(P)likovi

Vučić je u predizbornu kampanju već uložio 400 miliona evra iz džepa svih građana

Lopov. Lopovčina. Vučić.

Populističke predizborne trikove Aleksandra Vučića plaćaju građani, žrtve njegove vladavine. U poslednja dva izborna procesa, on je uložio više od 1,8 milijardi tuđih evra, a sad je obećao da će iz budžeta uzeti još oko 400 miliona evra za "pomoć" penzionerima i majkama sa decom do 16 godina. Dok on ograničava cene osnovnih životnih namirnica za 8 odsto, cena hrane u Srbiji je porasla za 21,1 odsto, a inflacija je veća nego u Ukrajini.

Predrag Popović

U gramatici srpskoj jezika stepenuju se samo opisni pridevi. U srpskoj politici sva tri stepena (pozitiv, komparativ, superlativ) opisuju nivo prevara, laži, pljački i nasilja Aleksandra Vučića.

Upadom u budžet, koji je izvršio sredinom septembra, Vučić je dokazao da za njega ne važe zakoni, propisi, moral, pa ni gramatika. Bez imalo obzira prema činjenicama i zdravom razumu, pred zvaničan početak izborne kampanje opet je primenio iste trikove, kojima će se predstaviti kao zaštitnik interesa sirotinje koju nemilosrdno pljačka.

U poslednje tri godine, u kampanje za izbore 2020. i 2022, Vučić je uložio više od dve milijarde tuđih evra. Samo na populističke štoseve helicopter money, kojima je svim građanima, penzionerima i omladincima delio po 100, 50 ili 20 evra, u tom periodu je potrošio 1,8 milijardi evra. Ulog se isplatio. Sirotinja, koju on drži u stanju pinkoidne hipnoze, prihvatila je mantru: "Vučić nam je dao pare". Opozicioni elitisti, nesposobni da shvate da sirotinja nije politički činilac (gladan čovek nema vremena i snage da se bavi temama poput demokratizacije društva, vladavini prava, slobodi medija i ostalim metafizičkim tricama i kučinama, on traži tanjir pasulja), pa nisu uspeli da ljudima objasne da Vučić iz medijskih helikoptera baca pozajmljen novac. On je uzeo kredite, uložio ih u svoju promociju kako bi osvojio glasove i opstao na vlasti. Dug će, sve s kamatama, vraćati prevarene žrtve. Pobedničku taktiku ne treba menjati, zato Vučić i pred ove izbore (kad god oni bili, ovog decembra ili sledećeg marta) obećava novu turu milostinje. Najviše obećava penzionerima, njegovim najbrojnijim žrtvama, kojima je naneo najviše nesreće.

Penzioneri će u novembru, zakleo se tiranin, dobiti 20.000 dinara pomoći, odnosno predizbornog mita. Po Vučićevom cenovniku, toliko vredi jedan penzioner, skoro kao 15 kg junetine. Tih 260 miliona evra, koliko vredi ova Vučićeva populistička investicija, ne postoje u budžetu. Rebalansom budžeta, usvojenim dan pre njegovog obećanja o novembarskoj turi helicopter money-a, nije predviđen taj izdatak. Vlast će taj novac pozajmiti od stranih banaka, a vratiće ga iz džepa građana. Vučić zna da penzioneri ne razmišljaju o tome ko će, kad i kako da otplati dug. Poklonjeni novac iskoristiće za kupovinu hrane i lekova, a možda i za plaćanje nekog od zaostalih računa za struju, vodu i slično.

Uz konkretan dinarski mito, Vučić penzionerima obećava i povećanje penzija. Do kraja godine prosečna penzija iznosiće čak 390 evra, što je "najviše u istoriji Srbije". U vreme "bivše vlasti" penzije su iznosile bedna 204 evra. Naravno, Vučićeva fabrika medijskih manipulacija ne pominje da su tih 204 evra pre 12 godina vredela više nego "njegovih" 390 evra. Kad se uporedi kupovna moć onda i sada, jednostavna matematička operacija otkriva da je za vreme vlasti Vučićevog kartela zabeležen realan rast penzija od ukupno 0,38 odsto. S druge strane, realan pad standarda ogleda se u činjenici da se dve trećine penzionera nalazi pod izvršnim rešenjima, kojima im se pleni penzija, pokretna i nepokretna imovina. Pritom, ne sme se zaboraviti da je Vučić penzionerima već oteo oko 800 miliona evra neustavnim zakonom o smanjenju penzija za 10 odsto.

Osim stečene imovine, penzioneri su, usled Vučićevih eksperimenata, ostajali i bez života. Zvanični podaci Zavoda za statistiku Republike Srbije pokazuju da je u poslednje tri godine umrlo 60.000 penzionera više od dotadašnjeg godišnjeg proseka. Taj trend se nastavlja, ali vlast ništa ne preduzima. Iako mu se tako krnji glasački korpus, Vučić je zadovoljan, pošto za preživele ostaje veći prostor za podmićivanje iz budžeta PIO Fonda. Između ostalog, to je omogućilo obećano povećanje penzija od pet i po odsto do kraja ove godine.

Penzije će porasti za pet i po odsto, a inflacija je, trenutno, 12,5 odsto. Vučić i njegovi eksperti za ekonomiju i privredu ne mogu da objasne kako Srbija, koju su uveli u "zlatno doba" ima toliku inflaciju. Ministar finansija Siniša Mali tvrdi da je inflacija uvezena u Srbiju usled rata u Ukrajini. Ne zna se odakle je uvezena. U Evropskoj uniji inflacija je 5,3 odsto. U zaraćenim državama je, takođe, manja nego u Srbiji. U Ukrajini je 8,6, a u Rusiji samo 4,4 odsto. I zemlje balkanskog regiona imaju manju inflaciju nego Srbija. U Hrvatskoj je inflacija 8 odsto, Crnoj Gori 6,7, Bugarskoj 7,8, a u Sloveniji 5,7 odsto. Sa 12,5 odsto, Srbija ima manju inflaciju samo od Mađarske i Turske. I taj trend će se nastaviti. Pošto vlast ne može sve populističke trikove da plaća iz kredita, moraće da nastavi sa štampanjem novca. U vreme pandemije, za manje od dve godine, Srbija je za 60 odsto povećala novčanu masu. Ta grudva je pokrenula inflatornu lavinu, koju vlast ne može i ne zna da zaustavi.

Analitičari ističu da je inflacija posledica pogrešnih odluka Vlade Srbije, koja je donosila mere koje su doprinele ovakvom stanju. Usled poslednjeg povećanja cene akciza, struje i gasa doći će do novog inflatornog talasa.

Vlada Srbije je 7. septembra povećala akcize na derivate nafte, kafu, cigarete i alkoholna pića, a usput je uvela i novu akcizu na prirodni gas, koju će korisnici plaćati od 2025. godine. Nova cena, za 8 odsto veća, plaćaće se od 1. oktobra. Vlada je tu odluku objasnila potrebom da se za nove kapitalne projekte i investicije obezbedi dodatne 23 milijarde dinara. U predizborne investicije, naravno o trošku građana, osim vanrednog povećanja penzija ubraja se i obećani poklon 10.000 dinara za mlađe od 16 godina. Na insistiranje gospodara iz Međunarodnog monetarnog fonda Vučić je pristao da podigne akcize kako bi trajnim merama pokrio te rashode, kao i povećanje izdataka od 35 milijardi dinara za poljoprivredu.

Povećanjem akciza od 8 odsto vlast je obezbedila prihod u budžet od 30 milijardi dinara. S obzirom da je za povećanje penzija i plata u prosveti i zdravstvu od 5,5 odsto, zajedno s tih 10.000 dinara pomoći deci potrebno 23 milijarde dinara, jasno je da će Vučić novcem građana finansirati aktuelnu kampanju. Usput, samo u prvoj etapi zgrnuće dodatnih sedam milijardi dinara, a pošto se cena akciza neće smanjivati na stari nivo, to će nastaviti da podstiče inflaciju.

- Povećanje akciza izazvaće povećanje inflacije, koja je i sada u Srbiji veoma visoka, veća nego u uporedivim zemljama u okruženju. Ove mere, umesto da obuzdaju jedan od glavnih problema ekonomije Srbije, a to je visoka inflacija, dodatno će podstaći inflaciju - rekao je Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta u intervjuu za TV Euronews.

Da je inflacija "porez na sirotinju" najbolje znaju građani Srbije. U uslovima, u kojima Srbija ima treću najveću inflaciju u Evropi, trgovački lanci ostvaruju rekordne zarade, a narod gladuje. Finansijski izveštaj Delhaize, odnosno Maxi, za prošlu godinu je prikazao rast neto dobitka od 127 odsto, DIS 152 odsto, Univerexport 93, Gomex 78, Merkator S - Idea 54 odsto, a LIDL nije hteo da obavesti javnost koliko mu je skočila zarada. Uporedo s rastom dobitka trgovačkih lanaca, pada kupovna moć građana. U proteklih godinu dana pala je za šest odsto, a građani više od 60 odsto svog budžeta troše na kupovinu hrane.

Podatak koji otkriva da je hrana u Srbiji poskupila za 21,1 odsto, a u ratom razorenoj Ukrajini, u istom periodu, za 12,3 odsto, otkriva da skok cena nije izazvan trenutnim stanjem na tržištu, nego da je vlast stvorila sistem za čerupanje sirotinje. To se vidi i iz postupaka i izjava predstavnika vlasti. Iako su trgovačke marže od 2019. do 2022. godine skočile za 36,6 odsto, resorni ministar Tomislav Momirović je tvrdio da "marže u trgovačkim lancima nisu velike, a profitna stopa im je niska", kao i da "ne možemo u demokratskom društvu da regulišemo cene, a smanjenje marži i smanjenje cena je populizam i dugoročno je loše za sve građane". Momirović je tako govorio pre dva meseca, pre nego što je Vučić odlučio da ubrza predizbornu kampanju. Pre nekoliko dana, kad je diktator primenio populističke mere, dugoročno loše za sve građane, ministar Momirović se prvi obradovao. Kako i ne bi, kad to ne pogađa njega i njegovu porodičnu kompaniju, koja je, pre nego što je ušao u Vladu, imala prihode od šest, a danas ima 24 miliona evra.

Umesto da vlast utvrdi zloupotrebe na tržištu i naplati ekstraprofit trgovačkim lancima, Vučić je, u populističkom zanosu, naredio da se ograniče cene tridesetak prehrambenih proizvoda. Iako su predstavljene kao antiinflatorne, ekonomski eksperti tvrde da te mere neće oboriti inflaciju. Ograničavanjem cena može da ublaži pritisak rasta cena hrane, ali to neće rešiti problem koji je nastao štampanjem novca i poremećajima na tržištu. Naprosto, nije moguće očekivati da će građani kupovinom jeftinog parizera uštedeti dovoljno novca da pokriju sumu koju će pojesti inflacija. Vlast nije prihvatila predlog određenih opozicionih stranaka da se preispita visina marži sto osnovnih životnih namirnica, pa da se, posle toga, utvrdi ko je ostvario neosnovanu dobit u lancu snabdevanja i da za to bude sankcionisan ekstraprofitom, kao što je to urađeno u mnogim državama Evropske unije. Međutim, Vučić je isti prevarni sistem, kao na ograničavanju cena određenih proizvoda, primenio na banke, kojima je ograničio visinu kredita.

Narodna banka Srbije je pre dve nedelje odlučila da na 15 meseci ograniči kamatne stope na stambene kredite na 4.08 odsto. Iako je to značajno olakšanje za dužnike, vlast očigledno nije htela da preduzme prave, neophodne mere za zaštitu korisnika bankarskih uslugu. Da jeste, ograničila bi kamate na keš-kredite, na kojima banke najviše zarađuju, a korisnici najviše gube. Ovako, banke će pristati na nasilni uticaj države na promenu ugovora. Bankama je bolje da se ćutke odreknu ovih malih prihoda, nego da budu sankcionisane ekstraporezom, koji bi ih mnogo više koštao, pošto su samo za prvih šest meseci ove godine ostvarile dobit od čak 607 miliona evra.

Vučić je sve ove finansijske trikove uključio u svoju predizbornu kampanju. Borbu za opstanak na vlasti on plaća novcem građana, odnosno žrtava svoje vladavine.