BASNA

Ne idi za Lavom, ako je Picousti

Bio jednom jedan lav. Kakav lav? Strašan lav. Narogušen i ljut sav. Gospodar svih životinja je, i ako narogušen, zasmejavao svojim izgledom podanike, koji su se plašili, ali su neki sa njim zbijali i šale. Zvali su ga Picosti Car.

Picousti lav je imao svoje verne sluge. Kobilu Suzi. Moja kobila Suzi, voli da šeta gola po pruzi. Naročito hrvatskom obalom.

Uz Picoustog lava uvek je i njegov odbrambeni pas-napadač Vučko. Vučkov pajtos je Bik koji puši. Bik je ružičaste boje, mnogo puši. Ne pase travu, već puši. Počeo je od kanabisa, sada je na čistoj koki. Njihovo društvo čini i lija Ljilja. Ljukava ko ljisica.

Picosuti lav kaže kobili Suzi da hitno okupi društvo.

Stižu bez odlaganja. Vučko podvio rep, pored gospodarevih je nogu. Bik koji puši pravda se da je uvek budan, da mnogo radi kao i Picousti lav. Lija Ljilja prevrće očima, nežno gleda u Picosutog lava, mada joj ni pas Vučko ni Bik koji puši nisu po volji.Oni su za nju mačji kašalj.

Moje verne sluge, riknu lav Picosuti. Okupismo se ovde da rešimo slučaj izdaje. Mala Roda nas izdala. Odmetnula se. Krešti na nas , iz sveg glasa, podbuniće sve životinje. I dvilje i domaće. Stranci se sjatili oko njega, traže moju glavu. Odbrojavaju mi dane! A taman sam svu srpsku stoku zastrašio.

Kobila Suzi trznu kopitom, da probudi kera Vučka. A on ćuti, oborio glavu. Picousti lav se obrecnu na Suzi. Narani Vučka, naređuju Suzi. Neka se malo strpi, vidiš Care koliko je debeo. Lav Picousti, Car svih brda i dolinau u Srbiji,bez Kosova i Metohije, zapoveda kobili Suzi. Narani Vučka, daj mu pet soma. Nemam soma, imamo pastrmke, umilna je Suzi. Ma kakva pastrmke, nego evre mu daj. Pas napadač Vučko žmirnu na oba oka, kao za sebe, promrlja da lija Ljilja dobija mesečno deset soma, a on za specijalku samo pet. Kobila Suzi trznu nogom, umalo da pogodi psa Vučka. Ispreči se Picousti Car. Tiho joj šapnu da Vučku da koliko ište, jer će promeniti gospodara. Podseća je da je Vučko služio i kod oca malog Rode, da je otišao za veću paru kod drugog gospodara.

Ružičasti Bik koji puši pomenu da je i on dužan i ružan, da koka mnogo košta, ali ništa ne traži. Samo živu glavu na ramenima. Predlaže da napad na malu Rodu koja se odmetnula počne sa njegovog ružičastog pašnjaka. Vučko može da zakevće u Dva minuta. Kakva dva minuta, zabacuje grivu kobila Suzi. Bik koji puši zavrte repom, tek da je opomene da kod njega Dva minuta traju i po tri sata. I krenuše u napad.

Picosusti Car gleda u proglas male Rode, koja zapeva - Izvini Srbijo. Izvini što sam bio u društvu Cara Picosutog, i što sam njemu služio. E neće moći tako, narogušen je Picousti Car, i gleda predstavu njegovih vernih sluga.

Pas napadač Vučko gostuje u zabranu Bika koji puši. Počinju od Dva minuta. Bik koji puši režira. Pas Vučko zove divlju životinju Mikoju, koji je uhvaćen, i u kavezu je u Šapcu. Uhićeni Mikoja tuži se na malu Rodu. Kao, mala Roda mu drpila veliku količinu svežih evrova. Vučko zapinje iz svog psećeg glasa da Mikoja iz kaveza bude što žešći. A Mikoja, kao stara i mudra mačvanska sova, vrda. Dao jeste, traženo jeste, ali mala Roda nije pretila. Tražila evre, on dao. Naterao ga, takoreći, Car Žutih..

Ljukava lija Ljilja, vrti repom. Zadaviće ona malu Rodu, svojim zubićima. Zar mala Roda da je ostavi bez deset soma mesečno. Onda nastupaju dovedene životinje Vuk zvani Dejan, pa stara svinja zvana Zlatko. Svi uglas viču da je to kriminal, da nema oprosta. Ajmo, jade, svi u napad. Uhvatimo malog Rodu. Neki bi za vrat, a lija Ljilja bi ga dohvatila za jaja. Odavno nije osetila slasta jaja. Niko da na nju nesretnicu, i ako ima deset soma mesečno, skoči.

I tako se nosiše ceo dan do podne, a od podne do kasno u noć. Na Mitrov danak, hajdučki rastanak. Samo da uhvate malog Rodu, da im ne utekne.

A mala Roda, sa najvišeg drveta, telali. Podseća Picoustog cara da je radila za njega, da ga je on terao da čini i ne čini na štetu svoje imovine, da je vadio Mikoju da ne ode u kavez, mada je Mikoja najveća štetočina, da je Mačvu poharao.

Bik koji puši, kobila Suzi, pas Vučko i lija Ljilja začuđeni što mala Roda pruža otpor. I to kakav otpor. Vučko oklembesio uši, oseća opasnost da neko od lovaca u zimskom periodu može da odstreli lava, sašaptava se sa Bikom koji puši. Tražili bi novog Gospodra, ali da ostave kobilu Suzi i liju Ljilju.

Picousti lav uzdignute glave čeka. Iza njega jedan Englez, lovac, pevuši - kad sam bio mlađan lovac ja, jednoga sam lava...I puče puška u dolini Jajinaca.

Posle znate šta je bilo. Bio je Dan žalosti. Neki su plakali za Picosutim lavom, a mnogi iz stada su se i veselili. Basna ko basna. Naravuoučenije je važno. Ne idi za lavom, ako je Picousti.