Rusija
Ko nije video Rusiju, taj ništa nije video: Mnogi stranci
poèinju da shvataju zašto odmor u Rusiji obeæava mnogo neoèekivanog i interesantnog
Krv
najbrže prokljuèa na Severnom polu
Viktor
Hlistun
dopisnik iz Moskve
Kaku su slepi Rusi! Uhvatili su se nafte
koja donosi mnogo novca i ništa drugo od nje ne vide. Na primer, turizam. A
dovoljno je samo pogledati geografsku kartu i shvatiti da je ova zemlja
prebogata atraktivnim turistièkim destinacijama. Da je treba videti! Èini
mi se da se poslednjih godina situacija ipak menja nabolje kada je o turizmu reè. U
Rusiju, na odmor, dolazi sve više inostranih turista. Pa i mnogi Rusi,
umesto u inostranstvu, odmor provode u domovini.
Imidž
nije na visokom nivou
Primeæujem da se broj stranih turista (to jest onih koji ne dolaze zbog biznisa,
nego na odmor), u Rusiji veæ meri ne stotinama hiljada nego
milionima. Odnos prema Rusiji se menja, makar i sporo. Ali, zašto je on tako
negativan? Evo šta o tome misli Natalija Mantelj, bivša
Ruskinja, a sada saradnica nemaèke turistièke
agencije koja šalje grupe iz Evrope u Rusiju:
- Imidž Rusije kod Evropljana bih
nazvala negativno-zagonetnim. On je negativan zato što sva sredstva masovnih
komunikacija prenose samo loše vesti iz Rusije. Takvom namernom širenju predrasuda
i negativnog uticaja nije izložena nijedna druga zemlja, izuzimajuæi
Belorusiju koju nazivaju poslednjom evropskom diktaturom. Neprijateljsku sliku
od vremena Drugog svetskog rata i hladnog rata zamenila je slika uništene
socijalistièke imperije sa osobinama divljeg kapitalizma. O ruskoj naciji sklonoj
alkoholu i ruskoj mafiji sa zadovoljstvom i uživanjem raspravljaju sva sredstva
masovnog informisanja i filmovi: od ozbiljnih izdanja i državnih televizija do
bulevarske štampe. Prièa se o navodno neprestanim teroristièkim akcijama (a gde ih
nema), o katastrofama i prirodnim kataklizmama (od kojih nije pošteðena
nijedna zemlja na svetu), o propasti industrije itd. Na kraju, zapadna sredstva
masovnog informisanja neprestano raspredaju o finansijskim i politièkim
problemima Rusije, o postojanju korupcije i drugih negativnih primera. Ali, kažite,
gde nema takvih problema? U Egiptu? U Turskoj? Naravno da i tamo postoje, ali
se tamo trude da o tome "ne udaraju" na sva zvona. Dodajte ovome i to
da do dana današnjeg u Evropi novu Rusiju porede sa SSSR-om, u kome su svakog
turistu pratili radnici KGB-a. I još dodajte i predrasude da je u Rusiji stalno
zima (kratko polarno leto sa belim noæima i duga, duga zima koja
traje i do osam meseci sa silnim snegom i temperaturom do minus 50), da vlada
glad, zbog èega se pogrešno smatra da Rusiju hranom snabdeva èitav svet. Zapadni novinari
ne primeæuju èak ni to da se, na primer, u evropskim i amerièkim
restoranima veæ odavno ruska kuhinja smatra bogatom i delikatesnom. Dovoljno je samo da,
na primer, probate knedle sa lososom (kako je to ukusna riba) - i sve æe
vam biti jasno.
Zagonetke
na svakom koraku
- Moram da kažem i to da je sa pojavom interneta odnos evropskih turista prema Rusiji poèeo
da se menja na bolje. Negativan odnos menja se u zagonetni - tako bih nazvala
današnji odnos mnogih Evropljana prema Rusiji - produžava Natalija Mantelj. - U
Rusiji, zaista, na svakom koraku možete da sretnete neoèekivano
i misteriozno. To i nije tako teško objasniti. Pre svega,
Rusija je ogromna zemlja, njena teritorija se proteže
na dva kontinenta, Evropu i Aziju. To znaèi da u zemlji postoji
velika raznovrsnost razlièitih nacionalnih kultura, koje se, pri tom, èesto prepliæu
stvarajuæi "koktel" kakav nigde na svetu ne postoji.
Drugo, na tom ogromnom prostoru moguæe je videti takve prirodne
lepote kakvih nema na kugli zemaljskoj. Jedna je tajga - nepregledne èetinarske
šume koje se prostiru na hiljade kilometara! Jedinstveno je, najveæe u
Evropi i najdublje jezero na svetu - Bajkal! Da ne govorim o Kamèatki,
najistoènijem delu Rusije. Uverena sam da turisti ne mogu da "zatvore
usta" kada putuju po Kamèatki. Tu se može
videti kako iz zemlje izbijaju fontane vrele vode u Dolini gejzira - pravo èudo
prirode. A kupanje u vruæoj, a potom hladnoj reci - zar se to ne bi dopalo ljubitelju pravih uzbuðenja.
Treæe, za mnoge strance nerešena zagonetka ostaje specifiènost
ruske duše. Možda æe Evropljanima biti nešto jasnije ako posete imanje Lava
Tolstoja ili dom u kojem je živeo Fjodor Dostojevski. Oni su
napisali tako mnogo o ruskoj duši.
Èetvrto,
Rusi mogu da zadive svakog turistu svojim neobiènim, bolje reæi
neoèekivanim doèekom. Posebno je to važno za one koji vole aktivni, èak
ekstremni oblik turizma. Naravno, i za obièan, miran odmor Rusija ima
mnogo da ponudi - poseta drevnim gradovima "Zlatnog prstena",
razgledanje Sankt-Peterburga, Moskve, Nižnjeg Novgoroda, Muroma, plivanje u
najširoj reci na svetu, Volgi itd.
I, na kraju, peto, u Rusiji ima tako mnogo ekološki èistih
mesta, što je svakom putniku privlaèno i korisno.
Ne
bojte se zime
Ne jednom sam, kao novinar, boravio na Severnom polu i pisao odatle
reportaže. Jednom sam, u kampu, iz šatora, na santi leda koja se kretala morem,
a kojoj su polarni istraživaèi dali neobièno ime Borneo, video staricu od 70 godina. Žustro se kretala
izmeðu ledenih brežuljaka i delovala veoma zadovoljno. Ispostavilo se da je ova žena (nikako
je ne biste mogli nazvati staricom) - turistkinja iz Nemaèke
koja je ovde došla u aranžmanu ruske agencije. Ni zima, ni vetar, ni savršena
bela tišina, ništa je nije moglo zastrašiti. Malo smo poprièali
i shvatio sam da ekstremni turizam nije namenjen samo mladima, veæ i
onima koji se oseæaju mladi u duši, kojima je interesantno da vide ono što niko nikada nije video. Saznao
sam još nešto: èini se da ruske turistièke agencije veæ 15
godina organizuju turistièke maršrute za Severni pol, do koga može da se stigne na skijama, na sankama koje
vuku psi ili helikopterom, i gde može da se otvori i popije flaša
dobrog šampanjca direktno na najsevernijoj taèki na svetu.
Zanimljivo je primetiti i da su ruski polarni istraživaèi
jedinstveni na svetu po tome što se stalno nalaze na nekoj od santi
koje se sve vreme kreæu oko Severnog pola. Druge zemlje šalju brodove za nauèna
istraživanja na kraæe vremenske rokove, a Rusi su tamo stalno. Naravno, to je teško
i opasno. Jednom sam, kao novinar, leteo
sa spasiocima koji su evakuisali ruske polarne istraživaèe
sa pokretne sante koja se prelomila na pola. Na sreæu,
niko nije poginuo. Ali, govorim to zbog neèeg drugog: zbog toga što
ruski polarni istraživaèi ne samo da se bave svojim poslom, veæ ponekad primaju i turiste.
Jasno je da su uslovi na Severnom polu teški, može
se reæi više nego ekstremni, ali je turistima sigurnost garantovana, jer su uvek u
pripravnosti spasilaèki helikopteri ili avioni.
Planinske
vode
Ovaj vid turizma najviše lièi na ekstremne sportove. Reè je
o splavarenju kajacima ili gumenim èamcima
po planinskim rekama. Mnogim turistima predstavlja zadovoljstvo da "krote"
planinske reke. A mesta za splavarenje planinskim vodama u Rusiji ima koliko ti
duša hoæe. Na Kavkazu, u Kareliji, na Uralu, na Dalekom Istoku, u Sibiru... Oni
koji se boje ekstremnog spuštanja niz reke, tu su široke,
spore reke u kojima se spokojno može plivati, loviti riba,
kuvati riblja èorba, odmarati na obali i uživati u netaknutoj prirodi, na primer
Sibira ili dalekog istoka, Jakutije. U netaknutost prirode ovih krajeva i sam
sam se uverio. Jednom me je sudbina odvela na severnu reku po imenu Olenjek.
Lokalni stanovnik, po nacionalnosti Even, stavio me je na motorni èamac
i povezao ovom rekom do svog stada irvasa, udaljenog oko 100 kilometara. Kada
sam mu rekao da sam žedan, dao mi je èašu i pokazao mi da zahvatim iz reke. I tako sam napunio èašu
vodom iz reke Olenjek (ova reka je širine otprilike kao Sava u
Beogradu) i popio najukusniju i najèistiju vodu. Blaženstvo!
A 500 km od Moskve imao sam sreæu da upoznam, vidim i
osetim na svom telu, svu èistoæu ruske prirode. Tamo je jedan domaæin napravio hotel na
velikom jezeru. Najznaèajniji objekat u hotelu bila je ruska banja (ruska sauna). Utisak je
neopisiv. Prvo se preznojavate u sauni, udarate se brezovim granèicama,
grejete se, a zatim skaèete u hladnu i èistu jezersku vodu.
Ekoturizam
Ovaj vid turizma u Rusiji se veoma brzo razvija. Na Bajkalu, na Uralu, u
Gornjem Altaju, turistièke kompanije se odrièu automobila i motocikala i menjaju ih konjima i biciklima. Putovanje na
konjima po visokim grebenima Altaja nije samo putovanje vrhovima. To je upoznavanje
i saživljavanje sa životom kojim lokalno stanovništvo živi vekovima.
Ali, ekoturizam se ne sastoji samo u tome da se boravi na èistim
mestima i da se prevozi "èistim" transportom. Na mnogim
mestima u Rusiji pojavljuju se tzv. ekološki èiste
farme koje sa zadovoljstvom primaju goste. O èemu je tu reè?
Navešæu primer takve farme, koju vodi bivši stanovnik grada, a sada
farmer, Aleksandar Konovalov. Zajedno sa porodicom on se preselio u selo
udaljeno od Moskve oko 120 km i tamo je napravio èudo od imanja.
Savremena oprema (krave se ovde, na primer, muzu uz tihu, umirujuæu
muziku) uopšte nije smetala domaæinu da svoje imanje pretvori u ekološku, organsku farmu. Nijedan
gram hemijskih sredstava, otrova, ne pada ni na zemlju, niti se stavlja u hranu
životinjama. Proizvodi, vazduh, jezerce sa ribama, u potpunosti su ekološki èisti.
Sama farma podseæa na savremeno seoce sa malim hotelom u kojem odsedaju gosti i turisti.
Osim toga, tu se nalazi parking za automobile, prijatne drvene kolibe sa svim
potrebnim komforom i kaminom, tu je i porodièna kapela. Na farmi se
nalaze i vrt sa baštom, košnice, staklene bašte, jezerce sa èistom
vodom gde može da se kupa, sunèa, lovi riba (šaran, pastrmka, štuka, linjak, karaš). Na obali jezerceta izgraðena je višefunkcionalna sauna
u kojoj se loži kedrovina; kada izaðete iz saune, možete odmah da se buænete u jezerce. Za aktivan odmor turista tu su još i sportska igrališta za
mali fudbal, tenis, badminton, odbojku, košarku, kao i kompleks za igranje
dece; blizu se nalazi šuma bogata gljivama i jagodama.
Na ekofarmi Konovalov nije poenta samo u ekološkom odmoru i organskoj
hrani, veæ i u tome što svaki gost može sam da proba da, na primer, ispeèe hleb u ruskoj pekari,
skuva šæi ili boršè. Pomoæi æe mu supruga ili deca ili sam domaæin koji je majstor svih
zanata.
Želja autora
Ne bih želeo da èitaoci shvate ovaj tekst
kao reklamu za turizam u Rusiji. Iako, moram da primetim, Rusi ne reklamiraju
mnogo svoje lepote, kako prirodne, tako i one stvorene ljudskom rukom. Znam
samo da je turizam buduænost ove zemlje. U
Magadanskoj oblasti, na primer, prave se maršrute za turiste koji žele da idu
da traže zlato. U Tabloidu sam jednom pisao o tome kako sam tražio taj plemeniti metal i kako sam zbog toga isprao planine peska. Našao sam, ako se seæate, 900 miligrama zlata. U
Jakutiji za turiste spremaju putovanje na kome æe iæi za stadima irvasa. Na Sahalinu æe turisti moæi da idu u lov na rakove. Nemoguæe je navesti sve što æe vas zadiviti u Rusiji.
Zato, požurite u Rusiju, gospodo.