Istražujemo

Budžetom za 2023. godinu predviđeni su novi zajmovi od ukupno deset milijardi evra

Ozakonjena pljačka

Srbija se već nalazi u dužničkom ropstvu, a vlast planira da novim kreditima zatrpa rupe u budžetu. Za pokrivanje štete u energetskom sistemu neophodan je zajam od četiri milijarde evra. Još četiri milijarde evra je potrebno za prispele rate starih kredita, koje će građani otplaćivati do 2052. godine. Dve milijarde evra, koje će stići iz planiranog dodatnog zaduženja, biće iskorićene za pokrivanje deficita. Osim toga, Zakonom o budžetu za sledeću godinu, vlast je najavila nekoliko krupnih korupcionaških projekata, među kojima se ističe izgradnja tzv. Nacionalnog stadiona, koji će koštati više od 900 miliona evra. Zainteresovana samo za pljačku javnih resursa, vlast ni ne pokušava da suzbije inflaciju, zaštiti privredu i građane...

Predrag Popović

Aleksandar Vučić je vrlo precizno ocenio novi republički budžet. “Važno je da preguramo ovu zimu, a sledeće - ko živ, ko mrtav”, izjavio je vrhovni grobar Srbije. Retko mu se dešava, ali sad je rekao istinu. Budžet je projektovan tako da Vučiću i njegovom stranačkom kartelu produži opstanak na vlasti još neki mesec, a posle toga “ko živ, ko mrtav”.

Još živahni, Vučićevi najbliži saradnici, premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali, početkom decembra su u Narodnoj skupštini obrazlagali predlog budžeta za 2023. godinu. Brnabić, Mali i ostali ministri, koji su učestvovali u skupštinskoj raspravi, pokušali su da političkim parolama sakriju istinu o ekonomskoj i socijalnoj katastrofi u koju su uveli zemlju.

- Predlog budžeta za 2023. godinu u potpunosti prati prioritete programa Vlade Republike Srbije do 2024. godine. Imamo nekoliko osnovnih ciljeva. Pod jedan, u ovako teškim i izazovnim vremenima održati fiskalnu stabilnost, i zbog toga je predviđen fiskalni deficit budžeta Republike Srbije u iznosu od 3,3 odsto BDP-a. Time nastavljamo smanjenje deficita, a posledično i javnog duga u našem BDP-u i održavamo fiskalnu stabilnost.. Nikad nismo imali veći budžet za kapitalne investicije, nikada veća ulaganja u zaštitu životne sredine, nikada veća ulaganja u energetiku, prosvetu, nauku, inovacije, kulturu i sve ostale segmente društvenog i ekonomskog života. Pod dva, ono što je najvažnije za sve naše građane, imamo prostor i dalje ćemo se boriti za kontinuirano povećanje plata i penzija. Planirano je povećanje penzija od 1. januara 2023. godine za 12,1 odsto, a od 1. novembra ove godine već smo povećali penzije za 9 odsto. Od 1. januara doći će do povećanja minimalne zarade za 14.3 odsto, pa će one iznositi 40.022 dinara, što je oko 340 evra. Uz to, idemo u dodatno poresko rasterećenje zarada, kako bismo olakšali privredi, tako da će se podići neoporezivi deo bruto zarade sa 19.300 na 21.712 dinara. Svi zajedno treba da se ponosimo što će, prema procenama MMF-a, koji je objektivna, nepristrasna i kredibilna institucija, kumulativni rast Srbije biti 13.1 odsto, što je skoro četiri puta veći rast od Evropske unije, gde će biti 3,4 odsto. Danas se predviđa da će 19 zemalja članica Evropske unije ući u recesiju, a mi ćemo se boriti da imamo rast. To ćemo postići ogromnim ulaganjem u kapitalne investicije, pres svega putne i železničke infrastrukture. Predlog budžeta za kapitalne investicije je 423,9 milijardi dinara, što je 5,3 odsto BDP-a. Ono što je neverovatno, to je skoro četiri puta više nego 2017. godine - rekla je premijerka Ana Brnabić.

Među svim tim populističkim parolama, falsifikovanim podacima i brutalnim neistinama Brnabić je iznela i određene istine, kao što je povećanje budžeta za kapitalne investicije. Ipak, to povećanje nije motivisano namerom da se poveća broj infrastrukturnih projekata, nego količina i obim provizija koje će zgrabiti učesnici u tim poslovima.

Ova vlast nije završila nijedan kapitalni projekat, ali uspela je da iz državne kase iscedi ogromne količine novca građana. S namerom da nastavi, pa i dodatno proširi prostor za pljačku, vlast je ovaj budžet povećala za četiri puta, u odnosu na 2017. godinu. Na taj način potvrđeni su navodi bivše ministarke Zorane Mihajlović da je vlast Srpske napredne stranke postala “džuboks za bogaćenje i bahaćenje pojedinaca”. Džuboks budžet, po planu za sledeću godinu, ima vrednost od jednog biliona, 843 milijarde i 400 miliona evra. Od tog plena, vlast je već rasporedila na šta će potrošiti, odnosno kome će u džep ubaciti 15 milijardi i 750 miliona evra.

Ključne stavke u novom budžetu odnose se na energetski sektor. Na saniranje štete i poslovnih gubitaka Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa vlast je već potrošila oko dve milijarde evra. Iz budžeta za sledeću godinu izdvojeno je 1,2 milijarde evra za tu namenu. Pored toga, iz ukupnog paketa planiranih kredita, koji će iznositi 1.246 milijardi dinara, odnosno oko 10 milijardi evra, čak četiri milijarde evra biće namenjeno za kupovinu uglja za termoelektrane i uvoz električne energije i gasa.

Nestručno i nesposobno rukovodstvo EPS-a nije na vreme organizovalo otvaranje novih kopova u rudarskom basenu Kolubara, pa Srbija već osam meseci uvozi ugalj iz Indonezije za potrebe TE “Nikola Tesla” u Obrenovcu. Zbog 13 odsto smanjene proizvodnje električne energije, Srbija je uvozi čak i iz Azerbejdžana. Pritom, vlast nije htela da kupuje struju u vreme kad je njena cena na svetskom tržištu bila 50 evra po megavat satu, nego sada, kada ona iznosi 200 evra. Naravno, to nije slučajno.

Pošto EPS, zbog dugova, nije u mogućnosti da plaća račune prodavcima, uvoz ide preko privatnih kompanija čiji su vlasnici bliski s Aleksandrom Vučićem. Razlika u ceni omogućuje veću proviziju za sve učesnike u tom poslu. Što je veća cena struje, više će zgrnuti Vučić i Vuk Hamović, a sve o trošku građana Srbije.

Fiskalni savet Vlade Republike Srbije je, u poslednjem izveštaju, istakao da budžetski izdaci za EPS nisu posledica svetske ekonomske krize, nego katastrofalnog upravljanja tim preduzećem u prethodnim godinama. Do 2016. godine, EPS je ostvarivao godišnje prihode od 100 do 400 miliona evra. Prošle godine je napravljen gubitak veći od dve milijarde evra, a za pokrivanje štete koja je nastala ove godine vlast je prinuđena da se zaduži za četiri milijarde evra. Na tom naopakom poslu zaradu su ostvarili najviši predstavnici izvršne vlasti i njihovi kadrovi, koji su rukovodili EPS-om, a štetu će platiti građani.

Tokom rasprave o budžetu, posebno po pitanju kredita koji su namenjeni energetskom sektoru, svi predstavnici opozicije su zahtevali da se utvrdi odgovornost pojedinaca iz vlasti za katastrofalno stanje u kome se našla Elektroprivreda Srbije. Premijerka i ministri nisu dozvolili da senka sumnje padne na Milorada Grčića, koji je šest godina vršio dužnost generalnog direktora EPS-a. Na kritiku Boška Obradovića, lidera Dveri, koji je zahtevao da rukovodioci EPS-a iz privatne imovine nadoknade gubitke koje su izazvali, Brnabić je odgovorila u Vučićevom stilu, optužbama na račun grehova starijih od 10 godina.

- A, kada ćete vi da vratite Kolubari one novce što ste uzimali 2011. godine? Kada? Da li je rudarski basen Kolubara u Lazarevcu pravljen da bi finansirao vašu stranku, vas, vaš pokret i slične ili da bi se bavio energetskom stabilnošću građana Republike Srbije? A niste bili gadljivi na pare kada ste 2011. godine uzimali novac za funkcionisanje vaših pokreta, jel? Imate nešto da kažete Grčiću? Pa, kakav god bio, nije finansirao sebe, nije finansirao ni stranku. Evo, lepo odluka zvanična: Rudarski basen Kolubara d.o.o. 23. maj 2008. godine, na osnovu člana 28. stav 1, stav 2, tačka 17. odluke - odobrava se uplata finansijskih sredstava Udruženju za nacionalnu kulturu i društvena pitanja Srpski sabor Dveri, u iznosu od 1.700.000 dinara na ime troškova realizacije akcije prva javna rasprava o Evropskoju uniji. Onda imamo 23. april 2008. godine, Rudarski basen Kolubara d.o.o. odobrava se uplata finansijskih sredstava udruženju Srpski sabor Dveri u iznosu od još milion dinara na ime tekućih troškova udruženja. Tako da vas ja pitam sada, a kada ćete vi da uplatite tih 2.700.000 dinara, plus zatezne kamate, koje dugujete EPS-u, koji je finansirao vaše udruženje, što ste vi bez ikakvih problema prihvatili. Samo prvo vi vratite ove novce, platite vi kamate za to, pa onda pričajte sa malo više autoriteta - rekla je Brnabić.

Njen predlog je dobar. Kad bi se primenio na nju, na Vučića i ostale vrhovnike naprednjačkog kartela, kad bi oni morali da vrate stanove, dedinjske vile, luksuzne automobile i novac koji su uzeli iz javnih resursa Srbija bi bila mnogo bogatija. U skladu s tim predlogom, trebalo bi da na račun EPS-a novac vrati više od 10.000 parazita, koje je vladajuća stranka fiktivno zaposlila u tom javnom preduzeću, kao i ostalih 300.000 naprednjačkih kadrova koji su udomljeni u državne institucije.

Naravno, šteta od šest milijardi evra, koju su u energetskom sektoru napravili Vučić i njegovi ortaci iz SNS-a, nije nastala slučajno.

- Budžet razaraju korupcija i netrasparentnost. Elektroprivreda Srbije je poseban slučaj. Kažete, energetska kriza? Nema energetske krize, EPS je firma koja je nekada bila jedan od stubova privrede Srbije, dok vi niste počeli da upravljate sa njim. EPS je bio izvoznik struje u letnjem periodu, kao i garant ekonomske stabilnosti cele Srbije. To je bio EPS dok vi niste odlučili da vlasnika pečenjare iz Obrenovca postavite za direktora EPS-a. Onda smo dobili rasprodaju rezervi uglja, što ste uradili kako bi MMF-u predstavili dobre ekonomske pokazatelje. Mada, nije samo Grčić kriv, ima tu i vaše krivice. No, šta je plan za EPS, to treba da znaju građani. Sada tražite strateškog partnera za EPS. Našli ste Norvežane za milion i po evra, koji treba da dođu ovde i da nam pokažu kako treba da se upravlja sistemom. Za oporavak EPS-a već ste opredelili 10 milijardi, a onda ga pretvarate u akcionarsko društvo da bi se lakše prodao, i kažete da je to super. Usitnili ste EPS, pa hoćete da krčmite deo po deo, da i sa njim završimo priču - rekao je Miroslav Aleksić, šef Poslaničkog kluba Narodne stranke.

Aleksićev stranački kolega Borislav Novaković je ukazao na konkretne načine koje je vlast koristila za izvlačenje novca iz EPS-a.

- Sve vreme nas uveravate da ta milijarda prema EPS-u iz budžeta ide zato što su cene struje depresirane i da je EPS sistemski stavljen u poziciju da beleži gubitke. Nije tačno. EPS beleži gubitke zato što nije racionalno organizaovan. Daću vam tri eklatantna primera. Prvi, firma “Elektroizgradnja Bajina Bašta”, čiji je neformalni vlasnik Zvonko Veselinović, prodaje betonske stubove EPS-u po 300 evra. Te iste stubove prodaje Elektrodistribuciji Crne Gore za 150 evra. Tu se gubi novac, na tu vrstu korupcije. Drugi primer, 15 miliona evra EPS plaća privatno obezbeđenje “VIP sekjuriti”. Da li je to normalno? Sa firmom “Montop” iz Novog Sada, Marka Bosanca Bosketa, taj EPS je napravio ugovor od 200 miliona evra za očitavanje brojila na teritoriji Republike Srbije. Da li je normalno da firma “Montop”, balavca od 28 godina, ima mogućnost da to radi. Ja mislim da je to sramotno. Zato su nastali gubici - tvrdi Novaković.

Nameštenim tenderima i poslovima s prenaduvanim cenama, zaradu su ostvarili pojedinci iz vrha Vučićevog kartela, a štetu će decenijama otplaćivati građani. Da bi to ubrzala i povećala količinu plena, vlast je ovim budžetom odlučila da za potrebe energetskog sektora uzme kredite vredne četiri milijarde evra. Ni to nije dovoljno, pa će u sledeća dva kvartala podizati cenu struju. Tobože, struja više neće biti tretirana kao socijalna kategorija, pa cena mora da raste. Kad se uz nominalnu cenu kilovata, koju ističu populisti iz vlasti, uračunaju dugovi, jasno je da građani Srbije plaćaju najskuplju električnu energiju u Evropi.

Građani plaćaju i svu ostalu štetu koju stvori vlast. I taj cenovnik je istaknut u budžetu za sledeću godinu. Sa 10 milijardi novih kredita, koji su već uračunati, Srbija će biti osuđena na dužničko ropstvo. Aleksandar Vučić je zadužio Srbiju više nego Slobodan Milošević, Zoran Đinđić, Boris Tadić i Vojislav Koštunica zajedno. Samo ovim budžetom, za 2023. godinu, predviđeno je zaduživanje veće nego što je imala vlada Mirka Cvetkovića za četiri godine. Sa zvaničnim javnim dugom od oko 40 milijardi evra, dug po glavi stanovnika porašće na oko 6.000 evra. Nesposobna vlast nema drugog rešenja nego da laže građane i uzima kredite, kojima će pokrivati budžetski defitic.

Vlast se 2018. i 2019. godine hvalila niskim deficitom od oko 20 milijardi dinara. U ovu godinu se ušlo s planiranim defiticitom od neverovatnih 200 milijardi, da bi rebalans budžeta, od pre dva meseca, to podigao na 279 milijardi. Vučić i njegovi saradnici ne znaju drugi način da smanje deficit, mogu samo da ga smanjuju skupim kreditima koje uzimaju širom sveta. Upravo zbog toga vlast najavljuje zajmove vredne ukupno 1.246 milijardi dinara, koje će uzeti 2023. godine. Mora tako jer se privreda nalazi u katastrofalnom stanju. Ma koliko vlast pokušavala da sakrije istinu o kolapsu privrede, to nije moguće.

Novim budžetom planirano je smanjene prihoda od akciza na naftne derivate za oko osam milijardi dinara, iako cena tih proizvoda dostiže istorijski maksimum. To znači da se srpska privreda nalazi u kolapsu. Takođe, za pet milijardi evra smanjiće se uplate javnih preduzeća, pre svih Elektroprivrede Srbije. S druge strane, budžetom je predviđen porast PDV-a od uzvoza za 75 milijardi dinara, odnosno za 11 odsto. Pola budžeta se puni od uvoznih akciza i PDV-a. To jasno pokazuje pravo stanje srpske privrede, koja se gasi.

Za razliku od preduzeća, koja su dramatično smanjila potrošnju goriva usled nedostatka posla, raste cena hrane. I kad ne rade, ljudi moraju da jedu. Cena hrane je udvostručena u poslednjih godinu dana. Šta to znači za životni standard najbolje pokazuje podatak da građani Srbije na hranu troše oko 60 odsto mesečnih prihoda. Skok cena prehrambenih proizvoda već je izazvao krupne poremećaje na tržištu. Smanjena je kupovna moć, pa, logično, i prihodi u prodavnicama. Raste broj prodavnica širom Srbije, koje se zatvaraju zbog smanjenja prometa. Čak i veliki trgovački lanci već preduzimaju restriktivne mere. “Aman” zatvara radnje, a “Maxi” uvodi nove načine za prodaju, među kojima je i taj da suhomesnate proizvode više neće prodavati na grame, nego u pakovanjima.

Cena hrane raste mnogo brže od plata i penzija. S obzirom da je hrana poskupela za 50 odsto, a neki proizvodi i za više od 100 odsto, jasno je da nisu dovoljna najavljena povećanja plata u javnom sektoru od 11 odsto, minimalne zarade za 14 osto i penzija za, ukupno 20 odsto. Inflacija je odavno “pojela” povećanja koja još nisu stigla. Kako to izgleda u stvarnom životu, u skupštinskoj raspravi je opisao Srđan Milivojević, narodni poslanik s liste Demokratske stranke.

- Pereca košta 40 dinara, jogur 45, zajedno 85 dinara. Kada bi četvoročlana porodica htela da za doručak, ručak i večeru jede samo perecu i jogurt, za to bi joj trebalo 30.600 dinara mesečno. A, minimalna plata će, sve sa povećanjem, iznositi 40.000 dinara. Uostalom, i gospođa Brnabić je izjavila da sa 40.000 dinara ne bi mogla da pregura duže od tri-četiri dana, a neke porodice u Srbiji guraju i po mesec i više dana. Plate su povećane, ali samo kod vas, članova SNS-a. Samo vi imate astronomske plate, drugi ljudi se bore za život - rekao je Milivojević.

Vlast dobro zna kakvo je realno stanje, ona ga je stvorila. Zna, ali ne namerava da ga rešava na pravi način. Umesto ozbiljnih mera, vlast se služi skupim trikovima, poput “helicopter money”. Taj trik će, u reprizi koja će se emitovati sledeće godine, poslužiti za podmićivanje mladih sa po 5.000 dinara. U marketinšku kampanju, koja se svodi na mantru “Vučić daje pare mladima”, uključili su se i poslanici vladajuće većine.

Niko od njih nije pomenuo činjenicu da Aleksandar Vučić ne daje pare od ušteđevine svoje mame Angeline, nego ih uzima iz budžeta, koji pune svi građani Srbije. Takođe, niko od poslanika iz vladajuće koalicije ne mari za podatak da 75 odsto mladih namerava da zauvek emigrira iz Srbije. Istraživanja pokazuju da se čak 24 odsto mladih nalazi u riziku od siromaštva, što ih čini, uz penzionere, najugroženijom starosnom grupom. Ugrožena su i deca, koju vlast neće podmićivati sa po 5.000 dinara, jer još nemaju pravo glasa na sledećim izborima.

Više od 400.000 dece nema tri obroka dnevno, niti osnovne stvari za ličnu higijenu. Ipak, Vlada Srbije ignoriše preporuke Fiskalnog saveta da se za 20 odsto povećaju izdaci za decu. Vlada Srbije ne može da objasni gde je nestalo 190 miliona evra iz prethodnog budžeta, ali odlučno ne dopušta da se fond za pomoć siromašnoj deci poveća na 120 miliona evra godišnje.

- Pogledajte makroekonomske indikatore, pa ćete videti kako se dobro živi u Srbiji - kaže ministar finansija Siniša Mali.

Za razliku od njega, koji makroekonomske podatke modifikuje onako kako odgovara propagandnom programu naprednjačkog kartela, normalni ljudi kao indikatore kvaliteta života koriste novčanik i frižider. A, oni su prazni. Umesto da rešava egzistencijalne probleme građana, vlast je i ovim budžetom projektovala seriju kapitalnih projekata, namenjenih za izvlačenje novca iz državne kase u privatne džepove.

Za kapitalne investisticije je izdvojeno 300 milijardi dinara. Taj novac je namenjen za beogradski metro, Fruškogorski koridor, obilaznicu Ostružnica-Bubanj Potok, auto-put do Požege, Moravski koridor, auto-put Beograd-Sarajevo, Novi Beograd-Surčin, Šabac-Loznica, Dunavsku magistralu i brzu saobraćajnicu Iverak-Lajkovac, kojom Valjevo treba da bude povezano sa Koridorom 11, kao i za obilaznicu oko Novog Sada.

Među svim projektima, kojima se iz godine u godinu opterećuje budžet, a koji se nikako ne završavaju, ističe se fudbalski stadion. Za izgradnju stadiona na livadama pored Surčina ovim budžetom je izdvojeno 560 miliona evra, a već se najavljuje potreba za još 365 miliona evra, koji će se obezbediti 2024. godine. S obzirom da će se stadion graditi do 2027. godine nije moguće ni pretpostaviti kolika će biti njegova konačna cena. I ovo što se zna, dovoljno je za ilustraciju bahatog odnosa vlasti prema potrebama građana.

U kritičnim okolnostima, koje ugrožavaju opstanak ostataka privrede i golu egzistenciju naroda, vlast odvaja milijardu evra za fudbalski stadion. Za toliki novac moglo je da se izgradi 20.000 stanova s ukupno oko milion kvadratnih metara. Moglo je i da se sagradi deset mostova na Dunavu ili, recimo, 6.000 vrtića, ili oko 2.000 domova zdravlja. Ipak, vlast je odlučila da zanemari potrebe građana i da novac uloži u fudbalski stadion. Na tom projektu će isistati ogromna sredstva iz budžeta. O drugim poslovima, kojima Vučiću bliski tajkuni izvlače novac iz državne kase, govorio je Miroslav Aleksić.

- Ova vlast je usavršila pljačku budžeta. Ko će da gradi stadion u Surčinu? Gle čuda, “Mostogradnja ing”. Ko je vlasnik “Mostogradnje”? Gle čuda, “Milenijum tim”? Da li vam je poznata ta firma, ministre Mali? Ili vama, premijerko? A znate li ko će da ruši Stari savski most? Podigli ste kredit od 90 miliona evra za taj posao, koji ste dali Kinezima, a podizvođač je isto “Milenijum tim”. Sve rade oni. “Milenijum tim” radi bez tendera gasifikaciju po Srbiji. Radi ono što treba za EPS, dobija pare iz budžeta za kupovinu banja, privatizuje institute, dakle privatizuje celu zemlju. To je firma, gospodine Mali, u kojoj ste vi bili angažovani, a vaš rođeni brat koristio je njen stan i automobil. I vi, premijerko, slikate se sa Ivanom Bošnjakom, suvlasnikom te firme, koja nema nijedan jedini posao van države, a sve poslove su dobili iz budžeta, plaćene novcem građana Srbije. U budžetu za 2023. godinu predviđeno je devet milijardi evra za raznorazne IT usluge.

Najveći deo tog novca ide preko Ministarstva finansija. Neke od tih usluga su već realizovane ili su u toku. Na primer, 503 miliona dinara izdvojeno je, ugovorom od 20. juna ove godine, za proširenje sistema za poslovno izveštavanje. Uprava za trezor je za taj posao angažovala “Informatiku MDS, informatički inženjering”. “Informatika” je 15. jula prodala Ministarstvu finansija licence za podršku za dodatnu nadogradnju sistema elektronskih faktura za 117 miliona dinara, a 12. avgusta dobila posao od 479 miliona dinara za objedinjavanje računovodstvenih informacionih sistema. Ista firma je istom ministarstvu za 356 miliona dinara prodala softver za praćenje ugovora, kao i program za održavanje sistema za konsolidaciju podataka za 295 miliona. I firma “Aseko”, u kojoj je Igor Brnabić, premijerkin brat, godinama bio direktor, dobila je posao od 700 miliona dinara. Prošle godine je konzorcijum, u kome je učestvovao i “Aseko” dobila posao vredan 1,45 milijardi dinara - rekao je Aleksić.

Vlast je, budžetom za 2023. godinu, ozakonila pljačku Srbije. Novcem, koji će oteti iz javnih i privatnih resursa, Aleksandar Vučić namerava da, kao što sam priznaje, “pregura ovu zimu, a sledeće - ko živ, ko mrtav”.

Svaki dan, koji on duže provede na vlasti, Srbija je sve bliže smrti. I obrnuto, što pre dođe do oslobođenja od Vučićeve diktature, veće su šanse za preživljavanje države i naroda.