Vojska

Ko prikriva aferu veka u Vojsci Srbije?

Poštenje najstrože zabranjeno

I oni koji duže pamte, veruju da veće afere u našoj vojsci nije bilo još od Drugog svetskog rata. Mada već puna dva meseca potresa Vojsku Srbije, na volšeban način vešto se čuva i prikriva od ionako kontrolisanih medija

Insajder V-2

Između 8. i 11. novembra 2010. godine grupa mladih i perspektivnih oficira Vojske Srbije, koji su svima u šabačkom Garnizonu bili uzor, koji su za dotadašnji rad bili više puta nagrađivani, ocenjivani najvišim službenim ocenama i zbog toga planirani za najviše dužnosti u Garnizonu i za upućivanje u najviše vojne škole, otkrila je krađu veka. U Prvom pontonirskom bataljonu Rečne flotile Kopnene vojske u Garnizonu Šabac mladi oficiri ustanovili su da u podzemnim rezervoarima nedostaje 200 tona pogonskog goriva. Naime, u rezervoarima se umesto goriva nalazila voda. Odmah su, 11. novembra 2010. godine, o svom otkriću, odnosno utvrđenoj kriminalnoj radnji, izvestili pretpostavljenog komandanta.

Organi Vojne policije, tačnije 5. bataljona Vojne policije, kriminalističko-istražna grupacija i Uprava Vojne policije šepurili su se po kasarni 15 dana i nestručno, kao i u mnogim prethodnim aferama, "pronalazili krivce", a u stvari sondirali teren za kažnjavanje nevinih. Naime, podneli su krivične prijave protiv malog broja stvarnih krivaca, ali i baš protiv svih onih mladih i perspektivnih starešina koji su krađu i utvrdili, a onda i protiv još nekolicine starešina koji sa slučajem nemaju nikakve veze.

Dakle, protiv lica koja su krađu utvrdila podnete su krivične prijave, umesto da budu nagrađeni zbog savesnog rada. Organi Vojne policije su od tužioca svesno skrivali činjenice koje govore da nema krivice kod nepravedno optuženih lica da bi tužilac uopšte prihvatio krivične prijave, a vojni policajci opravdali svoj (ne)rad.

Nakon krajnje nestručnog rada "najeminentnijih" organa Vojne policije u Garnizon je došla i ekipa Inspektorata Ministarstva odbrane (jedna od malobrojnih svetlih tačaka u Vojsci) i nepobitno utvrdila da iz jedinice nedostaju osam kamiona, 120 prikolica, tri trofejna helikoptera muzejske vrednosti; da je iz nje ukradeno još 100 tona goriva, što je prikriveno nepravilnim knjiženjem; da je jedinica privatno angažovala inženjerijske (građevinske mašine) na preko dvadeset lokacija u Šapcu i okolini; utvrđeno je da je Kasarna na Savi "poklonjena" gradu Šapcu, a da su se od toga "ovajdili" samo malobrojni visoki oficiri. Ukradena je neshvatljivo velika količina bejli materijala za izgradnju mostova. Od tog bejli materijala je privatno napravljeno šest mostova, a ostatak bejli materijala u težini od preko 200 tona prodat je otpadima na teritoriji Šapca (otpad Inos Napredak); ukradeno je i prodato (na kilogram) više od polovine pogona za izradu pontona koji je Vojska Srbije preuzela još 2007. godine iz Brodotehnike i skelom i kamionima dovezla u Šabac, a radi se o alatu teškom preko 100 tona koji je - prodat.

Nakon što je Inspektorat Ministarstva odbrane sve ovo utvrdio i o tome sačinio izveštaj i dostavio ga Ministarstvu odbrane, Generalštabu Vojske Srbije, komandi Kopnene vojske, komandi Rečne flotile i komandi Prvog pontonirskog bataljona - svi su se oglušili o taj izveštaj i nikakav izviđajni postupak još niko nije poveo.

Poštene mlade starešine, koje su očigledno nabasale na "osinjak vojne mafije", premeštene su da službuju u "ćorsokacima" Srbije - Bujanovac, Kuršumliju, Prokuplje... A lopovi za koje je dokazano da su krali, nepravilno knjižili i ko zna šta još radili, i danas rade u Garnizonu Šabac, i bore se za što bolje dužnosti i položaje, kao pretendenti za prelazak u Generalštab i Ministarstvo odbrane.

Lako se dolazi do zaključka u čijim je džepovima novac najverovatnije završio i kome je uopšte u interesu da sve ovo prikriva, ako se uzme u obzir da se u Šapcu nalazi firma Inter kop čiju kadrovsku okosnicu čine penzionisana vojna lica, i ako se uzme u obzir ko je stvarni gazda Inter kopa. Ako se u sve uključe i političke veze, sve dobija novu dimenziju...