Na nišanu
Šokantno: Šta je to primoralo sud i policiju da protiv jednog
malog lista angažuju 210 ljudi pod oružjem, više nego u nekom lokalnom ratu
Desant na Tabloid
Na Ivanjdan,
7. jula ove godine, redakcija magazina Tabloid - lista protiv mafije, ponovo se našla na sinhronizovanom
i koordiniranom udaru izvršne, policijske i sudske vlasti. Ovog puta je na ovu redakciju pripremljen pravi pravcati desant, sa
posledicama koje su, prema planu, trebalo da po one koji u ovom magazinu rade
budu kobne. Naročito je trebalo da budu kobne za potpisnika ovog teksta, koji
je i glavni urednik glasila
Milovan Brkić
Desant na redakciju Tabloida, pokazalo
se, planiran je brižljivo.
Sudija Privrednog suda u Beogradu Vesna Vulević donela
je, naime, zaključak o prinudnom izvršenju presude
ovog suda, kojim je zakazano iseljenje iz jedne od prostorija redakcije,
veličine oko 40 kvadratnih metara. Reklo bi se - ništa
neobično.
Međutim, pravno je ova presuda neizvršiva, jer
se preduzeće koje je nekada izdavalo magazin u prostoriju nikada nije ni
uselilo, o čemu su sudu priloženi dokazi. Sudski izvršitelj
mogao je samo da konstatuje da nije moguće iseliti nekog koga u tom prostoru
nema, a koji prostor sada koristi, legalno, izdavač lista.
Roknuti skota
Spisak pritisaka na ovaj list je impresivan, ali smo uspevali da se u
ovim zlim vremenima, u vreme terora i despotije Borisa Tadića
i njegove partijske i lopovske kamarile, održimo u sedlu.
Iznenadni poziv načelnika Policijske uprave za grad Beograd Stevana
Bjelića, 5. oktobra,
da dođem kod njega na razgovor, bio je znak da se nešto iza brda valja...
Naime, načelnik Stevan Bjelić, koga poznajem kao nekorumpiranog i poštenog čoveka, koji, nažalost, nije u mogućnosti da vrši
ovu značajnu policijsku dužnost zbog punog rasula koje vlada u Ministarstvu
unutrašnjih poslova Srbije, obavestio me je da je od sudije Vesne Vulević iz
Privrednog suda u Beogradu stigao zahtev kojim se od policije traži
asistencija prilikom prinudnog izvršenja.
Načelnik se interesovao o ovom sporu i mojim mogućnostima
da ga rešim. Bio je nervozan, činilo mi se da je u panici.
Napomenuo mi je da on lično nije u mogućnosti da utiče
na ponašanje policije. Uostalom, i meni visoki rukovodioci policije pričaju
jedno, a od njega traže sasvim drugo.
Da bih umirio ovog dobrog
čoveka, odgovorio sam mu, u tri reči, da će izvršenje
biti odloženo, da naš advokat ovaj slučaj potpuno drži pod kontrolom. Brzo sam
se oprostio od gospodina Bjelića žureći da istog dana obavestim kolege da je na
pomolu vanredno stanje i da nas očekuju teški dani.
U potpunoj diskreciji naš advokat pripremio je
zahtev za delegaciju drugog nadležnog suda da postupa u ovom predmetu, i
predali smo ga dva sata uoči izvršenja, koje je zakazano na Ivanjdan, 7. jula,
u 11.30 sati. Zaključak o izvršenju sudija nije
poslala i nama, verovatno po dogovoru sa onima koji su je pritiskali...
U prostorijama Doma ratnih vojnih invalida Beograda je
6. jula,
a povodom zakazanog iseljenja iz jedne od prostorija naše redakcije,
priređena svečanost kojoj su prisustvovala i trojica policijskih službenika.
Nazdravljalo se, veselilo, jer naš list mesecima piše o kriminalu fantomskog
Doma ratnih vojnih invalida Beograda, koji neovlašćeno koristi preko 10.000
kvadrata poslovnog prostora, od kojeg je najveći deo prodat u bescenje, uz
masnu proviziju. Ovoj proslavi prisustvovali su i naši
informatori, beležeći izjave policijskih službenika da će "brkatog
skota sutra da roknu".
Ratni štab
Po dogovoru, na Ivanjdan, 7. jula, nakon što smo predali sudu pravni lek koji odlaže
izvršenje, iz redakcije su evakuisani svi zaposleni, urednici i saradnici.
Prethodno smo uz pomoć naših prijatelja iz
bezbednosnih službi, ozvučili i kamerama opremili prostorije da bismo slikom i
rečju dokumentovali ulazak policije, koja je javila da će nas napasti, u
nameri da glavnog urednika liši života. Trojica policajaca, koje smo
pozvali, pregledali su oko 10 sati naše prostorije,
konstatujući da u njima nema vatrenog i hladnog oružja, niti predmeta čijim
zamahom se može ugroziti život i telo.
U redakciji su ostali, da čekaju sudnji dan, naš
urednik Milan Glamočanin, penzionisani inspektor, bivši načelnik Uprave
za strance savezne policije, advokat koji nas zastupa i kome nisu zaklecale
noge, i potpisnik ovog teksta.
Dok smo, savršeno pribrani, čekali desant
policije, redovno smo obaveštavani o zbivanjima iz i u zgradi u Savskoj ulici
broj 35, u kojoj se nalazi Policijska stanica Savski venac i druge službe PU za
grad Beograd...
U kabinetu načelnika
Policijske stanice Savski venac zasedao je Štab akcije za asistenciju! U
Štabu su bili načelnik Uprave policije Policijske uprave za grad Beograd Slobodan
Vukolić, njegov zamenik Miladin Despotović, pomoćnik
Nikola Milić, komandant Policijske brigade Pantić, koji je, među
članovima ovog klana, kandidat koji treba da smeni Stevana Bjelića...
Deset policijskih glavešina je ludovalo u kabinetu načelnika Policijske
stanice Savski venac. Štab akcije je tražio da se
upozna sa izvršiteljem iz Privrednog suda u Beogradu, da mu daju instrukcije
kako da se ponaša! Jer policija samo asistira prilikom izvršenja,
da sudski izvršitelj ne bude fizički ugrožen. I ne može bez njegovog zahteva da
se meša.
Bes, prava histerija, kažu naši insajderi,
nastupa kada iz Privrednog suda u Beogradu stiže obaveštenje da do izvršenja neće
doći!
Štab akcije obaveštava svoje nalogodavce da
službenim autoritetom utiču da se odluka suda promeni. U tom trenutku na odmoru
su sudija Vesna Vulević i vršilac funkcije predsednika
suda Zlatan Dimitrić. Sudski izvršitelj odbija
da prekrši zakon i na traženje Štaba akcije šalje policiji i službeni faks o
toj odluci.
Brkata džukela
Pola sata pre zakazanog izvršenja, u redakciju
dolaze načelnik Policijske stanice Savski venac Vladimir Popović i
zamenik načelnika Policijske ispostave Nikola Ristić. Navode razlog
posete, ali od njih ne tražimo nalog za ulaženje u
službene prostorije, za koji znamo da ne poseduju. Naš
urednik Milan Glamočanin je omiljena ličnost u Ministarstvu unutrašnjih
poslova, jer ga pamte kao sposobnog, vrednog i poštenog policijskog rukovodioca.
Komandiru Popoviću je nelagodno zbog Glamočanina, a
poznaje i mene...
Ponudili smo ih kafom i sokom, oni prihvataju. Zamenik komandira Nikola Ristić glasno saopštava Popoviću da su došli na drugi sprat, a u presudi
se navodi da su prostorije na prvom spratu. Mi ih uvodimo u
prostorije i pokazujemo dokumentaciju. Popović sleže
ramenima, jer ima drugačiju naredbu. Policajcu nikad ne smete
verovati. Gospodinu Ristiću je sve ovo čudno i
sumnjivo.
Dok iščekujemo da komandir Popović dobije
instrukcije, često se oglašavaju motorole naših nezvanih gostiju. Tako
saznajemo da je u Policijsku stanicu Savski venac stigao iz suda faks o
odlaganju izvršenja. Ali, komandir zahteva da mu se
taj papir donese na uvid! Zamenik komandira Nikola
Ristić glasno komentariše da je sudija Vesna Vulević
na odmoru, da su o tome jutros obavešteni. Popović ga strelja
očima.
I nezvani gosti, nakon što patrola policije donosi faks koji je poslat
iz suda, napuštaju prostorije naše redakcije. Milan
Glamočanin ih prati do izlaza iz zgrade, u koju istovremeno utrčavaju
policijska patrola i vatrogasci! Zamenik komandira Nikola
Ristić ih zaustavlja i pita kuda su krenuli."Gore",
kažu, "da sredimo onu brkatu džukelu" (misleći
na mene)!
Milan Glamočanin ispred zgrade
zatiče pripadnike Kontradiverzione službe i inspektore Odeljenja za
javni red i mir, koji sa pet službenih kamera
snimaju ulaz u zgradu. Iza zgrade, u Nemanjinoj ulici,
parkiran je autobus Policijske brigade. Preko puta zgrade, kod
stanice, vozilo Žandarmerije...
Dvojici posetilaca postaje neprijatno. Teraju vatrogasce, odred KDS-a,
prema stanici policije Savski venac. "Idite tamo, tu je Štab
akcije" - naređuje im Popović...
Naši urednici saznaju da su ispred policijske stanice u Savskoj 35
parkirana još dva autobusa policije, pod punom borbenom gotovošću,
spremna da krenu prema našoj redakciji!
"Majku mu jebem, zajeba nas, a baš smo
mogli da ga danas koknemo", besan
je komandant Štaba akcije Slobodan Vukolić!
Najteže je komandantu Policijske brigade Pantiću,
koji je mogao da zbog dobro obavljenog posla smeni Stevana Bjelića na mestu
načelnika Policijske uprave za Beograd.
Kao za
visokorizične masovke
Dok su još komandir Popović i njegov zamenik Ristić sedeli u redakciji,
šaljem istu SMS poruku ministru Ivici Dačiću, direktoru policije Miloradu
Veljoviću i načelniku PU za Beograd Stevanu Bjeliću, tražeći da se izjasne
da li su naredili desant na Tabloid.
Ukupno je oko 210 policajaca bilo angažovano na našem slučaju! Toliko se policije ne angažuje ni za obezbeđivanje najrizičnijih fudbalskih utakmica, na
kojima se očekuje i sto hiljada ljudi!
Ministar odgovara na poruku tvrdeći da za to
prvi put čuje. Direktor policije Milorad Veljović nije dostupan, on je na rezervnom položaju, van zgrade, kod onih koji su naredili
primenu mera prinude.
Neočekivano, javlja se načelnik Policijske
uprave Stevan Bjelić. Vidno je uzbuđen. Obaveštava me da kreće na sahranu svom kolegi i kumu,
penzionisanom načelniku u MUP-u Srbi Aranđeloviću, koji se dva
dana ranije, u očaju, ubio. Bio je to težak dan za Stevana Bjelića. Meni predlaže da se sretnemo posle sahrane, da me
informiše povodom poruke koju sam i njemu uputio.
Kasnije sam uspeo da izbegnem susret s gospodinom Bjelićem, ali sam se trudio da ga ne uvredim. On je potom morao
da referiše direktoru Veljoviću, a naš izvor navodi da
je to bilo u zgradi predsednika Srbije, preciznije u kancelariji šefa kabineta
Borisa Tadića, Miodraga Rakića, koji stoji iza direktora policije.
Istog dana poslao sam pisani zahtev ministru Dačiću, direktoru policije
Veljoviću i načelniku Bjeliću da mi opišu razloge angažovanja 210 policajaca
i formiranja Štaba akcije za iseljenje, čemu, inače, na zahtev suda može da
prisustvuje, po potrebi, samo policijska patrola.
U redakciju dolaze naši urednici i saradnici
sa prikupljenim vestima. Jedan od policajaca iz Policijske brigade potvrdio nam
je da je komadant Pantić naredio dvojici policajaca da prilikom upada u
redakciju odmah obore na pod glavnog urednika, vežu ga i prebiju, a potom
privedu istražnom sudiji, zbog "napada na ovlašćeno
službeno lice", ili da ga u rvanju "koknu"!
Istog dana obavestili smo sve koji su o ovome
morali da znaju.
Sve ste bili u
pravu
Neočekivano, sutradan stiže odgovor od načelnika Policijske uprave za
grad Beograd Stevana Bjelića...
"Poštovani gospodine Brkiću,
Poštujući zakonske propise, obavezu da blagovremeno postupim po Vašem
zahtevu za obaveštenjem u vezi pružanja policijske pomoći od strane policijskih
službenika ove Policijska uprave, dana 07.07.2010. godine, želim da Vam
prenesem sledeće činjenice, što sada i činim.
Imajući u vidu da postupam u skladu sa
zakonom, kao i da sam u svom radu otvoren i dostupan građanima i njihovim
potrebama, primio sam Vas dana 05.07.2010. godine.
Tada ste mi preneli da ćete se obratiti sudu sa zahtevom za odlaganje, a ja sam
Vam rekao da policija, u slučaju da ne dobije pismeno obaveštenje da se
pružanje policijske pomoći odlaže, mora da izađe na lice mesta.
Pošto
ste mi tvrdili da ćete odložiti izvršenje rešenja, samo su komandir PS Savski
venac i zamenik komandira PI izašli na lice mesta, bez drugih policijskih
snaga.
O odlaganju pružanja pomoći-asistencije obaveštena je PS Savski venac,
prvo putem telefona u 11,05 sati, a nakon toga i pismenim putem, preko faksa u
11,30 sati, čime su se potvrdile Vaše tvrdnje da će izvršenje biti odloženo.
Želeo bih da napomenem da ste Vi primili komandira PS Savski venac i
zamenika komandira PI i PS Savski venac u prostorije preduzeća
'Tabloid pres', a niste morali, niti ste bili u obavezi da to učinite.
Prema njima ste bili ljubazni i obavili ste razgovor sa njima u
prisustvu advokata, gde ste izjavili da je Privrednom sudu podnet predlog za
delegaciju nadležnosti i da do izvršenja neće doći,
kojom prilikom niste izneli primedbu na njihovo prisustvo, odnosno boravak u
prostorijama koje su predmet izvršenja, kao ni na ponašanje Popović Vladimira,
komandira PS Savski venac, i Ristić Nikole, zamenika komandira PI u PS Savski
venac.
Komandir PS Savski venac me je obavestio da ste prema
njemu bili korektni i da nije bilo potrebe za angažovanjem policijskih
službenika, niti da je bilo drugih problema.
Pitanje koje ste mi postavili, a koja se odnose na
angažovanje policijskih službenika drugih organizacionih jedinica Ministarstva,
nije za mene.
O angažovanju snaga Policijske brigade, ekipe KD za pregled, službenika
Odeljenja za javni red i mir i Uprave za vanredne situacije nisam bio upoznat ni ja, kao ni direktor policije, koga sam ja po saznanju za
to i obavestio. U vezi angažovanja ovih snaga, pitanje treba postaviti
načelniku Uprave policije ove PU, gospodinu Slobodanu Vukoliću.
S poštovanjem,
Načelnik, Stevan Bjelić"
U traganju za nalogodavcima koji su angažovali policiju protiv našeg magazina i njegovog glavnog urednika, brzo doznajemo
da iza nje, pored šefa kabineta predsednika Republike, stoje i ministarka
pravde Snežana Malović Maca i državni sekretar Slobodan Homen.
Gospođa Malović i njen ljubavnik imali su jake razloge da napadnu naš list, a Slobodan Homen svoje. Verujemo da je u pitanju
tekst u kojem smo opisali njegovo životinjsko bogaćenje,
uz pomoć majke Dušanke Subotić-Homen, i angažovanju pajser brigade koja
napada sve građane koji se suprotstave njegovim interesima.
I ovaj napad Tadićevog okruženja i policije
naš list je odbio. Očekuju nas novi, ali život ide dalje, a mi smo još tu, na frontu. Usamljeni, ali, pored nas malobrojnih,
zločini, pljačke i izdaja ove gospode neće proći. To potvrđuju i tekstovi iz ovog broja.
Dom za uživanje i razonodu
Dom ratnih vojnih invalida u Beogradu je
udruženje građana koje je osnovano sa ciljem da
organizuje kulturne, humanitarne i sportske aktivnosti invalida. Tako piše u Statutu o osnivanju ovog udruženja. U Agenciji za
privredne registre, kao ovlašćeno lice za zastupanje
navedena je upravnica Branka Stojić.
Gospođa Stojić je upravnica od 1993. godine. Na ovo mesto došla je uz pomoć Nade
Šavije, sada penzionisane načelnice u SUP-u Beograda. I gospođa Stojić i Šavija promenile
su i ime i prezime. Muslimanska imena zamenile su srpskim, a
prezimena udajom.
Uz pomoć
gospođe Šavije, Dom ratnih invalida Beograda postao je mesto za uživanje,
pljačkanje i razonodu malog broja ljudi, među kojima je i gospođa Stojić.
U poslednjih osam godina nije održana Skupština Doma, a predsednik Saveta Doma bio je, do pre
mesec dana, Slobodan Vukašinović,
starac od 87 godina.
Zahvaljujući
druženju sa Nadom Šavijom, koju
u SUP-u Beograda pamte kao besprizornu ženu, koja je od policije uzela nekoliko
stanova, Branka Stojić prisvaja
imovinu SUBNOR-a Beograda i Srbije.
Drugi opštinski
sud u Beogradu odbio je tužbu Doma ratnih vojnih invalida Beograda i još nekih
invalidskih udruženja da imovina SUBNOR-a Beograda i Srbije bude preneta na
njih.
A reč je o poslovnom prostoru od preko
deset hiljada kvadrata, u centru grada, sa letovalištima,
nasleđenim fondom umetničkih slika i drugih vrednih predmeta.
Zgrada Doma na Savskom trgu broj 9 je
Zadužbina, i pod zaštitom je države. U zemljišnim
knjigama zgrada je upisana kao vlasništvo Republike Srbije, a kao korisnik
SUBNOR Beograda i Srbije.
Pod šapom Branke Stojić bez ikakvog
pravnog osnova našao se poslovni prostor od preko
deset hiljada kvadrata, koji je počeo da se "gubi".
Zgrada je poluprazna, zapuštena,
ruinira se. Deo poslovnog prostora gospođa Stojić izdaje lakovernim vlasnicima
firmi. Kvadrat prostora je 12 evra, plus sve moguće
dažbine, jer Dom ratnih vojnih invalida ne može da ih plaća, a ni električna
energija nije evidentirana na ime Doma! Zakupac tako mora da plati više od 20 evra po kvadratu.
Nekoliko invalidskih organizacija iz
Beograda podnelo je krivičnu prijavu protiv gospođe Branke Stojić, Slobodana
Vukašinovića i još nekih članova iz Gradskog odbora Republičkog odbora ratnih i
mirnodopskih invalida Srbije, sumnjičeći ih za pljačke, zloupotrebe i pronevere
novca namenjenog za pomoć invalidima.
Više javno
tužilaštvo u Beogradu podnelo je 21. aprila ove godine, aktom KTR 517/10,
Zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, koji je dostavljen Odeljenju za
suzbijanje kriminaliteta u privredi Policijske uprave za grad Beograd. Predmet
PO 919/10 dodeljen je inspektoru Blagici Staletović, izbeglici iz Prištine.
Njen muž i njegovi rođaci zauzimaju
značajne pozicije u policiji, a gospođa Blagica je godinama na platnom spisku
Branke Stojić, koja joj plaća letovanja, donacije u
kešu, poklone i pakete životnih namirnica.
Saznavši da je i ova njihova prijava
protiv gospođe Stojić otišla u ruke gospođi Branki "drage Blagice",
invalidi, podnosioci prijave obraćaju se i našoj redakciji.
Potpisnik ovih redova razgovarao je sa
direktorom policije Miloradom Veljovićem, koji
naređuje načelniku Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta Zoranu
Moriću da odredi drugog inspektora da postupa po zahtevu tužilaštva.
I gospodin Morić daje predmet drugom
inspektoru, koji saslušava neke od podnosilaca
prijava, ali predmet stavlja u fioku!
- U vrlo neprijatnoj sam poziciji
- kazao je našem uredniku načelnik Morić - jer
direktor Veljović od mene traži da mu isključivo podnosim izveštaje o kretanju
predmeta. Istovremeno to isto od mene traže pomoćnici
načelnika Policijske uprave i za grad Beograd, načelnici uprava kriminalističke
policije i iz kabineta ministra! Uglavnom, mene smatraju
čovekom direktora policije, jer iza njega stoji šef kabineta predsednika
Republike Srbije, za koga sprema spisak istraga koje vodimo, i koje potom, po
njegovom nalogu zaustavljamo.
Načelnik Morić je našem
uredniku saopštio da mu je direktor Veljović zaista naredio da se korektno
sprovede istraga po zahtevu Višeg tužilaštva u Beogradu u vezi sa zloupotrebama
i proneverama u Domu ratnih vojnih invalida, ali potom telefonirao i rekao mu: "Ma
pusti Brkića, ko mu jebe mater, on je veći kriminalac od te Stojićke. Zamolio
me je Miki da to stavimo u fioku, ima on neke svoje interese tu, uzeće nekoliko stanova za Demokratsku stranku, da ih prodaju,
jer idu izbori".
Kakav zahtev tužilaštva,
koga to zanima? Direktora policije?
Pre mesec dana došlo
je do rotiranja u Savetu Doma ratnih invalida. Starinu Slobodana Vukašinovića zvanog Pokojni Vule (87) zamenio je jači
igrač.
Za predsednika je postavljen dosadašnji potpredsednik Željko Vasiljević, a gospodin Vukašinović je imenovan za
potpredsednika Saveta.
Inspektor Odeljenja za suzbijanje
privrednog kriminaliteta, koji je preuzeo predmet od
inspektorke Blagice Staletović, po prijavi invalidskih
organizacija je 15. marta ove godine uhapsio Željka Vasiljevića, odredio mu
policijsko zadržavanje i priveo ga istražnom sudiji Prvog osnovnog suda u
Beogradu, koji se, nakon saslušanja gospodina Vasiljevića, složio sa zahtevom
tužioca da se optužnica protiv Vasiljevića odmah može podići. Pomenuti
Vasiljević je, inače, falsifikovao oko 10.000 potpisa građana i overio ih
lažnim pečatom Trećeg opštinskog suda u Beogradu.
Potpise je predao Ministarstvu za
državnu upravu i lokalnu samoupravu, uz zahtev za registrovanje Partije
veterana, na čijem je on čelu. Ministarstvo je odbilo
zahtev za registraciju njegove partije, a Prvi osnovni sud u Beogradu još nije presudio po optužnici protiv Vasiljevića.
Inače, gospodin Vasiljević je lažni
"učesnik ratova", a status invalida dobio je na osnovu uverenja da je
težak duševni
bolesnik. Sa takvom dijagnozom bio je i poslanik u Narodnoj skupštini Srbije. Invalidi ga optužuju, a naš
list je preneo njihove optužbe i dokaze, da je rasprodao imovinu i zemljište
namenjeno invalidima i da je stotine hiljada evra stavio u svoj džep.
Što više
kradeš, u Srbiji si na boljem glasu. Sa ovakvim direktorom policije, koji je
blizak srcu Borisa Tadića, sve je moguće.
Policija se brani ćutanjem
O ovom planiranom zločinu redakcija Tabloida
obavestila je i Udruženje novinara Srbije, tražeći
da osudi ovakav neostvareni napad.
Kako nas je
obavestila predsednica UNS-a gospođa Ljiljana
Smajlović, Udruženje je 10. jula prvo
usmeno, a potom i pisano zatražilo od MUP-a Srbije obaveštenje o razlozima
angažovanja ovolikog broja policajaca radi obične asistencije.
U trenutku kada završavamo
ovaj tekst, dakle ni posle deset dana, UNS-u nije stigao odgovor. Policija se
po ko zna koji put brani ćutanjem.
Dežurni krivac
Načelnik
Uprave policije Policijske uprave za grad Beograd Slobodan Vukolić poznat je među policajcima kao pijanac i
propalica. Druži se sa uglednim
Čačanima koji se u Beogradu bave biznisom, oni ga vode na ručkove i terevenke,
a on im, za uzvrat, pruža podatke koje njih zanimaju o interesovanju policije
za njihove poslove.
Dok je načelnik ove uprave bio Nikola
Popovac, gospodin Vukolić, kao njegov zamenik, primećivan
je samo kako pijan baulja po kancelarijama. Kada je Nikola Popovac unapređen za
pomoćnika načelnika Policijske uprave za grad Beograd,
Slobodan Vukolić je postavljen na njegovo mesto, ali pod budnim nadzorom Nikole
Popovca.
Urednik Tabloida sreo se s
gospodinom Vukolićem.
- Mene je žao što je tako bilo zamišljeno, ali ja nisam doneo takvu odluku. Naredili su mi
iz kabineta direktora policije, a zvao me je i general Mladen Kuribak,
zahtevajući da vam se stane na rep. Mene
uzimaju kao dežurnog krivca. Šta sam ja mogao kada su
intervenciju na taj način tražili gospoda Rakić, Homen i gospođa Malović?
General Kuribak mi je naredio da akcija mora da uspe, jer ga priteže direktor
policije - Vukolićeve su reči opravdanja.