Razglednica iz egzila

Dopisnik Magazina Tabloid iz Amsterdama, Đorđe Višekruna, javlja se iz egzila, prvi put za srpske medije nakon progona od strane Aleksandra Vučića

Vidi Holandiju, pa uživaj u životu

Nakon što je, gostujući kod Teše Tešanovića, na internet portalu Balkaninfo.me raskrinkao Aleksandra Vučića, sa kojim je u dužem periodu bio nerazdvojan, imajući uvid u život i rada ovog bolesnog pedera koji misli samo na sebe, Đorđe Višekruna, saradnik Magazina Tabloid, odmah je bio izložen pritiscima, pretnjama i ucenama Vučićeve mafije. Utočište je našao u Holandiji, u Amsterdama. Ovo je prva njegova javka iz zemlje u kojoj je našao sebe i mir

Đorđe Višekruna (dopisnik iz Amsterdama)

Dragi moji sunarodnici, šaljem vam puno pozdrava iz Amsterdama. Mnogi od vas ste imali priliku da gledate moje video priloge putem mog Facebook naloga, koji iz dana u dan ima sve više pratilaca. Tu ste videli koliko je lepo živeti i raditi u Holandiji.

Te slike ću sad pokušati da pretočim u kratke rečenice. Naravno, ovo je uvod u seriju tekstova koje će te u Magazinu Tabloid imati priliku da čitate o životu na severozapadu Evrope.

Holanđani su veoma solidarno društvo. Holanđani su veoma druželjubivi i komunikativni. Svi govore po nekoliko svetskih jezika. Svakoga dana odlaze u muzej, teretanu, restoran, saunu, na razgovor o umetnosti u galeriju ili na koncert. Redovno posećuju svoje crkve i ručaju na zajedničkim (javnim) stolovima, zajedno sa svojim komšijama ispred zgrada. Ništa od viškova odeće, obuće ili nameštaja ne bacaju u smeće.

Oni ove viškove nose u polovne radnje i poklanjaju ih, ili ih nose na pijace poput IJ Hallen u Amsterdamu, koja se održava jednom mesečno i tu ih prodaju po simboličnim cenama od nekoliko evra, ili ih iznose kada su praznici ispred kuća i tu ih, takođe, prodaju po simboličnim cenama, a tako se ujedno i međusobno druže i pomažu one koji nemaju.

Holanđani se hrane veoma zdravo. Hrana je bez masti i začina. Riba, sir, voće i povrće su veoma prisutni u ishrani, bez ikakvih dodataka i začina. Hleb je pun zrna suncokreta i ostalih žitarica, a često i lešnika, oraha i suvog grožđa. Sokovi su u radnjama isključivo prirodni, napravljeni od mešavine voća i povrća i moraju biti stalno u frižiderima, jer su sveže ceđeni i bez aditiva. Takođe, nema nikakvog stresa vezanog za gubitak posla, jer posao se može naći vrlo brzo i lako.

Iz svih navedenih razloga, kao i odlične zdravstvene zaštite, u Holandiji muškarci žive 90 godina, a predviđanje za bebe koje se danas rode je da će živeti u proseku preko 101 godine! Holanđani su jako lepo sredili svoje kuće, jer oni u njima i rade i žive. Rad Holanđana je najčešće preko kompjutera od kuće.

Jednom ili dva puta nedeljno odlaze na nekoliko sati do svojih kompanija. Naravno, primanja Holanđana koji govore jezik i ostalih radnika se neuporedivo razlikuju. U moćnoj holandskoj industriji radnici u proizvodnji su ranije bili iz afričkih zemalja, poput Somalije i Maroka i južnoameričkih, poput Surinama, međutim, danas oni čine polovinu radne snage, dok je druga polovina iz Poljske, Mađarske, zemalja istočne Evrope, te Avganistana i Pakistana. Poljaci se zapošljavaju preko privatnih biroa za zapošljavanje.

Na prvih 800 evra od zarade se ne plaća porez dok se za ostatak porez prvo uzima, da bi se sledeće godine vratio kao trinaesta plata. Po holandskom zakonu preduzeće je u obavezi da krajem maja meseca isplati novac namenjen za godišnji odmor zaposlenima. Ovde u Holandiji je po zakonu preduzeće u obavezi da pomogne kupovinu bicikla, odnosno plati deo cene do 1. 000 evra! U Holandiji ako se razboliš, prvih godinu dana poslodavac je u obavezi da plaća 100% zarade zaposlenom, a potom u drugoj godini 70% zarade. Zaštita zaposlenog je maksimalna. Ne plaća država već poslodavac.

U Itzerbiro kojih u Holandiji ima mnogo, oni im obezbeđuju smeštaj za 10 evra po danu, koliko im iznosi i satnica za rad u fabrikama, međutim, u fabrikama se cena radnog sata uvećava u rasponu od 25% do 100% jer niko u Holandiji ne želi da radi vikendom kao ni rano ujutru ili uveče, tako da ovi radnici dnevno zarađuju u rasponu od 80 do 160 evra. Ovi radnici takođe mogu da biraju putem internet aplikacije kojim danima u nedelji žele da rade i u kojim terminima su slobodni, samo tu informaciju moraju da pošalju nedelju dana ranije u Biro.

Statistika govori da Holanđani u proseku treba da konkurišu na 20 oglasa za stalno zaposlenje preko Interneta. Inače, na Internetu su uvek desetine hiljada oglasa za posao, a od toga tražioci posla uvek budu pozvani u proseku na tri razgovora za posao. Jedan takav razgovor uvek bude uspešan-tražilac posla dobiju posao, i sve to u proseku traje nekoliko dana.

U Amsterdamu je dovoljno govoriti samo engleski jezik, dok je u drugim gradovima uslov za zapošljavanje poznavanje holandskog jezika. Iako često pada kiša, Holanđani gotovo uopšte ne koriste kišobrane kao ni fen za sušenje kose.

Privredni rast je evidentan na svakom koraku. Dim iz fabričkih hala je isključivo bele boje i okolna voda oko fabrika, pa čak i oko železara je čista i bistra. U samoj proizvodnji, s obzirom na moderne fabričke hale, 90% posla obavljaju roboti i mašine, a radnici su tu više da kontrolišu situaciju i eventualno ispravljaju greške robota. Vetrenjače se grade na površini mora, tako da se daleko od obale vide veliki vetroparkovi.

Veoma je isplativo novac ulagati u nekretnine u Amsterdamu, jer nema nove gradnje i cene nekretnina stalno rastu, zbog veoma ograničene ponude, a velike potražnje. Administracija je neviđeno brza i za nekoliko minuta se izdaju sva dokumenta i legitimacije. Javni transport ne kasni ni sekundu, a vozovi, tramvaji i autobusi polaze sa stanica na svakih nekoliko minuta, tako da nikad ne čekate više od nekoliko minuta na polazak.

Postoje radnje sa jeftinim proizvodima za stanovnike koji nemaju mnogo novca, a u tim radnjama je zaista sve jeftino i daleko jeftinije nego u Srbiji. U supermarketima ima robe različitog kvaliteta za svačiji džep, ono što je sigurno je da je odnos cene i kvaliteta neuporedivo bolji u poređenju sa Srbijom. Pravo je uživanje i kupovati robu, koja je često na velikim akcijama kao i kasnije konzumirati i uživati u ukusu. Kao u svakoj civilizovanoj zemlji, roba koja je pred istek roka se masovno baca i deli, bukvalno svaki dan gledam kako se tone hrane bacaju u smeće i uništavaju, dok svi znamo da u Srbiji nema roka, odnosno da se rok hrane produžava sve dok se ne proda.