Preko pune linije

Vučić se neće izvući iz klopke koju je sam sebi napravio

Neuspešno zatiranje tragova

Aleksandar Vučić je hrabar, jak i odlučan. Za potrebe političkog marketinga, pokušava da stvori takav utisak dok lekovi deluju. Kad preskoči terapiju, pokaže svoje pravo lice, pa kuka kao Damjanov Zelenko. Cvili i nariče nad sobom - zli protivnici se spremaju da mu odseku glavu na panju, obesiće ga na Terazijama ili će ga streljati papirnatim snajperom s neke naslovne strane, a sad priznaje i da strepi da ga ne pojede mrak. Patološki mazohizam, koliko god izgledao sablasno smešan, nije sasvim bez osnova. Vučić zna kome se zamerio, koga je prevario i kakva kazna ga čeka. Pošto je došlo vreme za svođenje računa, užurbano prikriva tragove i progoni potencijalne svedoke saradnike. Uzalud se trudi, strane obaveštajne službe imaju sve podatke o njegovim prljavim poslovima, švercerskim kombinacijama, pa i o saradnji sa Kasemom Solejmanijem, nedavno likvidiranim vođom iranske Revolucionarne garde.

Predrag Popović

Osnovni supstrati naprednjačkog režima su laž, prevara, pljačka i nasilje. Taj sistem Vučić održava svakodnevnim kreiranjem kriznih situacija i proizvodnjom neprijatelja. Nezainteresovan za činjenice, ne dozvoljava da mu činjenice kvare morbidne trikove, već osam godina drži Srbiju u vanrednom stanju. Ne da mira ni sebi, ni drugima.

Pljačku javnih resursa, Vučić predstavlja kao dokaz privrednog razvoja. Spremnost na dijalog s kritičarima prezentuje u monolozima na konferencijama za medije, na kojima ih naziva banditima, bagrom, lopovima, ološom, reketašima...

Oteo je ili prodao sve što je mogao - ljude, firme, rudnike, oranice, reke... - ali to ga ne sprečava da se predstavlja kao spasilac države i naroda. Vučić je vanknjižni vlasnik Srbije, apsolutni gospodar života i smrti, upravlja svim državnim institucijama, policijom i vojskom, pravosuđem i medijima. Sve je njegovo, ali džabe, i on je svestan da je oteto - prokleto.

U svom rijalitiju, koji vrti na Pinku i Hepiju i istovrsnim štampanim izdanjima, Vučić je prisvojio sve uloge. On je i lovac i lovina, neustrašivi junak i nemoćna žrtva. O ''glavi mu rade'' Predrag Koraksić Koraks (87 godina) i Vesna Pešić (80), ali i anonimni ogorčeni korisnici društvenih mreža, koji psovkama i uvredama iskaljuju bes.

Ponekad, tek da bi pojačao dozu panike, optuži i nekog od opasnijih sumnjivih lica, čija imena samo on sme da pomene. Jednom je to bio Dragoslav Kosmajac, sad je Filip Korać.

Kršeći Ustav i sve zakone, Vučić ih je javno optužio za najteža krivična dela. Kosmajac je prošao medijsku torturu i pritisak pravosuđa, ali, čim je platio reket, oslobođen je optužbi i postao ugledni biznismen i partner u najunosnijim državnim poslovima.

S Koraćem, protiv koga se trenutno vodi politička i medijska kampanja, odnosi su malo komplikovaniji. Vučić se, tobože, žestoko naljutio jer je tužilaštvo obustavilo istragu protiv Koraća, "opasnog narko dilera koji truje našu decu". Naravno, nije Vučić toliko pravdoljubiv i odlučan borac protiv narkomanije. Pre će biti da je hajku na Koraća pokrenuo kako bi osvetio sina Danila, kome su neki Crnogorci nalupali nekoliko pedagoških šamara u Peconijevoj "Kasini". Incident se izmakao kontroli kad je prestolonaslednik Danilo nasrnuo na iritantne goste iz Crne Gore, sve s ratnim usklikom svog strica: "Znate li vi ko sam ja?"

Znali su, ali to ih nije sprečilo da ga disciplinuju. Tata Vučić je to shvatio kao napad na voljenog sebe, pa je pokrenuo medijsku mašineriju protiv"ubice, otmičara i reketaša" Koraća, usput titulisanog kao "glavni saradnik Luke Bojovića".

Naprasno, kako je pokrenuo, Vučić će tako i prekinuti hajku na Koraća. Preče brige ima s narko dilerima iz svog okruženja. Ne zna kako da sakrije ili uništi dokaze koji ga uvlače u aferu "Jovanjica".

Uspeo je da pretnjama i pritiscima uplaši Slobodana Milenkovića, načelnika Četvrtog odeljenja Policijske uprave za Beograd, koji je uhapsio Predraga Koluviju, vlasnika najveće evropske plantaže marihuane. Uspeo je i da se naruga pravosuđu pomoću Miloša Vučevića, koji je podigao neurednu i besmislenu krivičnu prijavu protiv Aleksandra i Andreja Vučića.

I Andrej Vučić je tužio Miroslava Aleksića, potpredsednika Narodne stranke. Sve uzalud. Dokazi Koluvijine sprege s državnim i naprednjačkim funkcionerima nastavljaju da cure u javnost.

Taman što se vođe vladajućeg kartela, jer je javnost zaboravila na pitanja o tome ko je, zašto i koliko novca dao "Jovanjici" na ime subvencija u poljoprivredi, kad iskoči dokaz da je Koluvija poklonio brod Bezbednosno-informativnoj agenciji. Prilikom prošlogodišnje posete Turskoj, Vučić je uživao u plovidbi Bosforom, pa je poželeo da ima sličan brod kao Erdogan.

Vučić okom, Koluvija skokom. Zaradom od prodaje marihuane, vlasnik "Jovanjice" kupio je brod za BIA, da dvorska svita može da se provodi na talasima Dunava.

Koliko god se trudio, Vučić ne može da zatre tragove svojih zločina. Većina je opisana na stranicama Magazina Tabloid, mnoge iznose lideri opozicionih stranaka, ali svoj doprinos raskrinkavanju daju i određeni državni funkcioneri poput ministra Nebojše Stefanovića. Ipak, vođa naprednjačkog kartela najviše strepi od stranih obaveštajnih službi.

Operacija "Familija", koju vode CIA, FBI, DEA i Europol, već je nanela ogromnu štetu kriminalcima s prostora bivše Jugoslavije i nekim evropskim državama.

U Makedoniji su ugašene brojne fantomske firme za pranje novca stečenog kriminalom. Na isti način presečeni su tokovi prljavih para u Italiji, Mađarskoj, Austriji i Albaniji.

U Hrvatskoj je uhapšeno osamdesetak ljudi, osumnjičenih za razna krivična dela, među kojima ima i nekoliko državljana Srbije.

Hrvatska policija traga za šefom klana, izvesnim Jovicom Jovanovićem, bivšim pripadnikom BIA, za koga se pretpostavlja da se krije u Vojvodini, pod zaštitom ortaka iz vrha Srpske napredne stranke.

Akciju nastavlja 20 agenata FBI, koji su nedavno stigli u Sloveniju. Sa ciljem da otkriju sporne finansijske, bezbednosne i političke veze balkanskih državnika s Iranom, američki agenti proveravaju poslovanje Nove ljubljanske banke.

U novembru 2018. godine NLB je prodala 59 odsto deonica, vrednih 609 miliona evra. Država Slovenija je, sa 40,9 odsto deonica, ostala najveći pojedinačni vlasnik. Slede fond Brandes Investment Partners sa 7,6 odsto i Evropska banka za obnovu i razvoj sa 6,3 odsto vlasništva. Mali akcionari su kupili deonice vredne oko 40 miliona evra. Istraga FBI utvrdiće ko su "tihi partneri".

Na vrhu spiska sumnjivih lica nalazi se srpski tajkun Miodrag Kostić. U okviru operacije "Familija", 2017. godine, u Italiji je zatvoreno jedno fantomsko preduzeće za koje se pretpostavlja da je bilo pod kontrolom Kostića.

Istraga je obustavljena kad se direktor te firme, italijanski državljanin, ubio u zatvoru. I Kostić teško podnosi pritisak. Pretrpeo je dva moždana udara, leži u bolničkoj postelji i psuje Vučića, koji ga je uvalio u probleme.

Ne samo preko Kostića, tragovi iz NLB-a prema Vučiću vuku i s još nekoliko strana. Pored svih linkova, koji ukazuju na pranje prljavog novca, Vučiću glavobolju zadaju i dokazi sporne saradnje s Iranom.

Otkad su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije Iranu traje diplomatski pritisak na Srbiju. Amerikanci su od srpskog državnog vrha tražili da, ako ne žele da se priključe sankcijama, bar ne šire saradnju s iranskim vlastima. Vučić nije mario za to. Naprotiv, na njegovo insistiranje Srbija je ukinula vize iranskim državljanima, a u Beogradu je otvoren Balkanski privredno-trgovinski centar za Iran.

Na taj način otvoren je kanal za širenje iranskog finansijskog i obaveštajnog prodora u Evropu. Američke diplomate su upozorile predstavnike vlasti Srbije da Iran to koristi i za nezakonite aktivnosti, kao što je šverc droge i plasman prljavog novca, pa i za terorističke akcije. Vučić nije mario za ta upozorenja. Nije, sve do 10. oktobra 2018, kad su SAD i NATO izvršili pritisak na Evropsku uniju da Srbiji postavi ultimatum - ili da ona ukine vize Iranu, ili će EU ukinuti bezvizni režim njoj. Na vanrednoj sednici Vlade Srbije, opet su uvedene vize Iranu.

Javno, Vučić je popustio. Tajno, nastavio je da sarađuje sa Irancima. Nema tog političkog pritiska koji može da spreči Vučićeve pokušaje da dođe do novca. Kod njega, sve je na prodaju. Ako Iranci hoće da plate, on će im omogućiti prolaz kroz Srbiju, lažne investicije kojima će oprati novac, a neće se dvoumiti ni oko toga da direktno krši američke sankcije.

Kontakte s iranskom obaveštajnom službom MOIS, Vučić je uspostavio 2014. godine. Saradnju su inicirala dva posrednika, svaki sa svojim separatnim interesima. Prva inicijativa je stigla od Mohameda Dahlana, odbeglog palestinskog obaveštajca koji je umešan u sve zakulisne, pa i terorističke akcije na Bliskom i Srednjem istoku.

Iz duboke senke, Dahlan je kreirao političko-poslovnu kombinaciju u kojoj je Vučić otvorio vrata Iranu za plasman prljavog novca i špijuna u Evropu. U suprotnom smeru, iz Srbije, preko kiparskih firmi Nenada Kovača i Telekoma, u Iran je išla kineska tehnologija. U posao je uključen i Metju Palmer, šef deska za Balkan u Stejt departmentu. Palmer je obezbedio logističku podršku operativca CIA Terensa Majkla Hovsa, koji, skriven iza različitih identiteta, već 25 godina mešetari na prostorima bivše Jugoslavije, a naročito u Srbiji.

Pod Hovsovim pokroviteljstvom, u protekle četiri godine, u Bugarskoj je održano nekoliko sastanaka srpskih i iranskih obaveštajaca. U jesen 2015. godine, u strogoj tajnosti u Sofiji su se sreli Aleksandar Vučić i Kasem Solejmani, vođa Kuds jedinice iranske Revolucionarne garde.

Vučić je znao s kim se i zašto sastaje. Znao je da je Solejmani najmoćniji čovek u Iranu, sa neograničenim resursima za širenje iranskog političkog, vojnog i obaveštajnog uticaja na Bliskom istoku i Evropi. Vučić je bio obavešten o Solejmanijevom učešću u ratu u Bosni i Hercegovini, kad je omogućio obuku i naoružanje mudžahedina. Znao je i Solejmanijev militantni antijevrejski i antiamerički zavet, koji je istaknut u paroli "Izrael i Ameriku treba zbrisati sa zemaljske kugle".

Vučić je bio svestan i opasnosti koje nosi saradnja s takvim čovekom, ali nije mogao da odoli mirisu novca. Iako je bio svestan da Palmer i Hovs rade na svoju ruku, mimo interesa zvaničnog Vašingtona, očekivao je da ga oni zaštite od odgovornosti.

Međutim, Vučić, kao ni njegov ortak Palmer, nisu znali da će stvari izmaći kontroli. Sklopili su poslovnu kombinaciju u kojoj je nemačka kompanija za proizvodnju i održavanje turbomlaznih aviona MTU Aero Engines najavila dolazak u Srbiju. U maju prošle godine potpisan je Memorandum o razumevanju, a Vučić je novu nemačku investiciju, najavljenu za 2022. godinu, predstavio kao izuzetno značajnu za privredni razvoj Srbije.

Umesto proklamovane ideje da se u Banatu ili Sremu, gde bude podignut pogon, remontuju motori za civilne avione, planirano je da MTU pruža usluge iranskoj avijaciji. Nemačka kompanija bi ostvarila dobru zaradu, Vučić bi uzeo proviziju, a Srbija bi, zbog nameštanja fiktivnog posla i pranja papira, bila izložena sankcijama Amerike.

Plan je ugrožen 2. januara ove godine, kad je američka raketa "Hellfire" na komade raznela Kasema Solejmanija. Laserski navođenom raketom izvršena je smrtna presuda zbog ubistva 17 agenata CIA, za koje se teretio Solejmani.

I pre nego što je ubijen njegov iranski ortak, Vučić je shvatio ozbiljnost problema u koji je upao. Sredinom novembra prošle godine, predsednik SNS-a je doživeo kolaps, pa je završio u Vojno-medicinskoj akademiji. Kad se oporavio, na prvoj konferenciji za medije, najavio je posetu Iranu, krajem decembra ili početkom januara. Od tog puta je naprasno odustao, bez objašnjenja. Imao je sreće što se nije našao u Solejmanijevoj blizini.

Ipak, pre će biti da nije u pitanju sreća, nego pouzdane informacije šta se sprema.

Sad, kad FBI vodi istragu o saradnji s Iranom, Vučić ne može da računa na pomoć Fortune. Preko pripadnika MUP-a iz Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, koji se nalaze u Sloveniji, agentima FBI je poslao obimnu dokumentaciju o spornim političkim i poslovnim vezama s Iranom.

Za sve sporne aktivnosti optužio je Borisa Tadića, Vuka Jeremića i pokojnog Miodraga Rakića. U istom paketu, operativcima FBI predao je i informacije o hrvatsko-iranskim vezama. U jednom dokumentu detaljno su opisana saznanja o pregovorima Mahmuda Ahmadinedžada, bivšeg iranskog predsednika, i bivšeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića. Pripreme za njihove sastanke 2007. godine obavili su Budimir Lončar i Tomislav Jakić.

Trik, kojim je hteo da zamajava FBI, nije uspeo. Umesto da se bave Mesićem i Tadićem, američki obaveštajci su Vučiću poslali crno-belu fotografiju, snimljenu u Sofiji, sa zahtevom da objasni ko je na njoj. Na fotografiji sa slabom rezolucijom, izvučenoj sa snimka špijunskom kamerom, vide se obrisi dva čoveka. Jedan je, naravno, Aleksandar Vučić. Od njega FBI očekuje da prizna o čemu je razgovarao sa Solejmanijem, šta su se dogovorili, kolika je bila cena i gde su pare deponovane. Kakav god odgovor Vučić ponudi, neće se dobro provesti. Uostalom, može da se brani i ćutanjem, američke obaveštajne službe očigledno imaju sve informacije o njegovim mutnim radnjama.

S uverenjem da je najpametniji na svetu, Vučić je mislio da niko nikada neće raskrinkati njegove prevarne kombinacije.

Sad, kad je uvideo da zapadne obaveštajne službe znaju sve njegove tajne, ostalo mu je samo da se nada kako će mu gresi biti oprošteni.

S tim ciljem, nedavno je, na 50. Svetskom ekonomskom samitu u Davosu, pokušao da organizuje susret s američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Uzalud je molio i nudio novac, nisu mogli da mu pomognu ni domaćini samita, Džered Koen i Berg Brend, evropske diplomate, pa ni novinari. Ne samo što nisu uspeli da ga ubace na neki panel na kome je bio Tramp, već mu nije dozvoljen prilaz ni u hodnike kojim je prolazio predsednik SAD. Ana Brnabić je bila bolje sreće, njoj je dozvoljeno da razmeni dve-tri rečenice s Ivankom Tramp.

Naivna nada da će predsednik SAD pristati da se vidi s njim, i to dok traje istraga koju vode CIA, FBI, DEA i Europol, Vučiću je definitivno raspršena kad je video Trampovo saopštenje u kome se navodi da "na Balkanu nema mira dok su na vlasti ratni huškači". "Mladi ljudi, bez balasta rata i ratnih zločina moraju pregovarati i uspostaviti mir", istakao je predsednik Sjedinjenih Država.

U tom kontekstu, kosovski predsednik Hašim Tači je najavio ostavku i odlazak u Hag, pred Specijalni sud za ratne zločine OVK. Procenio je da mu je to bolje, nego da ga, posle sudara s "Hellfire" raketom, kao Solejmanija identifikuju po dijamantskom prstenu.

Ako je Tačiju, koji je bio ratni saveznik Amerike, suđeno da na takav način, na optuženičkoj klupi, okonča političku karijeru, može samo da se pretpostavi šta sve čeka Aleksandra Vučića, koji je predvodio ratnu kampanju protiv Sjedinjenih Država i, što je još gore, aktivno podržavao i finansirao Trampovu protivkandidatkinju Hilari Klinton.

Amerika je počela čistku Balkana od ratnih zločinaca i posleratnih kriminalaca. Taj proces neće biti završen dok Vučić ne bude eliminisan s političke scene.

Vučić ne može da sakrije tragove pranja novca iranskih i ostalih kriminogenih partnera. Ne može da izbegne odgovornost za šverc narkotika, nafte i cigareta. Takođe, nema šanse da izbegne odgovornost za spornu trgovinu oružjem, koje je završilo u rukama ISIS-ovih terorista.

Da bi amortizovao posledice afere "Krušik", Vučić je odličio da objedini sve srpske fabrike oružja. Predlog "Uredbe o grupaciji odbrambene industrije Srbije" definiše način na koji će se formirati jedinstveno preduzeće za proizvodnju i trgovinu naoružanjem, koje će poslovati preko privatnih brokerskih agencija. Vučić tu ideju namerava da sprovede po hitnom postupku, jer "mogu nastupiti štetne posledice po bezbednost zemlje".

Pripreme za realizaciju te ideje počele su i pre nego što je "Uredba" stupila na snagu. Menadžment svih fabrika oružja dobio je naređenje da napravi imovinsku kartu, kako bi se precizno utvrdila vrednost koja će biti uneta u "Grupu".

Paralelno s tim, analizu poslovanja preduzeća iz namenske industrije vrši Državna revizorska institucija. Nehotice, DRI je utvrdila nepravislnosti, koje opet ukazuju na ulogu Branka Stefanovića, oca ministra policije Nebojše Stefanovića. Vučić se obraduje svakom problemu na koji naiđu otac i sin Stefanović, ali samo pod uslovom da nije lično umešan u nezakonite poslove. To se retko dešava, pošto niko iz naprednjačkog kartela ne može i ne sme da samostalno, bez Vučićevog odobrenja, vodi bilo kakav posao, a naročito ne tako unosan kao što je trgovina oružjem.

U izveštaju DRI, objavljenom 31. decembra prošle godine, navodi se da je kompanija GIM, s kojom je povezan stariji Stefanović, oštetila proizvođača oružja PPT Namenska iz Trstenika za 1,6 miliona dolara. Oružje, proizvedeno u Trsteniku, GIM je prodavao stranim kompanijama po većoj ceni od ugovorene, a razliku je, suprotno zakonu, zadržao za sebe.

Revizor je utvrdio da komisionar GIM nije poštovao Zakon o obligacionim odnosima, kojim je imao obavezu da Namenskoj, kao komitentu, "preda sve što je primio po osnovu izvršenog posla za njegov račun. "Ako je posao zaključen po povoljnijim uslovima od onih određenih nalogom, sva tako postignuta korist pripada komitentu", navodi se u izveštaju revizora. Utvrđeno je da GIM nije dostavljao PPT Namenskoj obračune o prodaji, ugovor sa krajnjim kupcem, fakture i dokumentaciju o nastalim troškovima, kao što su troškovi transporta. Trstenička Namenska je prihode od prodaje oružja obračunavala po fakturama koje je sama izdala GIM-u, po nižoj ceni od prodajne. Na taj način stvorena je razlika od 159,7 miliona dinara, odnosno 1.640.560 dolara, koliko je zadržao GIM. Revizori su utvrdili i nepravilnosti u poslovanju PPT Namenske i preduzeća "Partizan Tech" i "Vectura Trans", iza kojih stoji Slobodan Tešić, kao i firme "Tehnoremont", čiji vlasnik je Petar Crnogorac.

Revizori privode kraju i izveštaj o poslovanju valjevske fabrike oružja "Krušik". Vučić je to naredio kako bi dodatno kompromitovao Branka i Nebojšu Stefanovića, ali usput je otkrio tragove koji vuku prema njemu. Ne može se optuživati Branko Stefanović, a abolirati Mladen i Jugoslav Petković i Branislav Prostran, kao i ostali saučesnici u tim prevarnim radnjama, koji su pod direktnom Vučićevom kontrolom.

U drugom paketu, ali s istom potrebom za ozbiljnim istražnim radnjama, nalazi se Ministarstvo odbrane. Ministarstvo na čijem čelu se nalazi Aleksandar Vulin dalo je 458 miliona dinara avansa firmi "Romax-trade". U izveštaju koji je dostupan javnosti, ne navodi se koja roba je plaćena i da li je to celokupan iznos ili će račun biti još veći. Da nisu čista posla ukazuju podaci o poslovanju "Romax-trade". Iako je osnovano još pre 25 godina, to preduzeće ozbiljniji prodor beleži tek u poslednje vreme. Tokom 2015, ostvarilo je promet od 172 miliona dinara, 2016. je podiglo na 421 milion, a 2017. na 532 miliona. U izveštaju za 2018. navodi se da je "Romax-trade" ostvario 206 miliona dinara prihoda na domaćem tržištu i 438 miliona dinara u inostranstvu.

S ukupnim prometom od 644 miliona dinara, ta firma je, samo za jedan posao, od Ministarstva odbrane dobila 458 miliona avansa. Kao što se ne zna šta je predmet ugovora, javnost nije upoznata ni s ostalim detaljima poslovnih odnosa Ministarstva odbrane i preduzeća čiji je vlasnik izvesni Goran Rodić. O Rodiću se zna samo da je finansirao određene projekte Fondacije Dragice Nikolić.

Verovatno je takva vrsta bliskosti s vlastima doprinela poboljšanju poslovanja "Romax-trade". Šta se krije u pozadini otkriće istraga koju će, čim se stvore politički uslovi, pokrenuti nadležno tužilaštvo.

Aleksandar Vučić više nema vremena, ni načina da zatre tragove svojih zločina. Otvoreno je samo pitanje na kom krivičnom delu će se srušiti njegova kula od karata. Da li će ga FBI priterati uza zid zbog pranja prljavog novac, šverca narkotika ili sporne trgovine oružjem, za Srbiju nije bitno.

Tragovi svih kriminalnih i korupcionaških afera vuku prema Vučiću. Koliko god da se gica, neće se izvući iz klopke, koju je sam napravio.