Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - spasavanje sela i države (12)

Prazne kuće, štale i ambari

Branislav Gulan je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, novinar, književnik i publicista, koji se pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja;

Branislav Gulan

Prazne kuće na selu

Podaci su zabrinjavajući i poražavajući. Više od 1.000 naselja - sela u Srbiji je pusto (imaju manje od po 100 stanovnika), a u narednu deceniju i po to će da zadesi njih još 1.200! To je nestajanje svako četvrtog naselja, odnosno sela u Srbiji. Samo u 13 sela živi više od od po 8.000 stanovnika, a u najvećem broju žitelji su uglavnom stariji od 60 godina! U njima je sad potpuno prazno i bez vlasnika više od 50.000 kuća, a za njih 150.000 piše da trenutno u njima niko ne živi!

Sela su nam bez škole, zadruge, doma kulture i puteva (njih 500 nema put i vezu sa svetom), a oko 400 ni prodavnicu. Polako odumiru. Devojke odlaze i udaju se u grad za portira ili da rade u kafiću za 15.000 plate mesečno... Misle da je bolje i to nego da žive na selu...

Kako sprečiti dalje propadanje sela, šta moraju da učine država i lokalne samouprave i na koji način može da se doprinese da se zaustavi odumiranje čitavih krajeva u Srbiji. Sela su već nestala, sad treba spasavati nestajanje varošica, poput Negotina, Bačke Palanke, Bele Palanke, Bečeja i niza drugih malih mesta i opština.

Sredstva koja se ulažu u selo su nedovoljna, a patrijarhalno nasleđe je još uvek dominantno. Zbog toga žene moraju da se povežu i kroz udruženja izbore ne samo za važniju ulogu, već i da pomognu da se sela u Srbiji sačuvaju od daljeg razaranja.

Prva akcija koja je krenula u tom pravcu je ,,500 zadruga u 500 sela'', koja je i direktan podsticaj regionalnom razvoju Srbije. Cilj akcije koju vodi ministar Milan Krkobabić u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU Srbije, je da se kroz oporavak zadrugarstva vrati i život u sela Srbije. Planirano je da se za tri godine u ovu akciju uloži 25 miliona evra. Potrebno je mnogo više, ali za početak je važno da se krene.

U 2017. eksperimentalnoj godini, uloženo je 197 miliona dinara bespovratnog novca koga su dobile 22 zadruge. U 2018. godini taj novac je povećan za četiri puta pa je bespovratno dodeljeno oko 800 miliona dinara za 73 zadruge.

U 2019. Godini 58 zadruga je dobilo ukupno 6562 miliona dinara Osnivaju se i složene zadruge. Za sad postoje četiri u Arilju, Starom Slankamenu, Bačkom Petrovcu i Kruševcu (Lazarevcu). Srbija je bila zemlja u kojoj je godišnje nestajalo 100 zadruga. Sad je za dve i po godine i po dana osnovano 620 novih. Ukupno za dve i po godine podeljeno je 1,7 milijardi dinara bespovratnog novca za zadrugarstvo u Srbiji. Dakle, vraćen je duh zadrugarstva!

Rade, a nezaposlene

Žene na selu rade svakog dana, a vode se kao nezaposlene. Iako u svetu postoji veliki broj žena koje rade u poljoprivredi, retko koja od njih ima puno vlasništvo nad gazdinstvom. Često su muškarci ti koji se vode kao zaposleni na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene na selu rade u poljoprivredi kao ,,pomažući članovi domaćinstva''.

Žene koje žive i rade na selu vode se kao nezaposlene, a zapravo rade ceo dan i za to ne dobijaju nadoknadu.

Obično prve ustaju, a poslednje idu na spavanje. Prve su na njivi, voćnjaku, plasteniku, u štali, ali za svoj rad ne dobijaju nikakvu nadoknadu. Tako danas izgleda život žene na selu, žena se vodi kao nezaposlena, a zapravo ceo dan radi!

Prema istraživanjima, od četiri žene koje žive na selu, tri rade, a da za to ne dobijaju nikakvu finansijsku nadoknadu, a sa druge strane, prema najnovijim istraživanjima samo 13 odsto žena su vlasnici gazdinstava u Srbiji. Kada treba da rade one su u radu najbrojnije na selu, a kada treba da budu vlasnice određene imovine one su najmanje brojne! A, kada to znamo kao da zaboravljamo da se napredak društva meri razvojem i napretkom žena!

Zato se i ističe da su strategije, zakoni, akcioni planovi, važna osnova, ali da je još važniji realan život, da žene i muškarci shvate da žena treba da ima vlasništvo nad imovinom da može da radi. I rezultat bio tada bili bolji. Žene su veoma važan potencijal na selu!

Istraživanja pokazuju da su žene na selu nedovoljno uključene u odlučivanje, ne pitaju se o modelu razvoja poljoprivrede i sela, a političke mere ne prepoznaju adekvatno njihove potrebe.

Zato se uvek samo konstatuje i to je i početak i kraj da su žene na selu u težem položaju od onih u gradu. Samo na rečima je rodna jednakost - ulaganje u društvo i budućnost!

Žene u seoskim područjima žive teže od onih u gradu - 12 odsto njih nema zdravstveno, a više od 60 odsto je bez penzijskog osiguranja! U seoskim područjima svega 12 odsto žena su vlasnice kuća u kojima žive. Seoska područja nisu dovoljno razvijena, a položaj žena u tim sredinama je posebno težak jer su one uglavnom neobrazovane, preopterećene obavezama u domaćinstvu i bez ikakve zdravstvene nege.

Da bi se položaj žena na selu promenio, Srbija radi na razvijanju programa preduzetništva, a obezbeđeni su i posebni podsticaji za žene koje se bave poljoprivredom. Stalno se govori na nama je da donosimo dobre zakone i da oni ne ostanu mrtvo slovo na papiru, a i da budu primenljivi kako u gradovima tako i u manjim sredinama. Skupština Srbije je 2017. godine donela Zakon o finansijskoj podršci porodicama u kojima se omogućava ženama koje nisu u radnom odnosu da ostvare pravo na porodiljski dodatak.

Takođe 2016. godine uvedeno je rodno budžetiranje, koje omogućava da žene poljoprivrednice dobijaju više novca za podsticaj ali je problem nasilja nad ženama takođe više izražen kada su u pitanju žene iz ruralnih područja, jer je zbog pritiska male sredine nasilje teže prijaviti. Ide se puževim korakom.

(Ne) obrazovanje

U proseku 10 odsto žena u tim seoskim sredinama nema završenu osnovnu školu, njih 22 odsto završilo je osnovno školovanje, a u udelu nepismenih žena njih 83 odsto je starije od 60 godina. Samo 17 odsto žena na teritoriji Srbije je registrovano kao vlasnice imovine, a od toga njih dve trećine su udovice. U svih 15 opština u kojima su primenjivane mere populacione politike manje od 50 odsto žena je tokom trudnoće išlo na redovne ginekološke preglede, najviše penzionerki živi van grada. Svaka žena ma gde živela mora imati edukativnu i zdravstvenu podršku i mogućnost da bude ekonomski ravnopravna i da dostojanstveno živi i stari!

Evropa je jedno od najbezbednijih i najravnopravnijih mesta za žene na svetu, ali uvek može da se uradi više. Rad žena na selu je ključan za preživljavanje mnogih delova planete, a položaj žena u ruralnim sredinama je važan deo globalne agende.

Proizvodnja

ŽENE PROIZVODE 50 DOSTO HRANE U SVETU I VIŠE OD 80 ODSTO HRANE U RAZVIJENIM ZEMLJAMA, DOK SA DRUGE STRANE POSEDUJU MANJE OD 15 ODSTO ZEMLJE U SVETU I MANJE OD DVA ODSTO ŽENA SU VLASNICI IMOVINE U RAZVIJENIM ZEMLJAMA... ETO, BAR U TOME IDEMO U KORAK SA RAZVIJENIM SVETOM!

Evo i citata Jovana Dučića posvećenih ženama: ,,Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi nešto hladno, iz glave, a ne nešto preosećajno iz duše... Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek sirota. Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem''. Citat Ive Andrića je ,,da žena stoji kao kapija na ulazu i na izlazu ovog sveta''.

Bez ženske zaposlenosti nema ni rađanja!

U davno socijalističko doba, u vremenu investicija i planiranja, u svakom većem gradu postojala je po jedna veća fabrika teške industrije, koja je pretežno zapošljavala muškarce, i lake industrije u kojoj je većina zaposlenih bila ženskog roda. Pošto je laka industrija najvećim delom bila tekstilna, i izvozno orijentisana, sankcije UN uz pljačkašku privatizaciju uz pomoć države, direktno su uticale da se smanji broj zaposlenih žena u Srbiji.

Umiranje i rađanje

U Srbiji godišnje umre 102.000 žitelja, a rodi se manje od 65.000 beba. Rađanje je na nivou 1914. godine kada je počeo prvi svetski rat! To je katastrofalno za dva i po veka ćemo nestati sa ovih prostora. Vreme za čoveka dugo, a za istoriju malo! U svakom slučaju dinamika rađanja je povezana sa ekonomskim kretanjima, ali ne samo s njima već i sa političkom situacijom. ako hoćemo više dece potrebno je da se povećava zaposlenost žena!

PRIMERI:

Žene koje žive i rade na selu vode se kao nezaposlene, a zapravo rade ceo dan i za to ne dobijaju nadoknadu. Obično prve ustaju, a poslednje idu na spavanje. Prve su na njivi, u voćnjaku, plasteniku, štali, ali za svoj rad ne dobijaju nikakvu nadokandu - tako danas izgleda život žene na selu, koja se vodi kao nezaposlena, a zapravo ceo dan radi!

Ženski rad je nepriznat i nije prepoznat u poljoprivredi i u domaćinstvu. Obično se muškarci vode kao zaposleni na poljoprivrednom imanju, dok žene na selu rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva. Dakle, žene na selu rade bez nadoknade. Rade za hranu i spavanje. Istraživanja pokazuju da su žene na selu nedovoljno uključene u odlučivanje, ne pitaju se o modelu razvoja poljoprivrede i sela, a politike i mere ne prepoznaju adekvatno njihove potrebe.

Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela. To znači da 63 odsto žena i 37 odsto muškaraca obavljaju poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu.

Ovo potvrđuje da su žene samo pomažući članovi domaćinstva. Muškarci čine 86 odsto zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva. Dakle, potrebno je da se više afirmiše rad i položaj žena na selu. Prema poslednjem istraživanju, posebno zabrinjavaju podaci starosne strukture žena koje žive na selu, a to je da je 50 odsto njih starije od 65 godina!? Prema poslednjem popisu stanovništva prosečna starost muškaraca na selu je bila 43, a žena 45 godina.

Istraživanja pokazuju da žene na selu rade, a muškarci gazduju sa imovinom! Žene koje žive i rade na selu vode se kao nezaposlene, a zapravo rade ceo dan i za to ne dobijaju nadoknadu!

Kada treba da rade, one su najbrojnije na selu, a kada treba da budu vlasnice određene imovine one su najmanje brojne. To znači da su strategije, zakoni, akcioni planovi, važna osnova za poboljšavanje njihovog položaja.

Međutim, još važniji je realan život, to je da žene i muškarci shvate da žena treba da ima vlasništvo nad imovinom! To je i uslov da može više i bolje da radi! Ne smemo da gubimo iz vida i to da je žena važan potencijal na selu!

SMANJENJE STANOVNIŠTVA!

Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati manje od šest miliona stanovnika što, kako navode demografi i statističari, znači da će se po broju stanovnika vratiti 100 godina unazad. Srbija je na poslednjem popisu imala oko 7,5 miliona stanovnika. Sredinom 2018. godine u Srbiji ja manje od sedam miliona stanovnika.

Nastavljanje trenda gubitaka stanovništva traži radikalnu preorijentaciju javnih politika u pogledu ključnih pitanja kao što su promena strategije razvoja i stavljanje akcenta na ravnomerni regionalni razvoj, na razvoj poljoprivrede i sela i na masovno zapošljavanje.

Da su podsticajna sredstva koja se daju stranim investitorima data za razvoj malih i srednjih domaćih preduzeća i za podsticaj rađanja sada bismo imali posve drugačiju demografsku sliku.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku dr Đukić Dejanović izjavila je da je „alarm odavno zvonio", da su stručnjaci odavno ukazivali da će Srbija doći u stanje demografske katastrofe. Ona je kazala da je po podacima statističara 2016. bila godina u kojoj su demografski podaci za Srbiju bili najlošiji u poslednjih 120 godina.

U 2017. godini u Srbiji je umrlo preko 102.000 ljudi, a rođeno je manje od 65.000 beba. Rađanje beba je na nivou 1914. godine kada je počeo Prvi svetski rat! Tako je bilo i u 2018. i 2019. godini!

Ona je ocenila je da su demografski podaci veoma loši za jugoistok Srbije, navodeći da se na tom području godišnje na 1.000 stanovnika rodi od četiri do pet beba, a umre preko 20 ljudi.

Zvanična statistika zabeležila je da na području opštine Crna Trava 2013. godine nije rođena nijedna beba. U ovoj opštini, u Mlačištu, je u 2015. godini posle 38 godina rođena je prva beba.

GORNJI MILANOVAC I OKOLINA

Nekad bilo privredno čudo

Od samog nastanka varoš se razvijala. Jovan Cvijić je ga je nazvao ,,belim labudom na zelenom jezeru''...

Gornji Milanovac (1853.godine) je realativno mlado naselje u jugozapadnoj Šumadiji, čija istorija počinje znatno pre njegovog osnivanja 1853. godine. Još u prvim godinama vladavine Miloša Obrenovića, umesto porušenog Rudnika, novo nahijsko, a kasnije i okružno središte ovog dela Srbije, postala je malena Brusnica. Tu nije bilo moguće da se razvija varoš, pa je ona preseljena na ,,Divlje polje'' pored reke Despotovice. Nalog za preseljenje dao je Aleksandar Karađoređević.

Knez Miloš je 3. aprila 1859. godine doneo ukaz o promeni naziva, od kada se zove Gornji Milanovac. Varoš se veoma brzo razvijala, posebno zanatstvo i trgovina. Diveći se njegovom izgledu Jovan Cvijić ga nazvao ,,belim labudom na zelenom jezeru''!

Milanovčani su dugo govorili da je u ovom gradu rođena moderna Srbija. U njemu je rođena poslednja kraljica dinastije Obrenović, Draga Lunjevica - Mašin. Iz najstarije zgrade nekadašnjeg sreskog načelstva, vojvoda Mišić je komandovao Suvoborsko - kolubarskom ofanzivom.

Bio je to prvi grad u Srbiji izgrađen po prethodno urađenom urbanističkom planu čiju je koncepciju zadržao do danas.

Prema poslednjem popisu, 2012. godine, teritorija opštine Gornji Milanovac imala je 44.406 stanovnika koji žive u 63 naseljena mesta. Sam grad imao je manje od 25.000 žitelja. Migracije su velike, ženski deo stanovništva u mladosti želi da ode u grad, da se uda bar i za portira, taman i da siromašno živi. Neće da ostanu u selu. I danas, muškarce opet stimulišu da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom. Jaz je veliki!

Nestajanje

U Srbiji godišnje umre 102.000 žitelja, a 2017. godine je rođeno samo 68.894 beba. To je manje nego 1914. godine kada je počeo Prvi svetski rat. Broj novorođenih u 2016. godini bio je na nivou Srbije iz 1840. godine! Dakle, nestajemo... Taj nivo rađanja u Srbiji bio je i u 2017, 2018. i 2019. godini.

Koštunići, bili agrarni gradić!

U novije vreme neposredno u blizini G. Milanovca, u Koštunićima, pre dve decenije bio je izgrađen i prvi agrarni gradić koji je sad u ruševinama. Postojala je i hladnjača, vlasnitšvo preduzeća ,,Etnoart'' koje je bilo u sastavu SDPR, u koju je moglo da stane oko 200 vagona svežih malina! One su tada otkupljivane ,,na vagi''.

U Koštunićima je bila osnovana i prva zadruga Društva srpskih domaćina. Tada je u njemu bilo zaposleno oko 200 porodica koje su se bavile poljoprivredom! U selu su imale kompletnu prerađivačku industriju! Bila je obezbeđena egzistencija celom regionu preko poljoprivrede. Imali su finalne proizvode, turizam i ostalo.

Kupci prerađevina od voća i povrća i odevnih rukotvorina bili su srpski biznismeni u Čikagu, Torontu i Johanesburgu (godišnja vrednost oko 500.000 pa do milion dolara. U selu je već pored fabrike bilo izrađeno desetak bungalova sa 80 ležaja u vajatima. Preduzeće se zvalo ,,Anđelija Mišić''). Nije bio završen samo hotel (120 soba), što su bili prihvatili da urade Slovenci, koji su hteli da ulože milion evra u hotel sa četiri zvezdice.

Računalo se na male farme i mlekare i pogone za preradu mesa u domaćinstvima, ali i na jedan industrijski pogon za ovdašnje proizvođače voća. Bio je dogovor da slovenački kupci kupuju trećinu proizvodnje. Sa tim bi jabuke, maline i šljive dobili na ceni.

Kada je reč o Koštunićima, treba reći da je na ledini, kraj rečice Šiban, bila izrasla industrija: fabrika rakije i jabukovog sirćeta, hladnjača, sušara za voće i povrće, prerada krompira. Uz ove kapacitete oživele su njive, povrtnjaci, malinjaci i voćnjaci u mnogo sela između Suvobora, Maljena, Kablara i Rudnika. Moderni kapaciteti, moderna oprema, a recepti narodni, tradicionalni.

Upravo voće, a šljiva kao njegova kraljica, bili su uvek u središtu manifestacije Dani šljive u Koštunićima, koje je organizovao tadašnji direktor ,,Jugoimporta SDPR'' general Jovan Čeković. Čeković je izgradio Koštuniće u mali agrarni gradić u kojem je bilo zaposleno više od 200 porodica. Proizvodilo, se prerađivalo prodavalo u zemlji i svetu. Gradić podrazumeva mesto za život, uz razvijeni turizam. Bilo je izgrađeno i dvadesetak bungalova, koji su već bili u upotrebi, restorani, a hotel je bio pred otvaranjem.

Ovo naselje ispod Suvobora je bilo primer onog šta se danas radi u Srbiji u akciji ,,500 zadruga u 500 sela'' koju vodi Milan Krkobabić. Koštunići su bili najbolji primer kako je moguće u svetu ponuditi našu hranu i modu. Postojala je procena da Srbi u svetu (ima ih oko četiri miliona) imaju oko 80 milijardi dolara kapitala. Verovalo se da će deo toga doneti i uložiti u Srbiji...

Proizvodi su preko Društva srpskih domaćina koje je vodio general Jovan Čeković, preko okeana stigli na trpeze Amerikanaca i drugih u svetu. Međutim, posle nekom u vlasti u to vreme, nije se svidelo šta je sve urađeno, preko noći je smenjen direktor ,,Jugoimporta SDPR" Jovan Čeković. Tada je počelo da se uništava sve što je izgrađeno. Stihija vremena je uzela svoje, zgrade su polu porušene, restorani ne rade, a hotel koji je bio pred otvaranjem je u korovu.

No, general Čeković nije mirovao, na ulazu u selo je kupio zemlju, i pošto država nije marila za svoju imovinu, uz pomoć sponzora, sagradio je novi agrarni i turistički grad u Koštunićima. Razlika je samo što državni propada, zahvaljujući pogrešnim odlukama vlasti, ali ovaj novi, koji je u vlasništvu Jovana Čekovića, uspešno radi i razvija nekad zapostavljeno selo Koštuniće, koje se po drugi put posle Drugog svetskog rata vratilo život. Ponovo je pokrenuta proizvodnja, upošljavaju se ljudi...

Dakle, nerazumne odluke vlasti, posle 2000. godine, prepustile su ono što je državno da propada! Zašto je sve tako odlučeno, o državnoj imovini, koja i danas propada i ničemu ne služi, ni autoru ovih redova nije poznato, iako je jedno vreme bio član Naučnog stručnog saveta ,,Jugoimporta SDPR'', kada je ovaj državni gigant ulagao državni novac za gradnju agrarnog gradića. Sve to uz nevelika ulaganja može se privesti nameni, ali je potrebna politička volja i odluka vlasti da se to uradi!

TADA SE GOVORILO DA SRPSKOM DOMAĆINU TREBA VRATITI KUĆU I NJENU IZGUBLJENU

Podaci, danas

Prema najnovijim podacima, danas u naselju Gornji Milanovac (Moravički okrug) živi oko 18.869 stanovnika, a prosečna starost iznosi 36,8 godina ( u Srbiji je to oko 43 godine)! U opštini živi oko 25.000 stanovnika. Površina opštine je 83.613 hektara. Od toga poljoprivredno zemljište se nalazi na 54.755 hektara (ili 65,5 odsto površine), dok obradivo zemljište zauzima 49.469 hektara (ili 59,2 odsto ukupne teritorije opštine).

U opštini postoji i oko 2.000 aktivnih preduzetničkih radnji. Na teritoriji opštine postoji 4.745 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, od čega su 4.144 aktivna. Kada je bio popis 2012. godine bilo je 5.956, a stalno se smanjuje. Karakteristike su iste kao u celoj Srbiji, posebno na jugu.

Nekada se ovde govorilo (u vreme pok. Ivka Đonovića, tvorca agrarnog budžeta Srbije). Vodio je ,,Takovo'' i govorio ,,mi ne proizvodimo sokove, mi cedimo voće''. Inače, prvi Agrarni budžet u Srbiji stvorio je Ivko Đonović, nekadašnji direktor PIK ,,Takovo''. On je 1996. godine tada iznosio šest odsto ukupnog budžeta Srbije i nikada više nije se približio toj brojci.

Glavni ekonomski potencijal opštine je, na selu. Akcenat je na proizvodnji krompira, voćarstvu i stočarstvu, kao i na preradi voća i mlečnih proizvoda. Voćarstvo ima dugu tradiciju. Uslovi su izuzetno pogodni sa nadmorskom visinom od od 200 do 800 metara. Pruža se mogućnost vertikalnog rasporeda voćnih vrsta uz izbor najpovoljnijeg položaja za svaku voćnu vrstu.

Šljiva zauzima, najveće površine 1.958 hektara. Inače, za poljoprivredu se iz lokalnog budžeta izdvaja 50 miliona dinara godišnje. Pre dve godine je za subvencije zahteve bilo podnelo više od 860 domaćinstava. Poljoprivreda se danas dominantno oslanja na dopunski rad zaposlenih u neagrarnim delatnostima. Broj goveda je u stalnom opadanju, a 2012. godine ih je bilo 9.964.

Privredno čudo

U bivšoj SFRJ Gornji Milanovac se posebno razvijao posle rata i bio je jedan od najrazvijenijih industrijskih centara. Doba vladavine Slobodana Miloševića i SPS označili su i kraj gornjomilanovačkog ,,privrednog čuda''. Nekoliko nekadašnjih socijalističkih giganata je propalo, te su početak ovog veka dočekali u stečaju ili nadomak njega.

Pre Drugog svetskog rata nosioci razvoja su bili ,,Rudnik'', ,,Takovo'', a danas je to i ,,Metalac'', ,,Zvezda'', ,,Tipoplastika'', ,,Tetra pak''. ,,Dečje novine'' su nekada svakog dana izdavale novu knjigu (danas od njih nema ni traga).

Na teritoriji opštine danas ima oko 2.000 preduzetničkih radnji i privrednih društava. Danas rastu nova, privatna preduzeća. Najpoznatiji su ,,Spektar'' (proizvodi ambalažu za kobasice), ,,Papir print'', ,,Foka'' i druga... Prema izveštaju Privredne komore Kraljevo ovo je region sa najvećim izvozom.

Njegov još veći rast se očekuje nakon završetka autoputa - koridora 11. Za razvoj poljoprivrede iz lokalne kase u 2017. godini dato je ukupno oko 50 miliona dinara. Posebno se stimuliše organska proizvodnja.

Organska proizvodnja u Srbiji donosi oko 27 miliona dolara od izvoza ove hrane. Organska proizvodnja se obavlja u Srbiji na 16.000 hektara u celoj republici i sa njom se bavi oko 6.000 domaćinstava. Cilj je da se kao u Austriji, ova delatnost obavlja na 20 odsto površina... To je za sada samo san u Srbiji.

Želja aktuelnih vlasti na početku 2020. godine je da se ona poveća na 600.000 hektara. Nerealno za bližu budućnost jer se ovom proizvodnjom bave mali, siromašni proizvođači.

Kada je agrar u pitanju najveća ulaganja u opštini Gornji Milanovac su u navodnjavanje (u Srbiji navodnjavamo samo 1,5 odsto površina, a u svetu u proseku 17 odsto), podizanje zasada voća, kao nabavku kvalitetnih grla junica i jagnjadi.

Sad se poseban značaj daje osnivanju novih zemljoradničkih zadruga. Ističe se da one doprinose ujednačavanju regionalnog razvoja u Srbiji. U G. Milanovcu je novoosnovana zadruga ,,Ugrinovci'' dobila 2017. godine, 50.000 evra u akciji ,,500 zadruga u 500 sela'' i to je uloženo u plasteničku proizvodnju, što je veoma dobro. Jer, sa jednog hektara plastenika ostvari se od pet do deset puta veći prihod nego u običnoj proizvodnji. Puno pažnje se poklanja i razvoju turizma. Cilj je da se na taj način i više troši organske hrane koju traže turisti.

Tranzicija je i u ovom regionu uzela danak. Nekada je u Gornjem Milanovcu bilo 18.500 radnika, danas je ostalo samo oko 10.000 njih. Najbolja karakteristika današnjeg života je, kada je u gradu bila puna zaposlenost postojale su - tri banke. Sad, kada je broj zaposlenih prepolovljen u gradu postoji 20 bankarskih filijala! Uglavnom ubiraju profit i odnose ga!