Reagovanje: Otvoreno pismo zaposlenih u službi hitne pomoći u
Novom Sadu
Crni fondovi, smrde kao tvorovi
Protiv dr Nenada
Arackog, dok je bio direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u
Novom Sadu, podneta je krivična prijava Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu,
zbog osnovane sumnje da je prvo sistematski potkradao Republički zavod za
zdravstveno osiguranje, a onda zavlačio ruku u džepove sedamdeset medicinskih
tehničara i još osamdeset vozača u novosadskoj Hitnoj pomoći.
Podnosioci krivične
prijave iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, Tužilaštvu su predočili dokaze da
je direktor Aracki, potkradajući svoje zaposlene i Republički zavod, svakog
meseca stavljao više od milion dinara u svoj crni fond, što znači da je
godišnje protivzakonito prisvajao više od 13 miliona dinara!
Iako je Višem
javnom tužilaštvu u Novom Sadu, podneta krivična prijava protiv Nenada Arackog
sa konkretnim dokazima da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog
položaja i nesavesnog rada u službi, još 11. februara 2011. godine, njemu do
danas ne fali ni dlaka s glave. Podnosioci su u nekoliko navrata dopunjavali
krivičnu prijavu protiv Arackog, ali ni to nije pomoglo da direktor objasni da
li je imao crni fond i šta je radio.
Uz krivičnu prijavu, dostavljeni su i
dokazi da je Nenad Aracki, kao direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u
Novom Sadu sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranja sklapao lažne ugovore
o isplati naknade za zarade zaposlenih u novosadskoj Hitnoj pomoći. Aracki je
od Republičkog zavoda za svakog svog zaposlenog medicinskog tehničara trebovao
platu po koeficijentu 15,93, iako je njima - na osnovu Uredbe Vlade - pripadao
koeficijent 13,57.
Tehničarima je onda isplaćivao platu po
tom manjem koeficijentu, a sa razlikom je čašćavao sebe i svoje miljenike u
Hitnoj pomoći, ali i izvan Hitne pomoći. Za vozače je trebovao plate po koeficijentu
13,57, a plate im je delio po koeficijentu 8,98. Uzimajući po par hiljadarki od
svakog od sedamdeset zaposlenih medicinskih tehničara i još od osamdeset
vozača, direktor Aracki je tako uspevao da se posluži sa 13.060.269 dinara
godišnje, kako su to izračunali podnosioci krivične prijave.
Pošto je dr Nenad Aracki po struci lekar,
podnosioci krivične prijave pretpostavili su da nije dovoljno vičan da sam lažira
koeficijente i plate, zbog čega su prijavu podneli i protiv Svetlane Vukalović,
pomoćnice direktora Zavoda za hitnu medicinsku pomoć za finansije. Ona je
morala biti upoznata sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim
službama, na osnovu koga je Vlada Srbije donela Uredbu u kojoj su najpreciznije
- na dve decimale propisane zarade i dodaci na rukovođenje. To je moralo biti
poznato i direktoru Arackom kao odgovornom službenom licu. Uprkos tome, dr Aracki
je sebi dodelio platu po koeficijentu 57,00, iako njegova zarada nije smela
biti izračunata po koeficijentu većem od 32,50 pa je, u trenutku podnošenja
krivične prijave, imao veću platu od Predsednika Srbije. Sudeći prema krivičnoj
prijavi, vidi se da je deo potkradanog novca išao za takođe lažiranu, ali veoma
uvećanu platu direktora Arackog. Ostaje da se utvrdi šta je bilo sa preostalim
novcem koje je Aracki stavljao u svoj crni fond.
Mi zaposleni, izražavamo čuđenja što
tužilaštvo još nije utvrdilo šta je istina u podnetoj krivičnoj prijavi, a
proteklo je skoro dve godine od njenog podnošenja. Ako je dr Aracki nevin,
njemu je učinjena nepravda, ali ako je kriv onda je nepravda učinjena
Republičkom zavodu, medicinskim tehničarima i vozačima Hitne pomoći i pravnom
sistemu Republike Srbije.
Ne sme tužilaštvo da bude ravnodušno prema
ovakvim stvarima. Moraju da se potrude. Zaposleni u novosadskoj Hitnoj pomoći
to od njih očekuju i zahtevaju. Voleo bih da to zatraži i dr Aracki kome bi
trebalo da je stalo do njegove časti, a ne da simptomatično ćuti.
Mi zaposleni iz novosadskog Zavoda za
hitnu medicinsku pomoć očekujemo da će Tužilaštvo i policija prionuti na
posao, predlažemo da povodom iste prijave, takoreći o istom trošku, utvrde i
kako je i zašto dr Nenad Aracki trošio pare. U javno dostupnom Izveštaju o
prilozima Lige socijaldemokrata Vojvodine, objavljenoj na njihovom sajtu, može
da se pročita da je toj istoj političkoj stranci dr Nenad Aracki, dana 25. juna
2012, poklonio 500.000 dinara! Svaka ljubav košta, pa tako košta i ljubav prema
partiji Nenada Čanka, ali da li je ta obostrana ljubav (Arackog je na mesto
direktora izgurala Liga), finansirana parama Republičkog zavoda, medicinskih
tehničara i vozača? Bilo bi lepo kada bi odgovor na to pitanja dalo Tužilaštvo,
a ne bi bilo loše ni da se o tome oglasi Liga socijaldemokrata Vojvodine.
Razlog više je u tome što u Izveštaju o
prilozima ima još interesantnih donatora u uzvraćenoj ljubavi sa Ligom, kao što
su na primer Aleksandar Jeftić, bivši direktor novosadskog Urbisa
koji je, ove godine, poklanjao dva puta (pola miliona dinara 25. juna i 200.000
dinara 19. marta), ili Branko Bjelajac, bivši direktor Vodovoda i
kanalizacije, koji se takođe „otvorio" dva puta u godinu dana (400.000,
25. juna i 200.000, 19. marta). Otkud im pare?
Pošteni ljudi očekuju odgovore na ova
pitanja, pre svega od pravosudnih instanci. A ako se u ime LSV javi neizbežna Aleksandra
Jerkov da objasni dublju prirodu monetarne ljubavi između novosadskih
direktora i funkcionera i Lige socijaldemokrata Vojvodine, bilo bi lepo da i
sama najpre objasni odakle joj 195.000 dinara koje je Ligi poklonila 19. marta
2012. godine. Po kojem i čijem koeficijentu je došla do tih para?
(Većina od 238 zaposlenih u službi
hitne pomoći u Novom Sadu)