Tabloid je pozvan
Kolubara-Lazarevac: pakao na površinskom
kopu, raj na Devičanskim ostrvima
Kenetov duh nad Kolubarom
Mala, ali dobro raspopređena grupa ozbiljnih
mešetara, prevaranata i lopova, koja je godinama jahala na grbači
rudarskog basena "Kolubara", i dalje pljačka. Uprkos procesu protiv
biznismena i bivšeg člana Upravnog odbora EPS-a, Radoslava Savatijevića-Keneta,
u "Kolubari" je ostao njegov menadžment koji, očigkledno, nema ko da
smeni.
Piše: Insajder E - 11
Pre skoro tri meseca, bez redovne konkursne
procedure, a na preporuku Srpske napredne stranke, na mesto generalnog
direktora Rudarskog
basena „Kolubara" imenovan je Milorad
Grčić, do sada nepoznat srpskoj
javnosti. Oni retki koji nešto o njemu znaju, sećaju ga se kao čoveka koji je
svoj dosadašnji radni vek proveo kao ugostitelj! Od menadžerskih sposobnosti,
glavna mu je preporuka bila ta što je uspešno vodio pečenjaru! Neko je duhovito
primetio da je Grčić samo malo promenio zanat i da je, ustvari, prešao "sa
uglja na ugalj"!
Ispod tragikomične istine o ovom skandaloznom
izboru, krije se gorka svakodnevnica u "Kolubari", koja je strateški
od ključnog značaja za celokupan srpski energetski sistem. Sudbina 15.000
zaposlenih danas je neizvesnija nego ikada pre, a posledice kriminalnih dela Radoslava
Savatijevića-Keneta i mnogih drugih koji su se protivzakonito obogatili na
leđima ove velike državne krave muzare, ne mogu se sagledati još uvek. Mafijaši
koji su doslovno raskrčmili „Rudnap", „Minel" i druge velike firme,
sada su došli da rasprodaju „Kolubaru", raspoređujući se na sva strateški
bitna mesta ovog već opljačkanog privrednog giganta. Unapređenja Kenetovih
mafijaša traju i dalje, a na predlog Igora Smiljkovića, pomoćnika
direktora za komercijalne poslove koga radnici pamte po tome što se besomučno napijao
na Kenetovim žurkama i drugim bahanalijama. U komercijalnom sektoru koji on
"pokriva", smenjeni su samo sitni lopovi (neprilagođeni i nevešti u
velikim pljačkama), i oni koji nisu hteli da potpisuju sumnjive ugovore.
Članovi komisija i pravnici u
"Kolubari" prinuđeni su da potpisuju i do deset puta skuplje ponude
koje im stavi na sto Smiljkovića i njegovi "menadžeri", Jovanka Savatijević,
rukovodilac poslovnice za nabavke reproopreme, Gordana Pajić bivši
rukovodilac službe uvoza i izvoza, Saša Vasić, kum Miroljuba
Stojanovića i Kenetov sestrić, sada novi rukovodilac službe uvoza i
izvoza, Nikola Urošević takođe Kenetov kum, Nemanja Simić, novi
rukovodilac poslovnice reproopreme i kum Miroljuba Stojanovića, Mirjana Novičić,
rukovodilac službe nabavke, Kenetova sestra od tetke, Olivera Radaković snajka
Kenetova i rukovodilac pravne službe, Nikola Urošević, rukovodilac
uvoza, još jedan Kenetov kum, Ljiljana Vesić, rukovodilac poslovnice
mašinskih delova, Jasminka Jovanović rukovodilac prodaje uglja sa
Kosova...
Svako od ovih rukovodilaca ima upadljivo
skupe automobile i ogromne kuće, lepe vikendice i apartmane na planinama Tari i
Zlatiboru, većina njih osim džavnih poslova vodi i svoje privatne firme
registrovana na druga imena, poseduju mehanizaciju i kamione za eksploataciju i
transport uglju, svi odreda letuju na preskupim i elitnim svetskim
destinacijama, a oni iz samog vrha ove mreže obavezno gostuju u Kenetovom
hotelu in Kipru. Da bi stvari bile jasnije, treba reći i to da su magacini
pretrpani mazivima i uljima za narednih deset godina, a novi kontigenti stižu
svakodnevno. Manje je bitno ko to naručuje i za koga, važno je ko zarađuje od
kupoprodaje.
Naravno, zarađuju ti isti ljudi koji se
oblače u najekskluzivnijim buticima, imaju kućnu poslugu kao na srednjovekovnim
dvorovima, pomoćnice, baštovane, upravnike imanja, privatne advokate i
finansijske savetnike, privatno obezbeđenje im vozi decu do škole i nazad...
Primera bahatosti među ovom
"elitom" ima na svakom koraku. Tako, na primer, već pomenutom Nemanji
Simiću ništa ne znači kad mesečno slupa barem jedan auto čija vrednost nije
ispod pedesetak hiljada evra.
Lazarevac je zavijen u crno još od 2004.
godine kada je sudski istražitelj Svetlana Stojanović - inače
supruga Miroljuba Stojanovića, doslovno pokrala dokaze protiv Radoslava Savatijevića-Keneta
i drugih lica, koji su joj predati u sudu u Lazarevcu, pa je tako
"karijera" navedenih Kenetovih rođaka mogla da se nastavi uzlaznom
putanjom...Ne treba ni to zaboraviti, svi nabrojani su se obogatili kao
članovi Demokratske stranke, osim Miroljuba Stojanovića, člana URS-a i Jovana Savatijevića
član LDP-a.
Mada su, uprkos raznim istragama i
medijskim galamama označeni krivci za pljačku "Kolubare" iz koje su
nestajali kamioni i kamioni uglja, za mnoge od njih procesi na sudu traju, i
dalje traju netransparetne nabavke, a rukovodstvo je sve bogatije. Kadu sa
raznih pozicija kao i pre osam godina. Dokazano je da je svaka nabavka u
Kolubari smišljeno nameštena.
Kada bi lažni borci protiv korupcije poput
Aleksandra Vučića ili Zorane Mihailović stvarno hteli da istinski
istraže kriminal u "Kolubari" (mada im to ne pada na pamet), odmah bi
mogli da ustanove ko je i kako stekao pokretnu i nepokretnu imovinu. Ali, čak i
kada bi im je oduzeli, ne bi država mogla da namiri svoje gubitke, jer je
veliki deo novca potrošen u privatne investicije van Srbije, ili je jednostavno
deponovan u neke of-šor banke Devičanskih i drugih egzotičnih ostrva.
Dok radnici "Kolubare" rade na
površinskim kopovima u zastrašujućim uslovima, zimi u blatu i na ledu, a leti i
na četrdeset stepeni iznad nule, ovi i ovakvi rukovodioci im prete otkazima
ukoliko im padne na pamet da štrajkuju.
Gospoda iz "Kolubarine"
komercijale imaju luksuzni vozni park sa sedamnaest najskupljih putničkih
vozila, koji su im danonoćno na raspoloženju, čak i kada idu u provod.
Sirotinja na kopovima o sopstvenom trošku sa mobilnih telefona zove
majstore kad je neka mašina u kvaru, da im daju upustva kako da ih otklone! A
oni su sve češći na opasnoj i dotrajaloj opremi koju niko od rukovodilaca
ne želi da zameni. Tako je u praksi ostvaren provereni recept lihvarske zarade
ekstraprofita na kriminalan način, preko kršenja osnovnih ljudskih i radničkih
prava, zakidanjem na platama i strahovladom, kako bi se dobili savremeni
robovi, zapravo, najjeftinija radna snaga na svetu, jeftinija čak i od one u
Kini i Indiji!
Istovremeno, samo računi na
pojedinim službenim mobilnim telefonima "drugova iz vrha", dostižu i više
stotina hiljada dinara, jer ovdašnji "menadžeri" svakodnevno vode
svoje međunarodne poslove, zovu menadžment svojih privatnih kompanija u
inostranstvu i tako upravljaju poslovima "na daljinu"...
Tako je Kenetova šapa, uprkos svemu što je
o njemu u javnosti rečeno a u pravosuđu učinjeno, i dalje na grbači „Kolubare",
samo što ovaj put on lično nema od toga ništa, ali imaju njegovi kumovi i
prijatelji, zapravo mafijaši koji su ostali na upravljačkom vrhu ovog giganta,
odlučni u nameri da raskrčme ono što su generacije trudbenika punih pedeset
godina gradili krvlju i znojem.
Ta mala, ali dobro raspopređena grupa ozbiljnih
mešetara, prevaranata i lopova, uzimala je godinama odavde kao da im je babovina,
a plaćala je sa tri ili četiri godine zakašnjenja, i to po cenama koje nigde u
svetu niko ne plaća. Ukratko, džabe! To i danas čini. Ugalj koji je ova mafija
na taj način kupila, posle prodaje po desetostruko uvećanim cenama. Gde je kraj
ovom kriminalu?