Stav

 

SRBI

 

Branko Dragaš

 

Mi, Srbi, se nalazimo na istorijskoj prekretnici. Posle svih promašaja u XX veku, o kojima sam toliko pisao, upali smo u stanje apatije, beznađa, rasula i bezidejnosti. Nikada nije bila gora situacija u našem narodu.Okupirani smo iznutra i politički ološ, izdajnici, sprovodeći direktive svojih nalogodavaca, namerno uništavaju naše nacionalno biće i zatiru naš nacionalni identitet.

Nije nam ovako bilo ni u vreme Prvoga velikog klanja, kada smo morali da napustimo Srbiju, da bi se pobednički vratili, plativši skupo svoju nezavisnost i slobodu, prokockavši do temelja taj kapital pogrešnim ulaganjem u propali projekat Jugoslavije. Niti nam je ovako bilo u vreme Drugog velikog klanja, kada su za jednog nacističkog vojnika ubijali sto Srba, kada smo bili miljenici saveznika dok smo ginuli za njihove interese, da bi ponovo načinili pogrešan izbor prihvatanjem komunističke ideologije, umesto odbrane svojih nacionalnih interesa i svog nacionalnog identiteta.

Iz tih svih strateških istorijskih pogrešaka nismo ništa naučili i nastavili smo, početkom devedesetih godina pa sve do danas, da se sami urušavamo, da gubimo teritorije, nacionalne resurse i da sprovodimo genocid nad sopstvenim narodom. Srbi su najveći gubitnici u XX veku. Gubitnička politika je nastavljena i na početku XXI veka, pa se danas nalazimo u potpunom rasulu i raspadu države i nacije. To je vidljivo na svakom koraku i to više, mislim, ne trebam nikome normalnom, onome ko voli svoju zemlju i svoj narod, koji nije plaćen da nas uništava, da dokazujem. Ko je kriv za ovakvo stanje države i nacije? Sami smo krivi.Mi sami smo sebe uništili. I o tome sam sve rekao. Kakve su nam perspektive? Ako se nastavi ovakva politika i ako budemo svi zabili glave u pesak, bežeći od problema, ako svake godine 35.000 ljudi bude više umiralo nego što se bude rađalo, možemo sa matematičkom preciznošću da izračunamo kada Srba više neće biti.

To je projekat Familije koja hoće da satre nas Srbe zato što smo shvatili kako Familija funkcioniše, što smo ih „provalili", razobličili, raskrinkali i što pobunjujemo ostali deo čovečanstva da se probodi i suprostavi teroru Velikog Brata. Ako je Familija tako moćana i opasna, ako se ustremila na nas, ima li nam spasa ili je sve beznadežno propalo? Trebamo li da se predamo, jer se ništa ne može da se uradi, pošto nam je predodređeno da nestanemo? To isto pitanje je mučilo srpskog kralja Bodina i srpskog Velikog župana Stefana Nemanju. Oni su pronašli put za izbavljenje svoje države i svoje nacije. Na njihovom primeru, mi danas treba da donesemo istorijske odluke. Pune tri decenije govorim i pišem kakva treba da bude naša državna i nacionalna strategija. Na žalost, zavedeni naš narod nikako da se probudi i da dođe sebi. Prodana i kukavička inteligencija je izdala svoju državu i svoj narod, zbog materijalnih blagostanja i lažnih titula.

Tako smo dospeli u današnje nevolje, koje,posle svega, ipak, dovode do postepenog otrežnjenja naroda. Sporo ide, ali napredujemo. Bez obzira koliko to mnogima izgledalo beznadežno, tvrdim da je buđenje počelo i da, kako bi Marks rekao, iz gladne utrobe opljačkanog i prevarenog naroda dolazi otrežnjenje. I meni je to presporo, oni koje me poznaju svedoci su kojom brzinom radim i kombinujem, ali se, na svu sreću, krećemo. Moji nastupi i ovo pisanje, dakle, imaju smisla. Na svakom koraku vidim to kod ljudi koje srećem. Natapanje počinje da donosi rezultate. Raduje me to i nastavljam dalje. Uporno, dosledno i principijelno. To je, istovremeno, moj odgovor svima onima koji me guraju da se politički angažujem. Gospodo drugovi, pa ja sam tri decenije politički angažovan u buđenju našeg naroda i pokazivanju pravca kojim trebamo da idemo. Radim to javno i ne plašim se izgovorenih reči. To je moja intelektualna i patriotska obaveza. Kada to znamo i kada imamo dokaze da moje javno delovanje ima smisla, što me ispunjava i dodatno obavezuje, onda mogu da nastavim sa iznošenjem rešenja za spas države i nacije.

Sve operativne predloge sam već izneo i onima koji su zlonamerni savetujem da pažljivo pročitaju te stručne predloge i da ih stručno opovrgnu. Sve što je bolje i praktičnije sam spreman odmah da prihvatim. Poslovan sam čovek koji radi na svetskom tržištu i brzo se prilagođavam boljim rešenjima. Mi, Srbi, više nemamo vremena za gubljenje. Mi, Srbi, više nemamo prostora za pravljenje istorijskih grešaka. Sve priče su ispričane i svi su dobili priliku koju nisu iskoristili. Ne verujemo više ničijim praznim rečima i političkim obećanjima, verujemo samo u ostvarena dela. Zato iznosim ono što nam odmah treba da bi se spasili iz sadašnje nevolje. Treba nam nova vizija, strategija i organizacija. Šta je to - nova vizija? Ako hoćemo da trajemo još hiljade godina, dana 05. aprila počinje prava srpska 7522 godina, onda je potrebno da, napokon, shvatimo da mi, Srbi, ne možemo svet da promenimo, jer smo mali i nemamo taj istorijski potencijal, nego moramo svetu da se prilagodimo i da sačuvamo naše nacionalne i duhovne vrednosti. Da li je to moguće? Apsolutno je moguće.

Mi, Srbi, nismo ni Istok, niti Zapad. Mi, Srbi, smo i Istok i Zapad. To je ključno za razumevanje naše vizije. Mi moramo da radimo na tom našem Božijem daru da razumemo i Istok i Zapada i da možemo da ga sintetišemo u sebi. To će biti presudno važno u sukobu civilizacija koji sledi. Mi,Srbi, ne treba da učestvujemo u tom nameštenom sukobu, jer bi to bio konačan naš poraz. Naš nestanak...Mi moramo da izbegnemo po svaku cenu taj sukob, što zbog nas samih, ali i zbog toga što možemo da pomognemo bankrotiranom Zapadu, koji je ostao bez ideja i životnih sokova, i narastajućem Istoku, koji nije dobro organizovan, koji je aljkav, nedisciplinovan i usporen, da pronađu mogući način zajedničkog suživota. U tom sukobu pomahnitali bolesni ludaci na vlasti u Zapadu mogu, kada budu videli da gube bitku, da odluče da unište čovečanstvo, jer za to imaju sve tehničke mogućnosti, što će fanatizovanim ludacima na Istoku, koji igraju na duge staze, biti velika pretnja i dovešće do njihovog trenutnog otrežnjenja. Naša uloga u svemu tome je da budemo kooperativni i sa Istokom i sa Zapadom, jer jedini mi to možemo, pošto i jedne i druge sadržimo u sebi, razumemo i jedne i druge, pa, samim tim, kompetentni smo da mirimo sukobljene civilizacije i da im pokažemo da je moguć zajednički suživot.

Naravno, to ćemo raditi iz naših ličnih interesa, kako bismo opstali u tom sukobu, ali ćemo, istovremeno, tu našu konsultantsku uslugu naplatiti i Istoku i Zapadu, jer su oni spremni da plate za to posredovanje. To nije nikakva para za njih, prema onome šta dobijaju našim posredovanjem, dok mi, Srbi, na taj način dobijamo prostor za siguran opstanak i osiguravamo svojim potomcima dobar i bogat život, bez tragedija koje nas mogu dovesti do istrebljenja. Ako je ovo jasno, onda je potpuno pogrešno svrstavati se na bilo koju stranu. Onda je potpuno sumanuto da idemo u bankrotiranu EU.  Mi, Srbi, treba da se pridržavamo samo ove vizije koju sam ovde izneo. Iz nove vizije izlazi i nova naša državna i nacionalna strategija. Umesto protivljenja i sukobljavanja sa istorijskim nužnim tokovima, mi, Srbi, treba da se prilagođavamo tim istorijskim tokovima. Prilagođavanje, ponavljam, ne znači gubitak nacionalnog identiteta. Pojasniću to na konkretnom primeru.

Ako mi moj poslovni partner iz Tokija u svom domu pruži, u znak dobrodošlice, kimono i ako ga ja, poštujući domaćina i njegovu tradiciju, obučem, da li sam ja Japanac? Nisam. Da li sam manje Srbin što sam u tom kimonu? Nisam. Ja sam se samo prilagodio datom trenutku i stekao poverenje mog japanskog prijatelja. Nova strategija donosi i temeljno preispitivanje pojma srpstva. Da li je politički ološ koji je uništio i opljačkao državu i naciju, a koji samo rođenjem pripada našoj naciji, to srpstvo koje nama treba? Nije. Politički ološ je smeće koje treba ukloniti sa javne scene. Meni je bliži poslovni partner iz Japana, bankar iz Ciriha, trgovac iz Istanbula, inženjer iz Guangdonga, rudar iz Kemerova, vlasnik fabrike kože iz Sudana, građevinar iz Vićence, slikar iz Tuzle, investitor iz Kuala Lumpura, vinar iz Međugorja, preduzetnik iz Celja ili projektant iz Sidneja, mada ne pripadaju mom nacionalnom korpusu niti mojoj nacionalnoj kulturi, nego Srbin političar, prevarant, tajkun, kriminalac ili estradni klošar.

To što su oni Srbi rođenjem ne znači da delimo isto srpstvo. To su dva srpstva. Ako hoćemo da se spasimo, onda moramo da primenimo ovu novu viziju i novu strategiju. To ne mogu profesionalni Srbi, koji su nas uveli u ovu tragediju. To može da uradi samo novo srpstvo. Srpstvo prosvećeno, moderno, pametno, vredno, kulturno, štedljivo, ljubazno, široko, veselo, srpstvo koje ima širinu, vedrinu, posvećenost, tolerantnost, srpstvo koje je iskreno, otvoreno, slobodarsko, srpstvo koje voli, ljubi, koje ne zna da mrzi, koje poštuje druge i koje čuva i neguje svoje, srpstvo koje se ne stidi svoga porekla, koje se ponosi svojom tradicijom, istorijom i verom, koje sudi zlikovcima koji su zločin počinili, navodno u ime srpstva, srpstvo koje nema predrasude, zablude, lažne idole, mesije, starešinstva, komitete, spinovane imbecile, političke kretene, intelektualce gmazove, šoviniste, pijane nacionaliste, profesionalne Srbe, pesnike ratne huškače, srpstvo koje neguje konkurenciju, kritički duh, različitost i koje razume novu viziju koju sam izneo. Takvo srpstvo nam treba. Možemo li da stvorimo takvo srpstvo? Moramo. Nemamo izbora.

Mnogo će nam lakše biti kada iskreno i bratski uključimo naše Srbe iz rasejanja.To je nacionalni potencijal koji garantuje siguran uspeh. To je nacionalni kapital koji sigurno donosi pobedu. Nama trebaju Srbi pravoslavci i Srbi katolici i Srbi muslimani. I svi oni koji se osećaju da pripadaju srpskom nacionalnom korpusu. Nama trebaju i svi građani Srbije koji vole svoju domovinu i koji su danas u velikoj nevolji. Zajedno moramo da uljudimo našu zajedničku kuću. Moramo da radimo na tome da bude čista, uredna, bogata i udobna za život. Zato nam je potrebna - nova organizacija države i nacije. Šta to znači?

Kada imamo novu viziju i novu strategiju, onda je mnogo lakše napraviti novu organizaciju. To znači: jeftina i efikasna državna uprava, kompjuterizovana u celosti, država u funkciji svih građana a ne privilegovanih parazita, država koja ima profesionalnu vojsku kojom komaduju - 3 genarala, 9 pukovnika i 9 potpukovnika, ali ima i teritorijalnu odbranu, spremnu da milion ratnika odmah podigne u odbranu države i nacije, država koja ima policiju koja će iskoreniti kriminal, tužioce koji gone korumpirane skotove, sudove koji sude po kratkom postupku, zdravstvo koje svakom građaninu obezbeđuje besplatnu osnovnu zdravstvenu zaštitu, prosvetu koje besplatno školuje sve koji hoće da redovno uče i polažu ispite, privredu koja će zaposliti sve koji mogu da rade, privrednike koji će se bogatiti na tržištu svojim radom, Vladu koja će znati da pravi pare na tržištu za sve građane, država koja će iskoreniti prosjačenje, beskućništvo, koja će obezbediti sve penzionere i zaštititi sve invalide, država koja će uvesti direktnu demokratiju i koja će ukinuti profesionalne političare. Verujem da je to sve moguće. Zato i pišem. Nema predaje. Počelo je buđenje. Uključite mozak. Kliknite svojoj sudbini. Stiglo je elektronsko doba. Naše doba. Sada možete da razvijete svoju posebnost. I svoj srpski inat.