Nismo mi od juče

Prilozi za srpski nacionalni program

Zoran D. Milojević

Strah je najveći gospodar! Zapadnjačka zverstva u tri rata na početku 20. veka, posoljena komunističkim zločinima i začinjena bombardovanjem 1999.g. uterala su strah u kosti srpskom narodu! Srpski narod je obezglavljen, obezbožen, obezduhovljen i jedini spas je potražio u bežanju u sebe, od sebe! Postali smo prvi narod u svetu koji je pobegao unutra!

Iz takvog stanja Srbi su postali ravnodušni na sve podvale i laži kojima su trovali sa Zapada i od strane crvenih kalifa! Postali su nedosledni u veri, tradiciji, opšteljudskim željama i potrebama! Istorija ne dopušta ravnodušnost i nedoslednost!

Drugačije je bilo na početku 20. veka! Posle poluvekovne borbe, i na bojnom polju i u diplomatiji, vaskrsle su i srpska država i srpski narod. Novorođene srpske generacije, školovane u Evropi i podstrekavane od „ljubitela Evrope nacija",, Kralja Petra Prvog Karađorđevića , razmišljale su da li da u srpski nacionalni program uđe obnova Dušanovog carstva ili da se Srbi zadovolje Milutinovom kraljevinom?!

Dilemu je 1918.g. razrešio Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, stvarajući srpsku Kraljevinu Jugoslaviju, sabravši Srbe pod jedan, srpski, državni krov i pod njime „držeći na oku" sve narode koji su ubijali Srbe u tri rata! Obraz i čast srpske vojske u Drugom svetskom ratu sačuvao je Ravnogorski pokret! Njegovi oficiri su prošli sva tri rata! Čiča Draža je bio komandir čete koja je prva na Kajmakčalanu pobola srpsku zastavu!

I sad sledi suština priče!

U aprilu je bio Dan Vojske Srbije! Srpska vojska i Srpska Pravoslavna crkva su izrazi srpske Častoljubivosti! Crkva je držala Srbe na krilima Boga Živoga, a vojska je letela na krilima Časti i Česti! Uveče se dogodila svečana predstava! Puna sala, a glavni lik ministar vojni Vulin drug Aleksandar! Ušao je u salu nadmen i nadmoćan i kretao se širokim i razbacanim korakom do centralnog mesta! Prošao je pored Patrijarha „kao pored turskog nužnika"!

Možete li zamisliti da ministar vojni, vojvoda Radomir Putnik, uđe na najvišu vojnu svečanost, a da ne priđe ruci patrijarha!

Ministar je seo na svoje mesto i počeo da „šara pogledom po nebesima"! Ne znam šta je tražio pogledom po tavanici sale, ali su njegove , bahato raskrečene noge, odavale raspamećenog primitivca koji sagoreva u strahu i od straha, jer je svestan da je na čelu nacionalne institucije za koju je, u najboljim godinama, bio nesposoban!

I poče program, i smenjivahu se vitezovi, srednjovekovni kraljevi, a kada se pojavi „car Dušan", zaigralo mi je srce, razli mi se ponos dušom i sav zatreptah od neke miline. I Karađorđe i Miloš, i njihovi junaci, i gusle i epske pesme, i snovi o ponovnom rađanju srpskog naroda i njegove nacionalne države, kakve su se stvarale po Evropi! Suze mi pođoše u sećanju na svu četvoricu pradedova koji su, u nezaustavljivom jurišu, ušli na Gazimestan 26. oktobra 1912. g.

Orilo se: "...Kreće se lađa francuska", pa stihovi "Plave grobnice", pa svi prisutni zapevaše „Tamo daleko"! Na bini prodefilovaše vojvode, ali ne i Vrhovni komandant! Veličalo se stvaranje Jugoslavije, ali i ne njen Tvorac! Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević!

I onda-šok!"...idu čete partizana, slavu borbe pronose". Bezobrazluk! Srpska vojska baštini tekovine partizana koji su u vreme rata pucali u vojsku, koju su predvodolo oficiri „iz lađe francuske"! O Prvom gerilcu Evrope, Čiča Draži, ni reči! Prva pobeda nad Hitlerom u Drugom svetskom ratu, 18. maja 1941.g. i Čičin komandant, konjički major Miodrag Palošević, nije ni spomenut!

Nije ni spomenuto da su partizani pretukli vojvodu petra bojovića i polomili mu sablju s kojom je ušao u Beograd 1918.g. posle dva dana, pretučenivojvoda je umro! „Zamrzla mi je reč u grlu, samo sam „odvrnuo" ton na televizoru dok se pevalo „Bože pravde"!

Šta nam valja činiti? Srbima se mora dogoditi osrbljavanje i posrbljavanje Srba, ma koliko nam se činilo teškim i dugovečnim!

Od čoveka je nemogućno, a od Boga je sve mogućno!

Pa, ako smo još uvek Srbi....!