KiM

Kako će dolazak talibana na Kosovo pomoći da Srbi nestanu na ovom prostoru

Preobraćeni diktator ih dočekuje kao svoju braću

Burne reakcije na povlačenje američke vojske iz Avganistana još uvek ne jenjavaju. Oni koji su i ranije ukazivali na pogrešan kurs američkog političko - vojnog vrha i decenijsko izigravanje svetskog policajca broj 1., dobili su ovim puno pravo da, ne štedeći reči, ocene povlačenje kao "istorijsko ponižavanje SAD u Avganistanu" kako je to nazvao dr Džon Loland, britanski euroskeptični akademik, u svom autorskom tekstu.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

"Brzina sloma njihovog marionetskog režima pokazuje koliko je on zaista bio krhak i stoga kakva je kula od karata čitava (američka) intervencija bila godinama" objašnjava Loland i dodaje da "Poraz u Kabulu nije samo vojna katastrofa od istorijskog značaja, poput Napoleonovog prelaska Berezine u novembru 1812, već politička katastrofa koja razotkriva zastrašujuće neistine na kojima su SAD gradile svoju spoljnu politiku dvadeset godina!".

Za Skota Tejlora, kanadskog novinara, eksperta za vojna pitanja, od 1988. osnivača i urednika vojnog časopisa "Esprit de Corps", ovo nije predstavljalo naročito iznenađenje.

U razgovoru za Magazin Tabloid Tejlor podseća da je još 2018. godine Vašington Post objavio niz vladinih dokumenata koji su otkrili da je visoko američko rukovodstvo gotovo od samog početka shvatilo da ne može izvojevati vojnu pobedu u Avganistanu"

Shodno tome, objašnjava Tejlor, "novac, oprema, naoružanje i obuka koji su upumpavani u avganistansku vojsku, trebali su Americi da kupe vreme tokom kojeg su mogli bezbedno da napuste Avganistan bez sramoćenja. U Vijetnamu su se južni Vijetnamci držali skoro 4 godine nakon što su Amerikanci povukli svoje trupe, a u Avganistanu je predsednik Nadžibulah držao Kabul tri godine nakon odlaska sovjetskih trupa 1989. Međutim, avganistanske snage bile su daleko korumpiranije i nelojalnije nego što je to bilo koji zapadni analitičar očekivao.

Kada je počela ofanziva talibana, vladine trupe nisu pružale nikakav otpor. Kao rezultat toga, reputacija Amerike kao samozvanog svetskog policajca ozbiljno je narušena. Dvadeset godina okupacije i najsofisticiranija i najmoćnija vojska na svetu nisu mogli da pobede gomilu nepismenih pastira naoružanih primitivnim oružjem".

Amerikanci ovaj rat nisu mogli da dobiju pre svega iz političkih razloga, smatra Žak Ogar osnivač privatne kompanije specijalizovane za strateške obaveštajne usluge i međunarodnu poslovnu diplomatiju. Ogar je Srbima poznat naročito po svom vojnom angažmanu 1999. u sastavu KFOR-a i kao najzaslužniji za održavanje linije razdvajanja na mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, kojom je zaustavljen surovi prodor Albanaca u srpske sredine čime je osiguran opstanak Srba u ovom delu pokrajine. I tada je prepoznao Ameriku i NATO kao agresore tokom bombardovanja Srbije, isto to vidi i u Avganistanu.

"(Amerikanci) nisu mogli da stvore verodostojnu i legitimnu vladinu alternativu u Avganistanu. Nikada nisu uspeli da se stave na mesto Avganistanaca, da ih razumeju i puste ih da sami odlučuju o svojoj budućnosti što je rezultiralo korumpiranom vladom i institucijama, i fiktivnom vojskom spremnom na predaju. Trebali su da zamisle obnovu jedinog istinski avganistanskog režima sposobnog da ujedini plemena i učini da se talibani vrate svojoj doktrini: tradicionalnoj monarhiji. Ali suviše su arogantni da bi to razumeli!" ocenjuje pukovnik Ogar za Magazin Tabloid.

Domaća javnost je ovu situaciju pratila sa naročitim interesovanjem posebno zbog uočavanja paralele sa stanjem na Kosovu i Metohiji videvši nadu u odlazak američke vojske i iz ovog dela Srbije kao iz Avganistana. Verovatno sa još većim interesovanjem bi sve ovo bilo propraćeno i od domaćih medija da nisu pod čvrstom stegom srpskog diktatora Aleksandra Vučića, takođe američkog korumpiranog poslušnika kome takav razvoj događaja ni malo ne godi zbog ukazivanja i na kraj njegovog režima.

Američke trupe na Kosovu i Metohiji bi morale da osećaju makar nelagodnost zbog nesebičnog pružanja podrške albanskom separatizmu u pokrajini ako ne i da ozbiljno zaziru zbog kršenja međunarodnog prava od prvog dana agresije na ovaj prostor pa do danas zbog drskog nepoštovanja UN Rezolucije 1244.

Ipak, zbog toga na vidiku nema čak ni nemira a njihovom stabilnom položaju naročito godi Vučićeva izdajnička politika i činjenica da ih predstavlja kao "prijatelje" narodu čiju su zemlju okupirali i pomogli albanski genocid nad Srbima. Zbog takve politike, oni se ne boje i nemaju ni čega.

Amerika, za sada, ne planira skoro povlačenje sa KiM, smatra Ogar.

"Jedina veza sa Kosovom i Metohijom mogla bi biti činjenica da, poput Avganistana, prisustvo američkih trupa nije uspelo da stvori bezbedno okruženje i da nije stvorilo samostalnu ekonomiju. Za razliku od Avganistana, američke snage se ne bore sa pobunom na Kosovu. Tako da je malo verovatno da će se uskoro povući iz tako strateški povoljne vojne baze u centru Balkana" ocenjuje francuski stručnjak za bezbednost koji dodaje da misli kako se situacija na Kosovu i Metohiji ne može porediti sa onom u Avganistanu.

"Povlačenje američke vojske iz pokrajine Kosovo očigledno je više nego poželjno. Ali kako to postići?" pita se Ogar koji model rešenja ipak vidi ali ne i nekoga ko bi to mogao da ostvari u ovom trenutku, već možda u skorijoj budućnosti.

"S moje tačke gledišta, to bi se moglo postići samo u okviru jakog koordinisanog međunarodnog pritiska na američku administraciju. Ali ko bi to mogao učiniti danas? Evropska unija? Ne smemo to ni da sanjamo! Samo Rusija, i Kina, Francuska pod uslovom da sledeće godine promeni vladu, bi mogle da izvrše ovaj snažan pritisak na Bajdena u Savetu bezbednosti UN" kaže Ogar iznoseći svoje viđenje koje bi u jednom trenutku svakako moglo da postane i realnije nego što je danas.

Takav scenario bi razotkrio i druge probleme, pre svih ekonomske koji su na Kosovu i Metohiji ipak najveći, te bi se u slučaju povlačenja američke vojske iz kampa Bondstil potvrdila očajna ekonomska situacija koju bi Albanci iskoristili, očekuje Skot Tejlor.

"Tada bi veliki broj Albanaca zatražio vize za izlazak sa Kosova i Metohije iz ekonomskih razloga, kao rezultat gubitka radnih mesta i stranih investicija koje bi proizašle iz takvog scenarija. Ova žurba za izlaskom bi se namerno prikrila propagandom kao opšti strah da će albanska većina ponovo biti u životnoj opasnosti od besa Srba ako zbog bezbednosti ne budu prebačeni avionom u SAD" objašnjava Tejlor izvestan rasplet događaja kada do toga ipak dođe.

Ogroman broj Avganistanaca stiže u Albaniju i na Kosovo i Metohiju te rizik svakako postoji, uveren je naš sagovornik.

"Opšte je poznato da SAD već koriste kamp Bondstil kao zatočenički centar za svoje „ilegalne borce", slično njihovom objektu u zalivu Gvantanamo na Kubi. Sasvim je moguće da, u žurbi da se evakuiše hiljade Avganistanaca pre talibana, nije bilo vremena da se ti pojedinci temeljito provere. Zbog mnogih od tih potencijalnih bezbednosnih rizika, izbeglicama neće biti dozvoljen direktan ulaz u kontinentalni deo SAD" kaže Tejlor oslanjajući se na američku praksu.

No, avganistanske izbeglice ne brinu samo Srbe. Reklo bi se da ništa manje nisu zabrinuti ni Albanci koji protestuju na mnogim mestima zbog njihovog smeštaja ali ne u dovoljnom broju. Nije samo bezbednost ono što će biti ugroženo, advokat Aljtin Godžaj upozorava da će sa izbeglicama doći na stotine pedofila jer oni imaju "tradiciju zlostavljanja dece", naravno, misli se na seksualno zlostavljanje.

Ništa manje ovo ne bi trebalo da zabrinjava nikoga bilo gde u Srbiji jer upravo je Aleksandar Vučić u nekoliko navrata i rekao da očekuje da migranti podignu natalitet Srba ili da se broj imigranata sa Srbima koji odlaze iz zemlje - kompenzuje.

migracijama stanovništva u Srbiji precizni podaci nisu dostupni ali ako znamo da je u periodu od 2001. do 2011. Srbiju napustilo 500.000 građana a da je prema istraživanju iz jula 2018. godine čak 450.000 mladih do 29 godina razmišljalo da napusti Srbiju, uz činjenicu da taj broj tokom naprednjačke vlasti rapidno raste, onda sve to i te kako treba da nas brine jer će to bezbednosnu situaciju učiniti ekstremno kritičnom koju, smatra Ogaru, ni vlade zapadnih zemalja neće uspeti da je reše.

"Očigledno je da ćemo se svi suočiti s problemom avganistanskih izbeglica, uključujući stvarne političke izbeglice ali i očigledno infiltrirane islamističke teroriste... Teško pitanje koje zapadne vlade sigurno neće ispravno rešiti! - ubeđen je on.

Iz domaćih rodoljubivih bezbednosnih struktura za Magazin Tabloid krajnje oprezno komentarišu aktuelne događaje ističući da su se, u suštini, Amerikanci već sada povukli sa KiM jer što se tiče ljudstva, on je trenutno na donjem minimumu 2.500 ljudi računajući i medicinsko osoblje. Sve to doprinosi povezivanju KiM sa dominanatno muslimanskim teritorijama na ovom prostoru što predstavlja plansko sprovođenje agende.

"Davos je bio konačni dogovor i generalna proba pred Kovid pandemiju i skupljanje novca za rat koji sledi. Ujedno se radi na islamizaciji EU gde se planira njeno potpuno preuzimanje od strane muslimana i sledi pakao. Naravno da će napraviti neki kamp ili grad na KiM za sve te vojnike ISIL-a, kao što su pored Drača napravili 2014 "Ašraf 3"... Isto će uraditi i na teritoriji Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine... Cilj je potpuno uništenje pravoslavlja i Srba kao naroda, ujedno potpuno uzimanje tj., otimanje svih resursa Srbije. Vučić je dobio rok do februara 2022. da prizna Kosovo i Metohiju kao nezavisno. Da li će to uraditi na ovaj ili onaj način ne zna se ali jedno je izvesno, uslediće najgora solucija. Ući će se u žestoki, dogovoreni sukob u trajanju od mesec dana sa ogromnim žrtvama na obe strane, gde bi svi zauzeli teritorije po već dogovorenom ključu a tada bi NATO i UN ušli kao mirovnjaci, rezolucija 1244 SB UN bi pala a neka druga bi već bila spremna" podaci su kojima raspolažu srpske bezbednosne službe a aktivno naoružavanje srpske a naročito albanske strane upravo ide tome u prilog.

Sve to za krajnji ishod ima stvaranje okolnosti za konačno uništenje Srbije jer je "Srbiji namenjena uloga apsolutnog gubitnika, kako u ljudstvu i žrtvama, tako i duhovno, moralno, teritorijalno ali i u resursima. Ovde je problem što je za tu soluciju već uvezeno i stvoreno previše islamista u i oko Srbije. Bez mešanja Rusije, Kine... pa i Mađarske i Grčke... pitanje je kako će se sve završiti po nas" upozoravaju domaću javnost upućeni u haos koji se Srbiji sprema.

Pasivnim posmatranjem metastaze naprednjačke vlasti i njenog Vođe, Srbi su sebi stvorili razloge za zabrinutost. Tako danas na čelu države imamo Vođu problematičnog porekla, sa ozbiljnom krizom identiteta koji otvoreno naginje prema otomanskom, to jest islamskom svetu. Isto tako on je i politički nezdravog kova gde potiče od lažnog nacionaliste Šešelja i istinskog grobara Tomislava Nikolića, političkog invalida ali obojice alavih na novac i privilegije. Takvo stanje zahteva hitnu reakciju naroda koji Vučića mora da svrgne sa položaja pre nego što Srbiju dovede do kraja sunovrata u koji ju je već duboko gurnuo.

Na sve to, njegovi mentori na vlasti koji su u isto vreme zajednički i svim srpskim neprijateljima, ne ostavljaju vremena ni za šta drugo osim da se duboko udahne i krene u juriš na obaranje Vučićevog sistema koji ne postoji nigde drugo osim u našim glavama, jer nam tako kažu režimski mediji.

Iako zbog poslovnih obaveza Ogar nije bolje upućen a dešavanja u Srbiji danas, on uprkos tome na identičan način prepoznaje i problem i rešenje za srpske interese.

"Sa moje strane, mislim da se problem sa Kosovom i Metohijom može rešiti samo primenom Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija: ponovnim uspostavljanjem srpskog suvereniteta nad pokrajinom i ukidanjem bilo kog oblika secesionizma, počevši od ukidanja ove zlokobne farse koja čini marionetsku "republiku Kosovo" nedvosmilseno ističe Ogar ,čime posredno ali konkretno još jednom ukazuje na to da je najveći problem Srbije onaj ko negira Rezoluciju 1244 a to je pre svih Vučić koji je tako olako Srbiju uvukao u kandže bestijalnih i srpske krvi nezasitih svetskih moćnika.