Glas čitalaca

Pljačka delova Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB): otimanje "Voćarskih plantaža"

Voće obrali, a radnike odrali

Deo Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) u Grockoj je posebno preduzeće u okviru ovog nekada velikog sistema, koji je osim Beograda hranio i druge delove nekadašnje Jugoslavije. Danas „Voćarske plantaže" nemaju nijednog zaposlenog, osim članova ličnog obezbeđenja direktora i ne obrađuju ni kvadratni metar zemlje koju su za male pare prepustile miljenicima vlasti. Ono što je ostalo, uskoro će biti privatizovano, najverovatnije po simboličnoj ceni. O tome u ovom broju Tabloida pišu radnici "Voćarskih plantaža".

.......

Poljoprivredno preduzeće PKB „Voćarske plantaže" d.o.o. iz Boleča ima imovinu knjigovodstveno vrednu nešto preko dve milijarde dinara, prošle godine je zapošljavalo 17 radnika i akumuliralo gubitke od ukupno 1.426.932.000 dinara. Po Agenciji za privatizaciju imovina je stvarno vredna polovinu knjigovodstvene vrednosti, a broj zaposlenih je nula. U najsrećnija vremena ovo preduzeće je zapošljavalo oko 1.500 radnika.

Pre dolaska „demokratske" vlasti, odnosno 31. decembra 2000. godine preduzeće je sa stotinak traktora i više drugih mašina obrađivalo 5.496 hektara pod voćkama. Danas se ne obrađuje ni jedan jedini kvadratni metar. Pogon „Vitasok" u Vilinim Vodama je proizvodio 6.860.000 jedinica različitih sokova godišnje, danas se ništa ne proizvodi.

U pogonu „Grocka" se nekada samo džemova i marmelada proizvodilo godišnje 1.200.000 kilograma, odnosno ukupno 4.241.000 jedinica različitih proizvoda, danas se ništa više ne proizvodi. U hladnjači „Boleč" nekada se lagerovalo 2.000 vagona različite robe, danas je u njoj još jedino paučina. Pogon „Tehnotrans" je u Boleču, Sopotu i Barajevu imao ukupno 38 vozila za prevoz robe i putnika, danas nema ni jedno vozilo. Stalno zaposlenih je početkom veka bilo 990, dok se godišnje za sezonske poslove zapošljavalo još tri hiljade ljudi. Danas su jedini zaposleni direktor Vladan Zarić i dvadesetak njegovih telohranitelja i poslušnika.

Osim što je direktor „Voćarskih plantaža", Zarić je i predsednik Upravnog odbora, ali i zakupac plantaža, isto kao i Dragan Radenović i Vojislav Mrdak, koji su članovi UO, upravnici, ali i zakupci zemljišta u vlasništvu PKB-a. Za jedan hektar pod voćkama oni svom preduzeću plaćaju 300 evra godišnje zakupnine, a prihoduju i do pet stotina evra.

Posle masovnih otpuštanja od početka veka, kada je broj radnika sa 990 sveden na dvanaestak, 2013. su svi preostali, a to su bili Zarićevi prijatelji, dobili otpremnine i napustili preduzeće, da bi se samo pola godine kasnije isti ponovo vratili na posao?!

Odlukom broj 325 od 5. marta 2009. status preduzeća je iz akcionarskog prebačen u društvo ograničene odgovornosti, ali je do danas ostalo nejasno ko je to tražio i zašto. Vlasnici su Republika Srbija sa 17,67 odsto i PKB a.d. iz Padinske Skele sa 24,7 odsto, dok društveni kapital učestvuje sa 57,63 odsto. Mali akcionari su na taj način potpuno odstranjeni.

Direktoru Zariću je mandat istekao 18. marta 2014. godine, ali je istog dana postavljen za vršioca dužnosti direktora kako bi dovršio uništavanje preduzeća na koje se namerio neki od tajkuna.

Kako su mediji svojevremeno objavili za kupovinu PKB „Voćarskih plantaža" veoma je zainteresovan Miodrag Kostić, koji je navikao da preduzeća u Srbiji kupuje za najviše jedan evro, zbog čega se ona godinama sistematski uništavaju, dok na kraju ne izgube svoju vrednost. Upravo to se sada dešava i sa „Plantažama".