Pogledi

U očekivanju smrti države Srbije

NON PAPER

Mrcvarenje naše napaćene otadžbine se nastavlja od strane kvislinških vlasti, dostižući ovih dana neslućene razmere, histerisanjem samozvanog i samopostavljenog diktatora oko fantomskih predloga o novom prekomponovanju granica na Balkanu. U tome, on vidi slamku spasa za svoj fizički opstanak i za odlaganje suočavanja sa gnevom naroda kojeg je doveo do gladi, bede, obespravljenosti, divljanja dahija i kabadahija po zemlji Srbiji, nasilnog uvođenja homoseksualne religije, i svih drugih manifestacija zla koje se moraju isporučiti Četvrtom Rajhu, kao kaznu za hrabru istoriju našeg naroda i njegovom uspešnom otporu hegemonističkim pretenzijama germanskih hordi u prošlom stoleću.

Stevan Zivlak

Obmanjujući narod kako je ovaj navodni predlog nešto najpozitivnije što nam je ponuđeno, mučeni ucenjeni diktator pokušava izvršiti kakvu takvu pripremu za potpis koji je obećao na dokument, kojim će se omogućiti i priznati postojanje nove države, tkzv. Kosova, na teritoriji naše Republike, sa kojim će se Kosovo pojaviti pred Generalnom Skupštinom OUN i tražiti priznanje, koje će mu, mimo sednice Saveta bezbednosti biti omogućeno.

Pri tome, bez značaja je da li će uslediti priznanje takve države od Republike Srbije, a sigurno je da ta nova država tkzv. Kosovo nikada neće priznati Republiku Srbiju, pošto ima superiornu poziciju u međunarodnim odnosima, u odnosu na izdajničku, kvislinšku naprednjačku vlast, koja bespogovorno isporučuje zahteve stranim okupatorima, te ćemo posle potpisa pravno obavezujućeg sporazuma, tek biti suočeni sa neverovatnim zahtevima podivljalih albanskih separatista i terorista.

Nikada do sada u ukupnoj srpskoj istoriji, srbskim narodom nisu vladali gori izdajnici roda svoga, antihrišćanske, satanističke falange okupljene oko samozvanog i samopostavljenog kaudilja koji ima posebne psihičke osobine, koje će jednog dana biti predmet stručnog razglabanja i psihijatrijskih analiza.

Činjenica da se prave razni Non Paperi (non pejper), bez ikakvih konsultacija sa našim Ministarstvom spoljnih poslova, da se o njima saznaje preko štampe, da naš „mudri” predsednik nagoveštava da on pretpostavlja iz čijeg pera ti papiri izlaze, govore o nikakvom rejtingu naše spoljne politike, kao i o činjenici da Nemačka kao vodeća sila EU, uopšte ne računa o našoj zemlji kao subjektu, već je smatra kao objekt, sopstvenu koloniju, po mnogim procenama koncentracioni logor, koji može uređivati po sopstvenom nahođenju, kada i kako smatra da joj je to shodno.

Bežeći od ružne stvarnosti i niza katastrofa koje je svojom bahatom, nestručnom i nasilnom vlašću proizveo u sopstvenoj zemlji, a opsednut fiks idejom o sopstvenoj veličini i kao značajnom ulogom koju ima u međunarodnoj javnosti, naš nesrećni diktator uskače u ovakve provokacije, hvatajući se kao sitna riba na veliku udicu, i pokušava kroz pogoršanje položaja naroda i države koju navodno predstavlja, da opstane na vlasti, ne videći da je došao kraj tog perioda njegovog života.

Na žalost, a možda i na polzu našeg naroda, njegova nakaradna vlast, potpuno suspendovanje ustava, besprizorno lažiranje izbora, uvođenja neverovatnog i sistematskog nepoštovanja zakonodavstva od strane sudske vlasti, je naišlo na odobravanje i aktivno sudelovanje dosta velikog broja sledbenika, koji su prodajući veru za večeru, aktivno se uključili u besprizornu pljačku svojih sunarodnika.

Na žalost takvih ljudi ima par desetina možda i par stotina hiljada, što je izuzetno mnogo za čestiti srbski narod i one opozicione političke snage koje insistiraju na lustraciji po modelu koji je poznat u evropskoj istoriji, treba da dobiju podršku napaćenog naroda. Ukoliko ne bude dobro uređena lustracija, naprednjački bašibozluk može doživeti sudbinu janičarskih porodica i biti suočen sa kolektivnom odmazdom lokalnih sredina, koje mogu biti izuzetno surove, o tome treba povesti računa.

Zašto se pojavljuje Non paper u ovom trenutku, i ko stoji iza tih inicijativa prekrajanja Balkana ?

Za poznavaoce međunarodnog prava i međunarodnih odnosa, odgovor na ova pitanja je jednostavan, na žalost nedokučiv za neobrazovanu i primitivnu naprednjačku falangu.

Izlaskom Velike Britanije iz EU, počinje obnova spoljne politike Gordog Albiona i pokušaj anglosaksonskog sveta za povratak na svoje istorijske prostore te povratak na osnovne poluge svoje spoljne politike.

To je pre svega Indija, sa kojom je Velika Britanija već sačinila specijalne ugovore o budućim sveukupnim odnosima, zatim Kina, a posebno Turska sa kojom je sačinjen dogovor o stvaranju osovine Velika Britanija-Turska-Ukrajina i prodor preko ruskih teritorija u srce Hartlanda. Kazahtan se preko uvođenja latinice i podsticanja kazahstanskog nacionalizma već ubrzano odvaja od Ruske imperije, to se radi i sa Belorusijom, Tatarima i drugim islamskim državama, u pokušaju odsecanja i odbacivanja ruske nacije na sever u sibirska prostranstva, koja bi se potom razdelila i konfontirala u desetak državica po balkanskom modelu. Zahvaljujući petoj koloni u Rusiji, trulim liberalima, Gordom Albionu za sada na tim prostorima dobro ide i postoje izvesne šanse da se nanese velika šteta Ruskoj imperiji, koja je počela da se diže iz blata u koje je zapala izdajničkom politikom Gorbačova.

Jedna od najznačajnijih pozornica politike Gordog Albiona je balkanska politika, u kojoj su britanske diplomate pokazale u prošlim vekovima neviđenu lukavost i veštinu. Veličina dinastije Karađorđević, a kasnije i pametnom politikom jedne od najvećih istorijskih ličnosti (ma šta mi o njemu lično mislili) Josipa Broza Tita, južnoslovenski narodi a pre svega srbski narod su od Gordog Albiona dobili sve ono što im je obećano pre početka Prvog svetskog rata tajnim Londonskim ugovorima, a to je čitava teritorija bivše Jugoslavije.

Ta ponuda za zvanični Beograd je još uvek na stolu, Velika Britanija ne menja konstante svoje spoljne politike, problem je napravio Slobodan Milošević sa svojom nadmenom suludom politikom kojom je zarad lične vladavine i zarad pljačke srbskih nacionalnih resursa, prenebregao i žrtvovao sve međunarodne sporazume i dogovore koje je u teškoj istoriji prikupila sposobna srbska diplomatija, kroz vekovnu borbu sa stranim zavojevačima.

Po nalogu Slobodana Miloševića, odrekli smo se viševekovne državnosti, prihvatili smo ulogu naroda bez istorije, bez međunarodnih prava, ne spominju se Jalta, Versaj i druge međunarodne konferencije i brojne međunarodne garantije date srbskim državama pa i Jugoslaviji u prošlosti, i sami smo počeli pristajati da pod pritiskom pristajemo na sve što bilo ko iz belog sveta od nas zatraži.

Posle ove igre sa Non paper kojih će biti na desetine ponuđeno sluđenom srbskom diktatoru, ti papiri će leteti kroz vazduh i praviti fikciju da se nešto nudi, on će se naći na mestu odakle je i pošao pre desetak godina, a to je da jednostrano pristaje na sve veće ustupke, a da za uzvrat ne dobija apsolutno ništa, sem privilegije da pljačka sopstveni narod sa kamarilom koliko hoće, da poseduje privatnu vojsku Janičara, da može da organizuje cirkuske igre umesto izbora, da može da koristi javni informativni servis kao svoju prćiju, Narodnu banku kao lični novčanik itd.

Posebna privilegija koja mu je data je da čitave kategorije stanovništva putem E-uprave, koja je upravo iz tih razloga i osnovana, pretvara u kategoriju robova (dužničkih, fiskalnih itsl), da može retroaktivno oporezovati stotine hiljada stanovnika i ostale besprizornosti, zbog kojih bi svaki evropski narod u krvi na ulici svrgnuo vlast koja bi se na takva nepočinstva usudila.

Iz kojih razloga se britanska spoljna politika angažovala upravo u ovom trenutku na našim prostorima?

Razlog je očigledan, leži u činjenici da su gasne konekcije koje idu sa Kavkaza preko Turske i Grčke do juga Italije, mreže dalekovoda takođe, okončane, da se već nazire ogromna uloga Italije koja će dobijati gas i biti glavni distributor gasa ka EU, umesto Ukrajine i Nemačke koji su imali privilegovanu ulogu do sada, i izvesnost da će upravo Italija biti jedna od prvih sledećih članica EU koja će poći britanskim stopama. Jačanje Salvinija i njegovih pristalica govori u prilog tim namerama anglosaksonskog sveta, koji je savezništvo Italije obezbedilo značajnim ustupcima u oba svetska rata.

Gordi Albion ima šta da ponudi Italiji kao cenu savezništva, posebno na Balkanu. To je pre svega kontrola Crne Gore, koja se ni kriva ni dužna našla pod ovom vladom pod potpunom kontrolom Nemačke, kao nikada u svojoj istoriji, zatim reviziju Ozimskih sporazuma, vraćanje Istre, ali i vraćanje velikih delova Dalmacije i ostrva po granicama od pre stvaranja Jugoslavije. Slovenija i gospodin Janša će se naći u čudu, kada se potegne pitanje sudbine Maribora i drugih delova njihove domovine, koje će nemački narodi povratiti bez mnogo pitanja, pošto neće biti hrabrih srbskih armada koji će braniti granice jednog nezahvalnog političkog naroda, koji svoju državnost može da zahvali isključivo velikodušnošću i naivnosti srbskog vojnika.

Izuzetno značajan probni balon koji je plasiran ovim Non paper je stvaranje države Pelagonije, koja bi se prostirala u identičnim granicama fašističke Kneževine Pinda koju je fašistička intelektualna elita stvorila početkom Drugog svetskog rata, a koja je nestala nakon italijanske kapitulacije, negde posle 1943. godine.

Obnovom te cincarske države na prostorima Albanije, Makedonije i Grčke, otvara se izuzetno važno pitanje genocida nad Cincarima, starim pravoslavnim narodom, izuzetno bliskim sa našim narodom, koji je učinjen na teritoriji Albanije. I danas ima preko tri miliona Cincara na prostorima Balkana, a izuzetno jaka dijaspora se nalazi i u Sjedinjenim državama, Francuskoj, Italiji itd. Cincari su politički organizovani, oni za svaku međunarodnu konferenciju, uporno i dokumentovano pripremaju predloge za poboljšanje svog položaja, priznanje cincarskog naroda kao manjinskog na područjima gde žive, prihvatanje njihovog jezika, pisma kulture, običaja, tradicije i pravoslavne vere, vidimo da ti njihovi napori polako dolaze do izražaja i međunarodne podrške.

Cincari su kao pravoslavni narod bili pod jurisdikcijom naše Crkve, to je značajna činjenica koju bi SPC morala uzeti u obzir već na prvom narednom Saboru, proučiti te odnose i obnoviti bogosluženje na svim teritorijama na kojima je to moguće.

Gordi Albion je otvaranjem cincarskog pitanja kroz stvaranje nove države Pelagonije, obezbedio saglasnost za provođenje sopstvene politike od mnogih faktora, tu su pre svega Cincari kao napaćeni narod koji je doživeo neviđena zverstva od albanskih hordi, zatim Italije, koja je sebičnom germanskom spoljnom politikom i zloupotrebom EU, odbacila sve italijanske geostrategijske interese Italije na Balkanu, zatim ograničavanje bolesnog i fašistoidnog albanskog nacionalizma, a posebno Srbski narod dobija izvanrednu poziciju, da preskačući makedonski nacionalizam koji će kad tad dovesti do stvaranja Velike Bugarske pod ruskim uticajem, moći sprečiti te tendencije i pojave, pošto su Cincari izuzetno prijateljski nastrojeni prema Srbima i uvek će slediti naše nacionalne interese.

Nova država Pelagonija će učvrstiti i odbranu gasnih i drugih transferzala koje prolaze južno od njenih granica, a obezbeđuje se i veliko anglosaksonsko vojno prisustvo, izgradnja vojnih baza itd.

Na žalost, ovim Non paper-ima, naša zemlja ne dobija ništa, tačno u skladu sa onim za šta se zalaže. Naime, sve vlasti od nasilnog dolaska na vlast Slobodana Miloševića do danas, u Beogradu se bore isključivo za lične benefite, pravo na pljačku sopstvenog naroda, za izdaju srbskog i svih druih građana bivše Jugoslavije, za bespogovorno izvršavanje naloga kolonijalne uprave, za podmićivanje nezajažljivih evropskih komesara i zvaničnika itd. Posrtanje kvazi elite traje preko tri decenije, pri tome zagađen je potpuno intelektualni prostor naše zemlje, Akademija Nauka je potpuno izgubljena za vitalne interese naroda, o Beogradskom univerzitetu i ostalim visokoškolskim ustanovama da ne govorimo. Srbski narod danas, nije u stanju da iznedri niti jednog ozbiljnog političara, da ne govorimo o nacionalnim liderima, Miletići, Tucovići, Rankovići, Obilići, Karađorđevići, Obrenovići i drugi se ne rađaju više na ovim prostorima. Ukoliko je sudbina našeg naroda homoseksualizam, odricanje od Svetosavlja, itd., onda se nalazimo u velikom problemu, o tome mora biti formirana kolektivna svest i kolektivni odgovor, a uloga ličnosti u svetskim procesima je izuzetno značajna, te nam je kolektivni zadatak da te ličnosti rodimo, odgojimo, vaspitamo u srbskom duhu i veri i podržimo da bismo kao kolektivitet krenuli napred iz ove naprednjačke močvare, koja ima sve osobine horora.

Neka nam Gospod bude od pomoći pred velikim događajima koje ćemo morati napraviti i kojima ćemo morati znati upravljati.