Postavljenja

Po nalogu Diktatora bivši direktor policije ostaje na istoj dužnosti

 

Oktroisani Milorad Veljović

 

Direktoru srpske policije Miloradu Veljoviću istekao je 15. juna ove godine petogodišnji mandat. Gospodin Veljović je morao, po sili zakona, da bude penzionisan. Ali njegov doprinos punoj kriminalizaciji policije i društva i zaštita od progona pripadnika gornje strukture vlasti, kao i aktivna pripadnost raznim organizovanim kriminalnim grupama, preporučili su ga Borisu Tadiću da ga ostavi na tom položaju bez ograničenja mandata, takoreći

 

Milan Glamočanin

 

Po Zakonu o policiji direktor je policijski službenik sa najvećim ovlašćenjem, koji rukovodi policijskim službama u Srbiji. Zakon je propisao i da se čovek sa najvećim ovlašćenjima u policiji na ovaj položaj postavlja nakon sprovedenog postupka.  Predviđeni su i strogi uslovi za lica koja, iz redova policije, konkurišu za prvog čoveka ove službe. Da bi se svetu predstavilo da Srbija ima nezavisnu policiju, direktor se, po sprovedenom postupku, koji mora biti javan, bira, odlukom Vlade Srbije, na period od pet godina, da na taj način preživi i vladu koja ga je postavila.

Pre isticanja mandata direktoru policije, Vlada Srbije je dužna da raspiše konkurs i da ga okonča pre isteka mandata aktuelnog direktora. Sve je to predviđeno odredbama Zakona o policiji,  ali 15. juna ove godine Milorad Veljović nije napustio kabinet, nije penzionisan... Dan kasnije Vlada Srbije donosi odluku, koju potpisuje prvo potpredsednik vlade i zamenik premijera Ivica Dačić, koji osim ove besmislene funkcije (prvi podpredsednik i zamenik predsednika!) i dalje je i ministar unutrašnjih poslova, kojom se Milorad Veljović (bez konkursa) postavlja za direktora policije  do završetka postupka izbora direktora policije po konkursu u skladu sa Zakonom o policiji!

Po Zakonu o policiji konkurs za izbor direktora policije morao je biti okončan postavljenjem na tu funkciju jednog od kandidata koji su konkurisali pre isteka mandata sadašnjem direktoru. Ali, šta je zakon za Borisa Tadića, po čijoj volji je Milorad Veljović, suprotno zakonu i moralu, postavljen za direktora bez ograničenja mandata.

 Jer, ne treba lupati glavu, konkurs za izbor direktora srpske policije sigurno neće biti raspisan do isteka mandata Borisu Tadiću, ili do prestanka njegovog života...

U potpunoj kriminalizaciji srpske države, Milorad Veljović je zauzeo značajno mesto. Zloupotrebom širokih ovlašćenja, jer je on u policiji kao vrhovni komadant. Gospodin Veljović je službe kriminalističke policije pretvorio u servis za zaštitu interesa i pljačke Tadićeve partijske kamarile. Da bi osigurao pljačke državnih funkcionera i funkcionera vladajuće partije, direktor je, preko službi kriminalističke nezakonito prisluškivao, pratio i ucenjivao biznismene koji nisu platili reket Tadićevim partijskim drugovima, koji deluje s pozicija predsednika opština, direktora javnih preduzeća, ili kao ministri, državni sekretari ili narodni poslanici.

   Kada se bude utvrđivala odgovornost direktora policije, Milorad Veljović dobiće doživotni zatvor. Ovaj tunjavi čovek iz Novog Pazara uspeo je da za tri godine zaradi preko 50 miliona evra!

 Raspusni život njegove porodice, Miloradu Veljoviću omogućio je šef kabineta Borisa Tadića, koji je istovremeno i sekretar saveta za nacionalnu odbranu!

   Na ružan način Veljović godinama ponižava ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića. Čovek koji ne ume da sastavi ni pismo majci, i ima poteškoća u izgovaranju i prostoproširenih rečenica, po zaštitom Miodraga Rakića, pretvorio je policijske stanice u male mafijaške zajednice, kojima je dozvoljeno da podele reone svog delovanja, da svaki viši policijski službenik može da reketira bakalina, vlasnika kafića, kioska, dilera droge...

   Veći broj područnih policijskih uprava u Srbiji godinama nemaju načelnika. Milorad Veljović odbija da ih postavi. Prvo, da pokaže ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću da je on vlast, a drugo,  da pojedine regione i gradove toliko kriminalizuje, da građani ne smeju ni slobodno ulicama da šetaju, a o njihovoj pobuni protiv vlasti nema ni govora.

   Bilo je u srpskoj istoriji loših ministara policije. Milorad Veljović je, ipak, prvi direktor policije, koji je iza sebe ostavio toliko smrada, da nema te ''pomade'' koja će moći da očisti njegove smrdljive tragove.

   U svom udvorištu srpskom dikatoru Tadiću i njegovom šefu kabineta, Milorad Veljović je izmišljao afere, hapsio mlade demonstrante, navijače, izmišljao organizovane kriminalne grupe od ljudi koji se međusobno ne poznaju. Samo je Veljović, sa svojom hobotnicom u policiji, strogo pazio da ne nagazi na Tadićeve dečake, na kriminalce najgoreg kova, koji nemilosrdno pelješe opštinske, gradske, pokrajinski i budžet Srbije.

   Desetine hiljada policijskih službenika gajili su nadu da će odlaskom Milorada Veljovića policijska hobotnica ostati bez glave. Ali, očigledno je, tu glavu čuva srpski diktator, plašeći da da će otići i njegova. Desetine pisma koje stižu Tabloidu od obespravljenih policijskih službenika, svedoče da je MUP Srbije u punom rasulu. Kao i država Srbija.

  

 

 

 

Jednog lepog dana, a možda ni tada

 

Na osnovu člana 21. stav 3. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS", br. 101/05 i 63/09), člana 179. stav 2. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 - ispravka, 64/07, 67/07 - ispravka, 116/08 i 104/09) i člana 43. stav 2. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11),

 

Vlada donosi

 

REŠENJE

o postavljenju direktora policije

 

I

Postavlja se Milorad Veljović za direktora policije, do završetka postupka izbora za direkto ra policije po konkursu u skladu sa Zakonom o policiji.

II

Ovo rešenje objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije"  24 broj 119-4853/2011

 

U Beogradu, 16. juna 2011. godine

 

Vlada

Prvi potpredsednik Vlade -

zamenik predsednika Vlade,

Ivica Dačić, s.r.

 

 

 

Pismo policijskih službenika PS Kovin

 

Pod čijom su zaštitom?

 

Poštovana redakcijo Tabloida, poštovani gospodine Brkiću,

 

Obraćamo Vam se ovim putem povodom Vaših tekstova o načelniku PS Kovin Erceg Saši (namerno pišemo malim slovima).

 Prethodnih nekoliko nedelja ste svakako najčitaniji list u našem malom gradu i okolini, tako da svakog drugog  četvrtka bukvalno za sat vremena nestanu svi brojevi vašeg lista, mada se ljudi snalaze, pa su deljene fotokopije strana na kojima je bio lokalni šerif. Za slučajeve koje ste naveli se uglavnom zna, ali naravno niko iz MUP-a još uvek ništa ne preduzima, čak su neki iz ovog klana i unapređeni. Pored svega što ste naveli evo dostavljamo Vam ovom prilikom još nekoliko primera Ercegove bahatosti...

   Svi  koji su pokušali da stanu Ercegu na put su prošli kao bosi po trnju, a jedan od njih je svakako i pomoćnik komandira PS Kovin Lemajić Zoran, koji je dugi niz godina radio u Beogradu kao šef smene gde je više puta nagrađivan i odlikovan za rezultate u radu.

Lemajić je prešao pre par godina u policijsku stanicu Kovin, kako bi kao izuzetan čovek i policajac ostavio traga i u svom gradu. Međutim, ispostavilo se da mu je to verovatno bila najveća greška u dugoj policijskoj karijeri, a sve to iz razloga što je u Kovinu načelnik Saša Erceg.

Lemajić je savesno obavljajući svoj posao čak ''dogurao'' i do suspenzije i to zato što je jedan od kovinskih ''žestokih momaka'' nakon privođenja  pozvao Ercega telefonom i rekao mu par istinitih činjenica koje su dotičnog zabolele do te mere, da je odmah sutradan suspendovao Lemajića ( ni dan danas nikome nije jasno zbog čega). E sad odakle tom licu Ercegov broj, to je već pitanje na koje mi ne možemo dati odgovor, ali s'obzirom da nije prvi prestupnik koji je nakon privođenja zvao baš Ercega, možemo samo da pretpostavimo. U poslednje vreme policajci masovno podnose zahteve za premeštaj (bilo gde, samo što dalje od Ercega), a veliki broj njih je i uspeo da se spase.

   Takođe je interesantno da je pojedinim ljudima zbog jednog šamara i sličnih gluposti određivan pritvor, a da je brat Ercegove supruge (izvesni Janošević), iako višestruki izvršilac teških krivičnih dela odmah nakon oružane pljačke menjačnice u Kovinu i ''hvatanja'' na delu pušten kući.

   U januaru prošle godine Erceg započinje akciju protiv svojih neistomišljenika i  podnosi krivične prijave bukvalno za sve i svašta, pa je tako podneo krivične prijave protiv 15-ak ljudi koji su posedovali vozila registrovana na invalide (i ako je sve u skladu sa zakonom, čak se u celoj Srbiji i dan danas najnormalnije vozila registruju na lica sa invaliditetom).

Sve bi bilo u redu da se u toj grupi ljudi nije našao i Ercegov veliki prijatelj, poznati kovinski biznismen, Prijović Nenad, vlasnik firme ''Privilege'' koja se bavi uvozom automobila, inače čovek od kog Erceg redovno ''kupuje'' vozila, a koji je takođe vozio ''Jeep Cheeroki'' registrovan na invalida.

Međutim Erceg je i za to našao rešenje i dotičnom je omogućio da naknadno uplati porez na luksuz i protiv njega odbaci krivičnu prijavu, a već sutradan Erceg je svog Klia zamenio za znatno noviji i skuplji ''Reno Senik'', naravno vlasništvo Prijovića.

 Naravno, Ercegovim neistomišljenicima su vozila odmah oduzeta i poništene su im registracije, dok ljudi bliski njemu i dan danas najnormalnije voze svoja vozila. Eto do koje mere ide njegova bahatost.

   U istom periodu Erceg podnosi krivičnu prijavu uglednom kovinskom auto-limaru Pavlov Gavrilu i njegovom sinu Pavlov Zoranu (automehaničar) za ''nedozvoljene trgovine'' i oduzima sva vozila koja su bila kod njih na popravci (oko 10-ak vozila).

Razlog je kako saznajemo taj što Gospodin Gavrilo nije hteo u strogoj tajnosti besplatno da popravlja havarisana službena vozila, Ercegova remek dela, kao i da nisu hteli da mu ''prodaju'' vozila po cenama po kojim je Erceg u zadnje vreme navikao da kupuje.

 Erceg je navedena vozila držao oduzeta u dvorištu PS Kovin godinu i po dana da bi pre dva meseca sud opravdano odbacio prijavu protiv Gavrila i Zorana, jer nema elemenata krivičnog dela i doneo rešenje da se sva vozila vrate vlasnicima. E sad se mi pitamo ko će platiti odštetu porodici Pavlov zbog Ercegove bahatosti, da li će platiti sam Erceg ili će to platiti pošteni građani.

   Ono sto je takođe interesantno je da je Erceg za kratko vreme od krim policajca koji je jedva krpio kraj sa krajem dospeo u ''elitu'', pa je tako za kratko vreme kompletno preuredio svoju  ''kućicu'' od oko 250 kvadrata (vila na kojoj bi pozavidela većina estradnih umetnika), izmenjao nekoliko vozila, počeo da letuje u najskupljim inostranim letovalištima...

 Za to vreme njegova desna ruka Đorđević Emil je takođe izuzetno napredovao i kao policajac sa srednjom školom dobija rešenje za pomoćnika komandira PO Bavanište (mada se Đorđević nikada nije ni pojavio tamo, već je dobio fiktivno rešenje zbog koeficijenta plate) , iako u PS Kovin ima mnogo školovanijeg kadra.

 Đorđević takođe počinje svoj luksuzni život i tako od svoje plate policajca otplaćuje ranije podignuti stambeni kredit (rata preko 20000 dinara), minimum jednom mesečno promeni auto, svojoj ćerki slavi 18.rođendan u najvećoj kovinskoj diskoteci ''Palazo'' ( između 400 i 500 zvanica) i naravno kao svaki bogati, dobri tata poklanja joj automobil ''Fiat punto 2'', što na neki način i ne čudi sa obzirom na grafit koji je osvanuo u centru grada ("Emile pošto gram"), a koji ste objavili u vašem listu. Međutim za ljude iz MUP-a je sve ovo sasvim normalno i oni i dalje ne preduzimaju ništa.

   I tako Erceg nastavlja da bude lokalni šerif i da dokazuje da mu niko ništa ne može, a u tome svim silama pomaže ''nazovi novinar'' Svetozar Polić, koji ni u jednom listu nije mogao ni kao portir da radi, pa je na kraju oformio svoj list ''Moj Kovin'', koji ni 5% kovinaca ne čita. On se u svojim novinama maksimalno trudi da Ercega predstavi kao najpoštenijeg građanina Kovina, a za uzvrat dobija maksimalnu zaštitu u svim pogledima, pa se čak nije libio da ''oplete'' i po Vama i gospodinu Brkiću u najnovijem broju svog lista.

U poslednjem broju lista Moj Kovin Ercegu se posvećuju 3 strane kako bi nam načelnik malo pričao o svom ''poštenju'' i o tome kako su on i njegova ''ekipa'' jedini časni građani našeg grada.

   Tako Polić u svojim novinama porodicu Pavlov i još nekolicinu ljudi nazvao ''auto-mafijom'' (ljudi dokazali na sudu da to nisu), a zaboravlja da spomene svog zeta Vukmirović Damira zvanog Dado (u višegodišnjoj vezi sa njegovom ćerkom Polić Jovanom, inače sin vlasnika restorana ''Sanja'', već pominjanog kao Ercegovo utočište), kome je oduzeto više vozila zbog falsifikovanja papira istih.

Takođe piše o narko mafiji, a zaboravlja opet da pomene zeta kod koga je policija u par navrata pronalazila narkotike. Takođe u Polićevim novinama uvek ima mesta i za druge Ercegove neistomišljenike, pa se tako u njima redovno pojavljuje i naš sada već bivši kolega ''ozloglašeni'' Lekić, a razlog je to što Lekić nije hteo da trpi bahato ponašanje Polića u saobraćaju, već je istom jednom prilikom napisao prijavu za parkiranje na trotoaru- pešačkom prelazu i to vozilom kome je registracija istekla par meseci.

 E tu Poliću nije ni njegov prijatelj mogao da pogne. Takođe u ovom broju svog lista navodi kako Erceg nakon saobraćajke nije mogao da uradi alkotest jer nije bio u svesnom stanju, ali srećom postoji video zapis (ako koza laže, rog ne laže) na kome se vidi kako mu je tadašnji direktor škole u Bavaništu izneo stolicu da sedne, jer je bio u ''nokdaunu'' od alkohola.

   Nama kao časnim policajcima i građanima Kovina ostaje da verujemo da će pravda pobediti na kraju i da ćemo povratiti ugled kod građana. Nadamo se da će našu policijsku stanicu ponovo časno voditi, starešine koje su trenutno nemoćne gospodin Kostić, Mitrović, Lemajić i drugi, i da će sve biti kao nekada.