Do koske
Telekom: Zašto najbolje što imamo mora da
se proda hitno, obavezno i jeftino
Njih mrzi i da muzu
Iz nekih izjava u vezi sa
Telekomom i promenljivom vlašću,
nije za bacanje
pomisao da je Telekom dobra
ali možda poslednja prilika da se jednim
udarcem, iz jednog izvora, napune sve partijske
guzice pre nego što se, eventualno, promeni vlast
Ivan Molotok
Postoje stvari
i pojave koje je lako objasniti
bez obzira na teške
i komplikovane posledice koje za sobom vuku.
Isto tako, postoje objektivno neobjašnjive stvari
i pojave, koje je, dakle, nemoguće objasniti i pored velikog truda i napora,
a oni koji to bezuspešno pokušavaju iz nekih
razloga se ponašaju kao da
dokazuju notornu činjenicu, aksiom koji se i ne dokazuje.
Čini se da je takav
slučaj i sa prodajom Telekoma,
prema kojem, iako i sam
spada u otuđene centre moći i izvor
novca za neke još otuđenije
centre moći, zbog misterioznih motiva i načina na
koji vlast želi da ga
otuđi, građani počinju da gaje
osećanja kao prema kravi
muzari, koja hrani celu porodicu
i koja nema
nikakvu manu, a onda pijani otac
definitivno poludi i proda je za
gajbu piva sve tvrdeći
kako je to super i za kravu i
za porodicu i za tamo
nekog kupca. Ako se za nešto tvrdi da je najbolje
što država ima, a za Telekom se kaže da je najprofitabilnije srpsko državno preduzeće, što znači da sigurno donosi
dobit i donosiće
kad i ako
se sve drugo bude raspadalo i propadalo, pa se to ultimativno prodaje prvom koji naiđe
kao da je najsmrdljiviji otpad, onda sve počinje
da liči na
hipnotizersku farsu sa mentalno poremećenim učesnicima.
Nemušti
glasnogovornici kojekakvih vladinih sektora i političkih stavova
prvo su rekli
da Telekom mora da se proda (nije
rečeno zašto mora, ako je svaki
sekund sa neprodatim Telekomom čist dobitak, što znači da ne mora); potom je rečeno da je baš
krajem ove godine idealna prilika i da
su povoljne okolnosti za prodaju (što je notorna laž, ako
nije glupost, jer je u celom svetu idealno vreme za kupovinu,
što znači da je katastrofalno za prodaju); potom je rečeno da se unapred
zna kupac, Dojče Telekom (s kojim, takođe je rečeno, u vezi sa Telekomom
uopšte nije
bilo kontakata); potom je rečeno da će se ići
na tender, ali da Dojče Telekom, kao većinski
vlasnik grčkog OTE-a, koji ima 20 odsto
akcija u Telekomu, ima pravo preče
kupovine; onda je ministar ekonomije Mlađan Dinkić na
novinarsko pitanje odgovorio da Dojče
Telekom - nema pravo
preče kupovine (možda je čitao Tabloid u kojem se potcrtava da Dojče Telekom jeste najveći
pojedinačni akcionar, ali nije većinski vlasnik OTE-a, pa mu je pravo preče kupovine
malo pomućeno, a uz to, da
bi postao većinski vlasnik Telekoma,
treba mu više akcija Telekoma nego što je javno ponuđeno na prodaju).
Telekom-šaradu su
u nedelju, u emisiji "Utisak nedelje" TV B92, posvećenoj prodaji
Telekoma, začinili ministarka za telekomunikacije
Jasna Matić i pogotovo poslanik
DS-a u Skupštini Srbije i bivši (čuveni)
ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović.
Pored
ponovljenih i dodatno elaboriranih gornjih gluposti, Vlahović izreče i dve nove,
koje bi, da u pitanju nije psihijatrija,
bile razlog protiv prodaje Telekoma, ali u poremećenom
i zloslutnom vrednosnom sistemu imaju smisla i
ovako. Prva je tvrdnja da kupovina
65 odsto akcija Telekoma Republike Srpske (646 miliona evra) 2006. godine i pokretanje mobilnog
operatera M:tela u Crnoj Gori 2007. godine, nisu imali za
motiv nikakvo "okupljanje srpskog etnosa pod jednu, makar i telekomunikacionu
kapu", kao što
su neki mislili,
nego da su
predstavljali najobičniju
"akviziciju", kakve
su uvek prednost
kad se firma prodaje. Ispade da je država Srbija
zaista platila 650 miliona evra za
"akvizicije" da
bi Telekom mogla da lakše proda
za najavljenih milijardu evra (dakle pokloni), kako bi postala nečiji prirepak, a ne da bi granala i
razvijala unosne poslove u regionu u oblasti telekomunikacija.
Ali
ni to nije najgore. To je samo najskuplje. Vlahović reče i da
je jedan od razloga zbog kojih
Telekom mora da se privatizuje i činjenica da će time biti sprečeno da
se kompanijom upravlja partijski!? Neki stranac pomislio bi da Telekomom trenutno
drmaju radikali, naprednjaci ili neka druga
odvratna opozicija, a ne buljuk udomljenih i velikim prinadležnostima opskrbljenih
demokrata. Ovakva provokacija iz usta čoveka koji
je, zaogrnut partijskim šinjelom (preko
partijskog pancira) pola zemlje zavio
u prosjačku odoru, više
nego neke druge gluposti govori o bahatosti i primitivizmu onih koji bi i
preko Telekoma da se frljaju tuđim
milijardama. Kad se tome doda i takođe
izrečena tvrdnja da finansijsko stanje u Telekomu, zapravo, uopšte nije idealno, tačnije
da je toliko neidealno da inženjeri
napuštaju firmu i prelaze
u neke druge platežno
sposobnije firme, pljuvačka među oči gledaoca i
slušaoca postaje još gadnija. To pre svega zbog toga što se demokratskih partijskih kadrova tamo nagomilalo
toliko da telekomunikacionim stručnjacima zaista ostaje malo
prostora i novca (ne treba zaboraviti da je i današnji predsednik države, DS, nekada kao psiholog
po struci bio ministar za telekomunikacije).
Kao
potvrdu takvog stanja, insajder Tabloida iz Telekoma navodi primer direktora PR sektora Telekoma, gospođe prosečnog intelekta i fizičkog izgleda, koja je na
to mesto instalisana sa srednjom školom.
Zato su joj na raspolaganju plata od oko 180.000 dinara
(dobila i bonus od 1,7 miliona dinara), reprezentacija koja se doslovno meri milionima dinara, vozač, kompjuteri, mobilni... U njenoj službi je 15 zaposlenih, od kojih je 12 nekvalifikovano za taj posao
(što se vidi i po njihovim
saopštenjima), ali sa platama
od 50.000 do 80.000 dinara.
Radi mentalne higijene čitalaca bolje je ne ulaziti dalje u prava i
privilegije PR-a, dok oni inženjeri napuštaju firmu...
Koji
su, dakle, motivi i čiji
je specifičan interes da povodom Telekoma,
srpske krave muzare, pravi farsu,
biće jasno uskoro. Ali, i iz nekih
Vlahovićevih formulacija u vezi sa Telekomom i
promenljivom vlašću,
nije za bacanje
pomisao da je Telekom dobra
ali možda poslednja prilika da se jednim udarcem,
iz jednog izvora, napune sve partijske guzice
pre nego što se, eventualno,
promeni vlast. Moguće da su
otuda one reči - mora, hitno, bezuslovno i sl.