Povodom

Ko su učesnici sukoba u vrhu Elektroprivrede Srbije (EPS), u kojoj traju pljačka i rat oko podele plena?

Deo po deo, otići će ceo

U javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije (EPS), na delu je duboka podela rukovodstva na dve interesne grupe. Jedan deo čine ljudi okupljeni oko generalnog direktora Aleksandra Obradovića, a njima je suprotstavljen klan rukovodilaca iz "crnogorske struje", koju predvode Dragan Veljić, direktor pravne direkcije EPS-a i Aleksandar Jokić, savetnika direktora EPS-a. Ove dve grupe se nalaze na istom zadatku: da što više opljačkaju EPS za što kraće vreme. Razlikuju se jedino u metodologiji. Jedni to rade uz političku, a drugi uz mafijašku logistiku. Tabloidov insajder iz vrha EPS-a, istraživao je klanove i njihove vođe u ovom državnom preduzeću koje Vučićev režim, očigledno, sprema za prodaju.Glavni urednik se izvinjava autoru što je bio prinuđen da neke delove njegovog istraživanja cenzuriše

Piše: Insajder E-7

Posle dugog čekanja i dvogodišnjeg produžavanja v.d. statusa, EPS je dobio novog-starog direktora Aleksandra Obradovića, sa četvorogodišnjim mandatom. Ovo bi moglo da znači, da će Obradović odlučnije ući u promene o kojima je samo pričao poslednjih dve godine. Da li je te promene moguće izvesti sa timom koji ima?

Nakon dva i po meseca od kako je imenovan za direktora sa punim mandatom, Obradović nije promenio nikog iz svog tima. Promenama u načinu rukovođenja u JP EPS uveden je Nadzorni odbor EPS, kao telo koje u ime i za račun vlasnika upravlja radom EPS. Obradović kao direktor EPS u ovom trenutku nema podršku za svoje odluke, šta više, članovi odbora su većinom protiv njegovih predloga

Izmenama u sastavu Nadzornog odbora koje slede, ne očekuje se poboljšanje položaja direktora Obradovića. Takođe, predviđa se i uvođenje odbora od sedam izvršnih direktora, koji će rukovoditi radom firme. Sedam njih je zakonski maksimum, na kome je, da bi što više razvlastila direktora Obradovića, insistirala bivša ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović.

Od sedam izvršnih direktora koje će postaviti Nadzorni odbor kao svoje ljude, Obradović će možda uspeti da progura jednog ili najviše dva (i to preko Nikole Petrovića direktora Eelektromreže Srbije (EMS) i kuma Aleksandra Vučića). Pošto će odbor izvršnih direktora da odlučuje većinom glasova, to znači svoje ideje neće moći da realizuje, pošto će imati dve prepreke - odbor izvršnih direktora i Nadzorni odbor. Ovom prilikom, ovde je reč samo o EPS-u, ali, ne i preduzećima koje je EPS osnovao....

Naime, u JP EPS je prisutna podela rukovodstva na dva dela: na jednoj strani ljudi okupljeni oko direktora Obradovića, a na drugoj, pripadnici takozvane Kesten grupe koji su okupljeni oko Dragana Veljića, direktora pravne direkcije EPS-a i Aleksandra Jokića, savetnika direktora EPS.

Direktor direkcije za pravne poslove EPS-a, Dragan Veljić, rodom je iz Berana (Crna Gora), i predstavlja mozak Kesten grupe koja obuhvata zaposlene u celom EPS koji su poreklom iz Crne Gore i sa Kosova i Metohije. Za razliku od većine članova ove grupacije Veljić ima pristojno obrazovanje, bio je sudija opštinskog suda u Lajkovcu, ali, to je samo jedan u nizu poslova koje je često menjao. Kao i većina kadrova SNS-a koji su došli u EPS, Veljić svoje aktivnosti usmerava pre svega za zadovoljenje ličnih potreba. Tako, iako mu po pravilnicima ne pripada, vozi automobil marke Audi A6 koji je kupljen za njega. Pored toga, njegov vozač koristi za svoje i potrebe Veljića automobil marke Škoda Oktavija, a kod kuće mu stoji Škoda Superb. Tu je i obavezna brojanica oko zgloba šake, kao i tanak zlatni lanac, kao neizbežan deo njegovog kolorita.

Pre odluke SNS, da članovi ne mogu biti na više funkcija, podnosio je i ostavke, ali je pre toga bio (ili još uvek jeste) predsednik skupštine Energoprojekta, član skupština preduzeća koje je osnovao EPS i to Drinsko-limske HE, Ibarske HE, Moravske HE, što uz platu predstavlja dodatnih 160.000 dinara.

To naravno nije dovoljno već se, o čemu je Tabloid već pisao, našao i u raspoređivanju posla izvršiteljima i to preko direktora pet EPS-ovih elektrodistribucija a koje on i Aleksandar Jokić kontrolišu mimo direktora EPS Obradovića. U tom raspoređivanju malo je radio za sebe a malo i za sekretara Vlade Srbije koji mu je zauzvrat u leto 2014. godine obećao mesto direktora EPS. Veljić se toliko uživeo u ulogu da je već bio i sastavio svoj tim. Tokom svog rada u Raj banci bio je u vezi i sa nekim zanimljivim ugovorima sa partnerima iz Rumunije i, gle, čuda, upravo je on, na osnovu beleški sa EPS-ovih kolegijuma, bio kontakt osoba za uvoz uglja iz Rumunije koji ovih dana EPS treba da realizuje!

Potpis bejzbol palicom

U svojoj karijeri, Veljić je poslovno bio vezan i za Milana Zarubicu koji je pravosnažno osuđen za krivično delo proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Ovih dana je obelodanjeno da je kćerka Dragoslava Kosmajca nedavno zaposlena u jednoj od kćerki firmi EPS-a, i da je posrednik za zapošljavanje bio neko iz vrha EPS. Taj neko bi mogao da bude Dragan Veljić, koji je Kosmajca verovatno upoznao tokom saradnje sa Zarubicom.

Kuma Dragoslava Kosmajca, je prema pisanju medija, i Dragana Milošević poznatija kao učesnica rijaliti šou programa "Farma" i nekadašnja "Grandova" igračica, koja je u EPS došla u isto vreme kada i Obradović i Dragan Veljić. Primetna je i bliskost Veljića i Miloševićke koja ima korene u poznanstvima koja datiraju pre njihovog zajedničkog dolaska u EPS. Veljić je sa sobom dovukao razni polusvet, a među njima se ističe i izvesni vozač Vladica, koji je godinama vozio još jednog poznatog JUL-ovca, Milovana Bojića, koji ga je i udomio u EPS.

Aleksandar Jokić, još jedan istaknuti član Kesten grupe, je po zanimanju diplomirani geograf sa Univerziteta u Prištini, još jedan Beranac u EPS-u, na radnom mestu savetnika direktora EPS-a, inače kadrovik SNS u ovom javnom preduzeću. Zadužen je navodno i za punjenje partijske kase SNS, po sistemu „pola pije pola Šarcu daje". Prva stvar koju je Jokić uradio po dolasku u EPS, obezbedio je kancelariju na spratu gde sedi i direktor EPS-a, na način što je iz iste izbačen tadašnji tehnički direktor EPS-a, tako što je radno mesto tehničkog direktora ugašeno i kancelarija ispražnjena u roku od 24 sata. Jokić je dobio i vozača i sekretaricu, iako ni jedan od savetnika EPS, to nemaju niti imaju pravo na iste. I on ne bi bio važan da nema odgovarajući vozni park i to naravno tri automobila.

Najnoviji Jokićev uspeh je tender za trafo stanicu u Elektrodistribuciji Beograd koja se nalazi u Bulevaru umetnosti, gde se u jeku krize posla u građevinarstvu na tender javio samo jedan ponuđač za građevinske radove (iza koje stoji jedan poznati biznismen često pominjan u serijalima TV B92) i jedan ponuđač za opremu. Kako to? Pa tako što kada neko otkupi tender Jokić zove preko svojih ljudi, preti i ucenjuje. Nameštanje posla oko trafo stanice je urađeno elegantno - niko se nije javio na tender - ali je na drugim tenderima bilo uspešnog prisiljavanja pobednika da odustanu od posla.

Iako kontrolišu direktore svih pet elektrodistribucija EPS-a, Veljićeva i Jokićeva najveća uzdanica je direktor Elektrodistribucije Beograd Rajović, koji je u EDB došao kao stručnjak iz Elektrokosmeta Priština, i postavljen za direktora, a on je pak prvu liniju rukovođenja u EDB popunio sa istaknutim diplomcima Univerziteta u Prištini. Rajović je pre oko godinu dana prebijen bejzbol palicom ispred svoje kuće, verovatno zbog toga što je istrajno branio interese EDB.

A, Jokić, doskorašnji član nadzornog odbora EPS-a, istaknuti je kockar, čovek koji retko dolazi u kancelariju, a i kada dođe ostane kratko. Uglavnom na posao dolazi podbuo i neobrijan, valjda da bi delovao ubedljivije, kad se sastaje sa pripadnicima kriminalnog miljea, kakvi su na primer, braća Bambalići iz Žarkova. Jokić je i sam jedno vreme bio pripadnik MUP-a Crne Gore, odakle je bio prisiljen da ode, navodno zbog propusta u službi. Kasnije, nekoliko godina, nije smeo ni da uđe u Crnu Goru, jer se plašio hapšenja.

Na ulazu u poslovnu zgradu EPS-a, u Balkanskoj ulici, postoji barijera za ulazak u zgradu koja se otvara uz pomoć identifikacione kartice zaposlenih. Tu vrstu identifikacije koriste svi zaposleni uključujući i direktora Obradovića, ali Jokić nikada, a Veljić retko koristi ovakav način ulaska u zgradu, već portiri čekaju da oni naiđu kako bi im otvorili poseban prolaz. Veljić i Jokić, dobar i loš policajac, kao instrument pritiska na rukovodioce EPS, koriste alkoholičara Jovana Koprivicu, direktora unutrašnje kontrole EPS, poreklom sa KiM, koga su njih dvojica postavili na mesto direktora unutrašnje kontrole.

Uzgred, Veljić, Jokić i Obradović ne vode računa o stručnim radnicima EPS i članovima SNS-a, već samo o rođacima i prijateljima uticajnih članova SNS. Energetski odbor SNS gde ima stručnih ljudi ih ne zanima a Obradović je neke neistomišljenike isključio iz odbora, a naročito one koji su se kao priznati stručnjaci rudarske struke usprotivili radu u EPS u ovoj oblasti.

Šta Obradović "nije čuo" na kolegijumu?

Za razliku od Kestenovaca koji su više manje ruralnog tipa sa dna društvene lestvice, gladna svega počev od službenog ručka pa na dalje, ekipa koju je sa sobom doveo direktor EPS Obradović je školovanija, uglađenija, spolja deluju civilizovanije, govore jezike, ali je problem sa njima što imaju široko iskustvo u zadovoljavanju svojih potreba na prividno zakonit način. Zajednička im je sklonost nelegalnom sticanju materijalnih dobara.

Skloni kritikovanju prethodnih rukovodstava EPS oni su za rekordno kratko vreme prevazišli najgore od njih, pre svega po količini sekretarica, automobila, saradnica koje im služe za zadovoljenje seksualnih potreba o državnom trošku, a onda u mitu i korupciji. Potrebna stručna znanja ne poseduju, a ona im nisu ni potrebna, pošto im bavljenje EPS nije od interesa, već im je cilj da, kao najezda skakavaca u žitnom polju, obrste ovo javno preduzeće, što temeljnije i što brže, jer ne znaju koliko će njihov harač još da traje. Znaju samo to, da im se ovakva šansa nikada više u životu neće pružiti!

Najistaknutili predstavnik te grupe je direktor EPS Aleksandar Obradović, koji je radio za razne firme po svetu, ima odličnu socijalnu inteligenciju, naučio je dosta floskula koje u prva dva tri susreta sa njim deluju smisleno, ali je suštinski čovek koji za dve godine bitisanja u EPS nije ništa pozitivno uradio. Problem i sa njim, kao i sa njegovom ekipom je taj što nisu u životu radili ništa značajno, tako da im se svaka glupost koju smisle, čini pametnom i korisnom.

Ustvari, oni se sjajno igraju, za protekle dve godine su se značajno obogatili a sada im se sreća osmehnula pošto je Obradović dobio četvorogodišnji mandat. Obradović, kao i svi novopečeni koji drže do sebe, koristi pet automobila EPS. Ima tri vozača od kojih ga dva voze a treći je njemu i njegovoj porodici na usluzi za privatne stvari. Koriste dva Audija A8 i jedan Lexus hibrid. Tu su i dva automobila marke Škoda Fabija, koje vozači koriste da se ne bi mučili autobusom.

Tu je i Obradovićev omanji kabinet koga čine tri sekretarice, četiri saradnika za upravljanje projektima i četiri saradnika za administrativne poslove. Da li ima potrebe za ovolikim brojem saradnika - naravno da ne, ali je Obradović na kursevima koje je pohađao da se značaj direktora meri brojem saradnika u kabinetu. Pošto Obradović nema nikakvu kontrolu nad direktorima preduzeća EPS-a, već ih kontrolišu Veljić i Jokić, odnosno SPS za one direktore koji im koaliciono pripadaju, Obradović je svoje aktivnosti usmerio na konsultante i informacione tehnologije. EPS je u proteklih nekoliko godina usmerio na konsultantske aktivnosti za sve i svašta, samo da bi se opralo što više novca, u čemu istaknutu ulogu imaju konsultantske firme iz Češke, zemlje gde je Obradović studirao i nekoliko godina radio baš na konsultantskim uslugama.

Sume su izuzetno velike, uobičajena cifra ugovora sa strancima je dva miliona eura. Nedavno je Dejan Vasić, jedan od direktora direkcija u EPS, pokušao na kolegijumu da skrene pažnju da je dosta poslova iz jedne perspektivne studije već urađeno, kao i da je suma novca za ovu novu studiju prevelika. Direktor Obradović je prečuo tu primedbu i naložio da se nabavka sprovede hitnim postupkom.

Pravljenje programskih zadataka za sve važne studije (čitaj one čija je vrednost preko miliona evra) radi Aleksandar Surla, direktor direkcije za ekonomsko finansijske poslove. Internim aktima EPS-a opredeljeno je da izradu svih vrsta strateških dokumenata radi Direkcija za strategiju i investicije, ali očigledno direktor Obradović nema poverenje u ovu direkciju, pa zadatak radi druga direkcija. Potom se za izradu tendera i sprovođenje tenderske procedure zadužuje Mladen Malešević, direktor Direkcije za nabavke EPS-a.

Članovi komisija za sve važne tendere su Mladen Malešević, Aleksadar Surla, Dragan Veljić (ako Obradović ne može da ga zaobiđe), Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije za trgovinu električnom energijom kao i Dragan Jeremić direktor Direkcije za informacione tehnologije. Time je uspeh tendera zagarantovan.

Primetna su česta Obradovićeva putovanja u zemlje odakle su konsultanti. To radi pre i posle zaključenja ugovora, a Veljić i Jokić su pod svoju kontrolu stavili svih pet elektrodistribucija EPS, Termoelektrane Nikola Tesla kao i Đerdap Kladovo.

Direktor Kolubare Grčić je priča za sebe, a SPS kontroliše Kostolac i Drinsko limske HE, direktoru EPS Obradoviću kao prostor za zadovoljenje svojih potreba ostaju konsultanti i informacione tehnologije.

Dolaskom Obradovića na čelo EPS broj stranih konsultanata kao i vrednost pojedinačnih ugovora su višestruko povećani, a takvi ugovori su idealni za pranje novca, što je Obradović naučio dok je ranije radio kao konsultant!

Novom organizacijom EPS koju predlaže, Obradović je sebi odredio, pored običnih poslova koje bi trebalo da radi svaki direktor, da kao projekt menadžer direktno upravlja strateškim projektima EPS (tj. vrši direktnu kontrola novca!), dok nekim drugim ključnim stvarima, koje su bitne za EPS, kao što je strategije firme, uopšte nema nameru da se bavi. Naime, on je strategiju iz prve linije odlučivanja, preveo u treću liniju odlučivanja, i to u vertikalu za koju nije odgovoran! Ovo iz razloga što ga strategija ne zanima, jer u njoj nema direktnog upravljanja novcem (tj. ugovaranja). Osnovna Obradovićeva aktivnost je zadovoljavanje potreba SNS, zadovoljavanje potreba lobija onih koji su ga doveli na mesto direktora EPS (a njih je mnogo), kao i zadovoljavanje ličnih prohteva.

Kako je Surla nanjušio opasnost

U protekle dve godine, na Obradovićevo insistiranje su promenjena osnivačka dokumenta EPS-a, i firmi koje su u EPS-ovom vlasništvu, koje su po rečima Obradovića bili uslov za korporativizaciju, dokumenta su izmenjena i EPS je došao u ćorsokak sa promenama. Međutim, tu je sada zahtev MMF za reorganizacijom EPS-a, MMF je došao sa konceptom koji mora da se uradi, i Obradović je brže bolje prihvatanje novog modela EPS koji sa onim što je ranije sam predlagao nema nikakve veze, predstavio kao svoj lični uspeh. Pri tome se svi prave kao da ne primećuju da su promene koje je do sada Obradović najavljivao doživele totalni fijasko, i trude se da ih zaborave što pre.

Plan koji je za EPS doneo MMF, imajući u vidu iskustava ostalih zemalja, verovatno nije u interesu Republike Srbije, međutim problem za MMF može da nastane zato što direktor EPS-a Obradović i njegov tim, ni izdaleka nemaju kapacitet za bilo kakvu smislenu, organizovanu i istrajnu akciju. Nemaju ni volju pošto malo toga razumeju, a zazuzeti su ispunjavanjem svojih ličnih ciljeva. Njihova nekompetentnost se, posle nekoliko sastanaka sa svakim od njih, vrlo lako uoči.

Aleksandar Surla, uz Dragana Jeremića, je ključna poluga za Obradovićevo ispunjenje ličnih planova, pošto kao direktor Direkcije za ekonomsko finansijske poslove, iako nije ekonomske struke, kontroliše sve novčane tokove EPS (depozite u bankama), kontroliše sve strateške tendere EPS (tj tendere za skupe i većinom nepotrebne strane konslutante). Iako solidnog obrazovanja koje nije ekonomske struke, Surla nema nameru da pokuša da nauči šta je posao finansijskog direktora, mada bi uz predan rad za desetak godina mogao da stekne potrebno iskustvo za mesto koje sada drži.

Direktor Direkcije za informacione tehnologije, Dragan Jeremić, je drugi ključni Obradovićev čovek. Nedavnim promenama statuta EPS-a opredeljeno je da je direktor EPS odgovoran za informacione tehnologije za ceo EPS. Od svih važnih poslova u EPS direktor Obradović je procenio da je ova aktivnost najvažnija, pa je rešio da se lično njom bavi. Razlog je taj, što je pored konsultantskih usluga ovo jedina oblast u kojoj mu "kestenovci" nisu preoteli primat i može da je nesmetano uz vođenje od strane Jeremića i potporu direktora finansija Aleksandra Surle da sprovede. Tako je budžet EPS-a za nove informacione projekte za 2015. godinu oko 35 miliona evra, što je rekordni budžet u poslednjih nekoliko godina. EPS je u protekle dve godine, od dolaska Obradovića i Jeremića u EPS, počeo da raspisuje tendere za poslove koje je ranije sam radio, a budžeti za druge poslove su značajno povećani.

U toku je ugovaranje kupovine softvera za trgovinu električnom energijom, gde je vrednost 4 miliona evra, a pre tri godine EPS je za skoro identičan softver imao ponudu na manje od dva miliona evra. Kako će novom organizacijom Jeremić potpasti pod korporativne poslove čiji će šef verovatno biti Dragan Veljić vođa "kestenovaca", Obradović i Jeremić su smislili novu poziciju za Jeremića, koji treba da postane direktor Javnog snabdevača, neuspešnog preduzeća osnovanog polovinom prošle godine, gde su potrebe za novim softverima velike, i mere se desetinama miliona evra, koje će Obradović i Jeremić da uspešno realizuju.

Pored aktivnosti koje Jeremić samostalno obavlja, Obradović mu daje i druge poslove kao npr. organizaciju nabavki brojila za struju, tendera IBRD banke vrednog 80 miliona evra uz obrazloženje da su brojila bitna za obračun računa za struju pa mora da ih vodi Jeremić kao šet informatike (mada to radi bez ikakvog rešenja a drugi potpisuju). Slično je i sa pripremom nabavke riklozera koji su primarna energetska oprema i služe za razdvajanje distrubitivnih kablova gde je proglašeno da riklozeri služe za upravljanje mrežom. a upravljanje je informatika i eto opet Jeremića. Dragan Jeremić je u EPS došao iz neke vrste penzije, pošto se posle uspešne prodaje nekih softveraških firmi u kojima je imao vlasništvo značajno finansijski ojačao te nije imao potrebu za radnim angažovanjem. Nejasno je šta je bio Jeremićev razlog vraćana u posao - da li želja za stručnim dokazivanjem i podrška EPS ili najobičnija kleptomanija.

Jeremić i Surla su jedina dva saradnika za koje se Obradović grčevito zalaže pošto je svestan da bi uklanjanjem njih dvojice bio sateran u ćošak bez mogućnosti dodatne zarade. Za operacionalizaciju svih tendera zadužen je Mlađen Malešević direktor nabavki EPS koji je kao nagradu za odan rad od Obradovića dobio prećutnu saglasnost da "na malo" pljačka i za sebe.

EPS naručuje dosta projekata i studija a za skoro sve one su u nadležnosti direktora strategije i investicija Miloša Stojanovića. To znači da kada neko treba da bude proglašen za pobednika tendera Malešević u svoju kancelariju poziva pobednika i traži mu novac. Kada nije u mogućnosti navedenu aktivnost sprovede Ivana Đorđević i Marijana Ivanišević, Maleševićeve prve saradnice. Pobednici na tenderu bivaju pozivani bez izuzetaka, ako pobednik na tenderu ne želi da bude reketiran, donese se odluka o poništavanju tendera ili se odluka ne donese do isteka važenja ponude, a ove godine prema saznanjima pisaca ovih redova došlo je najmanje desetak puta. Na pregovorima oko reketiranja prisutan je i Miloš Stojanović, mada je bilo i slučajeva da Malešević kada unapred dogovori sa nekim, sam pokrene javnu nabavku za šta nije ovlašćen a onda pozove Stojanovića da mu retroaktivno potpiše dokumenta.

Moćni kumovi, uticajni kadrovi

Pomenuli smo i strategiju koju bi trebalo da vodi Miloš Stojanović, član SNS i lični Obradovićev izbor. Stojanović, mašinski inženjer, nekoliko godina je radio u Belgiji na poslovima izgradnje energetskih objekata. Napustio je lep posao u Belgiji i došao da pomogne Srbiji i EPS-u, za nekoliko puta manju platu nego onu koju je imao u Belgiji. Stojanović čak i ne shvata koliko ne zna tako da ima jaku želju da deli lekcije i priča nesuvisle stvari, zbog čega ga kolege zovu Dvorska luda.

Prvo je proglasio da ga strategija ne interesuje nego samo investicije, pa onda da ga distributivna delatnost ne interesuje nego samo proizvodnja odakle su ga u stvari istisnuli direktori drugih direkcija (Jeremić za brojila i Slobodanka Krčevinac za 80 miliona evra vredan projekat rekonstrukcije trafo stanica), pa onda su ga rudari (Slobodan Mitrović) nekoliko puta nasukali i sada pokušava da se bavi onim što drugi nisu zauzeli.

Iako mu je kancelarija na Voždovcu, po ceo dan tumara poslovnom zgradom EPS u Balkanskoj ulici jer beži od svojih saradnika koji imaju pitanja i traže instrukcije za svoje aktivnosti. U kancelariju svraća vrlo retko, a u zgradi u Balkanskoj pokušava da direktora Obradovića presretne na hodniku ne bi li mu rekao nešto mnogo važno, a i Mladen Malešević je blizu. Kada vodi neki sastanak nestrpljiv je, mesto ga ne drži, ne može da na sastanku ostane duže od 15-20 minuta, a sastanke često otkazuje zbog navodno iznenadnih važnih poslova, koje mu daje direktor EPS. Dešavalo se da na sastanak dođe u raspoloženju koje je karakteristično za umereno uzimanje opojnih supstanci. Imajući sve u vidu jasno je zbog čega MMF pravi plan reorganizacije EPS a to ne radi sam EPS.

Važnu ulogu u kadridanju u EPS ima xxxxxx xxxxxxxx. Prema njegovoj sugestiji, na mesto direktora direkcije za distribuciju je postavljena Slobodanka Krčevinac čiji je kum vlasnik firme Roming za koju je on radio pre dolaska u EPS. Krčevinac je u EPS došla 2009. godine, po intervenciji iz kabineta Borisa Tadića. Krupne građe, mrzovoljnog ponašanja i polupospanog ponašanja, dobila je nadimak Grizli. Vreme provedeno u EPS nije iskoristila da nešto nauči, a zbog čega bi, kada je imala uticajne prijatelje a sada uticajne kumove. Ono gde je aktiva su poslovi od interesa za kuma a to je projekat popravke 50 velikih trafo stanica procenjena na 80 miliona eura, kao i obezbeđenje ugradnje brojila koje će EPS da kupi na tenderu kreditom EBRD koji je procenjen na 20 miliona eura, a za oba se zainteresovane firme Elektromontaža iz Kraljeva i Južna Bačka iz Novog Sada iza koji je direktno ili indirektno firma Roaming.

Drugi kadar xxxxxx xxxxxxxxx je Slobodan Mitrović koji je za vreme prethodnog direktora Dragomira Markovića bio direktor strategije i investicija EPS, koji se sa njim upoznao preko njegovih firmi za male hidroelektrane kada je EPS pravio svoju privatnu elektranu Prvonek. S

ada je ponovo u igri i njemu je obećano mesto izvršnog direktora za rudarstvo kako bi se i ovaj segment trošenja para stavio pod kontrolu. Mitrović se inače idealno uklapa u profil SNS menadžmenta EPS pošto je dok je bio na vlasti imao sklonost ka korišćenju više vozila, brinuo je o određenim radnicama EPS, a i saradnja sa izvođačima je oblast u kojoj se odlično snalazi.