Do koske

Kako sprečiti bekstvo onih koji su oteli Srbiji pravo na budućnost, surovo je pljačkajući? 

 

Đuro, blokiraj aerodrom!

 

Odmah posle đurđevdanskih izbora, više osoba iz samog vrha bivše vlasti pokušaće da pobegne iz Srbije kako bi izbegli krivičnu odgovornost za multimilionske pljačke, veleizdajničko rasturanje nacionalnih resursa i kriminalne privatizacije. Mnogi od njih imaju strane pasoše (norveške, švajcarske, francuske, grčke...). Zadatak novih vlasti biće privođenje ovih osoba pravdi. Uopšte ne treba sumnjati da će biti pokušaja spektakularnih bekstava i isto takvih hapšenja bivših umišljenih političkih veličina, koje su iskoristile svoje visoke društvene položaje besramno se bogateći na račun naroda, kršeći sve zakone, svako pravo, podrivajući iz temelja celu državu, poručuje naš urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik savezne Uprave pogranične policije

 

Milan Glamočanin

 

Čuvena rečnica Ilije Čvorovića iz kultnog filma "Balkanski špijun" po scenariju Dušana Kovačevića: "Đuro, blokiraj aerodrom, podstanar je pobegao!", uskoro bi mogla da se ponovi u realnom životu. Taj poziv sigurno neće uputiti neki novi Čvorović, nego službeno lice koje će pozvati ministra policije kad počne, sasvim mogući, pokušaj bekstva nekoga od ovdašnjih lopova i štetočina "demokratske provinijencije". Realno je, i to treba očekivati, da taj poznati glas uputi poziv ministru policije: "...Ivice, blokiraj aerodrom, ovi hoće da pobegnu!"

A razloga za bekstvo osvedočenih bandita koji su jahali Srbiju svih ovih godina ima sasvim dovoljno. Njihova kriminalna vladavina tokom svih proteklih godina napravila je pustoš od vrha do dna države. Savez korumpiranog pravosuđa, sa takozvanom demokratskom koalicijom i njenim kriminalnim "poslovnim poduhvatima", doveo je do umnožavanja osoba iz vrha vlasti koje bi u svakoj normalnoj državi već odavno bili na izdržavanju dugogodišnjih zatvorskih kazni.

Njihov strah od reakcija nove vlasti, a posebno od nedavne izjave budućeg predsednika države Tomislava Nikolića, koji je rekao na jednom predizbornom mitingu da će "neko morati da odgovara", iz dana u dan je sve vidljiviji. Glas njegovog direktnog protivnika, bivšeg predsednika Borisa Tadića, sve je tanji. Nestala je ona egzibiciona Tadićeva pojava, a strah se uvukao i u sve njegove dojučerašnje najbliže saradnike. Nema više veselog Božidara Đelića i njegovog neumerenog i nerealnog optimizma, pred očima javnosti je uplašeni francuski državljanin koji je navratio u svoju bivšu domovinu da je malo opljačka (eto, skoro kao u "Balkanskom špijunu", počeo kao podstanar kod svoje baba-tetke, a završiće na blokiranom aerodromu!).

Ućutao se, nigde ga nema, i nekadšnji četvorostruki ministar zdravlja Tomica Milosavljević, za čijeg mandata je obavljena epohalna pljačka zdravstva, kao i multimilionske lopovske "operacije" u farmaceutskoj industriji. Pojedini direktori uglednih zdravstvenih ustanova su već duže vremena u zatvoru, a tamo je i njegova nekadašnja saradnica, bivša direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović, ali ne i Tomica Milosavljević koji je najodgovorniji za brojne nameštene tendere i druge štete u srpskom zdravstvu teške barem milijardu evra...

Ućutao se i sasvim iz javnosti nestao i njegov stranački kolega Miroljub Labus, koji je odgovoran, zajedno sa njihovim "idejni vođom" Mlađanom Dinkićem, za sve skandale u desetogodišnjoj vladavini "finansijskom vlašću" u skoro svim srpskim vladama posle 2000. godine, a pre svega zbog "internacionalizacije" srpskih banaka, što je, u stvari, drugo ime za njihovo suštinsko zarobljavanje. Dinkić je uspeo da prevari čak i pokojnog Zorana Đinđića kad ga je nagovorio da iz "reklamnih razloga" uloži svojih 100 evra u "Nacionalnu štedionicu", koja uopšte nije bila ni državna, ni nacionalna, nego od početka privatna!

Neki su već pobegli, iskroistivši svoje cinkaroške potencijale, a drugi su preko špijunskih i seksualnih veza "isposlovali" visoke dužnosti u ustanovama Saveta Evrope. Jedna od njih je i bivša ministarka sporta i omladine Snežana Samardžić-Marković.

Demokratska stranka vrvi od imena koja se već odavno nalaze na spiskovima raznih evropskih institucija koje istražuju korupciju i organizovani kriminal. Mnogi od njih će najpre potražiti put do aerodroma. Vrh te stranke je sklopio dogovor sa nekoliko izrazito nedemokratskih zemalja i u njima već deponovao određene količine plemenitih metala i novca, pokupovao vile i stanove i čeka razvoj događaja u Srbiji.

Među viđenijim državama - "jatacima" demokratskih hajduka ističe se Azerbejdžan, čija je vlada "prepoznala" u lažnim srpskim demokratama svoju sabraću sa terena "dogovorne ekonomije", odnosno grupu besprizornih bandita koji mogu da im posluže za širenje njihovih poslova na Balkanu. Upravo to se i desilo, neposredno na početku predizborne kampanje u Srbiji: lažne demokrate uvukle su državu u još jedan kredit koji su im ovog puta dali Azerbejdžanci, jer više niko drugi neće (i ne sme, jer se MMF pita!).

Pokušaće, dakle, i Tadićevi vlasnici stranih pasoša da se nađu što pre u ovoj prostranoj azijskoj zemlji sa ogromnim resursima. Računaju, tamo im niko ništa ne može, pa čak ni istražitelji Evropske unije koji su takođe spremni da nalože njihovo hapšenje bilo gde u svetu.

Budući begunci moraju da znaju: praksa je pokazala da su "jataci" dobri domaćini, ali na vrlo kratko vreme - dok zaštićeni bandit ne potroši šta je ukrao. Posle toga mu obično preporuče neke druge, takođe daleke zemlje i režime... Krug se vrlo brzo zatvara. Pre ili kasnije, takvi se nađu u nekom domaćem zatvorskom krugu...

"Đuro, blokiraj aerodrom!" Kako to sada realno zvuči!