Špekulacije
Kako je
Srbija preko noći postala najpoželjnija destinacija na planeti
Cene gore život
dole
Čim u državi debelo zaškripi,
Vlada i njeni trabanti se dohvate statistike. Zaključak
"vladinih ekonomista" da smo najjeftinija
zemlja u okruženju vređa inteligenciju prosečnog potrošača
jer je dovoljno osvrnuti se oko sebe i videti da narod živi
sve gore i gore, ali se mukama potrošačke korpe ne nazire kraj. Većina
će i danas da srče klin-čorbu, a neko da ždere meso. U proseku ne živimo loše.
Goran
Predojević
Neki mudrac je davno rekao da "laž lako postane istina ako je
ponoviš onoliko puta koliko je potrebno da bude prihvaćena kao činjenica". Naša vlast se čvrsto
drži te proverene metode. Čim u državi debelo zaškripi, vlada i njeni trabanti se dohvate statistike. A po njenim parametrima Srbija je rajski vrt, najpoželjnije mesto za život na planeti, iako se
golim okom vidi da je narod dotakao socijalno dno.
Statistika je toliko glupa oblast da ne raspoznaje dovoljno ko je šta
stavio u tanjir da ruča. Kad se pomeša čorba i meso, u proseku,
ne živimo loše. Čak mnogo dobro, kažu nam pre neki dan
"vladini ekonomisti".
Ko je od januara bilo šta pazario ne treba mu
zvanična statistika da zaključi kako su cene nenormalno porasle.
Jasno je i onima kratkog pamćenja da je poskupelo baš sve. Na trend
porasta cena uticala je i vladina politika čiji je set zakona, usvojen u
Skupštini Srbije, pored ostalih nedaća drastično smanjio kupovnu moć stanovništva.
Vlast je formalno dala niz olakšica za kupovinu svega i svačega,
ali su nekim čudom, i suprotno od očekivanja, visoke cene
neprihvatljive za najšire slojeve stanovništva. Prosečna plata
još uvek ne pokriva polovinu potrošačke korpe. Kako se narod
snalazi za onu drugu polovinu troškova čista je metafizika.
Prilikom jutarnje kupovine Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog
instituta, zapazio je da su trgovci u maloprodajne cene već prvih dana
januara "ugradili" kurs od 100 dinara za evro.
Kako stvari sada stoje, ovo je mesec vatrenog krštenja ovogodišnje
inflacije, jer će statističari već prilikom obračuna februarskog indeksa cena na malo zabeležiti rast od dva, tri odsto. To je
vrlo zabrinjavajući nivo, jer čini polovinu od ukupno planirane
inflacije za ovu godinu. Znači, mi ćemo za samo dva meseca ispucati planirani nivo inflacije za godinu dana. Cene će dodatno zabiberiti i kursne oscilacije, a samo poskupljenje naftnih
derivata povećaće stopu inflacije za oko 1,2 odsto što će
statističari zabeležiti tek naknadno. Oscilacije cena goriva je odličan
način da se obmanjuje javnost svakodnevno pa otuda one koji kreiraju naš
"prosečan život" ne možete uhvatiti ni za glavu ni za
rep. Vlast nas bombarduje podacima da je na papiru sve pojeftinilo, a pogled na izloge i rafove, gle čuda, govori sasvim suprotno.
Izmenama Zakona o akcizama, koje su poslanici nedavno usvojili,
povećani su državni nameti na pivo sa šest na 15 dinara po
litru. Sa ovim se, nažalost, inflatorna računica
ne završava. Potrošačke cene u decembru prošle godine, u
odnosu na isti mesec 2007. godine, povećane su za 8,6 odsto, podaci su
Republičkog zavoda za statistiku. Prosečan godišnji rast potrošačkih
cena u 2008. godini bio je 11,7 odsto.
Više nije privilegija živeti u Beogradu, jer skoro svakog
meseca nešto poskupi, a plate miruju. Od početka 2009. godine četvoročlana
beogradska porodica koja živi u stanu od 50 kvadrata račun za
centralno grejanje plaća 3.218,5 dinara, što je 850 dinara više
nego prošle godine. Infostanove uplatnice za januar zbog uvećanih cena daljinskog grejanja teže su za
36 odsto, dok je topla voda poskupela 40 odsto. Prevoz u Beogradu je poskupeo
30 odsto. Mesečna pretplata za GSP u prvoj zoni za dva zaposlena člana
porodice, umesto dosadašnjih 3.250 dinara, košta 4.472, a za dva
studenta 1.932 dinara. Ako se porodica, ipak odluči za pojedinačne
karte za vožnju, na kiosku su 42 dinara, dok je kod vozača paprenih 80 dinara! Oni koji se kući vraćaju noćnim autobusima
plaćaće 100 dinara u jednom pravcu na kraćim linijama, ili 140
dinara na dužim relacijama.
Više se neće isplatiti ni švercovanje, jer će
"slepi putnici" za doplatnu kartu morati da izdvoje čak 3.000
dinara! Poskupeli su i troškovi storniranja, pa sada za
zaustavljanje opomene treba platiti 600, a opomene pred izvršenje 1.000 dinara.
Nadležni u Skupštini Beograda napominju da je javni prevoz
trebalo da poskupi prosečno za 37 odsto, ali se od toga odustalo. Ovoga
puta teret poskupljenja više će podneti zaposleni, a manje đaci
i socijalno ugrožene porodice. Početkom prošle godine putnici i
grad su na ravne časti pokrivali troškove najvećeg gradskog
prevoznika, ali je već od septembra taj balans bio narušen zbog
poskupljenja goriva.
Karte za pojedinačnu vožnju u prigradskom saobraćaju
kupljene u prodajnoj mreži koštaće od 54 u
prvoj zoni do 203 dinara u desetoj zoni. Zaposleni sa oboda beogradskih opština
će za "Lastinu" markicu u nekoj od tri zone plaćati
2.706, za dve zone 3.680, a sve tri zone koštaju 4.894 dinara.
Cena daljinskog grejanja u glavnom gradu trebalo da bude korigovana, jer su prošle godine poskupeli gas 69 odsto, struja 16,6 odsto i
hemikalije više desetina procenata. Međunarodni monetarni fond je
zahtevao ukidanje subvencija javnim preduzećima i preporučio
podizanje cena za oko 50 odsto, što bi ekonomski bilo opravdano, ali bi
predstavljalo veliki udar na standard građana. Beogradski sistem
daljinskog grejanja inače je najveći u Srbiji, ali više od 30
gradova ima višu cenu grejanja nego što je u glavnom gradu.
To nije uteha za one koji stan greju na električnu energiju.
Zabrinjava najava iz Ministarstva rudarstva i energetike da će cena struje
od aprila ponovo biti uvećana za čak 20 odsto, cena kilovat-časa
najverovatnije će još jednom biti uvećana i to krajem godine.
Mnogi moraju zimi da se zaduže kod banaka kako bi pokrili rupe u budžetu
pa tek na leto izmire dugove. Kada dođe zima ponovo se otvara krug i tako
svake godine.
Nedavno su povećane i cene poštanskih usluga u proseku za 9,5
odsto. Slanje pisama sad košta 22 dinara, a cene uputnica više su za 5,2 odsto. Ova poskupljenja gotovo da se neće
osetiti, jer se poslednjih godina narod odvikao da šalje
pisma.
Trgovci su već ukalkulisali inflatorna očekivanja
za narednih nekoliko meseci pa vlasnici megamarketa na kursnim razlikama pune džepove još dublje. Uvozni suhomesnati proizvodi, kafa, pivo, sokovi, supe, toalet papir, kućna hemija i
oprema za čišćenje poskupela je u proseku za tri do 15 odsto.
Sada negde oko 43 odsto prosečne zarade odlazi samo na ishranu, koja je
inače najgoreg kvaliteta u Evropi. Ali o tome drugi put.
Cene će ići nadole optimistički je, u više navrata,
najavljivao ministar trgovine Slobodan Milosavljević, pa su ga mnogi
zamolili da ubuduće ćuti i ne daje nikakve prognoze.
U potrošačkoj korpi je poslednjih meseci, ipak, najviše
poskupelo meso. Dogodilo se i to da je prvi put u poslednjih dvadeset godina
cena korigovana u januaru, kada meso u Srbiji zbog
tradicionalnog svinjokolja po pravilu pojeftinjuje. Još
jedan dokaz abnormalno skupe svinjetine je da se za kilogram ove vrste mesa može
kupiti dva i po kilograma piletine, koja drži cenu od oko 200 dinara.
Kilogram svinjskog buta pre neki dan bio
je 499, a junećeg 602 dinara u "Maksiju". U januaru prošle godine kilogram svinjske šnicle je
kod ovog trgovca koštao 314, a u "Tempu" 290 dinara. Junetina je u to vreme stajala 429, odnosno 392 dinara u "Tempu".
Ovakve cene su se držale otprilike do maja 2008. kada je svinjetina
poskupela na 404, a junetina na 462 dinara po kilogramu.
U Pragu, glavnom gradu Češke, poređenja radi, prevedeno
u dinarima, svinjski but košta od 300 do 350 dinara, plećka 280 do 320 dinara, juneći but 480 do 530 dinara, "milka"
čokolada od 55 do 70 dinara,
Konditorska industrija
kod nas takođe prati strategiju drugih proizvođača. Nova
poskupljenja nisu u planu jer budžet potrošača to ne bi mogao da
podnese. Slatkiši iz "Soko Štarka" su poslednji put
poskupeli sredinom prošle godine za sedam do osam procenata. Ljudima su
ipak počele da se motaju brojke u glavi ispred rafova sa slatkišima. Popularna "milka" čokolada sa doskorašnjih osamdesetak dinara dostigla je stotku što govori koliko su trgovci u Srbiji neumereni u svojim proferskim marifetlucima.
Za razliku od Evropske unije, čemu vlast grčevito teži,
trgovci sa daleko lošijim kvalitetom robe po visokim cenama jednostavno
ponižavaju intelekt ovdašnjeg potrošača. Danska, na primer,
od 1976. do danas beleži najveći stepen rasta industrijske
proizvodnje u Evropi, a stalno troši potpuno istu količinu energije.
Dakle, sve su efikasniji, jer deo zarade ulažu u energetsku efikasnost, što
itekako utiče na kvalitet života i
potrošnju običnog čoveka. Ovo ima direktnu vezu ako se prisetimo jednog primera.
Mnogi se sećaju davnog doba kada se kupovao jedan kilogram hleba.
Koliko su danas teške vekne? U prodavnicama se prodavao keks u pakovanjima
od 1 kilograma, danas teže 700 grama. Nije problem smanjenje pakovanja, već
očigledna prevara sa cenom. Tako se na mala vrata zapravo podiže
cena, a da se niko pri tome ne pita da li je to poskupljenje i odobreno. I sve
je završeno bez buke, a usput, prevarena i država i potrošači.
A ako bi se u okviru zakona propisalo kolika su obavezna pakovanja, i kakav
kvalitet proizvoda je obavezan na našem tržištu, kako bi onda
izgledala smanjivanja pakovanja i kvaliteta robe? Da li bi i onda belu vodicu
sa 0,9 odsto mlečne masti još samo budale zvale "mleko"?
Kada se o takvim stvarima radi, naše mlekadžije brzo uče!
Kako bi se prevario kupac, ostaje ista količina para s tim što se
veličina pakovanja smanjuje. Sa tom "politikom" se narodu govori
da inflacija nije recimo pet, šest posto već 0,7 odsto, da su
poskupljenja neprimetna, dok se čovek ne doseti i shvati da
ga lažu.
Mleko sa manje masnoće je, na primer, skuplje bez ikakve zdrave
logike. Isto kao što je u apotekama boca sa 70 odsto alkohola skuplja nego
što je 100 čist alkohol, a od jedne boce čistog alkohola napravi
se, dodavanjem destilovane vode,
minimum dve boce onog 70-procentnog sastava.
Vašarske i šibicarske prevare za lakoveran narod kad je reč gotovo o svim proizvodima. Sve se to zna i niko
ništa ne preduzima: 180 grama se plaća kao 200 grama, 700 grama kao
kilogram, a ključ zarade je na malom pakovanju. Ovo dobro poznato pravilo
potvrdio je nedavno i "Imlek", naša najveća mlekara, kada
je "štrpnuo" po 20 grama od svake čaše
jogurta, kiselog mleka i pavlake. Umesto po 200, sada te čaše imaju
po 180 grama belog napitka, a cena ista, i navodno nije poskupelo. Neki
konkurenti su to učinili pre "Imleka", ali
je veoma neprijatno iznenađenje za potrošače usledilo kada su i
njegove čaše "kalirale" za desetinu. Da nevolja bude veća,
lider na ovom tržištu nije našao za potrebno da o smanjenju količine,
pri istoj ceni proizvoda, bar obavesti svoje potrošače. Ovaj njihov
potez po ko zna koji put je učinio aktuelnim pitanje profita u mlekarstvu, pogotovo u svetlu stalnih optužbi na račun naših najvećih
mlekara koje je kupio strani investicioni fond "Salford", da imaju monopol na tržištu.
Kalkulacije najvećih industrijskih mlekara pokazuju da je neto
profit od takozvanog dnevnog mleka tri odsto, a od dugotrajnog devet procenata.
Kajmak skidaju trgovci, jer stočari dobijaju od 22 do 30 dinara za litar
mleka ekstra klase.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar
Bogosavljević jednim povodom je kazao da je jedan naš proizvod,
srpsko ulje, u Makedoniji jeftinije nego u Srbiji, čime je ozbiljno poljuljan kredibilitet Saveza ekonomista koji je nedavno došao do zaključka
da je cena potrošačke korpe u Srbiji najjeftinija u okruženju.
Istraživanje očigledno naručeno, stav je kritičara.
Citiraćemo Bogosavljevića:
"Trenutno se nalazim na Ohridu i ovde litar ulja iz srpskih uljara košta
87 denara, što preračunato u našu
nacionalnu valutu iznosi 108,5 dinara. To je opet niže nego kod nas, bez
obzira na skorašnje pojeftinjenje na 115 dinara za litar", kazao je
Bogosavljević.
Istraživanje Saveza ekonomista Srbije o ceni osnovnih životnih
namirnica pokazuje da je cena tih proizvoda u Beogradu, u proseku, na nižem
nivou u poređenju sa sedam glavnih gradova država u okruženju od
kojih je Beograd među tri najjeftinija grada, saopštio je jedan od autora
istraživanja Dragan Đuričin.
Kritičari su zaključili da je istraživanje Saveza
ekonomista Srbije cirkuska predstava sa osnovnom falinkom što je evro računat 72 dinara, a ne po realnom kursu od 92
dinara, koliko je i bio tog 24 januara, kada je istraživanje navodno
obavljeno. Zahvaljujući pogrešnom unosu podatak,
statistika nam tako saopštava da živimo u rajskom vrtu. Kakva je realnost ne treba mnogo mudrosti, ni statistika pa bila
ona i sa greškom. Dovoljno je osvrnuti se oko sebe.
Ono što svakog treba dodatno da zabrine jeste crna slutnja da će
nam biti još gore. Saradnik IZIT-a Saša Đogović nedavno je kazao da su privrednici
planirali inflaciju od 11 odsto, što je više od zvanične Vladine
projekcije koja je osam odsto.
Dok nas
trgovci deru na meri, vlast skida kožu sofisticiranije, preko špekulantskih poslova i na kursnim razlikama.
Drma kriza i
akciza
Nakon izmena Zakona o akcizama, ili kako su
ga nazvali inflatorni porez, poskupelo je niz proizvoda. Pivo
je skuplje za 15 dinara po litru, a cenu naftnih derivata, koja za sobom vuče
čitav set poskupljenja, besmisleno je i pominjani zbog očigledno špekulantskih poslova vlade i trgovaca.
Jedan novi propis, Prelazni trgovinski sporazum sa EU predviđa dinamiku postepene liberalizacije trgovine industrijskim i poljoprivrednim
proizvodima sa evropskim zemljama. I to samo kada je u pitanju uvoz u Srbiju, s
obzirom na to da je izvoz iz naše zemlje na evropska tržišta već
duže vreme slobodan. Tako je prepolovljena carina na kupovinu modela
automobila evropskih proizvođača. Umesto 20 odsto, plaća se
carina od 10 odsto. Te mere narodu ne donose nikakvu blagodet, jer onaj ko ima
da plati njemu je svejedno da li BMV "ispod čekića"
košta 85 ili 83 hiljade evra.
Ili drugi primer. Onaj ko je sebi bez ikakvih problema mogao da plati
put u inostranstvo otišao je u beli svet, privatno ili zbog posla, bez
obzira na vizna ograničenja. Manje imućni se
kod nas i u svetu drže svog dvorišta.
Kurs u magli
Set olakšica kojima bi mogli da se umanje efekti ekonomske krize,
inače najavljen u oktobru, čist je promašaj jer narod nema para.
Prvi udar po džepu osetili su penzioneri jer im je izbrisano pravo na dva
dodatna čeka, u aprilu i oktobru, tako da su, zapravo, primorani da u ovoj
godini žive od penzije koja je poslednji put uvećana sa čekom za
novembar prošle godine.
Prosečna penzija u Srbiji iznosi 21.712 dinara, ali čak
250.000 najstarijih je u grupi onih koji primaju zakonski minimum od 11.000
dinara.
U poslednjih godinu dana, prosečna plata u Beogradu je porasla za
svega deset evra, dok su računi za grejanje, struju, telefon ili gradski
prevoz porasli mnogo više.
Prosečna "beogradska" plata je u decembru 2007. godine,
prema statistici, bila 42, 901 dinara, što je, po tadašnjem kursu od
83 dinara za jedan evro, bilo 506 evra. Godinu dana kasnije, prosečna
plata bila je 5.000 dinara veća, tačnije 47,179 dinara, ali je i kurs
drugačiji. U decembru je bilo teško "uhvatiti" kurs evra,
ali se najduže "vrteo" oko 90 dinara. Po tom kursu, prosečna
plata u Beogradu iznosila je 516 evra, dakle, samo 10 evra više nego pre
godinu dana, a cene su otišle u nebo.