Tabloid je pozvan
Faraoni južne pruge: Vile na Dedinju, stanovi u Parizu i Londonu, kuće u Grčkoj... (4)
U lancu lopova, načelnik
policije važna karika
Posle tekstova u Tabloidu o pirotskom
gigantu Tigar, počelo se u ovom gradu, umesto šaputanja, otvoreno
govoriti o organizatorima najsurovije pljačke u ovom delu Srbije, o njihovim
pomagačima, kumovima, vilama, stanovima, preduzećima i milonima evra u kešu,
tako i na inostranim računima, o njihovoj deci koja se školuju u Americi, o
onima koji su žrtve ove razularene bande na čijem je čelu Dragan Nikolić zvani
Tata, dojučerašnji direktor kompanije. Sektor za istrage korupcije magazina Tabloid,
kojim rukovodi naš urednik Milan Glamočanin, bivši visoki rukovodilac srpske i
bivše savezne policije, poverio je dalje prikupljanje podataka odeljenju za
koruptivne istrage iz Niša, čije rezulate objavljujemo u ovom broju, uvereni da
će ministar policije ove nedelje smeniti načelnika Policijske uprave Pirot, i
tako omogućiti da tužilaštvo izvede na sud stotinak kriminalaca iz ovog kraja, čime
bi u državnu kasu bilo vraćeno više od pola milijarde evra
Milan Glamočanin
Tigar Tajrs je
fantomski pogon u okviru kompanije Tigar u Pirotu, u kome će radnici
na prinudni odmor iako se stalno postavljaju novi direktori i šefovi.
Devedesetih godina prošlog veka, preko njega je išao izvoz guma u Južnu Ameriku,
od čega
su jedinu korist imali funkcioneri Tigra, a na prvom mestu doskorašnji
generalni direktor Dragan Nikolić, zvani Faraon ili Tata,
i tadašnji predstavnik Tigra u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu, Siniša Živković, koji
danas radi kao kuvar u Sloveniji.
Tigar Tajrs je prodat po značajno manjem
iznosu od svoje realne vrednosti iz više razloga. Dokumentaciju o tome poseduje
i redakcija Tabloida, zahvaljujući svom izvoru u ovoj firmi. Jedan od
razloga je i taj što je takva cena garantovala Petru Nikoliću,
Faraonovom sinu, postavljenje za direktora Tigar Tajrsa. naravno, posle
odgovarajuće obuke kod francuskog partnera. To njegovo postavljenje važi od
septembra meseca ove godine. Mlađi Nikolić je pre toga bio rukovodioc pogona 2T
- za proizvodnju skuter guma, a taj je pogon poznat po mobingu nad radnicima,
ne plaćanju
zarađenih
dnevnica i slično...
Pojedinima
je uvođeno
i dežurstvo,
takozvana "pripravnost" - rad po pozivu, a pozivani su više puta
dnevno da dolaze od kuće za samo dva sata produženog rada. Za vreme nastupajućeg prekida
proizvodnje, svi radnici Tigar Tajrsa biće plaćeni u iznosu od 65 odsto plate, dok
radnicima pogona 2T neće biti plaćeno ništa!
Zoran
Pešić, zvani
Amerikanac, zadužen je u Tigar Tajrsu za detekciju i otklanjanje
problema na novim kalupima, ali je istovremeno u D Kompani u Babušnici
honorarno angažovan da
"uvaljuje" kalupe Tigar Tajrsu. Pešić je, takođe, sebe
pronašao
i u ulozi kuma Dragana Ćirića - Belog,
vlasnika D Kompani i najbogatijeg čoveka Babušnice, koji
ga je za trud velikodušno nagradio sa više nekretnina. Zato Tigar Tajrs plaća ogromne
iznose za kalupe lošeg
kvaliteta. Bilo je primera vraćanja sasvim novog kalupa na doradu i po 27 puta!
Dorada se, naravno, naplaćuje, i na kraju se šalje u rashod, uprkos tome što
nikada nije ni upotrebljen!
Bračni par, Sonja
i Miodrag Nikolić zaduženi su za kadriranje u Tigar Tajrsu. Svi
koji su se do sada zapošljavali u tom pogonu (ili bilo gde u Tigru AD), činili
su i čine to preko njihove privatne agencije za zapošljavanje,
koja od radnika uzima polovinu plate na ime provizije!
Pre
nego što
ih zaposle, Nikolići
od radnika uzimaju i "proviziju", koja se srpski zove mito, tako da
ovaj bračni
par ima izuzetno visoke prihode.
U
malverzacijama sa kalupima, rukovodilac odeljenja za kalupe, Miljan Pejčić, pored učešća u ovom "poslu", zaradio je ogromne
iznose novca na nabavci alata za radnike svoga odeljenja. Pojedine stavke su
plaćane
i do 20 puta više od realne
cene! Pejčić je poznat i po psihološkoj represiji nad radnicima svoga
odeljenja, a bilo je i fizičkih nasrtaja. Kamerom Tigar
Obezbeđenja snimljen
je kako hvata za vrat i tuče svog radnika na kapiji broj 1, a
upamćen
je i po tome što je, stežući ga za vrat, u ćošak nabio
prethodnog šefa
radionice za kalupe...
U
izvlačenju
novca iz Tigar Tajrsa učestvuje i firma Gumimetal, koja proizvodi
zaptivače
za gumarsku industriju. Ovoj firmi je Dragan Nikolić Faraon
omogućio
potpisivanje praktično neraskidivog
ugovora. Materijal za proizvodnju zaptivača se u bescenje uzima kao otpad od
firme Tigar tehničke gume. Posle se gotov proizvod
prodaje Tigar Tajrsu po basnoslovnim cenama.
Prosek
plata u Tigar Tajrsu je kao i u drugim sličnim Mišelinovim
fabrikama, samo zahvaljujući tome što rukovodstvo sebi daje ogromne plate i menadžerske
dodatke bez znanja vlasnika. Bahanalije po lokalnim i stranim hotelima,
motelima i kafanama plaćaju se po principu "piši Lepa Brena za četiri
osobe". Pored drugih sitnih ustupaka, sindikalnim liderima zapošljavaju
decu i bližu rodbinu, tako da se oni prave ludi na sve što se u Tigru dešava.
Na posredan i ucenjivački način,
rukovodstvo zabranjuje nepozvanima da imaju kontakte sa Francuzima, pa se među radnicima
odomaćila
fraza: "Veži gazdu gde ti konj kaže".
Jedan
drugi Tabloidov izvor iz Tigra, objašnjava kako je kupljeno ćutanje
radnika: "...Treba istaći da je
samo Tigar Tajrs dobar sa platama, dok ostali delovi AD imaju oko 25.000 dinara
u proseku (radnici). U Tajrsu radnici imaju oko 65.000 dinara sa radom u tri
smene. To je za ovdašnje
uslove i opštu
nezaposlenost dobra plata, tako da se slobodno može reći da se u Pirotu ljudi dele na
Tigrovce i ostale"...
Posle
toga dolazi ključno
objašnjenje
zašto
većina
radnika zatvara oči
pred očiglednim
pljačkama
koje sprovode funkcioneri: "...Ranije su stariji radnici u Tigru znali da
dignu glas zbog neke nepravde, pa i da zaustave proizvodnju. Sada su ti stari u
Tigru zaposlili svoje sinove."
Ćutanje
nadležnih
organa rukovodstvo Tigra, međutim, plaća na drugi način nego ćutanje
radnika i to daleko izdašnije.
Predsednik
Skupštine opštine Pirot Vladan Vasić, prošle godine je kupio novi stan na
drugom spratu zgrade na pirotskom keju sa pogledom na Nišavu, a takođe ima i
stan u Nišu,
tačnije
u naselju Hipi dolina. Iz tog razloga nije zainteresovan da
preispita rad Javnog komunalnog preduzeća Pirot, kome Tigar duguje milione.
Treba napomenuti i da je direktorka Javnog komunalnog preduzeća Pirot, Nada
Avžner, inače supruga direktora marketinga Tigra Marjana Avžnera
i rođena
sestra Faraona-Tate Nikolića. S obzirom da je Vasić finansijski potpomognut od
Faraonove imperije, sigurno je da neće da menja ni direktorku JKP-a.
Treba mu, verovatno, još stanova.
Načelnik
policije u Pirotu, Slavoljub Madić, živi u Pirotu, ali u Nišu na
adresi Romanijska 19, (stan broj 40 ima i stambeni prostor od 54 kvadratna
metra uknjižen na suprugu Draganu Madić. Ovu nekretninu, izdaje pod zakup,
Madić je
navodno kupio uz pomoć kredita Findomestik banke koji, međutim,
iznosi samo pet hiljada evra?! Deo para potrebnih za otplatu, pomenuti načelnik dobio
je od pokojnog vlasnika lanca mesara Sim-impeks iz Bele Palanke,
ali taj zajam više ne vraća. Najveći deo novca je, ipak, stigao iz Tigra. Madić u
Pirotu stanuje preko puta Policijske uprave u Jevrejskoj ulici u zgradi koja se
popularno zove "Lepa Brena". Tu je dobio službeni stan od 50 kvadrata
koji je zatim menjao bez doplate za stan od 80 kvadrata, dva sprata više. Taj
stan je dobio od pirotskog građevinskog preduzeća Progres koje mu je
osim razlike od 30 kvadratnih metara poklonilo i kompletno renoviranje novog
stana sa sve novom stolarijom.
Odakle
novac Sveti Mančiću, nekadašnjem predsedniku Okružnog
suda iz Pirota, za stan u niškoj zgradi u ulici Vojvode Tankosića 10-12, na
uglu sa ulicom 7. jula? U istoj zgradi stan na ime svekra svoje ćerke ima i
Tihomir Tika Đorđević, bivši
okružni javni tužilac u Pirotu. Odgovor odakle im potrebna sredstva, nije teško
naći...
Naime,
kad je u Babušnici otkriveno da nedostaju gume u
ukupnoj vrednosti od 700.000 evra, koje su, prema knjigovodstvenoj evidenciji
prodate bez ikakve registrovane uplate na neki od Tigrovih računa,
policija je dobila nalog da piše takozvanu prijavu "na
belo", odnosno da sve prikaže kao - "događaj"!?
Konačno, kada je predmet ipak stigao do
pravosuđa,
Mančić i Đorđević su
izdejstvovali da se postupak obustavi još u fazi istrage! Svi ti
stanovi su ovim osobama dodeljeni kao nagrada za ćutanje u
aferama teškim
više
miliona evra koje potresaju Tigar !
Vredno
je pomenuti i da u istoj zgradi u Nišu stan ima i Momčilo Antić, direktor
pirotske direkcije za izgradnju.
Sprega važnih policijskih i pravosudnih
radnika sa krupnim kapitalom Tigrovih funkcionera, vidljiva je i na
mnogim drugim primerima. Tako inspektor za privredni kriminal u PU Pirot Miodrag
Jovanović,
zvani Miško Surovi, u Nišu u zgradi Medijana u Molijerovoj
ulici ima čak
dva stana i to jedan iznad drugog, iako sa porodicom živi u
sopstvenom zdanju od 250 kvadratnih metara u pirotskom naselju Vašarište. Miško Surovi
je, inače,
poznat po svojoj uzrečici: "...Kad meni šef kaže da
zajebem neki slučaj, ja to i uradim!".
Kakva istraga može da se očekuje od ovog
inspektora, ako znamo da mu je rođeni brat Hranislav Jovanović zaposlen u Tigru
i to ne na mestu običnog radnika?
Pre oko mesec dana na saslušanju kod Miška
Surovog su bili Faraon-Tata Nikolić, i
dugogodišnja finansijska direktorka Tigra Jelena Petković, zvana Mama.
Kako ta saslušanja izgledaju opisuje nam jedan drugi, bivši radnik Policijske
uprave Pirot. Prema njegovom svedočenju, osumnjičeni funkcioneri Tigra ne
daju nikakvu izjavu pre nego što se upoznaju sa izjavama koje su dali svedoci i sa
eventualnim materijalnim dokazima. Ovo je, naravno, protivzakonito, zbog čega
pomenuti policijski radnici svoje usluge papreno naplaćuju.
Nedavno je i Mišku Surovom od strane nadležnog
tužioca, koji spada u one nepodmitljive, dato jasno upozorenje da u aferama Tigra
mora da dođe
do hapšenja
funkcionera kompanije ili policajaca koji se trude da sve zataškaju.
I u
prošlosti
se dešavalo
da revnosni službenici
podnose prijave koje zatim ne bi bile dalje procesuirane po naređenju nekog
"odozgo". Jedan od tih "odozgo" je i sadašnji
direktor Tigar obezbeđenja, Dragan Tošić, nekadašnji načelnik
kriminalističke
policije u Pirotu i potonji savetnik Faraona-Tate Nikolića. Pored penzije koju
prima, Tošić dobija i
platu za posao direktora obezbeđenja, a tu su, očigledno, i neki prihodi za "minuli rad". Drugačije ne može da se
objasni činjenica
da je on bukvalno preko noći u Pirotu, na mestu jedne barakice, sazidao višespratnicu čije neke
stanove prodaje, a druge izdaje pod kiriju.
O
imovini koju poseduju pomenuti radnici policije i pravosuđa obaveštena je i
Poreska uprava Pirota, ali odatle do sada nije potekla ni jedna inicijativa za
istragu, niti bilo kakva prijava.
Razlog
za to je, sigurno, to što načelnica pomenute uprave Ljubinka Nešić
svakodnevno jede i pije sa Draganom Kostićem Jajčarom,
direktorom Slobodne zone Pirot, koga u jednom ranije objavljenom
pismu Tabloidu radnici Tigra navode kao glavnog ideologa i koordinatora ove
kriminalne grupe. Ljubinka se sa Jajčarom i drugim članovima
pomenute grupe sastaje u pirotskom restoranu Freska, na očigled svih
građana.
Još
uvek su ubeđeni
da su nedodirljivi. Razlog za ovakvo verovanje, moguće je, leži i u
nedavnoj izjavi Faraona-Tate Nikolića pred istražnim organima: "...Nema
potrebe da dirate bilo koga drugog. Iza svega što se dešavalo u Tigru ja
stojim."
Nepotizam je
redovna pojava u Tigru. Faraon zapošljava svog sina, zeta, kumove...
Deca i bliži
rođaci
tužilaca,
sudija i ostalih "zaslužnih" građana nalaze
uhlebljenje u Tigar Trejdu, službi za koju niko ne zna čemu drugom
služi osim da zbrinjava nečiju rodbinu. I sin već pomenutog
Dragana Tošića radi u
jednom pogonu u Nišu. Ništa bolja nije ni Mama Petković...
Tigrova maloprodaja je imala 80
prodavnica pre samo osam godina, a danas je svedena na 40 od čega su 20
servisi, a ostalo radnje i pet takozvanih bottega. Posle preuzimanja
maloprodaje od Mame Petković promenjeno je nekoliko direktora, dok ona nije dovela
svog zeta na ključno
mesto za investicije u servise. Njen zet Veljko Stojadinov (koji je živeo u
istoj kući
sa Mamom, a kasnije napravio sebi novu), mašinac po struci, otpušten je iz
vojske kao nestručan
kadar, a tamo ga je bio zaposlio tast, Petkovićev otac.
Prizetko se brzo prilagodio u običaje koji su
vladali u Tigru i počinje nemilice da investira u servise. Oprema ih kao
svemirske letilice, a pritom ni jedan ne radi dobro. To je trajalo nekoliko
godina dok je bilo para i sva kupovina u vrednosti od oko pola miliona evra je
izvršena kod izvesne firme Hofman iz Moštanice kraj Beograda. Cene
i uslove plaćanja
on je sam dogovarao, a sve je uredno bilo plaćano. Više se ne
otvaraju novi servisi, već se samo kupuje nova oprema. Vrhunac je opremanje
mobilnih servisa koje je koštalo po 30.000 evra, a ima ih četiri. Firma
Hofman je nedodirljiva za bilo koga iz Tigra, već je samo
Mamin zet Veljko Stojadinov sa njom kontaktirao i viđao se sa
njenim direktorima dogovarajući se oko isplate i naplate. Ni
jedan dinar tada se nije dugovao Hofmanu, sve je besprekorno plaćeno.
Zbog
velikog poverenja, Mama Petković svom zetu daje i
druge poslove, kao što je sređivanje ostalih
prodavnica i bottega, gde ni jedno krečenje nije ispod pola miliona dinara, a sve je radila jedna te ista firma
iz Topole. Obim radova po radnjama bio je smešan, a cene po kojima su rađeni su astronomske. Svi to vide, ali niko ne sme da
komentariše, jer se za takve stvari leti iz Tigra.
Za kratko
vreme Veljo Stojadinov-zet, prešao je put od "nosioca" starih, vojnih
pantalona, do parajlije koji kupuje nova kola, ide na na skupa letovanja i zimovanja,
školuje decu u privatnim školama...
Mnogo je
naduvanih faktura bilo, mnogo spornih poslova sa prodajom i iznajmljivanjem
lokala, a za to vreme Tigrova mreža grca u dugovima prema dobavljačima i zakupodavcima lokala kojima se duguje u proseku po
12 do 18 meseci. Od 2009. godine nema redovnog snabdevanja gumama, a Mama
Petković dozvoljava svom zetu da uvozi
skupe strane gume, iako mu je ispred nosa domaći dobavljač. Kakav je tu
dogovor u pitanju?
Očigledno je da Tigar, ne samo da troši neviđeno mnogo para, već taj novac odlazi
najviše na podmirivanje potreba
funkcionera i njihovih pomagača iz policije i pravosuđa. I dok običan radnik u Tigru
uspeva da mesec preživi sa platom od
25.000 dinara, dotle poslovodstvo samo na podmićivanje troši milione evra! Uz sve to dolaze i besplatna luksuzna letovanja u
inostranstvu za odabranih stotinak direktora i drugih rukovodilaca.
Jedan od bitnih izvora Tabloida u Tigru,
svedoči kako krug glavešina ove kompanije,
odgovornih za sve pljačke koje su se
desile u toj firmi, broji dvadesetak ljudi, dok nižih direktorčića-izvršilaca, ima oko stotinak. Ne treba ići mnogo
daleko da bi se uočila njihova moć: po njihovom voznom parku se već vidi da nešto nije u
redu, a vile samo niču kao pečurke posle kiše. Odakle
sav taj luksuz? To će, nadamo se,
uskoro biti razjašnjeno i to sudskim putem. U Pirotu obližnjem Nišu nalazi se i
Kazneno-popravni zatvor dovoljnog kapaciteta da primi sve upletene u Tigrove
afere.
Tadićev čopor u napadu
Tokom
predizborne kampanje, tada aktuelni predsednik Boris Tadić je dolazio
da se slika u pogonu Tigar Tajrs. Tom prilikom je njegovo bahato obezbeđenje
izbacilo ljude fabričkog obezbeđenja i nateralo ih da stoje pred
kapijom, prethodno im oduzevši naoružanje. Radnici nisu bili upoznati sa tim šta
je u toku. Vozača viljuškara zaustavio je nepoznati član Tadićevog obezbeđenja. Ćelav, sa
naočarima
za sunce i bubicom u uvetu, obratio se vozaču rečima:
"...Jel' hoćeš da siđeš
ili da te ja bacim sa viljuškara?".
Zaprepašćeni radnik
poslušao
je "naređenje",
sišao
sa viljuškara
i pobegao iz proizvodne hale da napolje sačeka dok se Tadićeva
bulumenta udalji.
I
Zec na Tigrovim leđima
Babušnica
je malo i siromašno mesto blizu Pirota u
kojoj živi jedan od najbogatijih ljudi tog kraja Dragan Ćirić Beli,
polupismeni vlasnik preduzeća D Kompani, težak
dvadesetak miliona evra. Poslovna saradnja Tigra i ovog preduzeća započinje dok je
na čelu
Tigra unutrašnje gume iz Babušnice bio Dragan Bošković, zvani Boško
Zec.
Iza
Boška
Zeca je devedesetih godina stajao JUL, čiju je podružnicu u Babušnici
osnovao sa svojim pajtašima i Miri Marković poklonio
zlatni sat. U Tigru mu je leđa čuvao ujak
Vlasta Blagojević, tadašnji šef pravnog
odeljenja, a današnji advokat čiji je glavni klijent upravo
Tigar.
Da
bi D Kompani mogao da preuzme doradu kalupa za unutrašnje gume, prvo je
morala da bude uništena Tigrova fabrika za iste namene. Posle toga kalupi na
remont odlaze u firmu Belog, koji usluge naplaćuje i do
dva puta više
nego što
je bila njihova proizvodna cena. O svemu ovome postoji obimna dokumentacija u
koju su upućeni,
pored rukovodilaca Tigra, i Predrag Ristić, tehnolog i desna ruka Boška
Zeca iz tih dana, kao i Zorica Ilić, šefica obračunske službe koja za
nagradu dobija stan u Nišu pored stana u Babušnici koji ima u istoj zgradi gde
stan ima i Boško Zec.
Kolika
je moć Boška Zeca
bila u to vreme pokazuje i primer da su kelneri iz kafane hranu njegovim
roditeljima servirali u kući, a da su i njegova dva psa
hranjena jelom iz restorana koji je Boško držao. Svoj
ranč je
Boško
Zec stekao tako što je zapošljavao u Tigru članove
porodice osiromašenih seljaka koji su mu zauzvrat poklanjali njive. Danas
poseduje pet hektara zemlje.
Od
para dobijenih od vlade koja je na taj način želela da
pospeši
razvoj poljoprivrede u nerazvijenim krajevima, Boško i
njegovi pajtosi kupuju 250 ovaca, a za račun Sim-impeksa čuvaju još
50 junadi. Hranu ovčaru službenim vozilima Tigra o trošku ove
kompanije dovoze iz restorana udaljenog osam kilometara. U to vreme je Boško na
raspolaganju imao čak pet službenih vozača?!
Zajedno
sa jednom lepom ženom, Lelom, koju je primio u radni odnos Boško Zec otpušta
300 radnika iz Tigra. I pored toga njih dvoje iz Babušnice na posao i sa posla
dovoze službena kola Tigra, kao da su uspešni šefovi uspešnog preduzeća.
Svoju kuću u Grčkoj Boško je "stekao" uz
pomoć
Grgurovića,
Faraonovog zeta, koji je prvi otišao u Solun i danas stoji na čelu banke
preko koje Tigar pere pare od sumnjivih uvozno-izvoznih poslova. Boško dolazi
kao predstavnik Tigar Tajrsa pošto je prethodno radio
sportske rekvizite za tu firmu. Posle deset godina provedenih u tihovanju u Grčkoj, bez da
je odradio i jedan značajan posao za Tigar, bar kada se radi o onim zvaničnim, Boško Zec se
vraća
na političku
scenu Babušnice, ovog puta kao jedan od dva odbornika Jedinstvene Srbije
Dragana Markovića Palme. Sada je savetnik predsednika opštine, za šta prima
platu od 50 hiljada dinara mesečno.
Zlatko
Aleksić je
tokom svog mandata kao predsednik opštine Babušnica stekao
imovinu vrednu preko milion evra. Iz zemljoradničke zadruge
Babušnica
isteran je zbog krađe, ali mu to nije smetalo da napravi političku
karijeru. Kao predsednik opštine prodao je sve što je moglo
da se proda, a za sebe je obezbedio dosta zemlje uzimajući opštinske
njive u zakup na 90 godina. Pored reke je napravio tržni centar,
ali je zemljište
bilo tesno, tako da Zlatko odlučuje da od opštinskih
sredstava skrene tok reke i napravi navodnu zaobilaznicu oko Babušnice,
upravo pored svog objekta. Ta zaobilaznica je toliko prostrana da ni dva
automobila ne mogu bezbedno da se mimoiđu. Danas je Aleksić predsednik
Skupštine opštine Babušnica.
Zlatkov
rođak
Zoran Spasić,
poznati karatista, kao direktor građevinske firme Izgradnja
svoje preduzeće
prodaje Jupiteru iz Pirota. Radnici su tako izbačeni na
ulicu, dok šefovi
prelaze u Komunalac gde su opet na funkcijama. Zoran postaje direktor
pogona Elektroprivrede Srbija, a tamo i danas radi.
Kažu,
Spasić je veoma osvetoljubiv. Štiti samo one koji mu čine usluge.
Posebno progoni sve koji su devedesetih lupali u šerpe i
duvali u pištaljke
protestvujući
protiv strahovlade SPS-a i JUL-a. Sina je zaposlio u lokalnoj stanici policije,
iako momak nema završenu školu, dok mu je supruga Ema u Domu
zdravlja glavna za obračun plata.