Kosovo i Metohija

Kome je i kako služila i kome još služi takozvana Kancelarija za KiM (Kriminal i Malverzacije)

Mafija u državnoj službi

Tragedija srpske države, između ostalog, jeste u tome što su njeni vlastodršci prihvatili sistem vrednosti zapadnjačkih vlasti koje pod lažnim naporima u širenju demokratije bombarduju, ruše i razaraju tuđe države čije resurse eksploatišu zarad koristi. Nekoliko je osobina neophodno da bi jedan državnik iz neke od tih zemalja - žrtava, kakva je i Srbija, prigrlio takav sistem: lična nesposobnost, kukavičluk, gramzivost... sve to odlikuje srpske političare danas. Ipak, simbioza pogubnog delovanja i gramzivih državnih aktera kao da svoj vrhunac dostiže u jednoj instituciji, Kancelariji za Kosovo i Metohiju, koja je pretvorena u agregator neustavnog ponašanja, antidržavnog delovanja, organizovanog kriminala i drugih nezakonitih radnji.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Takozvana Kancelarija za Kosovo i Metohiju, osnovana je dolaskom na vlast Aleksandra Vučića 2012. godine kada je ignorisao zahteve svih opštinskih odbora SNS sa KiM kao i Srba na protestima koje su organizovale četiri opštine na severu pokrajine. Ukinuto je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju osnovano 2007. godine, čime se rešavanje najvažnijeg državnog pitanja zvanično prenelo na periferiju interesa državne politike. Pored te Vlada je osnovala još i Kancelarije za ljudska i manjinska prava, dijasporu i verske zajednice. Drugim rečima problem KiM je sveden na nivo poslova kojima se bave Udruženja građana ili NVO a tamo gde je država „odsutna" jer ima preča posla.

Nezvanično, bio je to jedan od prvih koraka vlasti ka konačnoj izdaji nacionalnih interesa. Nešto kasnije Goran Bogdanović, prvi ministar za KiM, izjaviće da je bio protiv osnivanja ali i protiv njegovog ukidanja jer „ako se svi poslovi vezani za KiM ne stave pod jednu kapu, svako dugo rešenje biće u korist grupa koje peru novac na Kosovu". O takvim kriminalnim grupama smo slušali s vremena na vreme ali nikada nismo videli da je neko od pominjanih i priveden a kamoli završio u zatvoru. Uglavnom zbog toga jer su sve nelegalne aktivnosti vezane za KiM pod monopolom upravo državnog vrha.

Za prvog direktora te Kancelarije imenovan je Aleksandar Vulin, lažni levičar, do tada potpuni politički „stranac" kada su Kosovo i Metohija u pitanju. Strah koji je njegov izbor izazvao kod Srba sa KiM, nije bio neopravdan jer Vlada naprednjaka sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem na čelu, nije ni želela stručnu već beskrupuloznu osobu koja će, u procesu koji sledi, ekspeditivno izvršavati naloge koji se pred nju iznesu. Problemi Srba u pokrajini vrlo brzo postaju složeniji a kasnije već i nerešivi jer cilj je bio sasvim jasno zacrtan - preseći sve veze sa državom Srbijom.

Funkcionisanje Kancelarije za KiM, koja je trebala da polako ukida institucije srpske države na tom prostoru, pružilo je ogromne mogućnosti zloupotrebe, pronevere i pranja novca jer osim evropskih donacija, za koje niko ne zna gde završavaju, ni država Srbija nije prestajala da ulaže kako bi pokazala svoju navodnu brigu za ovaj deo naroda. Ipak pošto bi obnova i izgradnja infrastrukture ojačali Srbe u otporu lažnoj državi separatista sa KiM, takvi projekti nisu smeli da budu izvedeni pa ostaje ne baš jasno gde su sredstva završavala.

Takvu politiku slikovito prikazuje problem vodosnabdevanja. Gradski vodovod u Kosovskoj Mitrovici, čija je izgradnja započela 1970. godine sredstvima samodoprinosa koja su izdvajali svi stanovnici ove ali i opštine Zvečan, izgrađen je u južnom delu grada i sve vreme bio pod upravom kosovskih Albanaca pod čijom izuzev tokom decenije Miloševićeve vladavine kada su Srbi činili vlast u skladu sa Ustavom. Danas su naselja sa srpskim stanovništvom prioritet tog vodovoda jedino u restrikcijama a od totalnog isključenja štiti ih to što voda ipak stiže iz jezera koje je na tertoriji sa srpskom većinom.

Da bi se taj problem rešio 2013. započeta je izgradnja novog vodovoda i to svega mesec dana pre održavanja separatističkih izbora za koji je Aleksandar Vulin položio kamen-temeljac u Gazivodama kod Zubinog Potoka. Vrednost projekta iznosi 10,5 miliona evra, a predviđeni kapacitet vodovoda sa 300 litara u sekundi, trebalo je da reši problem snabdevanja vodom Srba na severu pokrajine u narednih 50 godina. Najavljeno je da će radovi trajati 18 meseci. Do danas, posle ravno četiri godine od tada, iz tih cevi ni kap vode nije potekla niti ih ko te cevi i video. Šta se desilo sa započetim vodovodom i uloženim sredstvima je pitanje koje niko ne pokreće.

Iste godine Vulin je najavio ugradnju kamera za nadzor radi poboljšane bezbednosti Srba. Sredstva namenjena za to u visini od milion evra bez tendera uz avans od 100 odsto, unapred su uplaćena firmi „DBS Konsel security service" vlasnika Uroša Čubrilovića koji je za emisiju „Insajder" zajedno sa Vulinom, odbio da govori o tome zato što je nabavka proglašena državnom tajnom.

„Ulagao" je Vulin i u Civilnu zaštitu za čije potrebe je, opet bez tendera, kupljeno uniformi, radnih odela, odeće, obuće, druge opreme i vozila za više od šesto pripadnika te službe. Danas više nema Civilne zaštite, „integrisana" je u službe sistema albanskih separatista čija su sada briga.

Deo najavljenih projekata bio je od samog početka marketinški trik. Na zvaničnom sajtu Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju 2013. pojavio se „sat" koji odbrojava minute i sekunde do 1. jula 2014. godine kada je bilo planirano zapošljavanje preko 1.000 radnika. Kazaljka se pomerala polako, veoma polako...i sve sporije, dok nije stala...Na tek nešto više od 150 zaposlenih. Čak i to bila je fiktivna cifra. Nakon izvesnog vremena uklonjen je i sat.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju koju je personifikovao Aleksandar Vulin, započinje septembra 2013. predizbornu kampanju za izbore albanskih separatista na svojoj teritoriji. Vulin Promoviše ali i primorava, uz upotrebu sile za šta je pre svega bila zadužena Žandarmerija i nešto lokalnih batinaša, učešće i izlazak na te izbore. Energično kritikujući sve koji te izbore bojkotuju, nazivajući ih „Tačijevim Srbima" Vulin u nekoliko navrata ponavlja rečenicu „odavde nas samo Srbi mogu oterati i niko dugi". Bojkot je ipak uspeo pa zato u dugom krugu agresija postaje još jača, nemilosrdnija, brutalnija. Predstavnici Srba se povlače i narod ostaje „na ledini".

No, Vulin ne prestaje da čini čuda, kako je sam govorio. Decembra odnosno januara meseca otvorio je dve fabrike košulja na severu KiM. Ubrzo radnici počinju da štrajkuju glađu zbog neisplaćenih primanja da bi uz ignorisanje u javnosti a lično pod pretnjama, „zadovoljni" minimalcem, radnici sami napuštali posao. Od svega ovoga javnost je videla samo presecanje vrpce i slušala laži o unapređivanju uslova života.

Drugi krug separatističkih izbora se odvija bez većih problema sa gotovo neprimetnim porastom glasača čiji se broj uvećava u medijima i proglašavaju „legitimnim". Tako po prvi put na celoj teritoriji pokrajine, uz napore Vlade Srbije, uspostavlja se administracija tuđe, neprijateljske države koja sve manje liči na lažnu.

Ovakve vesti se izvrću, prikazuju kao od značaja za ovdašnje Srbe među kojima socijalni slučajevi i raseljeni, kao vid državne brige za njih, dobijaju stanove koji se mahom nalaze u nezavršenim zgradama, započetim godinama ranije. Za nove zgrade anonimne tendere dobili su „prijatelji" Kancelarije za KiM dokazani u teroru nad Srbima a radove su izvodili jeftinije albanske firme i radnici. Vrlo brzo zidovi počinju da pucaju, malter da se ruši, krov da prokišnjava...Za takve stanove od novih vlasnika Vulinovi politički saradnici zadovaljavali su se skromnim izrazima zahvalnosti - u iznosu od pet hiljada evra.

Tokom njegovog ministrovanja bez portfelja, Kancelarija za KiM je ulagala i u mostove, škole, bolnice...Rokovi su probijani kao i budžeti, radovi otpočinjani ali ne i dovršavani ili sa neobjašnjivim zakašnjenjem od po nekoliko godina...Svaka njegova priča je imala isti kraj - fantomski, to jest, nije ga imala uopšte. Zanimljivo je da je u to vreme Skupština Srbije formirala anketni odbor da bi utvrdila način trošenja novca iz budžeta države Srbije namenjenog Kosovu i Metohiji. Međutim, Anketni odbor nije želeo da se bavi finansijama Kancelarije za KiM već ih je proglasio državnom tajnom.

Nastavljeno je gašenje srpskih institucija i njihovo „povlačenje" koje prate gašenja na hiljade radnih mesta ili sramna „integracija" u šiptarske institucije. U kratkom i neobaveznom razgovoru jedan od službenika Kancelarije za KiM, inače Beograđanin, na primedbu da ne bi trebalo da nosi majice sa nacionalnim simbolima kada je u saradnji sa izdajnicima kratko je konstatovao „posao nam je da priču farbamo u lepo".

Novo poglavlje počinje maja 2014. kada je Aleksandar Vučić oformio Vladu a za novog direktora imenovao mlađanog Marka Đurića čiji je izbor izazvao revolt zbog još dubljeg unižavanja problema Kosova i Metohije i neozbiljnosti kojom Vlada prilazi ovom, sve većem problemu. Nejasno je kako se mlad čovek bez ikakvog radnog iskustva našao na ovako odgovornim pozicijama. Ali nesumnjivo je da je već dugo pripreman upravo za bavljenjem Kosovom i Metohijom. Đurić je, takođe, i prvi srpski političar koji se javno poziva na Ahtisarijev plan i zahteva njegovo sprovođenje iako je on odbačen od stane Skupštine Srbije ali i Skupštine UN-a jer zamišlja pokrajinu kao sasvim novu državu.

Da Đurićevo vođenje Kancelarije neće biti samo teorijsko odmah je postalo jasno. Čim je „stao na noge" uklonjene su barikade na mostu u Kosovskoj Mitrovici. Radovi su izvedeni krišom, u strahu od žitelja grada koji bi burno mogli da reaguju na predaju njihovih porodica albanskoj volji i nevolji. Umesto tih barikada postavljene su nove u vidu zelene površine po sred mosta nazvane „Park mira". Ovo je kod Albanaca izazvalo takav revolt da su nekoliko dana kasnije organizovali najveće proteste od pogroma 17. marta 2004. godine. U saopštenju za javnost Kancelarija za KiM se posebno „zahvalila građanima na pomoći u uklanjanju" barikade iako baš niko od građana nije učestvovao u tome.

Ovaj vid manipulacije će postati sveprisutna praksa od tada. Za svaku nesreću i sramota koju Kancelarija za KiM priredi Srbima neće izostati zahvalnost građanima „za podršku".

Poseban doprinos albanskoj državi na KiM dao je Marko Đurić po uklanjanju barikada najavom izgradnje „Jelisejskih polja" i „trga Cara Lazara" na srpskoj strani mosta. Posao je bio sumnjiv od samog početka jer nikada nije naveden rok za završetak radova. Tako je Marko Đurić postao prvi sa srpske strane koji je konkretnim akcijama fizički doprineo proširenju albanskog korpusa i zaokruživanju njihove „države".

Ne bi smo bili iskreni ako bi smo rekli da nije poklanjao pažnju i srpskoj strani. Te godine, oktobra meseca, po naređenju Marka Đurića Žandarmerija je pretukla srpskog mladića Filipa M. jer je Đurića etiketirao zbog više nego očigledne izdaje. Kamere su zabeležile i potpuno ignorisanje srpkinje iz Novog Brda koja na sav glas viče za Đurićem vapijući za pomoć i zaštitu od ljudi koje je njegova stranka dovela na vlast na lokalu. Nije je udostojio ni pogleda, čime je dao krila svakom vidu iživljavanja svojih namesnika od kojih neki daju ogroman doprinos čak i stvaranju „vojske Kosova" navodeći mlade da se prijavljuju za služenje.

Već posle prvih šest meseci koje je Đurić proveo kao direktor ove kancelarije, krajem 2014. godine, Albanci sa KiM su mogli da slobodno putuju teritorijom centralne Srbije sa dokumentima koje izdaje nepriznata albanska „država" što je Marko Đurić u vestima najbezočnije negirao sasvim providnim lažima. Predaja i prodaja srpske državne imovine i nekretnina predstavlja novinu aktiviranu tokom Đurićevog upravljanja Kancelarijom za KiM.

Poslednjih dana aktivan je bio Telekom koji je morao da osnuje novu ćerku - firmu da bi dobio privremenu dozvolu za funkcionisanje. Nedavno se digla buka i oko Trepče za čije je prisvajanje separatistička vlada u Prištini usvojila posebna zakon. Sećamo se i najave da će jezero Gazivode čak celo biti predato Albancima, jer „ono što može a se desi u suprotnom je tako jezivo da ne mogu da govorim o tome" rekao je Vučić tada. Dok je javnost razmišljala o jezi u pozadini svega prodat je ski - centar Brezovica na Šar - planini. Osim navodnog traženja garancija za radna mesta koja moraju da pripadnu Srbima, koji će ekspanzijom albanskog korpusa na taj način biti sasvim prognani odatle, drugih reakcija nije bilo.

Unutrašnji mir Marku Đuriću osigurao je stan koji je na poklon dobio od Bratislava Nikolića, gradonačelnika Štrpca u okviru separatističkih „opština" a koji je posredovao i dao pristanak na prodaju srpskog giganta francuskom kupcu. Kako je on prošao u tom poslu može se naslutiti kada je Đurića nagradio stanom na Zvezdari površine oko 75 kvadrata.

Marko Đurić je čovek koji voli lagodan život. Mediji su pisali o tome kako na Kosovo i Metohiju dolazi tako što preseda. Iz Beograda do Raške helikopterom a tu ga čeka vozač koji je po njega došao iz Beograda. Do decembra 2014. Đurić je 14 puta putovao helikopterom što je državu koštalo blizu 5 miliona dinara.

Sasvim sigurno sve to je tek deo „leka" kojim Đurić sebi obezbeđuje unutrašnji mir jer praksa da Kancelarija za KiM tendere ne raspisuje javno ili postavlja takve uslove da isključivo jedna firma može da dobije određeni posao, stvorila je nepregledan prostor za razvoj mita i korupcije.

A polja je mnogo jer u nadležnost Kancelarije za KiM spada: funkcionisanje institucija Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije; Obrazovanje, kultura, telekomunikacije u srpskim područjima Kosova i Metohije; Delovanje Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Kosova i Metohije; Obnova i zaštitu duhovnog i kulturnog nasleđa; Saradnja sa Komesarijatom za izbeglice u delu koji se odnosi na interno raseljena lica sa Kosova i Metohije...Za pet godina postojanja iskustvo nas nemilosrdno uverava da Kancelarija zapravo radi na svemu ovome ali sa namerom ukidanja svake od tih veza između države i srpskog naroda sa KiM.

Ugašene su, osim zdravstva sve druge srpske institucije i zamenjene onim separatističkim.

Kao ni Aleksandru Vulinu, i ovoj vlasti, ni Đuriću nije stalo do naroda jer svi oni imaju svoj cilj. Đurić je u nekoliko navrata istakao da je on svestan značaja Univerziteta za ovdašnje Srbe i da bez njega ni Srbi neće moći da opstanu...

Tako formulisanu rečenicu izgovorio je još jednom ranije, tokom obeležavanja godišnjice martovskog pogroma 2015. godine. Retko odgovornim pristupom, Kancelarija za Kosovo i Metohiju je organizovala je školski čas posvećen stradanju a Vulin i Đurić su prisustvovali u jednoj od beogradskih škola. Nakon održanog časa Đurić je za Tanjug izjavio da su deca sa velikom pažnjom pratila izlaganje jer znaju „da bez Kosova i Metohije, neće biti ni Srbije". Tu je zastao, spustio pogled i ućutao.