Zakonopravila
Legalizam: Treba li
Vojislav Koštunica da svedoči povodom ubistva Zorana Đinđića
Čiji je partijski konopac najpodobniji za vešanje
Ako najveći "legalista" na političkoj sceni šalje poruku svima
da postoje ljudi koji su iznad zakona, onda nešto nije u redu ni sa zakonom ni
sa legalistom, analizira Tabloidov urednik
Josip Bogić, bivši pukovnik
Uprave za borbu protiv organizovanog
kriminala i stalni konsultant OEBS-a
Josip Bogić
U
normalnim zemljama, sa minimumom demokratije, nije bitno da li podržavate neku
političku opciju ili ne, ali su svi jedinstveni u tome da se poštuju zakoni.
I
prema našim važećim propisima svi koji dobiju poziv za svedočenje treba da se
odazovu, a pogotovo oni koji bi svojim iskazom mogli da doprinesu razjašnjenju
ubistva premijera Zorana Đinđića. To se odnosi i na Vojislava
Koštunicu i na sve druge koji su bili u to vreme na ključnim državnim
funkcijama.
Ako
tužilaštvo bude radilo svoj posao i radilo po propisima, koje su i sam
Koštunica i njegov DSS "pisali",
mora pokazati da niko nije iznad zakona.
Prema
važećem Zakoniku o krivičnom postupku, "kao
svedoci se pozivaju lica za koja je verovatno da će moći da daju obaveštenja o
krivičnom delu i učiniocu i o drugim važnim okolnostima", te da je
"svako lice koje se kao svedok poziva dužno da se odazove pozivu, a ako
ovim zakonikom nije drugačije određeno, dužno je i da svedoči". Ako
odustane od obavljanja razgovora poslaće poruku svima da postoje ljudi koji su
iznad zakona. Ako ga pozovu, a on se ne odazove pozivu, da li će ga privesti
kao i svakog drugog "običnog" građanina?
Nije
ni dobro ni pošteno uticati na rad pravosudnih organa politizacijama,
peticijama i javnim komentarisanjem da je poziv za svedočenje politički progon.
Ako je neko pozvan da svedoči onda nije reč o političkom progonu.
Pogrešne
poruke
Predsednik
DSS Vojislav Koštunica tvrdi da je iz medija saznao da će biti saslušan u vezi
sa političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića. Šta uopšte znači "politička odgovornost" za krivična dela. Ispravno
bi bilo da su policija i tužilac sve istražili i da ih je sud kaznio. Ovo
prozivanje Koštunice od strane republičkog javnog tužioca je slika i prilika
srpskog "nezavisnog sudstva". Osam
godina nakon što je Đinđić ubijen, na dan njegove smrti, proziva se Koštunica
da je navodno kriv za Đinđićevu smrt! Gde je do sada bio specijalni tužilac?
Šta ga je to sprečavalo da istraži "političku
pozadinu" i šta ona uopšte znači u pravnoj terminologiji? Za krivicu su
potrebni dokazi a ne politika. Ovo je samo providan obračun sa
neistomišljenicima.
Koštunica
je ostao upamćen kao predsednik Vlade u čijem mandatu je isporučeno više od 40
haških optuženika, koji su tamo otišli uglavnom "dobrovoljno".
Dobrovoljnost je u najvećem broju slučajeva ohrabrivana i automobilima, novcem
od kontroverznih biznismena... neki su "dobrovoljno"
predali i u bolničkim papučama (Sreten Lukić) ili u kući na graničnom
prelazu "Bežanijska kosa" (Tolimir).
Zašto bi haški kazamat bio pravednija institucija od naših državnih organa?
Zašto je taj isti Koštunica tako svesrdno sarađivao sa Tribunalom u Hagu, a
neće sa domaćim pravosuđem? Zašto je srpske generale ohrabrivao da se predaju
toj instituciji, a danas nema hrabrosti da se odazove pozivu srpskog pravosuđa?
Zamenik
republičkog javnog tužioca Đorđe Ostojić izjavio je da je pobuna JSO već
istraživana u pretkrivičnom postupku, ali da nije postala deo procesa za
ubistvo premijera, jer ta dva
događaja nisu mogla da se povežu zbog političkih okolnosti u vremenu posle
ubistva Đinđića. Ako pre osam godina nisu pribavljeni dokazi o umešanosti
Koštunice u ubistvo, kakve će to spektakularne
dokaze naći ovi "stručnjaci"? Da su državni
organi radili svoj posao, Koštunica bi do sada bio ili oslobođen optužbi, ili
u zatvoru, ili bekstvu, ili bi
proces protiv njega bio u toku.
Ako
bi stvarno specijalni tužilac imao nameru da medijske priče ispita, onda bi ih
i ispitao i za svagda stavio tačku na povezanost Koštunice sa ubistvom
premijera Đinđića. Ovako, odbijanjem i nepoštovanjem poziva tužilaštva, koji,
naravno, nije ni dobio, Koštunica šalje nedvosmislen stav da ne treba
poštovati ustavni poredak ove zemlje,
koji je i sam krojio, odnosno da je i on, kao njegov tvorac, iznad samog
Ustava.
Koštunica
je sa druge strane izjavio da vrlo dobro zna šta su politički progoni i
kampanje i da DSS osuđuje "pravosudne
organe koji montiraju postupke". Verovatno aludira i na vlastite
jurišnike, pa prepoznaje taj rukopis. Koštunica je, kao legalista, morao da
gradi novi sistem vrednosti, ali nije promenio sistem nego je nove ljude "ubacio" u stari sistem. Po mnogo čemu,
Koštuničini su taj sistem čak i "usavršili"!
Danas ga progone isti oni sa kojima je došao na vlast, obećavajući pravnu
državu.
A
šta sve nisu lagali zarad svoje lične koristi i održavanja na vlasti? U
koaliciji sa Slobinim bogatašima i uz asistenciju "eksperata"
uništili su Srbiju za koju se "svesrdno borili" i u koju se
svakodnevno zaklinjali. Uostalom, zar nije Dinkića koliko juče izjavio da je
upravo sa Koštunicom najbolje sarađivao i da je to najbolja demokratska vlada.
"Politički
montiran proces"? A bahatost i arogancija onih oko njega? Dovoljno je
podsetiti se na ono što su tih godina radili, pisali i govorili Jočić,
Nikitović, Tijanić, Ljilja Nedeljković, Bulatović, Popović... Koštunica je
bio lično umešan u prodaju C-marketa, Luke Beograd a i ostalih firmi koje su na
sumnjive načine prodate za vreme njegove vladavine! Kakva su sve medijska
linčovanja vršena od strane DSS-a i kako su po novinama vršena
"hapšenja" i pisane optužnice. Ko je uveo ovu vrstu ponašanja ako ne
"legalisti". Kada su oni sprovodili takve istrage sve je bilo
legalno!
O
tome koliko su Koštunica i DSS poštovali zakone države Srbije govori i slučaj Dejana
Mihajlova koji se nije odazvao na čak tridesetak poziva sudskih organa.
Kakva se hajka vodila i protiv Đorđa Antelja, pa C-marketa i Slobodana
Radulovića... I tada se po medijima presuđivalo bez suda. Sad kada se ti
isti novinari, koji su i tada dobijali informacije "iz
izvora bliskih Vladi i MUP-u", istim metodom obrušavaju na Koštunicu, to
nije u redu!
Naravno da mediji ne treba da
vode krivične postupke i da presuđuju, ali ne može da u jednom slučaju to bude
"opšta dobrobit" a u drugom
"hajka". A ako može, neka i jedan od tvoraca takvog patenta to
oseti i na svojoj koži.
Nije
sve isto
Nijedna
ozbiljna vlast ne najavljuje saslušanje niti hapšenje. Kada postoji
sumnja da je neko kriv, on se sasluša bez najave u svim sredstvima javnog
informisanja. Međutim, kao što kod svih "novopečenih"
vladajućih partija sve, pa i istorija, počinje od njih, i DSS-ovi jurišnici su,
čim su preuzeli državno kormilo, počeli sa svojim eksperimentima u oblasti
države, a naročito u oblasti kaznene politike, ZKP-a, a uz to su sve začinili
nezavisnim medijima. Bilo je dozvoljeno sve, ali samo kada su tuđi životi i
sudbine u pitanju. Dovoljno je bilo da neko pusti priču u javnost i da se hapse
nepodobni. U svemu tome vidljiva je i svesrdna pomoć od strane BIA. Ne može
sada, kada se taj isti sistem okrenuo protiv idejnih tvoraca, to nazivati
"napadom na ličnost i delo dr Vojislava Koštunice" i njegovog DSS-a,
na primer.
O
kakvom "delu" ili "dostojanstvu" govori Koštunica. Zar nisu
i Koštuničin Ustav i legalizam narodu doneli samo još veću bedu. Zar nije
upravo Koštuničin "sistem" odneo bestraga i saveznu državu, i Kosovo,
i da li posle svega iko oseća potrebu da ga Koštunica brani od bilo koga i bilo
čega !
Uostalom,
koga to Koštuničina opcija danas ugrožava pa da se nad njom vrši
"politički progon"? Pre će biti da se ovom političkom kampanjom
pokušavaju izboriti prilika za cenzus i stečene privilegije, ali i pokušaj
izbegavanja odgovornosti za Kolubaru, Železnice Srbije, Sartid, "stečajnu mafiju", Luku Beograd, Mileta Dragića,
"Džajića" i mnoge druge afere
koje su se dešavale za vreme Koštuničine vladavine.
Javno
optuživati Koštunicu za učestvovanje u planiranju i izvršenju atentata jeste
monstruozno, baš kao i optuživanje Čedomira Jovanovića i Bebe
Popovića za istu tu stvar,
ali od strane
prepodobnog - DSS-a. Po zakonima ove
države, samo tužilaštvo i sud imaju pravo da se bave istraživanjem i
dokazivanjem tih optužbi, a svi pominjani trebalo bi da poštuju državne organe
i da se odazivaju pozivima. Nikako partije, novinari i nevladina udruženja. Ali
kada državni organi ne rade svoj posao ili ga rade kaka ne treba, logično je
tada da se njime bave svi drugi. Svi iz Koštuničinog tabora su upirali prst u
Čedomira Jovanovića da je umešan u
Đinđićevo ubistvo. Ali taj isti Čeda, koji se "kupao u bazenima u
Šilerovoj" uspešno je prošao poligrafski test u vreme kada je DSS bio na
vlasti. Ako je Koštunica nevin, treba samo da uradi - to isto. To što
odbija i najobičnije saslušanje, o poligrafu da se i ne govori, samo otvara
sumnju da tu nisu čista posla.
Cilj
aktuelne vlasti nije da do kraja rasvetli Đinđićevo ubistvo, jer je to sada
nedokazivo, već da se pažnja građana preusmeri sa ekonomske propasti Srbije na
obezbeđivanje vlasti na sledećim izborima. Da je stvarno postojao
"iskren" interes, "nezavisni
i samostalni" državni organi bi odavno rasvetlili sva pitanja koja i sam
Koštunica postavlja: ko je pustio Bagzija iz zatvora i zašto, ko je oslobodio
Zemunce iz zatvora i po čijem nalogu, ko je bio odgovoran za predsednika vlade
neposredno pre i u vreme atentata a do danas nije odgovarao, šta je radila
kontraobaveštajna zaštita, da li je ikada ozbiljno razmatran izveštaj Koraćeve
komisije o propustima bezbednosnih službi...?
Konačno,
mnoge afere i atentat na bivšeg premijera Đinđića različite su stvari. Ne treba
mešati babe i žabe. Ako je neko vrlo verovatno nevin u jednoj aferi ili
slučaju, to nikako ne znači da je automatski nevin i u svim ostalim!
Kako to? Zašto to?
Jedan, ne tako davni, slučaj jeste i
pozivanje predsednika Tadića na prekršajnu odgovornost zbog "pijenja na javnom mestu". Mnogi
su ovaj gest pripisivali marketingu ekipe oko predsednika. Bio marketing ili
ne, predsednik se odazvao pozivu.
Bil Klinton, tada aktuelni
predsednik SAD, odgovarao je pred sudom zbog Monike. Koštunici neka posluži primer bivšeg francuskog
predsednika Žaka Širaka,
optuženog za korupciju, koga je sud pozvao i ovaj se bez pogovora odazvao na
poziv. Pa Berluskoni koji je
pokušao da se sakrije iza imuniteta, ali se na kraju ipak odazvao pozivu suda!
I Velimir Ilić se odaziva
pozivima državnih organa zbog "kraduckanja
njegovih ministara i direktora" i priznaje državne organe, ali Koštunica i
DSS ne vide problem u "svojim"
ljudima iz Kolubare i to nazivaju hajkom? Kako to da baš najveći među
svim velikim "legalistima" ove zemlje ne priznaje sud države Srbije?.