Policija
Kako je rad švercera na Dunavu i Savi postao slobodna delatnost
Potonuće rečne policije
Stanica saobraćajne
policije na rekama, koja je u sastavu Policijske uprave Beograda, godinama
služi interesima raznih mafijaških grupa. Menjaju se njene starešine, ali ne i
običaj pljačkanja imovine, raznih zloupotreba i kriminala
Mersiha Hadžić
U Stanici saobraćajne policije za bezbednost na rekama
već tri godine ne rade čamci sa kojima bi se iole ozbiljnije suzbijao kriminal,
pre svega krijumčarenje naftnih derivata. Navodno, MUP nema para! Policajci
tvrde da su čamci namerno onesposobljavani za plovidbu... Neverovatno zvuči
podatak da radi samo gumeni otvoreni čamac za spasavanje (što je atraktivno!).
Spasavanje je rizično sa otvorenog gumenog čamca u svim vremenskim uslovima -
spasava se čakljama i tu je rizik da i policajac upadne u vodu.
Posle nekih ranijih pisanja u štampi o slaboj
opremljenosti rečne policije, dobijen je nov čamac, navodna donacija grada, ali
on već mesec i više dana čeka na obali. Prema jednom tumačenju, treba da ga
svečano preda Dragan Đilas, a prema drugom, MUP treba da nabavi pare za
registraciju. Čamac je još uvek kod hangara Stanice rečne policije na obali.
Sa druge strane, Žandarmerija je dobro opremljena čamcima
i drugom opremom. Imaju i dobro obučene ronioce (rečna policija
ih nema!).
Takvo stanje je trajalo i u vreme dok je komandir bio Zoran
Stanković. Ono se drastično
pogoršalo dolaskom sadašnjeg komandira Saše Stefanovića.
On je odmah proterao svoja dva pomoćnika (Milana Ivančevića
Roćka, za koga kolege tvrde da je
dobar čovek, ratnik, vrstan poznavalac prilika i kriminala na reci, a
proteran je, verovatno, zbog gospodina poznatog kao Pera Kej,
koji je vlasnik flote rečnih brodova), ali i Saše Pejanovića koji je
završio vojnopomorsku akademiju, a sada radi u Upravi policije).
Umesto njih, zadržao je Peru Ćosića, poznatog
"Barona" i kleptomana, i doveo svoje ljude koji ni o čemu nemaju
pojma.
Komandir Stefanović svoje iskusne i poštene policajce
raspoređuje najčešće na obezbeđene objekte (stara zgrada RP, hangar) sa
zadatkom da između ostalog vrše dubinsko obezbeđenje, ili ih šalje na ispomoć u
druge jedinice. Tu se ne zaustavlja, nego ljude koje smatra naročito
''opasnima'' pokušava da ukloni na najdrastičnije načine.
Tako je Milan Milenković zvani Čiča
proživeo svojevrsnu golgotu. Ovaj, u
Sremskoj Kamenici školovani i veoma iskusni policajac, ratnik kad je trebalo
uvek voljan da svoje znanje prenese i drugima, vršio je operativnu obradu nad Zoranom
Gvozdenovićem, šefom lučke kapetanije Pančevo, i otkrio oko 50 krivičnih
dela zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja, koje je ovaj počinio
izdajući lažna uverenja da je određeno lice provelo godinu dana na brodu, što
je preduslov za dobijanje nekih zvanja na brodu i rečnom pomorstvu.
Samo u jednom slučaju Gvozdenović je za ovu kriminalnu
uslugu (po priznanju davaoca para) dobio 10.000 evra!
Ovakve lažne isprave dobili su i Saša Stefanović i
Pera Ćosić Baron, koji je jednom viđen kako paradira u
mornaričkoj uniformi i hvali se kako je on skiper - može da navodi
prekookeanski brod! Oni su, kao i još neki drugi, ovo dobili bez polaganja
ispita.
Čiča je, naravno, samo radio svoj posao i pao u nemilost.
Kada je u jednom slučaju ostao pri svom stavu, ne želeći da se pokori samovolji
Stefanovića, ovaj je pozvao priručnog psihologa i doveo ga Čiči
na radno mesto, nastavljajući tako praksu svog prethodnika Stankovića. Kada mu
nije uspelo da ga proglase ludim, komandir Stefanović je pokušao da ubedi
nekog, valjda isto priručnog, tužioca da protiv Čiče pokrene krivični postupak,
ali ni u tome nije uspeo.
Inače, podizanje optužnice od strane tužilaštva dovoljan
je formalni uslov da policajac dobije otkaz, što je kršenje prezumpcije
nevinosti.
Ni policajac Srđan Damjanov koji je radio
sa Čičom na slučaju Gvozdenovića nije prošao bez neprijatnosti. Tri puta
je komandir Stefanović protiv njega
pokretao disciplinski postupak. Jednom zato što ga je neki Luka Dejanović
video bez kape?! Sva tri puta je Damjanov oslobođen optužbi.
Inače, dok je radio u Borči, Damjanov je zbog odbijanja
da sarađuje sa dilerima droge pretrpeo strahovitu torturu: od prozivanja da je
"peder", udaranja u prolazu, cepanja uniforme, sve do proturanja kroz
prozor i stavljanja noža pod grlo. Sve ovo su mu činile - njegove kolege!
Zbog svega ovoga je Damjanov bio kod direktora policije,
kada je pozvan načelnik Stevan Bjelić, i tek onda je služba reagovala, i
ta tortura je dokazana i na sudu. Nažalost, jedan od zlostavljača je poginuo u
saobraćajnoj nesreći, a da do kraja nije rasvetljeno da li je udes zaista bio
slučajan..
Za to vreme mafija nesmetano radi. Sa stranih brodova
nekim danima prošvercuje i po 100 tona nafte koja završi na privatnim
benzinskim pumpama.
Recimo, ukrajinskom brodu priđe švercerski tanker i
crevima u pokretu pretoči u njega 20-30 tona nafte ili benzina! Policajac sve
to može i da gleda sa obale i da besni, jer nema čime da radi svoj posao. Nema
patrolnog broda!
Ako policajci pomoću štapa i kanapa nekako izvrše
zaplenu, to bude skromnih 5-6 tona goriva.
I tada nailaze na opstrukciju kolega koji sarađuju sa
švercerima.
Mlada inspektorka koja je bila uključena u slučaj šverca
nafte, rekla je policajcu koji je naftu oduzeo da ju je zvao Dragan Đilas
lično, urgirajući da se nafta ne oduzima.
Dosadašnji komandir Saša Stefanović dobio je
rešenje za drugo radno mesto, a načelnik Policijske uprave Beograda Stevan
Bjelić pokušava da na njegovo mesto postavi Nikolu Ristića, zamenika
komandira Policijske ispostave Savski venac, jer je on prijatelj sa Bjelićevim
sinom!
Što bi rekao pesnik Miljenko Žuborski: "Oj Dunave,
reko plovna, tvoji vali nose govna..."