Nemačka

 

MMF, grobar globalne ekonomije i lažna borba protiv krize u Evropskoj uniji

 

Kraj sveta još uvek traje

  

Mere štednje koje su nametnute Grčkoj od strane trojke Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i Komisija Evropske unije narod ove zemlje guraju u beznadežno siromaštvo. Već sada oko trećine Grka zarađuje manje od potrebnog da bi se preživelo, mnogi samo na ishranu troše celokupnu platu, a lekove u bolnicama sami plaćaju u nadi da će država jednog dana da im vrati pare. I sve to je samo početak jedne svirepe, navodne borbe protiv finansijske krize u EU, a u stvari pokušaja da se špekulantskim privatnim bankama u najkraćem mogućem roku vrate sredstva prokockana kroz olako davanje kredita.

 

Fridrih Emke

(dopisnik iz Frankfurta)

 

Država Grčka je shodno članu 7. Rimskog statuta Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu tužila Kristinu Lagard, direktorku Međunarodnog monetarnog fonda, Hermana van Rompeja, predsednika Evropskog saveta, Hoze Manuela Barozoa, predsednika Komisije Evropske unije, Angelu Merkel, kancelarku Nemačke i Volfganga Šojblea, nemačkog ministra finansija zbog kršenja ljudskih prava stanovnika Grčke prilikom odobravanja plana finansijske sanacije ove zemlje.

Grupa boraca za ljudska prava iz Nemačke, predvođena Sarom Lucijom Hasel - Rojsing iz Vupertala poslala je 21. novembra 2012. glavnoj tužiteljki Fatou Bensudi dopunu krivične prijave u kojoj se nalaze zapanjujući podaci o tome kako MMF i EU udruženo Grčku i druge zemlje guraju u potpuno siromaštvo.

Tako se u članu III stavu 2 pomenute dopune navodi kako pacijenti u Grčkoj moraju prvo da plate za lekove, pa da tek kasnije potražuju novac od zdravstvenog osiguranja. Isto tako oni moraju unapred da plate lekarske preglede u ambulanti, a osiguranje im to kasnije refundira. Oboleli od multiple skleroze mesečno za lekove u Grčkoj moraju da plate 1.000 evra, što je za mnoge suma kojom ne raspolažu, bez obzira što im zdravstveno osiguranje kasnije vraća novac. Svaki Grk, oboleo od raka mesečno za lekove mora da izdvaja između 200 i 4.000 evra, pa se mnogi odriču lečenja.

Čak 89,7 odsto Grka imaju problem da plate za svoje lekove. Na ostrvima Rodos, Kios i Larisa pacijenti moraju čak da kupe potrošni materijal potreban za njihovo lečenje. Zdravstveni fondovi su, jednostavno, ispražnjeni usled surove politike štednje koju su Grčkoj nametnuli MMF, EU i najvažniji finansijer - Nemačka. Nedostatak lekova u bolnicama je u međuvremenu dosegao nivo humanitarne katastrofe, kako tvrdi sindikat grčkih medicinskih radnika u svom obraćanju Ujedinjenim nacijama.

Zbog ovakvog stanja, navodi se u dopuni krivične prijave, stopa samoubistava u Grčkoj je u prvoj polovini 2011. porasla za 45 odsto u odnosu na isti period 2010. godine!

Cefas Lumina, nezavisni ekspert Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, još je u svom izveštaju iz 2011. konstatovao kako drugi paket mera štednji nametnut Grčkoj predstavlja kršenje ljudskih prava.

Po izveštajima koji su bili dostupni gospođi Hasel - Rojsing u Grčkoj 20,1 odsto domaćinstava i ukupno 439.000 dece u Grčkoj žive ispod granice siromaštva. Sa druge strane, mediji špekulišu da već 25 odsto stanovnika (odnosno 2,8 miliona od ukupno 11,2 miliona Grka) živi u siromaštvu, dok Mreža za borbu protiv siromaštva smatra da je taj broj dosegao već 30 odsto, što potvrđuje i neke evropske institucije.

Španija je merama štednje takođe dovedena u humanitarnu katastrofu kada je u pitanju ishrana stanovništva, a na polju medicinske zaštite se isto kao i Portugalija približava humanitarnoj katastrofi, tvrdi se u dopuni krivične prijave. Doslovno, njeni autori navode: "Ovo pokazuje kako ignorisanje univerzalnih ljudskih prava pri sprovođenju mera štednje kako bi se bankama gubici nadoknadili za samo nekoliko godina ili čak meseci svuda vodi humanitarnoj katastrofi, pa je tako moguće ispunjen uslov člana 7 stava 1 Rimskog statuta."

U Portugaliji nametnute mere štednje predviđaju smanjenje budžetskih izdavanja za zdravstvo od 19,5 odsto, a u Španiji od 22,6 odsto.

Po prvi put u istoriji Španije lokalni Crveni krst je molio za pomoć u hrani suočen sa 300.000 ljudi koji su na ivici da umru od gladi.

   Da bi dobila hitni kredit za održavanje solventnosti Rumunija je morala da pristane da smanji penzije za 15 odsto, a MMF je zahtevao da se iz fondova zdravstvenog osiguranja plaćaju jedino honorari lekara i ostalog medicinskog osoblja, dok lekove, potrošni materijal, pa čak i troškove boravka u bolnici pacijenti moraju sami da plaćaju. U mere štednje spada i zatvaranje između 150 i 200 od ukupno 435 rumunskih bolnica, kao i smanjenje broja bolničkih kreveta za 9.300 do 10.000. Zbog drakonskih mera štednje oko tri miliona Rumuna je već napustilo zemlju.

   U evropskom finansijskom mehanizmu uslove kreditiranja bankrotiranih država određuje trojka sastavljena od Komisije EU (koja i predsedava sastancima), MMF-a i Evropske centralne banke. Da bi dobile kredit kojim čuvaju sopstvenu likvidnost te države moraju da pristanu na rigorozne mere štednje koje na teret padaju samim građanima.

   Uslove dobijanja finansijske pomoći gospođa Hasel - Rojsing naziva neljudskima, jer se uzima od najsiromašnijih i daje najbogatijima - bankama. Novac koji se u Grčkoj, Španiji, Portugaliji ili Rumuniji uštedi u zdravstvu ili pri smanjenju penzija, daje se bankama koje su dospele u nelikvidnost. Ima li to smisla?

   Država koja ne prihvata nametnute uslove ne može da dobije finansijsku pomoć trojke (EU, MMF i ECB), tako da bi njihova budžetska izdavanja tek onda bila dovedena u pitanje. Međutim, smatraju borci za ljudska prava iz Nemačke  ne opravdava počinioce to što su između dva kršenja ljudskih prava izabrali ono blaže.

   U Somaliji je MMF početkom osamdesetih prošlog veka zahtevao privatizaciju veterinarske službe i navodnjavanja, ukidanje državne kontrole tržišta žitarica i denominaciju valute. Sve zajedno su državna davanja za agrar, od koga je živela polovina somalskog stanovništva, smanjena za 85 odsto u odnosu na prethodnu deceniju, a korumpirana država je pre raspada najviše zarađivala preprodajom prehrambenih proizvoda.

   Program MMF-a je početkom devedesetih prošlog veka doveo do gladi u Ruandi. U Mozambiku se vlada obavezala MMF-u i svetskoj banci da će da pomaže velike zemljoposednike koji su izvozno orijentisani. Istovremeno su ukinute subvencije malim posedima koji su do tada hranili naciju. Uslovljavanje MMF-a i Međunarodne banke da kenijska država prestane da reguliše proizvodnju hrane dovelo je 1992. i 1993. do gladi dva miliona stanovnika u najsiromašnijim provincijama koje je još pogodila i suša.

   U Nigeru, zvanično jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta, MMF je zabranio stvaranje državnih rezervi prehrambenih proizvoda, a zatim 2004. kada je zavladala suša zabranio čak i besplatnu podelu žitarice prosa, smatrajući da bi to moglo da destabilizuje tržište!

   MMF je od Indije zahtevao ukidanje subvencija za đubrivo, što je 1991. dovelo do poskupljenja pirinča za celih 50 odsto. Oko 400 miliona Indusa koji su živeli od poljoprivrede živelo je od pola dolara dnevno - to je bila cena aranžmana sa MMF-om.

   Profesor dr. Žan Cigler je 7. februara 2001. predao tadašnjem specijalnom izvestiocu UN za ljudska prava izveštaj (broj E/CN.4/2001/53) po kome su uslovi koje MMF daje za odobravanje kredita drugi najveći razlog za izbijanje gladi u svetu i to pre ratova ili upotrebe bio-tehnologije!

   Da li je to isti scenario koji MMF, zajedno sa Evropskom centralnom bankom i samom Komisijom Evropske unije priprema za članice EU koje dospeju u situaciju da zatraže hitnu finansijsku pomoć od ovih institucija?

 Hasel - Rojsing i njeni saradnici, kao i sama Grčka vlada očigledno da tako smatraju, čim od stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu traže zaštitu za grčki narod koji novim merama štednje biva guran u humanitarnu katastrofu neviđenu u evropi još od Drugog svetskog rata.

 

 

A 1.

 

Zlo zvano MMF

 

   Profesor dr. Žan Cigler je 7. februara 2001. predao tadašnjem specijalnom izvestiocu UN za ljudska prava izveštaj (broj E/CN.4/2001/53) po kome su uslovi koje MMF daje za odobravanje kredita drugi najveći razlog za izbijanje gladi u svetu i to pre ratova ili upotrebe bio-tehnologije!