Tabloid je pozvan 

Tužna priča beočinskih malih akcionara

Opljačkao nas Lafarž, potom država

Trudiću se da vas obavestim što istinitije o sporu koji se desio u mome mestu, Beočinu. Mada prevaren, kako ja, tako i svi ostali moji drugovi, dobili smo besplatne akcije Beočinske fabrike cementa.
Svima je jasno da smo ih dobili besplatno, ali to baš i nije tako. Niko ne navodi da je to sav naš znoj i trud proveden u ovakvom gigantu. Znamo da je fabrika prodata veoma jeftino, a i radnici BFC-a su dobili "neke žute papire" na kojim je pisalo 1.000 dinara nominalne vrednosti. Pošto sam u ono vreme još radio u BFC-u "obijao" sam pragove mnogih stručnih ljudi i pitao šta znači tih 1.000 dinara nominalne vrednosti.
Niko mi nije, u ono vreme, objasnio šta to znači. Gospodo, daljim tokom vremena nastaju problemi, kako za nas radnike, tako i za sudske organe da reše ovaj spor. Radnici, a najviše penzioneri ovoga mesta, a ujedno i poskupljenjem života, tj. opadanjem životnog standarda su odlazili i molili Lafarž da im omogući prodaju akcija na berzi. Lafarž dovodi nekog neozbiljnog brokera iz Beograda da nam objasni sve što se tiče prodaje akcija. Pitali smo ga ko će platiti porez, a on reče da je sve obaveze izmirio kupac tj. Lafarž. Napominjem da je sastanak održan dva puta, da bi ubedio akcionare za prodaju akcija. Radnici su bili mirni, čuvši ovo obaveštenje od brokera da je sav porez izmirio Lafarž.
Međutim, posle nekog vremena, kada su akcije prodate, pojedini akcionari dobijaju pozive, da moraju da plate porez u visini od 2 posto od ukupne vrednosti akcija. Pošto sam  uvideo da nas je broker prevario, otišao sam kod službenika poreske uprave u Beočinu, i pitao ga koliko je ljudi platilo porez od 2 posto. On mi je rekao oko 1.600 ljudi. Ja sam hteo da budem 1.601. a on mi reče da idem kući i da ću dobiti  rešenje.
Otišao sam kući i čekao rešenje o naplati poreza. U vreme čekanja, u poresku upravu Beočin dolazi pokrajinski revizor Zoran Radoman i podiže iznos sa prethodnih 2 na 20 posto. Nakon njegovog dolaska, poreska uprava Beočin, kako meni tako i drugima šalje rešenja sa većim iznosima. Svi moji drugovi koji su otplatili porez od dva procenta su bili "mirni", ali i njima stižu rešenja sa iznosom uvećanog poreza od 20 posto. Posle ovakve stroge naredbe gospodina Zorana Radomana, mi radnici akcionari pravimo protest. Ovdašnji predsednik opštine, Zoran Tešić, nam obezbeđuje kancelariju i službenika za žalbe. Razume se, žalbe upućene pokrajini, tj. Zoranu Radomanu.
Normalno, kadija te tuži, kadija ti sudi. Revizor sve žalbe odbija. Ja na moje rešenje od pokrajine imam pravo da uputim tužbu Vrhovnom sudu. Vrhovni sud poništava Radomanovu odluku, a uvažava moju tužbu. Međutim, Radoman i njegovi drugovi iz Novog Sada poništavaju odluku Vrhovnog suda i donose novo rešenje da se porez mora platiti. Ja idem da se suočim sa gospodinom Radomanom, on me ne prima već njegov zamenik, koji mi reče da oni koji su platili 2 posto su izmirili dug, a oni koji su platili dva puta, prvi put 2 posto pa 20 posto da će im vratiti nazad novac. Tako je i bilo, nekima je vraćen novac sa kamatom, a nekima i dalje potražuju porez. Što je još gore, sada onima kojima su pare vraćene sa kamatom, stižu nova rešenja na 20 posto poreza. Ja se na to sve obraćam ponovo Vrhovnom sudu Srbije, i on donosi presudu u korist pokrajine. Pitam se ko se ovde igra "mačke i miša".
Ako je trebalo da se ovaj porez plati, trebalo je odmah da reaguju i država i broker, da obavesti što pre građane o porezu, a ne da prođu četiri godini, kad su pare potrošene, da se država sada seti na sve to, ponovo idem u Pokrajinu da se požalim gospodinu Radomanu. On me prima sa dvojicom mojih drugova, akcionara. Lepo me je saslušao, ali na kraju drsko (ironično) naglasio da porez mora biti izmiren od strane malih akcionara.
Pošto su ljudi potrošili za četiri godine sve pare od prodatih akcija, upitao sam Radomana : "Od čega će ovi ljudi, kao i ja, izmiriti porez?". Zapretio je time da će država krenuti u plenidbu imovine nas radnika, akcionara. Šta da pleni kad se uopšte nismo obogatili sa odlaskom iz Lafarža. Napominjem da u mome mestu Beočinu ima oko 3.200 nezaposlenih ljudi. Pošto je ovo za četiri godine, preraslo u politički problem, ja Vas molim da uzmete u obzir da se danas država bori protiv korupcije, a da ne diraju prave bogataše već sirotinju. Kupovinom naše BFC od strane francuskog Lafarža se stvorilo prijateljstvo između državnih organa i Lafarža, a ono što muči običnog građanina se ne rešava. Na kraju, ako niko ne preduzme nešto u Beočinu, može doći do raznih sukoba. Pitam se i dalje, gde ove otete pare idu i gde se troše?

S poštovanjem,
Živan Lalić, Beočin