Do koske
Širenje lažnih vesti i uznemiravanje
javnosti
Na koga Vučić zavija
Od kako je preuzeo svu vlast u Srbiji, bivši
pitomac Vojislava Šešelja, Aleksandar Vučić, obrušio se i na krive i na prave,
i na sitne lopove i na krupni kapital koji je već odavno, u više vlada,
pa čak i više država, verifikovan kao legitimna stvar. Njegov juriš na
kompaniju Miroslava Miškovića, on smatra istorijskim i sudbinskim za Srbe! Kao
da se sprema biblijski potop! Vučić mesecima već "presreće
razgovore", i to ne krije od javnosti, pa tako unapred zna da "Mišković
sprema medijsku odbranu", ali zna valjda i to šta narod o njemu priča: da
je lud, paranoičan, da nikome ništa ne veruje, da ne veruje ni sebi, da snima
svaki razgovor koji vodi...Ukratko, narod misli da mu nije dobro i da izgleda
kao teški bolesnik. Još gori od ludaka koji je pre njega bio i predsednik države
i predsednik vlade i ministar policije i stručnjak za makroekonomiju, a,
ustvari, bio je samo psiholog kome je trebao psihijatar. Ali, on je prošlost,
no, ko će Vučića da izleči, i kakve posledice će i on ostaviti za sobom?
Nikola Vlahović
Samoproglašeni gospodar Srbije, Aleksandar
Vučić, zaveo je najstrašniju strahovladu koja u Srbiji nije zapamćena još od
kako su boljševici ugazili u srpska sela i gradove, 1945. godine, sa idejom da
narodu otmu imovinu, zatvore koga treba i streljaju za primer.
Vučić, takođe, danas i ovde, javno sudi i
presuđuje, likvidira za primer, strelja koga treba (za sada optužbama i
pretnjama), i sugeriše svakom građaninu da "niko nije zaštićen",
obznanjuje kako se "sve o svakom zna" (kako i ne bi kad je 400.000.
ljudi prisluškivano stalno ili povremeno, a čak 15.000 ljudi je "na
merama" sa sudskim odobrenjem!).
Ovih dana, traje hajka na starog
privrednog vuka, Miroslava Miškovića, čoveka koga je upravo Tabloid prvi javno
prozvao kao "tajkuna" i koji se nije bunio zbog toga nego je mirno
dokazivao pred svim dosadašnjim vladama ono što je nepobitno: njegova kompanija
zaradila je novac kao partner države i u skladu sa postojećim zakonima koji su
se donosili (i menjali) poslednjih dvadeset godina. Političke odluke koje su išle
na ruku Miškoviću tokom tog perioda, nisu Miškovićev problem.Toj istini se nema
šta ni dodati ni oduzeti.
Ali, kad su konačno, i on i njegova
kompaniju konačno poverovali da više neće biti ni hajki ni progona, ni
reketiranja ni "uterivanja", u napad je krenuo Aleksandar Vučić, čovek
čije bi zanimanje danas moglo ovako da glasi: samostalni političko-policijski
preduzetnik.
Šta je smisao Vučićevog istraživanja već
istraženog? Šta će to Mišković "u predistražnim radnjama" dokazati što
već nije dokazao? Zašto Vučićeve novinice i njegovi novinarski lešinari
svakodnevno traže i glavu i krv ovog čoveka? U čemu se to one razlikuje od onih
koji su Miškovića kidnapovali posle 5. oktobra 2000. godine, tražeći višemilionski
otkup za njega?
Ali, ako je smisao ovog progona njegovo
uverenje da čini dobru stvar, onda Srbija ima posla sa čovekom koji ne zna šta čini.
Njegova, očito bolesna ambicija da bude siva eminencija srpske državne
piramide, opasan je naum koji nema nikakve veze niti sa istraživanjem korupcije
niti sa idejom zdravog, demokratskog društva.
"Gospodar Vučić", taj poznavalac
svačije intime, ima opasnu strast za snimanjem, praćenjem i prisluškivanjem (i
zakonitim i nezakonitim putem). A to mora jednom biti istražena, isto kao što
on danas istražuje, u ime države i njenih institucija čiji je to posao.
U međuvremenu, Vučić se setio, upravo zbog
njegovih dnevnih novinica, da ukine krivično delo klevete (koje mu nije smetalo
dok je bio u opoziciji), čime je unapred amnestirao svoje krvoločne i
polupismene "urednike" za ono što čine, a što u istoriji novinarstva
nije zapamćeno. Tako Vučićev verni pas-tragač, dojučerašnji korisnik Miškovićevog
budžeta, Dragan Vučićević, već unapred zna epilog predistražnih radnji, pa na
naslovnoj strani kaže:
"Vlasnik Delte danas će,
posle saslušanja, biti pušten"! I ne samo to, nego kao Hamlet stoji
pred dilemom "Biti ili ne biti", šireći nekažnjeno strah i paniku rečenicom:
"Sukob Vučića i Miškovića određuje našu sudbinu"!
Naravno, ne govori to potplaćeni Vučićević,
nego samo nevešto prenosi ono što govori i misli Vučić!
U normalnim okolnostima i u normalnim
državama bi Vučić zajedno sa svojim novinicama bio izveden pred sud zbog širenja
lažnih vesti i uznemiravanja javnosti. Bio bi, još pre toga ismejan i u ludnicu
zatvoren zbog pokušaja da kao potpredsednik vlade i ministar odbrane,
istovremeno sebe stavi i na čelo svih obaveštajnih službi.
Srbija je sve dublje u dugovima i sve
dalje od izlaza iz crne rupe u kojoj se nalazi. Njena jedina nada, energetski
ugovori sa Ruskom federacijom, takođe su predmet Vučićeve (američke, ustvari)
harange. Srećom, tu nema mesta za njegove "solističke" nastupe, a
američka doktrina podrivanja svakog interesa Moskve na Balkanu, propala je već
odavno.
Neće se Vučić smiriti dok ovaj njegov brzi
voz bez kočnica negde ne sleti sa šina, usled neprilagođene brzine i pogrešnog
pravca u kome ide. Njegov prislušno-obaveštajni centar u Jajincima nije samo
njegov, i to upućeni odlično znaju. Nje čak ni belo vino koje tamo u podrumu drži
sasvim njegovo. Njegovi su možda tompusi koje u toj kući pućka, i druge stvari
koje će, izvesno je, popušiti čim dođe do maksimuma svoga ludila. Srbi vole kad
igra mečka, ali ne vole da budu stalno u cirkusu.
I dok ova vlada zvaično priznaje nezavisno
Kosovo, i iznova se zadužuje milijardama evra, bez ikakvog plana za
podsiticanje izvoza, oporavak privrede, Vučić pokušava da nas na putu do pakla
zabavlja planskim hapšenjima sporednih ljudi. Monstruozna je i izmišljena priča
o zaraženom kukuruzu, samo da bi se na velika vrata utro put Vučićevoj ideji
uvoza američkog genetski modifikovanog kukuruza, i tako, zauvek, uništila i srpska
poljoprivreda.