Na licu mesta
Ko je
domaæin u Ukrajini? Na ovo
jednostavno pitanje ne mogu da odgovore èak ni sami graðani u Kijevu
Mraène
duše samozvanih voða
Konaèno su i Amerikanci, koji u potpunosti odobravaju korake
sadašnje vlade Ukrajine, uputili
kritiku na raèun nove vlasti.
Potpredsednik SAD Džozef Bajden, tokom aprilske
posete, prilikom susreta sa deputatima Vrhovne Rade, oznaèio je korupciju kao „rak ranu koja pogaða vaš sistem". U zakljuèku razgovora sa parlamentarcima, Bajden je izjavio: „Vi niste sposobni
da se izborite sa korupcijom. Svet to neæe trpeti, ali mi ne možemo za vas da rešimo taj problem. Vi kažete da vam je potrebna pomoæ u energetskoj sferi, ali i taj sistem je kod vas
u potpunosti korumpiran." Bajden nije sluèajno govorio o kraði. Dajuæi Ukrajini prvu realnu
finansijsku pomoæ od 50 miliona dolara,
SAD je želela da poruèi: prijatelji, potrudite se da ne opljaèkate ovaj novac. Po èemu se još, osim totalne korupcije,
„odlikuju" savremeni ukrajinski vladari?O
tome piše naš dopisnik iz Moskve Viktor Hlistun
Viktor Hlistun
U
potrazi za neprijateljem
Poslednja
dešavanja u Ukrajini pokazuju da je rukovodstvo zemlje (svi ili skoro svi), od 1991.
godine, odnosno od trenutka kada je dobila nezavisnost, izabralo potpuno èudan put borbe za nezavisnost. I to što se na istoku Ukrajine suštinski
vodi graðanski rat, nije bilo kakva sluèajnost, nije samo „zasluga" Zapada i SAD, veæ i, ako stavri nazovemo
pravim imenom, krivièno delo plejade rukovodilaca
koji su vladali poslednjih 20 godina. Ako se pogleda retrospektiva dogaðaja dobija se slika kako su kratkovidi bili vladari.
Prvi pogrešan
korak: umesto da neguju dobre odnose sa susedima, Rusijom i Belorusijom, oni su
se na sve naèine trudili da ih upropaste. Još je prvi predsednik Ukrajine Leonid Kravèuk pokušao da rasturi, èesto bez ikakvog razloga, veze sa Rusijom. I ne samo
ekonomske i politièke, veæ i kulturne. Kasniji vladari su nastavili da uništavaju
sve što povezuje Ukrajinu sa Rusijom i Belorusijom. U vrhovnim ešalonima vlasti
kao da nisu razumeli da se susedi ne biraju. Sa njima treba da se živi u miru i
prijateljstvu. A možda su, ponekad, i razumeli!?
Drugi korak
takoðe ne može da se nazove uspešnim - to je naglo
skretanje (u politici i kulturi) na stranu otvorenog nacionalizma. Sve to je
dovelo do stvaranja nacionalnog identiteta i ukrajinskog patriotizma. I opet mi
pada na pamet ono što je radio prvi predsednik,
Leonid Kravèuk. Kako se kasnije razjasnilo,
Kravèuk je bio vatreni nacionalista.
On je dokazivao kasnije da fašistièki sledbenik Stepan Bandera uopšte i nije ubijao Ruse u vreme Drugog svetskog rata. Za
njegove vlasti jednog dana je u zemlji bio ukinut ruski jezik. A taj jezik je
koristilo više od 80% stanovništva, a znalo ga je svih 100%. Sledeæi vladari su „dostojno" nastavili „delo Kravèuka". Viktor Jušèenko, na primer, dao je zvanje Heroja Ukrajine gotovo svim nacistima
iz Drugog svetskog rata. A sadašnji v.d. predsednika
Aleksandar Turèinov je izjavio da takva
nacionalnost kao što je „ruska" ne postoji u prirodi. To
onda znaèi da tim jezikom u Ukrajini ne
sme da se govori. Kako govoriti, na to pitanje komentari su izlišni.
Treæi momenat: da bi opravdali neuspeh u upravljanju državom,
ekonomske probleme, korupciju ogromnih razmera, bilo je potrebno izmisliti
nekoga na koga bi se svalila sva krivica. Primenu ove metode veoma su volele voðe u SSSR-u. Za Kravèuka ovaj metod nije bio
nov. Tako je još prvi predsednik „oznaèio" Rusiju za neprijatelja
Ukrajine. Širenje mržnje ušlo je i u udžbenike. U zapadnim krajevima poèeo je da cveta kult mržnje, stvar je stigla
dotle da nacisti i banderovci tuku ljude zato što
razgovaraju na ruskom. O poslednjim poduhvatima u ovoj oblasti verovatno ste veæ èuli. Na istoku zemlje, u Dnjepropetrovsku, pojavili su se
plakati: za pomoæ u hvatanju „Moskovljanina" (ne samo Rusa, veæ i proruski orijentisanog
èoveka) daje se nagrada od 10.000 dolara!
Novac je obeæao tajkun Kolomojski, kojeg je nova vlast
imenovala za gubernatora Dnjepropetrovske oblasti. Ne tako davno, na tv-u je
gospodin prvi predsednik Leonid Kravèuk priznao da ide u
krevet naoružan: sa leve strane kreveta drži pištolj, a sa desne pušku dvocevku, kako ga Rusi ne bi uhvatili na spavanju i
kako bi mogao da im pruži otpor. Reè je o èoveku od 80 godina. On ne
razmišlja o Veènosti veæ, kao što vidite, do sada nije shvatio: iz mržnje ništa dobro ne može da se rodi.
Èetvrti korak je, možda,
i najvažniji: potraga za saveznicima, taènije pokroviteljima. Ali, ispostavilo se da nema potrebe
tražiti ih - oni èekaju da im otvore vrata. I opet je onaj koji je prvi
otvorio vrata, prvi predsednik Leonid Kravèuk. Za njim, otvaranjem
vrata svakakvim „agitatorima za demokratiju" iz Evrope, a još više iz Amerike, bavio se
Leonid Kuèma. Potom - Viktor Jušèenko, koji je došao na vlast posle „narandžaste revolucije", koju su organizovali
amerièki i zapadni saveznici. On je bio
poklonik svega što dolazi iz Amerike i sa Zapada.
Poslednji legitimni predsednik Ukrajine, Viktor Janukoviè, iako je flertovao sa Zapadom, više je krao. Bukvalno za nekoliko godina, njegov sin je
postao bogataš, a ni on sam nije bio siromah. Takozavana
revolucija na Majdanu (trg) Nezavisnosti u Kijevu poèela je kao miran protest protiv strašne korupcije u
zemlji.
Prvi rezultat
politike svih ukrajinskih vladara doveo je do toga da je od nje otišao Krim. Takav obrt nisu oèekivali
sponzori iz SAD i Evrope. Predstavnik Stejt departmenta SAD, Viktorija Nuland
nekoliko puta je istakla da je njena zemlja dala 5 milijardi dolara kako bi
izvela Ukrajinu na „demokratski put razvoja, ali prokleta Rusija i Putin"
smetaju da se to ostvari. Istina je da za razvoj ekonomije za poslednje 23
godine, ni Evropa, ni Amerika nisu dali Ukrajini ni paru, dok je Rusija, za to
vreme, u te svrhe izdvojila 250 (!) milijardi dolara.
Drugi
rezultat i druga greška: u zemlji su završili sa slobodom i demokratijom. A hunta (nova vlada) poèela je da deluje onako kako deluju sve hunte: na ljude
nezadovoljne njenom politikom poslali su vojnu silu. Ali, prethodna zima i sadašnje proleæe su pokazali da vladari
Ukrajine nisu sposobni da upravljaju zemljom. Ko su, uopšte, oni, zar je zaista tako loše u Republici Ukrajini?
Od baptiste
do sadiste
Oleksandar
Turèinov koji se nalazi na mestu vršioca dužnosti predsednika,
predsednika Vrhovne Rade, vrhovnog komandanta oružanih
snaga Ukrajine ima 50 godina. Godine 1986. uspešno
je završio tehnološki fakultet Dnjepropetrovskog metalurškog instituta. Od 1987. do 1990. radio je kao sekretar rejonskog
komiteta komsomola, bio je šef odeljenja za agitaciju i propagandu Dnjepropetrovskog
oblasnog komiteta komsomola. U to vreme bio je jedan od koordinatora
Demokratske platforme u KP Sovjetskog Saveza.
Kao i
mnogi komunisti iz tog perioda, i gospodin Turèinov se okrenuo religiji. Taènije - pravoslavlju. Nije mu se dopalo, a kao rezultat
religijskih traganja, opredelio se za to da postane evangelistièki hrišæanin - baptista. Èak je postao i pastor (to je i sada). Bog æe mu suditi. Ne bismo obraæali pažnju na religiozne poglede
Turèinova, da je on obièan baptist. Ali, ovaj èovek je tokom celog života zauzimao visoke pozicije u državi, bio je savetnik predsednika Kuème, èak je vodio Službu bezbednosti Ukrajine (SBU).
I sada,
kao prvi u istoriji Ukrajine (verovatno ne samo Ukrajine), gospodin baptista Turèinov obavlja èetiri (!) visoke dužnosti - osim tri nabrojane, on je i pastor jedne male
crkve. Ako uzmemo u obzir da baptisti imaju jake i moæne korene u SAD, a takoðe i rukovodeæe organe, onda nije teško pogoditi pod èijim nadzorom radi pastor Turèinov. Pored toga, po ubeðenju mnogih pravoslavnih sveštenika, baptizam u hrišæanstvu je isto što vehabizam u islamu. A
to što su vehabije spremne da ubijaju
i muèe „nevernike", verovatno je svima poznato.
Treba li se
zato èuditi tome što Turèinov, u ulozi vrhovnog
komandanta zemlje, bez dileme izdaje nareðenja armiji da puca na
mirne protestante na jugoistoku zemlje. Kao predsednik on izdaje ukaz da se
kandidatima za predsednika dodeli obezbeðenje do izbora 25. maja -
ali, ne svim kandidatima. Samo onima koji ne istupaju protiv vlasti, na èijem se èelu on nalazi. U svojstvu
predsednika Vrhovne Rade, Turèinov na sve naèine, namerno usporava sprovoðenje referenduma o federativnom ustrojstvu države, za koji se zalaže veæina stanovnika koji žive na jugoistoku zemlje.
A kao baptista (èitaj vehabija) on se bori protiv „nevernika", a tu su, kako smatra, sva sredstva dobra.
Imam jedno
pitanje: da li ovaj „državnik" samostalno deluje? Avaj! Najvažnije odluke u aprilu, doneo je nakon konsultacija. Prvu
izjavu o angažovanju armije u borbi
protiv neistomišljenika u istoènim oblastima Ukrajine (Donjeckoj, Harkovskoj i Luganskoj
oblasti), dao je 14. aprila, dva dana nakon polutajne posete Kijevu direktora CIA-e
Džona Brenana, a drugu, mnogo oštriju, kada je broj ubijenih poèeo brzo da raste, posle dolaska u Ukrajinu potpredsednika
SAD, Džozefa Bajdena.
Po svemu
proizilazi da su ovi visoki amerièki funkcioneri dali „dozvolu" Turèinovu da snažno dejstvuje, da puca bez upozorenja, ukratko, da ne bude
previše fini sa „teroristima" koji traže referendum. Sada se od
naoružanja, osim automata i mitraljeza,
koriste i tenkovi, borna tehnika, avioni, jurišni
helikopteri. Naravno, ovo nije moglo da proðe bez prolivanja krvi.
Osim toga, vojsci pomažu nacisti sa Majdana -
borci Desnog sektora. Oni ubijaju tiho, presretnu èoveka, odvezu u šumu, muèe ga i na kraju ubiju. Oèigledno
je da koriste metode Stepana Bandere koji je sprovodio kaznene operacije protiv
Poljaka, Rusa, Rusina itd. u vreme Drugog svetskog rata.
Rusija je
bila primorana da u Savetu bezbednosti UN postavi pitanje o uvoðenju ruskog mirovnog kontingenta na jugoistok Ukrajine,
koji bi zaštitio rusko stanovništvo od genocida. Pored toga, na granici sa Ukrajinom poèele su vojne vežbe ruskih oružanih snaga. Da li æe ovaj korak zaustaviti huntu
na èelu sa baptistom-sadistom Turèinovom? Teško. Potrebna je dozvola s
druge strane okeana...
„Zeka podrezanog
repa"
Arsenij Jacenjuk - vršilac dužnosti
premijera. 40 godina. Obrazovanje izi oblasti prava i ekonomije. Radio kao obièan službenik u banci. Njegov
uspon je zapoèeo nakon što je postao èlan totalitarne sekte Sajentološke crkve. Dovoljno je reæi
da je rad sajentologa zabranjen u veæini civilizovanih
zemalja, osim u SAD. Uzgred, Jacenjukova sestra Alina upravlja ogrankom ove
sekte u amerièkom gradu Santa Barbara.
Èlanovi „crkve" zakone sekte stavljaju
iznad zakona po kojima žive obièni graðani. Èlanovi sekte su, u suštini, zombiji koji veruju da se
njihova posebnost (a ona se podrazumeva sama po sebi) može realizovati samo u sekti. Cilj „oèeva" Sajentološke crkve je prozaièan - osvajanje vlasti
putem ubacivanja èlanova sekte u institucije
vlasti. To pokazuje zašto sa sektom tesno saraðuje CIA.
Ako se uzme u
obzir da je sajentološka sekta dozvoljena u Ukrajini i da ima punu slobodu, a
da Arsenije Jacenjuk zauzima istaknuto mesto u njoj, onda je jasno zašto je upravo tog èoveka Stejt department
SAD, posle oružanog prevrata u Kijevu, doveo u
vrh vlasti - od 27. februara ove godine nalazi se na mestu premijera. O tome da
su Jacenjuka za ovu funkciju ranije pripremali, i to ne u Ukrajini veæ u Americi, ne treba sumnjati. O tome se „izbrbljala" Viktorija Nuland, zvanièni
predstavnik Stejt departmenta u telefonskom razgovoru sa ambasadorom SAD u
Kijevu. Skandal zbog curenja tajne informacije Amerikanci su uspeli da zataškaju, ali nisu odstupili od plana da postave svog „zeku podrezanog
repa" (što je nadimak premijera).
Poznato je
da je gospodin Jacenjuk lider partije Otadžbina, ali malo ko zna da ona ima
svoj fond pod imenom „Otkrij Ukrajinu". Taj fond je poznat po tome
što su njegovi partneri organizacije koje su uèestvovale u više prevrata širom sveta. Meðu njima je Maršalov fond „Nemaèka-SAD", „Èetam haus" (Kraljevski institut za meðunarodne odnose Velike Britanije), Centar za informaciije
i dokumentaciju NATO, Stejt department SAD, Nacionalni fond za podršku demokratiji (SAD), Investiciona kompanija
Horizon Capital (SAD), jedna od najveæih švedskih banki Svedbank
itd. Ko i kakav zadatak u odreðenom trenutku daje Jacenjuku,
kome služi danas, a kome æe služiti sutra, možete da izaberete po sopstvenom ukusu. On sam svima
dokazuje da se trudi da radi za blagostanje i prosperitet Ukrajine.
Mogu samo da
dodam da na svoje blagostanje gospodin premijer takoðe ne zaboravlja. Na kraju krajeva, njegova udobna kuæa se nalazi u elitnom delu Kijeva, tamo gde se nalazi i
rezidencija predsednika koji je pobegao iz zemlje, Viktora Janukovièa.
Agent
ne spava
Valentin Nalivajèenko, koga je Vrhovna Rada 27. februara ove godine imenovala
za šefa Službe bezbednosti Ukrajine, ima 48 godina. Po obrazovanju je
filolog. Radio je kao diplomata u Finskoj. Od 2001. do 2003. bio je generalni
konzul ambasade Ukrajine u SAD. Tu su, verovatno, i poèele velike promene u njegovom životu i radu. Prema informacijama koje je dao bivši šef SBU, Aleksandar Jakimenko,
upravo u to doba Nalivajèenka je zavrbovala CIA.
Podaci o vrbovanju
stigli su Jakimenku od njegovih podreðenih u toku istrage koju
je SBU sprovodila zajedno sa ukrajinskim tužilaštvom. Nalivajèenko je održavao kontakte sa amerièkom vezom i posle odlaska
iz diplomatske službe, odnosno u periodu od 2006. do
2010. godine kada je veæ bio na rukovodeæim mestima u SBU.
„Veza Nalivajèenka i drugih rukovodilaca bezbednosnih struktura
Ukrajine sa CIA-om objašnjavaju veliki uticaj
koji na sadašnje dogaðaje u zemlji imaju amerièke specijalne službe", tako je okarakterisao Aleksandar Jakimenko stanje stvari.
Jednostavnije govoreæi, CIA veæ dugo i suštinski komanduje Službom
bezbednosti Ukrajine. Tabloid je veæ pisao o tome da
amerièke specijalne službe u zgradi SBU u Kijevu imaju ceo sprat. Taènije, ceo pet sprat.
Pojavila se i
dopuna informacije o tome kojim poslovima se bavio šef CIA, Džon Brenan tokom aprilskog
boravka u Kijevu. Ispostavilo se da je ranije na „istoèni front" na „slobodan lov" na ljude, kobajagi po nareðenju
Turèinova, poslato oko 20 amerièkih najamnika iz privatnih bezbednosnih firmi. Bukvalno
za nekoliko nedelja oni su negde nestali. Potragom se bavio Brenan, a sada
njima verovatno rukovodi Nalivajèenko. Rezultata nema.
Po nekim
glasinama, najamnici su pobegli videvši nered s kojim se vodi kontrateroristièka operacija protiv mirnih graðana. Po drugim glasinama, njih su uhvatili borci samoodbrane
pristalica federalizacije u rejonu grada Slavjanska i drže ih kao taoce. Prièa se i da su nesreæne „vojnike sreæe" ubili i opljaèkali borci Desnog sektora
ili drugi kriminalci. U svakom sluèaju, teško da im sada mogu pomoæi Nalivajèenko ili šef CIA-e Brenan.
O tome da
Valentin Nalivajèenko ima veze sa CIA-om govori i èinjenica da je bio ukljuèen
u spisak partije Udar. Njen lider, bokser Vitalij Klièko èesto putuje u SAD gde se
sreæe i razgovara o politièkoj situaciji u Ukrajini sa senatorom Džonom Mekejnom, koji, kao što je poznato, žestoko mrzi sve koji nisu saglasni sa politikom SAD i
zauzima agresivnu poziciju prema njima. Nije teško
zakljuèiti kakve naredbe donosi Klièko iz SAD i daje ih šefu SBU Nalivajèenku. Da bi portret naèelnika SBU bio kompletniji,
treba pomenuti i to da je njegov stari drug niko drugi do nacista i lider banderovske
partije Desni sektor, Dmitrij Jaroš.
Poruke
koje mirišu na smrt
Arsen Avakov, šef ministarstva
unutrašnjih poslova Ukrajine. Ima 50 godina. Rodio se u Bakuu, glavnom gradu
Azerbejdžana. U Ukrajini živi od 1966. godine. Inženjer po obrazovanju. Bavio
se problemima bezbednosti vodnih resursa. Zatim je radio u banci, bio biznismen
i na kraju èlan izvršnog komiteta harkovskog gradskog sovjeta narodnih deputata.
Svaka sledeæa pozicija bila mu je viša. Bio je deputat oblasnog nivoa, deputat u Vrhovnoj Radi
Ukrajine kao èlan partije Otadžbina. Èlan komiteta za pitanje
propisa, deputatske etike i obezbeðenja aktivnosti Vrhovne
Rade.
Bio je, ne
jednom, uhvaæen u mahinacijama sa prodajom
zemljišta. Protiv njega su èak pokušali da pokrenu krivièni postupak, ali je on svaki put uspeo da se izvuèe. Od 27. februara je ministar unutrašnjih poslova. Posebnost njegovog stila rukovoðenja ministarstvom je - delovanje putem interneta.
U virtuelnom
svetu, on se divi sebi i onome što piše na svom sajtu. Tako, na primer, na
njegovom sajtu postoji rubrika „Arsenove jutarnje poruke". Pravi narcis. Ostaje da dodate „besmrtne Arsenove
jutarnje poruke". Nažalost, nièeg besmrtnog u porukama
nema, nego upravo suprotno. Njegove poruke na sajtu mirišu na smrt. Prosudite sami. Na „istoènom frontu" je 25. aprila poèelo zatišje. Možda je to u vezi sa izjavom Rusije o moguænosti mirovne operacije. A možda i zato što su žitelji Slavjanska
odluèili da sahrane ubijene sugraðane. I tada je Arsen Avakov napisao na svom sajtu
(doslovno): „Nikakve suspenzije antiteroristièkih operacija, a u vezi sa pretnjom invazijom
vojske Rusije, kako su požurili da izjave mnogi
mediji - nema. Ta informacija ne odgovara stvarnosti. Antiteroristièka operacija se produžava. Terorista se treba èuvati non-stop."
Eto, tako je
u jednoj poruci na internetu, gospodin ministar naredio napad èak i po noæi, na mirne graðane koji protestuju.
A 1.
Èinjenice
o Ukrajini
Teritorija
Republike Ukrajine zauzima 603,7 kvadratnih kilometara, a na ovom prostoru živi
52 miliona stanovnika. Glavni grad države je Kijev. Po velièini teritorije, Ukrajina je treæa zemlja Zajednice nezavisnih država, posle Rusije i Kazahstana. Po broju naseljenih mesta
i obumu proizvodnje, nalazi se na drugom mestu, iza Rusije. Kada je o stanovništvu reè, 75% èine Ukrajiinci, od kojih veæina
živi u zapadnim i centralnim oblastima zemlje. Rusa
ima 21%, Jevreja, Belorusa, Poljaka, Bugara, Moldavaca je 4-5%.
Gustina
naseljenosti je 86 ljudi na 1 kvadratni kilometar. Gradskih naselja je 69%.