Imperije

Obnova Gordog Albiona

Borba Londona za globalno vođstvo

U novoj arhitekturi sveta pojavljuje se geostrategijski centar u obliku obnovljene Britanske imperije. Od Londona i New Yorka do Delhija i Pekinga eksperti trenutno raspravljaju o novom ambicioznom projektu Gordog Albiona ( francuski : Perfide Albion ), koji je britanska elita nedavno počela realizovati. Britanska štampa, političari i analitičari sve više koriste termin "globalna Britanija". Prvi put ju je 2017. godine javno iznela premijerka Theresa May, predlažući originalni koncept prevazilaženja posledica Brexita. Suština projekta je da nakon gubitka evropskih tržišta Britanija treba tražiti nova, bolje rečeno vratiti se na svoje stare imperijalne prostore širom sveta.Kao rezultat toga, Britanci su počeli aktivno graditi vlastitu koaliciju država, idući putevima kojim su gazili prethodnih vekova.

Stevan Zivlak

Malo ljudi je bilo iznenađeno što je London počeo aktivno graditi odnose s Pekingom. Kineska štampa piše o početku "zlatne ere" u bilateralnim odnosima. Međutim, Kina je uvek čvrsto branila svoje domaće tržište od stranaca, poboljšanje saradnje će se očigledno odvijati na geostrateškim interesima i finansijskoj te strateškoj saradnji, a manje na prodor britanske robe na kinesko tržište.

Najskuplji "biser" u kruni britanske moći trebala bi biti Indija. U oktobru 2020. godine, indijski ministar spoljnih poslova Subramaniam Jaishankar posetio je London. Sa svojim britanskim kolegom Dominikom Raabom, on je bio u mogućnosti da predstavi javnosti detaljan plan za "desetogodišnji plan razvoja komunikacija" koji će biti predstavljen u januaru 2021.

Na stolu će biti širok spektar pitanja, od borbe protiv pandemije koronavirusa do stvaranja zajedničke trgovinske zone. Ključni element dokumenta bi trebao biti stav da će Ujedinjeno Kraljevstvo aktivno učestvovati u životu indo-pacifičkog regiona, a Indija je priznata kao najpouzdaniji partner Londona.

Andrey Kulikov, predsednik Uprave Europe Insight, smatra da Ujedinjeno Kraljevstvo jednostavno nema snage da realizuje svoje ambicije: "Ujedinjeno Kraljevstvo želi biti značajan, pa čak i vodeći igrač u nekim aspektima. To podrazumeva odlučujuću političku ulogu, ekonomsku ulogu (London je svetski centar finansija), učešće u humanitarnim projektima kao što su klimatske promene i konferencije o ljudskim pravima".

Ima li UK resurse za to, koje su sve prepreke na tom putu ?

Ovo je diskutabilno pitanje. U kontekstu pregovora o Brexitu postoje nesigurnosti koje podvlače poteškoće u potrazi Britanije za svojim ambicijama. Na primer, do početka ove godine Britanija je očekivala da će kinesko tržište biti ključno za to. Ali odnosi sa Pekingom su pogoršani, i pristupe je potrebno ponovo razmotriti.

Bilo je nade za detant sa Iranom. Nakon povlačenja SAD-a iz sporazuma o nuklearnom sporazumu, izgubljeno je i iransko tržište. Obnova Osmanske imperije će sigurno biti velika šansa za britanske interese u srcu Azije , sigurno će uticaj na tim prostorima britanske Krune biti više nego evidentan u vremenu koje dolazi.

Nije jasno kako će se razvijati odnosi sa Sjedinjenim Državama. Pregovori o zoni slobodne trgovine su u toku, ali proces preti da će se zakomplikovati. Još uvek nije sve jasno u odnosima sa Evropskom unijom, a jasno je da će sporazum biti drugačiji nego što je London očekivao pre nekoliko godina.

Koncept "globalne Britanije", postoji kao politički slogan i mnogo se govori o njemu. Ali za sada vidimo da britanski uticaj stalno opada. Sredinom 2010-ih, London je pokušao izgraditi dobre odnose s mnogim zemljama, poslednjih godina videli smo povlačenje u svim pravcima.

Logično objašnjenje za ovo je da je Britanija odlučila da se pridržava moralnije politike u odnosu na nekadašnju imperijalnu politiku. To su poslovni zahtevi, borba protiv korupcije, briga o prirodi, zabrinutosti u vezi ljudskih prava. Takav politički diskurs dovodi do komplikacija odnosa sa drugim zemljama.

Ne treba zaboraviti da je London još uvek uglavnom usredotočen na SAD. Britanija u većini slučajeva prihvata poziciju Vašingtona, o Kini, o Iranu, i o drugim pitanjima. To će se sigurno menjati u bliskoj budućnosti, Britanija će preuzimati primat u spoljnoj politici, a ostale anglosaksonske zemlje, uključujući i SAD, će je slediti.

Britanija se kladi na razvoj odnosa s Indijom. Ali sada Indija više nije bivša kolonija, ona ima veliki potencijal, trebaće vremena da se povežu pokidane veze sa Indijskim potkontinentom koje su pokidane procesima dekolonizacije.

Ključna tema je Kina. Interesi obe zemlje su komplementarni, kapital Rotšilda je dominantno uticajan na obe strane. Ekonomska pitanja su samo deo šire geopolitičke slagalice. Postoje pitanja koja se ne odnose direktno na trgovinu. Na primer, tema ljudskih prava, to je pitanje koje se neće moći postavljati ex catedra niti Indiji niti Kini, niti Iranu, a posebno ne Turskoj.

Britanija želi da napravi dogovore sa mnogim zemljama. Stvarnost je često u suprotnosti sa njenim željama. London se mora vratiti pragmatičnijoj politici. Fokusirati se na ekonomske dogovore, vojno-tehničku saradnju, istraživanje svemira, ostaviti po strani priče o demokratiji, ljudskim pravima i ostalim otrcanim floskulama zapadnog sveta.

Jurij Solozobov, direktor međunarodnih programa u ruskom Institutu za nacionalnu strategiju, smatra da danas Ujedinjeno Kraljevstvo ima najbolje šanse da postane nova globalna sila.

Malcolm Chalmers, zamenik šefa Kraljevskog ujedinjenog instituta za studije odbrane, dao je svojevremeno širok intervju. Zatim je stigao službeni memorandum ovog najvećeg instituta, o projektu "globalna Britanija". Jasno je da se stvara intelektualna podloška, koncept, za obnovu Britanske imperije.

Chalmers tačno navodi da su Britanci globalna nacija. Već nekoliko vekova posluju na svih pet kontinenata. Britanci su savršeni u upravljanju svetskim procesima, mogu biti posrednici, diplomate, savetnici, konsultanti, to im je doslovno u krvi. Da nisu "pirati" u dušama svojim, ne bi mogli postići tu moć. A Chalmers kaže da ovaj duh nije izgubljen.

Ali Britanskog Carstva više nema, potrebno ga je obnoviti.

Šta se desilo posle Drugog svetskog rata? Britanci su izgubili svoje carstvo, ali su stavili pod kontrolu Britanski Commonwealth. U stvari, to je koncept kolonijalizma bez obaveze. Ona uključuje 54 države, koje zvanično vodi kraljica, uključujući Kanadu, Australiju, Novi Zeland.

Britanski političari ističu da je carstvo izgubljeno, te da su bili prisiljeni da podrže Evropu. To je bilo lukavstvo, Britanija je uvek dobijala "trešnje na torti" i nije prihvatala mnoga pravila EU. Ali ipak članstvo u Evropskoj uniji je bilo kamen oko vrata. Britanija je stalno bila druga ekonomija, morala je igrati po pravilima Nemačke i istovremeno biti odgovorna za zaostalu Grčku, Španiju i tromu Italiju. A u isto vreme, ideja o "globalnoj Britaniji" je tu već dugo vremena, čekao se pravi trenutak.

Postoje neke zanimljive ideje u memorandumu Kraljevskog ujedinjenog instituta za studije odbrane.

Prva ideja je da je vreme jednog sveta završeno, nema više Pax Americana. Nema više unipolarnog sveta, ali se ne gradi multipolarni, a sada je situacija opisana rečima "svet bez pravila". U skladu s tim, onaj ko gradi koalicije može postati vođa.

Istovremeno se proglašava princip nedostatka odgovornosti za sudbinu koalicije.

Druga ideja je da odredimo prioritetne krugove. Prvi krug su Sjedinjene Države, druga Evropska unija, treća Saudijska Arabija i Bliski istok. A tu je i globalna dominacija. Istovremeno se proglašava i potreba modernizacije vojske i nuklearnog arsenala.

Treća ideja je da se stvori zona slobodne trgovine širom sveta. Istovremeno, u Evroaziji bi trebao biti blokiran kineski projekat "Jedan pojas i put". Oslanjanje će biti na zemlje koje su skeptične prema Kini. Ovo je Japan, Australija, Indija. Kuratorstvo će logično pripadati Londonu.

Indija ima puno problema. Još nije izgradjena jedna građanska nacija, zemlja ima mnogo unutrašnjih kontradikcija i zapravo je podeljena kulturno i etnički, upravo u tome britanci vide svoju šansu za obnovu dominacije na tom potkontinentu.

Britanci imaju jednostavne komparativne prednosti. Prvo je područje engleskog jezika. Govore ga i misle biznismeni u celom svetu, pišu se kompjuterski programi, mentalni okvir zavisi od Britanije.

Druga poanta je da Britanci znaju formalno i neformalno upravljati društvenim procesima u Indiji.

Treća poenta je da se Indija boji Kine.

Ova tri faktora su dovoljna da London ovlada Indijom. Koristeći nove neokolonijalne pristupe.

Indija neće biti dovoljna za globalnu dominaciju.

Ljudi u Britaniji gledaju drugačije. Postoje tri važne snage u svetu: Sjedinjene Američke Države, Kina i EU. EU je skup vrlo različitih igrača, u zajednici su dobri, ali ne postoji ni jedinstven politički sistem, niti evropska armija. Intrigom Britanci mogu povući iz EU na primer, Poljsku, i neke druge pre svega bivše Istočnoevropske zemlje, ali ne treba zaboraviti ni Maltu, Italiju , Španiju, kao i Grčku i Kipar.

Istovremeno, London može okupiti iste bivše dominione i formirati koaliciju. To će uključivati Indiju, Japan.

A glavno je da su Britanci gospodari svetskog menadžmenta. Gde žive mnogi od svetskih oligarha? Ne žive u Francuskoj, gdje je klima bolja, već u Londonu. Postoje najbolji finansijski uslovi, svi znaju kakav posao treba da se radi u Gradu Londonu.Ruski milijarderi su preselili porodice u London. To je mera uspeha u životu - život u britanskoj prestolnici.

U Arsenalu Britanaca postoji i neformalna vojska islamskog radikalizma. Znamo ove terorističke i ekstremističke grupe, koje imaju kancelarije u Londonu, sve su pod kontrolom britanskih obaveštajnih službi.

U svakom trenutku oni mogu biti usmereni na uništenje evropske ekonomije, Kavkaza i Volga regiona, autonomne regije Xinjiang Uygur, Bliskog istoka, a pre svega Balkana.

Znači Britanci imaju dovoljno alata, videćemo mogu li ih koristiti u praksi.

Ako postoji partner koji jača i napreduje , onda se na njega ulaže opklada. Ako postane previše dobar, treba ga zaustaviti. Po rečima Benjamina Disraelija, Engleska je u svetskoj politici bila zlatna težina na vagama. Bila je u koaliciji sa Rusijom, onda sa Austrijom, mogla je biti prijateljica s Napoleonom.

Nema politike zauvek, ali postoje večne vrednosti, to su uvek interesi britanske Krune.

Britanskom politikom dominira shvatanje da su sve glavne konstante interesi zemlje, a sve vrste sporazuma nisu ništa drugo do dekoracija.

Svi znaju za tu sposobnost Britanaca, ko bi želeo da sarađuje sa njima sa ovim pristupom? Britanci ne preuzimaju nikakve obaveze. Glavna stvar za njih je da ubede partnere da idu određenim putem, a onda svako za sebe.

Nema druge zemlje sa takvim iskustvom diplomatije, ucena, igara iza kulisa, izgradnje sive ekonomije, trgovine drogom (setite se Opijumskih ratova). U igri bez pravila nemaju konkurenciju, a sada se ulog podiže.

Tokom krize Rusija je neočekivano počela prodavati rekordnu količinu zlata, a ovaj metal je jedina stabilna valuta, 90% zlata je prodano Britaniji. Dakle, ovo je iscrpan odgovor na pitanje kako se Rusija uklapa u britanske igre.

London je otvorio novu stranicu u staroj knjizi boreći se za vodstvo svetske civilizacije.

Britanska nauka smatra civilizaciju kao odmak od varvarstva. Prema Reddiard Kiplingu - "obaveza belog čoveka", daje moralno pravo na kolonizaciju "zaostalih" naroda. Kada je Britanska imperija dostigla svoj vrhunac u Viktorijanskoj eri, ideja o ekspanziji britanskog parlamentarnog-monarhijskog sistema na ceo svet rođena je u umovima ostrvske elite. To jest, transformacija sveta u "veliku Britansku imperiju", okruženu kolonijama.

Useljavanje britanskih kolonista u sve zemlje Afrike, Svete zemlje, doline Eufrata, ostrva Kipar i Candia (Krit), cele Južne Amerike, ostrva Pacifika, čitavog Malezijskog arhipelaga, obale Kine i Japana i povratka Sjedinjenih Država Britanskoj imperiji te Stvaranje svetske imperije kojom će vladati globalni carski parlament, to je bio koncept Velike Britanske imperije.

Cecil John Rhodes je bio učenik dva "stuba" britanskog ekspanzionizma druge polovine XIX veka. Prvi je Benjamin Disraeli, premijer, glasnik neograničene kolonijalne ekspanzije, protestantske religije koja je vezivala britansku carsku ideju idejom jevrejskog mesijanizma. Drugi učitelj Rhodesa je Nathaniel Rothschild, unuk osnivača britanskog ogranka ovog klana, koji je bio prvi Jevrejin koji je postao britanski plemić, zadržavajući svoju veru i izabran je u Dom lordova.

Rhodes, koji je izazvao Anglo-Burske ratove, nakon kojih je stvorio južnoafričke kolonije, imao je viziju budućnosti britanske vladavine. "Zamisli", napisao je Rhodos u delu "Simbol vere", kakve bi se promene mogle dogoditi ako su teritorije koje su sada naseljene najneupadljivijim primercima ljudskih rasa pale pod anglosaksonsku vlast.... Moramo neprestano imati na umu da što više zemalja imamo, to je veća anglosaksonska rasa, što više predstavnika ove najbolje, najkorisnije ljudske rase na Zemlji. "

Šta je najinteresantnije u ovim citatima? Ostavimo na stranu njihov neiskvareni cinizam, koji prema Fridrih Nietzshe nije ništa drugo do "najviši oblik iskrenosti".

Rhodes govori o povratku Sjedinjenih Država u Britansko carstvo. Naravno, ne o fizičkom povratku, već o simboličnom. To se desilo sa stvaranjem Federalnog rezervnog sistema (FRS) u decembru 1913. godine.

Zbog federalnih rezervi, a ne zbog crnih robova, vođen je Građanski rat u Americi 60-tih godina XIX veka, u kome je život izgubilo više od milion belih američkih građana. U sledećih pola veka, ono što nisu uspeli realizovati ratom, oligarsi su uspeli pozavršavati u dubokoj diskreciji, u miru.

Najveći akcionari Federalnih rezervi su postali Banka Engleske, banka Rothschild u Londonu i Berlinu, banka Varburg u Hamburgu i Amsterdamu, Kuhn, Loeb & Co, Lehman Brothers (New York), Lazard Brothers (Pariz), Izrael Moses Seif banka Italije, Goldman Sachs, Chase Manhattan Bank (Njujork).

Mi upravo prisustvujemo obnovi vizije Cecil John Rhodes-a, sigurno je da se očekuje povratak SAD, u obnovljeno Britansko Carstvo, vidimo politička dešavanja koja su započeta , koja će sigurno vratiti u orbitu Britanske Krune SAD, na neki način.

Postoji veza između izlaska Ujedinjene Britanije iz EU s jedne strane i onoga što se događalo u SAD posljednjih mjeseci s druge strane. Dolazak na vlast demokratskog predsednika govori o mogućem relaksu globalizma, to bi bio kraj obnove Britanske imperije. Istovremeno, u slučaju mogućeg ograničenja spoljnih kapaciteta Sjedinjenih Država zbog unutrašnjih previranja, Ujedinjeno Kraljevstvo će zauzeti jak položaj svetskog vodstva . Izlazak Britanije je neka vrsta presude Evropskoj uniji.

Berlin i Pariz će neizbježno osjetiti vojne i političke posledice Brexita na Bliskom istoku, na Kavkazu, u Africi, u kineskom smeru... EU, na primer, nema izglede za obnavljanje odnosa s Turskom u bliskoj budućnosti, ali London i Ankara već vrlo čvrsto rade, što smo imali priliku videti u slučaju turske agresije na Nagorno-Karabah, ovih dana je potpisan i veoma značajan trgovinski sporazum.

Sa Brexitom, kumulativni Zapad jača, jer će njegovi postupci u svakom slučaju biti koordinirani.

Možemo se složiti s britanskim premijerom Borisom Johnsonom da Ujedinjeno Kraljevstvo "otvara novu stranicu", ali shvatimo da je ovo nova stranica u staroj knjizi londonske borbe za globalno vodstvo.

Balkanski prostori, posebno teritorija bivše Jugoslavije, su oduvek bili u fokusu Britanske imperije. Ubrzo ćemo videti pravac kojim će britanska Kruna ići, najverovatnije će se vratiti na stare istorijske konstante.

Interesi Turske su uvek bili zaštićeni britanskom spoljnom politikom, ukoliko Erdogan odluči da Mini Šengen iskoristi da dodje na prostore Balkana, Britanija će, čak i vojno sigurno stati u zaštitu tog projekta.

Sa druge strane, kada je srbska politika pre Prvog svetskog rata svrstala Kraljevinu Srbiju medju britanske saveznike, dobili smo tajnim Londonskim sporazumom iz 1915. godine, od Britanije pravo da ujedinimo sve srpske zemlje, što na žalost nije učinjeno .

Od znanja i umenja naših političara, zavisiće sudbina srbskog naroda, koja se kreće od vraćanja u osmansko robstvo kao turskih podanika, pa do izgradnje Velike Srbije ukoliko odbaci komunističke i masonske ideje postojanja južnoslovenskih naroda.

Trenutno, srbski narod ima najnesposobniju vlast u sopstvenoj istoriji, lumpenproleteri predvodjeni homoseksualnom sektom, niti imaju dovoljno znanja a ni pameti, pogotovo nemaju medjunarodni ugled i ne obnavljaju tradicionalne odnose sa britanskom Krunom, da bi ishodili povoljna rešenja za srbski narod i državu.

Ostajući u orbiti nemačkih kolonijalnih interesa, srbski vlastodršci dovode srbski narod do ivice fizičke egzistencije, a opsednutost pljačkom sopstvenog naroda poprima epske dimenzije. Ponižavanje sa gospodinom Tonijem Blerom je vrhunac amaterizma , koji ne treba detaljnije elaborirati.

Ukoliko bi bilo istorijske snage i pameti da srbske nacionalne institucije uspeju da okrenu točak istorijskih zbivanja i vežu srbski nacion za sopstvene interese i interese Britanske Krune, mi bi zajedno sa obnovom Britanske imperije doživeli i obnovu Carstva Nemanjića.

Nadajmo se da će biti snage i pameti za promenu vlasti, odnosno sistema u ovoj napaćenoj nemačkoj koloniji i da će srbski narod, gledajući isključivo svoje nacionalne interese konačno postati subjekt koji drži sopstvenu sudbinu u sopstvenim rukama.

Prvi korak je svakako potpuna demontaža dosadašnjeg kolonijalnog sistema u Srbiji.