazurini saradnici. Za napad su okrivljeni Veljko Belivuk Velja i Darko Ristić Meda. Tokom suđenja koje je završeno presudom na godinu dana kućnog pritvora, otkriveno je da Belivuk odavno ima krivični dosije. Samo mesec dana pre nego što je pretukao Kumburovića, Belivuk je pravosnažno osuđen za nanošenje teških telesnih povreda jednom mladiću ispred splava „BlayWatch" u oktobru 2007. godine. Iako je prvo optužen za teško ubistvo u pokušaju i nedozvoljeno posedovanje oružja, zbog promene iskaza svedoka na kraju je pravosnažno osuđen na pet i po meseci zatvora za nanošenje teških telesnih povreda, taman koliko je proveo u pritvoru, a optužba za oružje je otišla u zastarevanje.

Vučić, svemoćni gospodar života u Srbiji, može sve što mu se prohte, samo ne sme da dirne u navijače.

- Kad se svira faul nekom igraču, a oni misle da nije pravično sviran, odmah kažu: Vučiću, pederu! Super je kad treba da problem rešava jedan čovek, ali to treba da rešavaju sistem i institucije i ja verujem da će imati snage - tvrdio je Vučić, kreator ovakvog državnog sistema i šef svih institucija, koje od sudskih sankcija godinama štite okorele kriminalce.

U jednoj čitulji Saletu Mutavom lepo je napisano: „Mi smo vojska". Tačno, huligani i kriminalci danas su okupljeni u Vučićevim elitnim odredima. I pre nego što je Stanković sahranjen, košarkaška utamica Partizana protiv Olimpije, počela je minutom ćutanja u čast ubijenog dilera droge. Gripa normalnih navijača zvižducima je pokušala da iskaže neslaganje s tim činom, ali brzo je ućutkana nasrtajem huligana. Stankovićevi sledbenici tukli su i navijače na fudbalskoj utamici Partizana i Radničkog iz Niša, koji su se ohrabrili da skandiraju „Vučiću, pederu".

Zna Vučić, kad pravi navijači, normalni ljudi, počnu da ga prozivaju na stadionima, pad s vlasti je nizbežan. Uzalud je povezao tri ključne tačke svog sistema vladavine: policiju, pravosuđe i mafiju. Uz njihovu pomoć pokušava da stvori mutavu Srbiju. No, i on zna da je svaka diktatura osuđena na propast, samo je pitanje vremena.

NOVU KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

A 1. Fudbalski savez naprednjačkih svodnika

Aleksandar Vučić je pod kontrolu uzeo Zvezdu, Partizan i Vojvodinu. Da bi mogao da razvije biznis bio mu je neophodan i Fudbalski savez Srbije.

U vreme naprednjačkog uspona na vlast, Savezom je neprikosnoveno upravljao Tomislav Karadžić, Vučićev moralni dvojnik. Kao takav, Karadžić je neko vreme uspevao da se odupre. Pomagao mu je stari dužnik Tomislav Nikolić, čiji sin Branislav je dobio posao u FSS. Kad su shvatili da Vučić u vrh FSS namerava da instalira svog poslušnika Slavišu Kokezu, dva Tomislava su uzvratili paljbu.

- Kažu da se Kokeza nekada bavio dilerisanjem, a sada drži kafanu u koju dolaze igrači, najviše Crvene zvezde. Postao je ugostitelj, a delatnost je, pričaju mnogi, proširio izdavanjem „soba na sat". Igračima. Pitam se šta je taj čovek, svodnik ili funkcioner Crvene zvezde? I to je potpredsednik našeg najvećeg kluba!? Naravno, puna su mu usta jednog Vladinog funkcionera, stalno se poziva na njegovu podršku, a siguran sam da sve ovo ne radi u njegovo ime - optužio je Karadžić Kokezu, pre nego što se u svoje ime odrekao tih reči, podneo ostavku i prepustio FSS upravo tom „svodniku".

A 2. Vučelić na Zečevićevom mestu

Milorad Vučelić, bivši slobista i aktuelni Vučićev pion, pre desetak dana izabran je na mesto predsednika Partizana. „Mucavi tucač kafanskih pevačica", kako ga je nazivao Tomislav Nikolić, sam po sebi nije značajan. Ali, jeste Žarko Zečević, koji je dobio priliku da opet, sad preko Vučelića, upravlja klubom iz Humske.

Zečević je prvi tajkun koji je podržao Nikolića i Vučića. S odličnim osećajem za biznis, na vreme je, još dok su bili radikali, shvatio da u njih vredi ulagati. O njihovoj saradnji govorili su i poslanici SRS-a, kojima su Nikolić i Vučić zabranili da javno kritikuju Zečevića. Vremenom, Nikolić je ispao iz kombinacija, pa se legendarni Zeka brzo prebacio na Vučićev pobednički kolosek, da zajedno, u saradnji s Vučelićem, odvedu Partizan u ćorsokak.

A 3. Vazura i Vučićevi kontrolori

Krajem 2014, kad je postavljen na mesto generalnog direktora Partizana niko nije znao ko je Miloš Vazura i otkud on tu. Glavna referenca mu je bila funkcija savetnika tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića. Kritizeri su isticali da Vazura nema veze sa sportom. Možda nema s fudbalom, ali s atletikom ima. To je pokazao sprintom u stilu Useina Bolta kad su ga pojurili Sale Mutavi i njegovi razbijači.

Iako ima Vučićevu podršku, Vazura je, za zlu ne trebalo, dobio supervizore - političkog komesara Novaka Nedića, premijerovog generalnog sekretara, i Nenada Vučkovića Vučka, vojnog specijalca i savetnika komandanta Žandarmerije, a i kuma Saleta Mutavog. Trio fantastiko uspeo je da za dve godine napravi potpuni haos u Partizanu, pa se više ne zna ko radi protiv koga. Protiv Vazure su podnete anonimne krivične prijave, finansijska policija je nekoliko puta proveravala njegovo poslovanje, a mediji su se bavili i njegovom sestrom Danijelom, koja je postavljena na funkciju direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika iako nije ni konkurisala na to mesto.

Glavnu reč za igrački kadar do sada je vodio Radojica Božović, pukovnik „crvenih beretki", Legijin saborac, bivši predsednik Fudbalskog kluba Zeta i ugledni menadžer. O Božoviću bi moglo da se napiše još mnogo toga, ali za ovu temu je bitna njegova uloga u Partizanu, posebno zbog nekada zategnutih odnosa s Vučićem.

- Rajo je uništio Zvezdu. Naterao je Vladana Lukića da kupi nekoliko njegovih igrača iz Zete, od kojih je na fudbalera ličio samo Brazilac Kadu. Dobro, njegov je i Marko Vešović, ali Rajo je na tom transferu ostvario veliku zaradu - tvrdio je Vučić.

Nezadovoljan poslovanjem sa Zvezdom, koja ga je, kako je pričao, oštetila za 100.000 evra, Božović je prešao u Partizan. Sad, kad se na vlast u tom klubu vratio Zečević, biće zanimljivo da se vidi kako će da prevaziđu stare razmirice i zaborave da ga je Božović šutnuo u jednom beogradskom restoranu, o čemu su izvestili određeni mediji.

A 4. I Zvezda je mutava

Pojavljivanje fudbalera i košarkaša Partizana u majicama s likom ubijenog narko-dilera Saleta Mutavog izazvalo je zgražavanje normalnog dela javnosti. Ipak, valja podsetiti da je i Crvena zvezda pravila istu vrstu skandala.

Uroš Mišić, mladi navijač Zvezde, 2008. osuđen je na 10 godina robije zbog pokušaja ubistva policajca Nebojše Trajkovića. Fudbaleri Zvezde, u znak podrške nosili su majice s natpisom „Pravda za Uroša". U maju 2014. ubijen je Velibor Dunjić, a igrači i navijači Zvezde, bez obzira na njegov poveći krivični dosije, nastavili su da ga veličaju porukom „Tvoja hrabrost nas i dalje vodi".