Otkada je 2013. godine u Abu Dabiju tadašnji potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić potpisao međudržavni sporazum o saradnji sa ministrom spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata Abdulahom bin Zajedom Al Nahjanom, u srpski agrobiznis ušle su tri arapske kompanije - Al Ravafed holding (Al Rawafed Holding), Al Dahra , a od skoro i Elit agro LLC (Elite Agro LLC).Od te godine su na ovdašnje oranice posredno ušle firme Optim investments grup (Optim Investments Group) i Optim junajted investment (Optim United Investment) - preko Al Ravafeda, Al Ain Holding - preko Al Dahre, i od skoro Jas holding (Yas Holding) - preko firme Elit agro.
Arpad Nađ
Slika arapskih polja u Srbiji značajno se promenila od oktobra prošle godine, do danas. Naime, do tada je najviše poljoprivrednog zemljišta obrađivala Al Ravafed Srbija, ali je odskora izgubila primat među Emiraćanima na srpskim njivama.
Najpre je u oktobru 2018. godine Al Dahra došla u posed nekadašnje imovine PKB-a, a marta meseca 2019. Elit agro LLC preuzeo je Al Ravafed holding, pa time posredno i Al Ravafed Srbiju. Ta koncentracija odobrena je firmi Elit agro u skraćenom postupku Rešenjem Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije (KZK) od 5. marta 2019. godine (https://drive.google.com/open)
Tako trenutno Al Dahra (Al Ain Holding), u posedu ima oko 17.000 hektara nekadašnjeg vlasništva PKB-a(http://rs.n1info.com/Biznis/a425259/
Potpisan je ugovor oprodaji PKB-a kompaniji Al-Dahra, a njeno je i preduzeće Rudnap agrar koje, prema podacima sa sajta ove kompanije, ima zasađeno voće na 130 hektara na Fruškoj gori. (http://www.aldahra.com/en-us/business-divisions/human-food-division/fruits-and-vegetables/al-dahra-rudnap).
Elit agro (Yas Holding), u vlasništvu sada ima oko 2.700 hektara, a u zakupu 9.321 hektara. Ukupno, arapske firme u našoj zemlji gazduju ili u dugoročnom zakupu na 20 i 30 godina poseduju oko 29.151 hektar!
Do oktobra 2018. najveći arapski gazda ovdašnjih njiva bio je Al Ravafed Srbija, koji je posredno deo Al Ravafed holdinga. Bavio se pretežno uzgojem pšenice, kukuruza, suncokreta i soje na oko 10.400 hektara, od čega je 2.586 hektara sopstvenog zemljišta, a ostalo je koristio po osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji i ugovora o dugoročnom zakupu.
Elit agro - u Maroku, Mauritaniji i kod nas
U svetskom agrobiznisu Elit agro, a pogotovo Al Ravafed holding, nisu bitni igrači. U sektoru ratarstva uglavnom nisu prisutni u velikoj meri, sem u Srbiji. Kada je reč o Al Ravafed holdingu, osim firme koja posluje kod nas, u njegovom sastavu je Al Ravafed agrikalčar Abu Dabi (Al Rawafed Agriculture Abu Dhabi), koja prema podacima sa sajta kompanije ima samo 50 hektara organske proizvodnje u UAE. Treća članica Al Ravafed holding je Al Ravafed u Namibiji koji ima 180 hektara palmi i 20 hektara vinograda.
Elit agro najvećim delom okrenut je proizvodnji voća i povrća (http://eag.ae/about/), a plantaže, odnosno plastenike ima u Emiratima, Maroku i u Mauritaniji. Na sajtu ove kompanije nema podataka o površinama pod voćem, povrćem ili drugim kulturama ili pak obimu proizvodnje i prodaje.
Elit agro u Srbiji je osnovao preduzeće Jugo elit agro (Yugo Elite Agro) (https://drive.google.com/open?id=1qj5_l-RakznXPzdJObmH7cqUUlN2ira), koje je 2014. godine kupilo poljoprivredno preduzeće "Zobnatica". Jugo elit agro se u Agenciji za privredne registre (APR) vodi kao mikro preduzeće sa poslovnim prihodom oko 30 miliona dinara u 2017. godini. U vlasništvu ima 114 hektara, a 1.507 hektara u dugoročnom zakupu.
Tokom 2016. godine došlo je do promena u proizvodnoj i setvenoj strukturi na zobnatičkom imanju - prodate su sve svinje i zatvorena je farma koja je isporučivala 11.000 tovljenika godišnje, a podignuta je plantaža borovnica.
Pre toga na većim površinama zasađen je krompir. Inače, pre dolaska Arapa u "Zobnaticu", ovo preduzeće bilo je predmet spornih privatizacija, a kada ga je 2014. kupovao Elit agro imalo je 464 akcionara - 23,25 odsto akcija je bilo u vlasništvu fizičkih lica, a 76,76 odsto u vlasništvu pravnih lica.
Poslovanje i plaćanje obaveza stalno pod velom tajni
Al Ravafed Srbija je preduzeće osnovano 2014. godine prema ugovoru o zajedničkom ulaganju između Al Ravafed internešnl investments iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Republike Srbije koju predstavlja Vlada Republike Srbije (https://drive.google.com/open?id=1RluzQiL4gywlYelHh-BgoMWOwUkId1YV). Ugovor je sklopljen na osnovu sporazuma o međudržavnoj saradnji na koji su paraf stavili Vučić i bin Zajed. Ispred Vlade Srbije ugovor je potpisao tadašnji ministar privrede Dušan Vujović, a ispred Al Ravafed holdinga, odnosno njegovog zavisnog društva Al Ravafed investmentsa - Mahmud Ibrahim Al Mahmud.
Al Ravafed Srbija gazdovala je u nekoliko preduzeća - u Vojnoj ustanovi "Morović" u Karađorđevu, u "Bačkoj" u Sivcu, u "Jadranu" u Novoj Gajdobri, oko stotinu hektara obrađuje u Baču, ima oranice pod sistemom za navodnjavanje i u Sonti.
U javnosti se često postavljalo pitanje da li i u kom iznosu Al Ravafed državi plaća zakup oranica iznajmljenih na dvadeset i trideset godina, ali jasan odgovor nikada nije dobijen ni od Vlade Srbije, to jest Ministarstva odbrane (nadležnim za Vojnu ustanovu "Morović"), ni od Vlade AP Vojvodine koja takođe ubira deo sredstava od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Odgovor nije stigao ni od lokalnih samouparava Bačka Topola, Bač i Bačka Palanka, gde se nalaze oranice koje koristi ova arapsko-srpska firma.
VOICE je pre nekoliko dana uputio Ministarstvu odbrane pitanje koliko je na ime zakupa oranica u VU "Morović" platio Al Ravafed, međutim, odgovor nije dobio.
Kada je reč o Karađorđevu, prema ugovoru o zajedničkom ulaganju iz 2014. trebalo je da VU "Morović" dobija 20 odsto profita od zemljišta u vlasništvu Vojne ustanove, koje je koristila zajednička firma Al Ravafeda i Srbije. Tokom prvih deset godina njive u arendi trebalo je da budu plaćane 250 evra po hektaru, a u narednih deset do 370 evra. Taj zakup po ugovoru traje 20 godina, ali se automatski produžava na još 20 ako se implementira početni investicioni plan - 115 miliona evra u sisteme za navodnjavanje i agrotehnički razvoj u prve četiri godine. Javnosti, međutim, nisu dostupne informacije o tome da li je u irigacione sisteme Al Ravafed Srbija uložio toliko.
Elit agro LLC kupio je 100 posto udela u Al Ravafed holdingu i time ostvario posrednu kontrolu nad zavisnim društvom Al Ravafed internacional investment koje ima udeo od 80 odsto u preduzeću Al Ravafed Srbija doo.
U rešenju Komisije za zaštitu konkurencije navodi se da je kao akt o koncentraciji dostavljen kupoprodajni ugovor od 21. januara 2019. godine, zaključen između Optim investment grup iz UAE i Optim junajtid investment iz UAE, kao prodavca, i Elit agro LLC, kao kupca. Predmet kupoprodaje je stopostotni udeo koje prodavci imaju u Al Ravafed holdingu.
Al Dahra u vlasništvu šeika Muhameda bin Zajeda
Kako se navodi na sajtu Global Ag Investinga (http://www.globalaginvesting.com/about/), platforme koja pruža uvid u globalni sektor investicija u poljoprivredi, Al Dahra je u vlasništvu šeika Muhameda bin Zajeda Al Nahjana. Upravlja sa 81.000 hektara širom sveta, posluje u Egiptu, Grčkoj, Maroku, Namibiji, Saudiskoj Arabiji, UAE, Indiji, Pakistanu i Srbiji. Prošle godine kupila je za oko 245 miliona dolara najvećeg rumunskog poljoprivrednog proizvođača - Agrikost.
Na sajtu kompanije Al Dahra navodi se pak da je to jedan od multinacionalnih lidera u agrobiznisu, da upravlja sa 400.000 hektara na kojima je 1.200 sistema za navodnjavanje i više od 2.000 poljoprivrednih dobara.
Ulagači iz Emirata povlašćeni u Srbiji
U međudržavnom sporazumu naše zemlje i Ujedinjenih Arapskih Emirata iz 2013. godine navedeno je da ugovori, sporazumi, projekti sa UAE ne podležu procedurama javne nabavke i tendera ili drugim procedurama koje su definisane nacionalnim propisima Republike Srbije. U tom dokumentu rečeno je - da bi se investiralo u razvoj poljoprivredne proizvodnje i modernizaciju postojeće poljoprivredne infrastrukture, Srbija je spremna da ponudi vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz UAE imovinu u poljoprivrednim društvima u državnom vlasništvu dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta, odnosno ekonomsku saradnju koja će biti definisana ugovorima ili sporazumima o kupoprodaji, dugoroćnom zakupu, koncesiji, prodaji kapitala u postojećim društvima..
Promene u APR-u pre rešenja o kupovini preduzeća
Elit agro je krajem januara 2019. godine podneo Komisiji za zaštitu konkurencije prijavu koncentracije i u skraćenom postupku mu je već 5. marta odobreno da preuzme Al Ravafed holding i posredno, njegovo zavisno društvo Al Ravafed investment internešnl. Rešenje Komisije izdato je 5. marta 2019. godine. Međutim, već dan ranije je došlo do promena u Agenciji za privredne registre - u preduzeću Al Ravafed Srbija u kojem 80 odsto udela ima Al Ravafed internešnl, promenjeni su predsednik i članovi nadzornog odbora.
Arapi u Srbiji ukrupnjavaju posed, Elite Agro preuzeo Al Ravafed
Kompanija za proizvodnju žitarica Elite Agro LLC registrovana u Abu Dabiju, preuzela je nedavno 100 odsto vlasništva u AL Rawafed Holdingu čime je nakon spajanja, arapska kompanija postala vlasnik 12.000 hektara oranica u Srbiji i ušla u grupu vodećih domaćih zemljoposednika
Kompanija za proizvodnju žitarica Elite Agro LLC registrovana u Abu Dabiju, preuzela je nedavno 100 odsto vlasništva u AL Rawafed Holdingu čime je nakon spajanja, arapska kompanija postala vlasnik 12.000 hektara oranica u Srbiji i ušla u grupu vodećih domaćih zemljoposednika.
Kako je nedavno objavljeno u rešenju o koncentraciji dve kompanije koje je izdala Komisija za zaštitu konkuencije, glavni konkurentni Arapa su sada Matijević Agrar sa oko 30.000 ha, MK Group Miodraga Kostića sa oko 25.000 ha, PKB nedavno prodat takođe arapskoj Al Dahri sa oko 18.000 ha, Almeh 15.000 ha i Delta Agrar Miroslava Miškovića sa oko 12.000 hektara. (http://www.agrosmart.net/agro-politika/arapi-posle-matijevica-gazdovati-najvise.html)
Komisija je dozvolila koncentraciju uz obrazloženje da koncentracija neće značajno uticati na tržišno učešće dve kompanije, u segmentu tri glavna proizvoda. Ove podatke je Komisiji dostavila kompanija Elite Agro.
Elite Agro je na srpskom tržištu 100 odsto vlasnik kompanije Yugo Ellite Agro koja je vlasnik Zobnatice iz Bačke Topole.
Al Rawafed u Srbiji je zajednička kompanija Vlade Srbije i istoimene arapske kompanije koja je formirana nekoliko meseci pre nego što je Vlada Srbije 2014. sa arapskom kompanijom sklopila posao o prodaji više srpskih poljoprivrednih kombinata. Ovaj aranžman je prethodno bio planiran sa takođe arapskom kompanijom Al Dahra, ali je iz nepoznatih razloga prebačen na Al Rawafed, javlja Nova ekonomija početkom 2019. godine.
Prema istraživanjima, u poslu sa ovom kompanijom, samo na jednom posedu u Karađorđevu, država je prethodne tri godine imala i do šest puta manje prihode nego dok je tim zemljištem upravljalo Ministarstvo odbrane.
Arapske investicije u Srbiji povećane 600 puta
Za samo nekoliko godina vrednost arapskih investicija u Srbiju povećana je za čak 600 puta, izjavio je ministar finansija dr Siniša Mali i ukazao da to znači da su Ujedinjeni Arapski Emirati važan politički i ekonomski partner Srbije.
toj saradnji, kazao je Mali, najbolje govori podatak da su 2010. investicije iz UAE bile oko 300.000 evra, a 2018. iznosile su oko 180 miliona evra. "To znači da je za nekoliko godina vrednost arapskih investicija u Srbiju povećana za čak 600 puta", rekao je Mali koji je kopredsedavao sednicom prvog Mešovitog komiteta Vlade Srbije i Vlade UAE. Ministar je naglasio da do jake i konkretne saradnje nije došlo slučajno, već zahvaljujući ulaganju mnogo napora i dobre volje sa obe strane, a da su za uspeh zaslužni predsednik Srbije Aleksandar Vučić i princ Abu Dabija Muhamed Bin Zajed Al Nahjan.
Zasedanje Mešovitog komiteta rezultiralo je i potpisivanjem tri važna dokumenta - Protokola sa zasedanja Mešovitog komiteta, Memoranduma o razumevanju između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Ministarstva za klimatske promene i životnu sredinu UAE o saradnji u oblasti veterine i Sporazuma o saradnji između Federacije privrednih komora UAE i Privredne komore Srbije.
Razgovorima je obuhvaćena saradnja dve zemlje u oblastima poljoprivrede, turizma, kulture i kulturnog nasleđa, unapređenja privredne saradnje, energetike, obrazovanja, sporta, izgradnje infrastrukture, avio saobraćaja, zdravstva, obrazovanja i proizvodnje lekova. Mali je podsetio da je odluka Vlade Srbije iz 2013. godine da se ukinu vize za državljane UAE bila ključna za dolazak investitora i poslovnih ljudi iz UAE, kao i nesmetani dolazak emiratskih turista.
Pozitivni efekti, kako je rekao, odluke o ukidanju viza bili su višestruki a odrazili su se i na dolazak brojnih investicija iz UAE: "Al Dahra", "Elit agro", "Mirabank", "Beograd na vodi", "Etihad ervejz". "Bilateralna trgovinska razmena raste. Naš izvoz se u poslednje tri godine konstantno povećava i suficit je na srpskoj strani ", istakao je Mali.
Po njegovim rečima u 2018. godini ukupna trgovinska razmena, koja je iznosila 184,3 miliona dolara, obeležena je srpskim izvozom od 157,1 miliona dolara, dok je uvoz iz UAE iznosio 27,2 miliona dolara. On je precizirao da je sličan odnos uvoza i izvoza zabeležen i u prva dva meseca 2019. godine, kada je obim trgovinske razmene iznosio 25,9 miliona dolara, od čega srpski izvoz 22,9 miliona, a uvoz tri miliona dolara.
Intenziviranje saradnje naše dve zemlje doprinelo je i povećanju broja turista iz ove zemlje a tome je doprinela i direktna avio linija između dve zemlje, javljaju Agencije, sredinom aprila 2019. godine
Arapi će posle Matijevića gazdovati s najviše srpskih njiva
Kontroverzne arapske firme u našoj zemlji imaju u vlasništvu i zakupu oko 27.000 hektara Posle Petra Matijevića, vlasnika kompanije Matijević, koji obrađuje 30.000 hektara, Arapi će imati najviše zemlje u Srbiji.
Pritom, javnost nema odgovore na mnoga važna pitanja. Kako su arapske firme koje posluju u srpskom agrobiznisu povezane? Ko je njihov vlasnik i u kakvim su vezama sa ovdašnjim biznismenima i „biznismenima"? Da li je ovdašnji ogranak Al Dahre iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u vezi sa kompanijom Al Ravafed, osnovanom samo tri meseca pre potpisivanja ugovora sa Vladom Srbije 2014?
Njive u Karađorđevu - javnost nema odgovore na mnoga važna pitanja. Kako su arapske firme koje posluju u srpskom agrobiznisu povezane? Ko je njihov vlasnik i u kakvim su vezama sa ovdašnjim biznismenima i „biznismenima"? (Foto: VOICE)
Ni Vlada Srbije ni resorna ministarstva to nikada nisu obnarodovali. Ali, kako god, arapske ili/i arapsko-srpske agrarne kompanije u Srbiji - Al Ravafed (Al Rawafed), Al Dahra i Jugo elit agro (Yugo Ellite Agro) trenutno, što u dugoročnom zakupu na 30 godina, što u vlasništvu - imaju oko 10.000 hektara.
Nakon što su ''kupile'' PKB, promenila se dosadašnja, dugogodišnja konstalacija snaga na srpskim njivama. Sa drugog mesta istisnut je biznismen Miodraga Kostić, čija MK grupa sada u vlasništvu i zakupu ima oko 25.000 hektara. Kostić, koji je u poslednje vreme rasprodao neke njive, pašće za jednu lestvicu. Ispod njega, na četvrtoj poziciji, biće Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almex iz Pančeva, koji obrađuje oko 18.000 hektara, potom Miroslav Mišković i njegov „Delta agrar" sa oko 14.000 hektara, pa Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara, sa oko 10.000 hektara...
Imovinu PKB čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, kao i mehanizacija - kombajni i traktori. Trenutno zapošljava oko 1.700 radnika, a početna cena iznosi 104,5 miliona evra.
godine, a uslovi su bili nedokučivi za domaće kupce - trebalo je, naime, da su samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini, što srpski biznismeni nisu ispunjavali.
A.1.
Akcionari tvrde: Pljačkaška privatizacija pojela 200.000 hektara
Opljačkane zemljoradničke zadruge
Najmanje 200.000 hektara plodne vojvođanske zemlje na nezakonit je način otuđeno od stvarnih vlasnika - zadrugara, upozorava Savez akcionara Vojvodine (SAV), koji okuplja 63 zadruge u Vojvodini
Predstavnici SAV-a su u Beogradu održali konferenciju za novinare kako bi ukazali na, kako kažu, privatizacionu pljačku ogromnih razmera. Nezakonitom privatizacijom oteto je 200-000-hektara. Podsećaju na to da je Savet za borbu protiv korupcije Republike Srbije ispitao i analizirao problem privatizacije poljoprivrednih preduzeća i kombinata sa posebnom pažnjom, imajući u vidu veliku važnost ove teme i o tome informisao javnost u dva navrata, izveštajima iz 2012. i krajem 2018. godine.
-Na osnovu brojnih prigovora koje je primio Savet za borbu protiv korupcije, nedvosmisleno je utvrđeno da privatizacija poljoprivrednih preduzeća i kombinata nije zakonito rešila status poljoprivrednog zemljišta jer Zakon o javnoj imovini nije postojao u vreme privatizacije.
Ilegalna privatizacija poljoprivrednog zemljišta tačnije zadružnog zemljišta (suprotno zakonima Srbije - posebno Zakona o zadrugama) bitno je doprinela daljoj migraciji stanovništva iz vojvođanskih sela, a u nekim slučajevima doprinela i potpunom nestanku. Veliki broj porodica ostao je bez ikakvog socijalnog programa, akcije manjinskih deoničara nikada nisu plaćene u većini slučajeva, a više od 10.000 porodica ostalo je bez ijednog zaposlenika'' - tvrde predstavnici SAV-a.
Jedan od primera privatizacione pljačke, kako kažu zadrugari, je nekadašnji kombinat u Kuli "Đuro Strugar".
Prodato je, podsećaju, za 2,5 miliona evra iako je vredeo deset puta više. U ruke MK grupe dospelo je 2.560 hektara zemlje, hiljadu muznih krava, oko 700 tovnih, oko 500 ovaca... Preko 2.000 hektara bilo je pod sistemima za navodnjavanje, a u tom paketu otišli su i silos, sušara, ribnjak, farma.. Umesto 450 stalno zaposlenih, sada ih je 30, kažu u SAV.
Imovinu koja im je pripadala - 30 odsto, mali akcionari nikad nisu dobili. Borba traje godinama, ali bez velikih pomaka. Bivši radnici "Đure Strugara" oformili su novu zadrugu sa oko 90 članova.
- Oko 3.500 hektara je kupio svojevremeno "Đuro Strugar". Prodato je oko 2.500 hektara, a gde je ostalo. Mi to sve radili zarad naše dece i zanima nas samo ono što je naše. Tražićemo silose, objekte, zemlju..., kažu u SAV-u napominjući da su mali akcionari ovog kombinata dobili spor protiv MK grupe u vezi sa neisplaćenim zaradama.
SAV Vojvodine formiralo je 26 udruženja iz bivših poljoprivrednih društvenih preduzeća i zamljoradničkih zadruga, koja se godinama bore za prava malih akcionara, zadrugara i bivših zaposlenih..
„Nas 25.000 akcionara i zadrugara je predalo tužilaštvima na svim nivoima konkretne dokaze za oko 30 vojvođanskih poljoprivrednih imanja i zemljoradničkih zadruga, gde se kod privatizacije nesumnjivo odigrala pljačka imovine. Do sada, koliko znamo, vodi se istraga za nekoliko imanja, dok ni jedan slučaj nije doveden do kraja. Prosto je neverovatno da Tužilaštvo i policija toliko sporo rade po ovim našim predmetima ili i dalje postoji opstrukcija u pojedinim službama, pa čak možda neki tajkuni i kriminalci uživaju nečiju zaštitu", naglašavaju u SAV-u, u razgovoru koji smo vodili 19. maja 2019. godine.