Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (17)

 

Prašina na predmetima, mito u džepovima

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi...

 

Milan Glamočanin

 

I nova vlast je ''reorganizovala'' mrežu sudova i javnih tužilaštava. Sudovi u Srbiji neće raditi do 20. januara, poručio je državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić. Sudije će izgubiti tri radne nedelje, a izgubiće se i mnogo ''sumnjivih'' predmeta koje sudije, ili stranke u postupku, žele da zatru. Od nezavisnosti sudstva nema ništa. Sa ovakvim sudijskim i tužilačkim sastavom ne pomaže nikakva reforma. Niko ne može odvratiti svinju da ne jede g...., kažu. Većina sudija je, zauvek, vezana stranačkom pripadnošću.

Nereizabrani sudija Miladin Jovanović nam piše:

''Po rečima državnog sekretara Ministarstva pravde i državne uprave Danila Nikolića, krivična materija za područja sva tri suda u Beogradu će se nalaziti u Palati pravde u Savskoj ulici, i tu će sve sudije, iz sva tri suda, suditi svoje predmete...".

Da li je time postignut najavljen cilj reforme mreže sudova? Javno je objavljeno da postojeće mreža nije dala dobre rezultate, ali uprkos zakonskim izmenama, u Beogradu se neće ništa menjati, jer će u jednoj zgradi suditi sudije sva tri beogradska suda!!!

Da li će građanima Barajeva, Kaluđerice,  Leštana, Železnika biti dostupniji sud  ako zbog razvoda braka/ izdržavanja, ti građani i dalje moraju da pređu oko 30 kilometara u jednom pravcu, jer se sve sudije koje sude porodičnu materiju nalaze u zgradi suda u Novom Beogradu?

Da li će građanima Dobanovaca, Jakova, Surčina,  Zemuna, Batajnice  biti dostupnija pravda ako zbog parničnog postupka treba da pređu 30 kilometara u jednom pravcu do zgrade u Ustaničkoj ulici?

Kakav je smisao objavljenih 'kriterijuma za premeštaj sudija na sajtu Visokog saveta sudstva, s obzirom da će u Beogradu ostati podela po materiji,  te će sudije sva tri suda koje sude istu materiju biti smešteni u istoj zgradi? Zar građanima ne bi bila dostupnija pravda da se zgrade osnovnih sudova u Beogradu nalaze na teritoriji koju pokrivaju, sa svim materijama (predmetima)?

Ali, ko sluša sudije!

Povodom najnovije ''stambene reforme'' srpskog pravosuđa, nisu se oglasili ni Društvo sudija Srbije, ni Udruženje javnih tužilaca. Promene su, nema nikakve sumnje, samo u promeni zgrada u kojima će se suditi kao i do sada.

Nije promenjen sastav Visokog saveta sudstva ni sastav Državnog veća tužilaca. Isti ljudi, kao i pre pet godina, biraju sudije i tužioce. Ova dva najviša pravosudna tela za pet godina postojanja, nisu pokrenula nijedan disciplinski postupak protiv sudija i tužilaca, partijskih jurišnika, koji su najbestijalnije svojim presudama ostavljali građane bez stanova, kuća, dece, posla, ili su ih slali na višegodišnji boravak u zatvoru.

Od 1. januara 2010. godine nijedan sud u zemlji nema predsednika suda! Peta je godina kako sudovima rukovode vršioci funkcija. Nova vlast ni za 19 meseci nije izabrala predsednika suda, osim što je, nakon odluke Ustavnog suda Srbije, koji je poništio izbor Nate Mesarović za predsednika Vrhovnog (i) kasacionog suda, Narodna skupština na tu funkciju izabrala, takođe, u kriminalu ogrezlog sudiju  Dragomira Milojevića.

Novim zakonskim izmenama, za rešavanje svih sporova nastalih u vezi sa objavljivanjem informacija, određena je isključiva mesna nadležnost Višeg suda u Beogradu. Do sada su viši sudovi u Srbiji, dosuđujući visoke naknade onima koji tuže medije, ugrozile i onako slab materijalni položaj medija, a Evropska unija smatra da je nasilje srpskih sudova nad medijima zastrašujuće, i da čak i izvršna vlast smatra da sudije sprovode teror, uverene da na taj način dokazuju svoju lojalnost. Međutim, neki viši sudovi u Srbiji nastavljaju da sude u predmetima, bez obzira što zakon drugačije određuje.

Početkom januara ukinut je sajt Portal sudova Srbije, koji je četiri godine obaveštavao građane o toku postupaka pred osnovnim, višim i trgovinskim sudovima. Odluku o zarani doneo je Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Vlasnik sajta je Ministarstvo pravde, a Poverenik je zaključio da se na portalu koriste, neovlašćeno, lični podaci građana. Trebalo mu je, pak, pune četiri goidine da se toga seti.

Nije ni čudo što je pravosuđe tamna strana srpske stvarnosti kada je ministar pravde golobradi Nikola Selaković, koji je na ovo mesto postavljen kao eksponent gey lobija, a sve konce vuče  državni sekretar Danilo Nikolić, čovek koji je penzioner, ali mu ne smeta da i dalje  sakuplja novac.

U prošlom broju opisali smo kriminalne radnje gospodina Nikolića. Propustili smo  da navedemo da je njegova kćerka Irena Đorđević, bivši opštinski javni tužilac u Nišu, danas advokat, izabrana za predsednik upravnog odbora Kliničkog centra Niš. Kao zamenica tužioca gospođa Irena je odbacila dve krivične prijave protiv doktora Zorana Perišića, koji je danas gradonačelnik Niša. On se revanširao tako što je Danila, penzionera, postavio za državnog sekretara u Ministarstvu pravde Srbije, a Irena je plaćeni predsednik upravnog odbora KC Niš!

Advokat Sava Anđelković iz Beograda podneo je ovih dana Visokom savetu sudstva, očigledno zbog neinformisanosti, prijavu disciplinskom tužiocu protiv troje sudija Apelcionog suda u NIšu - Zorana Đorđevića, Vesne Vukas i Tijane Ristić, jer su na nestručan, zlonameran i površan način odlučivali po žalbi koju je on izjavio u ime svog klijenta Smiljka Kostića, na presudu Osnovnog suda u Nišu. Advokat tvrdi da sudije i nisu pročitale njegovu žalbu napisanu na 30 stranica, i da se u otpravku presude na njih i ne osvrću.

Disciplinski tužilac je Mira Ilić, sudija Višeg suda u Beogradu, poznata po donošenju sramne presude navijačima Partizana, optuženim da su navodno ubili navijača Brisa Tatona. Ona do sada nije podigla nijedan zahtev za pokretanjem dicisplinskog postupka protiv sudija. Ona očekuje da takva naredba dođe ''odozgo''.

Sudije Apelacionog suda u Nišu poslale su nam pismo u kojem opisuju svoju koleginicu Miroslavu Milovanović, predsednicu žalvbenog veća u ovom sudu, koja je na vezi sa Danilom Nikolićem. Svakodnevno se opija do bescesti, i za samo sto  evra preinačava presude, otma građanima stanove, imovinu, ostavlja ih bez posla. Danilo preko nje završava poslove, naplaćuje veliki novac, a kćerka Irena se pojavljuje kao advokat u tim predmetima.

Redakcija Tabloida proverava navode za još osam sudija iz Niša, koji bi mogli biti javno obešeni.

 

 

(Nastaviće se)

 

 

A. 1

 

Pljačka privatne imovine po kriminalnim pravilima srpske tranzicije

 

Pravo na Bajku

 

Postupci privatizacije i stečaja u Srbiji su mogućnost da uticajni i bogati otmu državnu imovinu. U slučaju poznatog beogradskog restorana "Bajka" usput je oteta i privatna imovina.

Preduzeće "Jugoexport Avala film international" (JAFI) zaključilo je 20. oktobra 2003. godine ugovor o zakupu zemljišta površine 200 kvadratnih metara sa Goranom Radivojevićem. Na pomenutoj parceli u beogradskoj ulici Kneza Višeslava, zakupac je sazidao objekat površine 240 kvadratnih metara, a JAFI je ugovorom, overenim u sudu, priznao 21. marta 2005. godine da je pomenuti objekat u isključivom vlasništvu Gorana Radivojevića. Decembra 2010. godine, kao jedini vanknjižni vlasnik, zakupac zaključuje ugovor o davanju objekta u zakup sa preduzećem "Bajka Rusija" d.o.o. čiji je direktor bio Saša Cvetinović.

Novi zakupci su objekat nesmetano koristili sve do 27. aprila 2012. godine, kada se pojavio Avram Zoran sa grupom namrgođenih ljudi i uz primenu nasilja preuzeo restoran u Beogradu poznat kao "Bajka". Odmah posle toga, Zoran Avram postavlja svoje privatno obezbeđenje oko objekta i zabranjuje vlasniku Radivojeviću pristup, tvrdeći da ima svu potrebnu dokumentaciju na osnovu koje je on zakupac.

Proverom u Privrednom sudu u Beogradu Radivojević utvrđuje da je JAFI otišao u stečaj, a da je za stečajnog upravnika Agencija za privatizaciju odredila Dragana Perkovića. Stečajni sudija Vesna Todorović donela je rešenje kojim se ovlašćuje stečajni upravnik da između ostalog preuzme i poslovni prostor u vlasništvu Radivojevića.

 Ovo rešenje je, međutim, doneto tek 3. maja 2012. godine odnosno nedelju dana pošto je Avram Zoran već ušao u posed?!

Interesantno je i to da je stečajni upravnik Perković još 20. marta 2012, mesec i po dana pre nego što ga je sud za to ovlastio, sklopio ugovor sa ugostiteljskom radnjom "Prava bajka" o zakupu pomenutog objekta i to bez raspisivanja javnog konkursa. "Pravu bajku" je Avram Zoran, da sve bude još čudnije, registrovao samo dan ranije, odnosno 19. marta 2003. godine i to na adresi Kneza Višeslava 88, gde se nalazi stečajni dužnik - JAFI.

Istog dana kada je Privredni sud ovlastio Perkovića da raspolaže imovinom Radivojevića kao da se radi o imovini JAFI-ja, stečajni upravnik i Zoran Avram sastavljaju aneks ugovora kojim je smanjen iznos zakupa.

Sve, dakle, ukazuje na to da se radi o nezakonitom dogovoru između Perkovića i Avrama Zorana kako da se otme imovina ne samo od preduzeća u stečaju, već i od preduzimača koji uopšte nije bio u stečaju. To dokazuje i navodni otkaz ugovora o zakupu koji je 25. juna 2013. potpisao Dragan Perković. Ovim dopisom, upućenim "Pravoj bajci"  Zorana Avrama, konstatuje se da zakupac nije plaćao kiriju za preuzeti objekat i da njegova dugovanja iznose 1.793.025,61 dinar. Bez obzira na to, Zoran Avram i danas koristi pomenuti lokal iako nikome ništa ne plaća. U stvari, verovatno plaća, ali lično Perkoviću koji ga zauzvrat ostavlja na miru.

U međuvremenu sudije Privrednog apelacionog suda Dragoljub Janković, Mladen Nikolić i Ivana Pavlović 18. jula 2012.  godine ukidaju rešenje sudije Todorovićeve i predmet vraćaju Privrednom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju se navodi kako ne može sa sigurnošću da se utvrdi da je stečajnik dužnik JAFI vlasnik predmetnog poslovnog prostora.

Pravosuđe se od tada više ne bavi ovim slučajem, ali je zato na scenu stupila mafija. Kako proizilazi iz krivične prijave KTR 9251/13 koju je 3. jula 2013. podneo Goran Radivojević, objekat mu je otela dobro organizovana kriminalna grupa kojoj osim Avrama i Perkovića pripada još i Slavko Štukelja.

Radivojevićev poznanik Štukelja ga je, naime, 26. juna 2013. godine pozvao na razgovor tokom kojeg mu je preneo ponudu stečajnog upravnika Perkovića da on (Radivojević) i Avram Zoran zajednički vode "Bajku". U slučaju da Radivojević ne prihvati takvu nagodbu čekaće se odluka nadležnih sudova, zapretio je Perković preko Štukelje.

Radivojević je odbio predlog, pa i dalje, godinu i po od kada su ga nasilnici izbacili, čeka da se vrati u sopstveni lokal. Bez posla je ostalo trideset ljudi, nekada legalno zaposlenih u restoranu "Bajka", ali to ne interesuje bahatog stečajnog upravnika i podmićene sudije Privrednog suda u Beogradu. Ni podneta krivična prijava nije daleko stigla - sakuplja prašinu u nečijoj fioci.

 

 

A. 2

 

 

Sudija utvrđuje nepostojeće činjenice

 

U Srbiji je moguće da jedan jednostavan sudski spor kod sudije provede dve decenije, a da ne bude doneta ni prvostepena presuda. Umesto presude stranke mogu da očekuju da uskoro dobiju mesto u Ginisovoj knjizi rekorda, dok će sudija u ovom postupku Sanja Agatonović još dobiti i unapređenje.

 

M. Hadžić

 

Poznato je da se ljudi emotivno vezuju za druge ljude, pa i za domaće životinje, ali se retko dešava da se neki sudija toliko veže za predmet koji vodi, da od njega jedino smrt može da ga odvoji. Iz tog razloga sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Sanja Agatonović ni do dana današnjeg nije donela prvostepenu presudu po tužbi podnetoj još 27. januara 1994. godine. Uz sve to, predmet je više nego jednostavan, pa bi i sudija početnik lako presudio već posle dva ili tri ročišta.

Radi se o tome da je Milivoje Balandžić, tužilac, od Jelene - Elene Petrović, tužene, svojevremeno kupio prostorije u kući u ulici Banjički venac 26 u Beogradu. Kupoprodajnim ugovorom iz 1977. godine te prostorije su označene kao jednoiposoban stan. Tužilac se nikada nije uknjižio kao vlasnik pomenutog prostora, jer je isti nelegalno sagrađen. Iznad pomenutog prostora tužena je imala još dva trosobna stana koja je u junu 1989. prodala porodici Pavković iz Beograda. Kupci su se upisali kao vlasnici.

Iz nekog razloga, pet godina posle toga Balandžić podnosi tužbu tadašnjem Drugom opštinskom sudu u Beogradu i umesto utvrđivanja kako je on vlasnik jednoiposobnog stana u suterenu, traži idealnu trećinu cele kuće. Pri tome tužilac kao jedini dokaz svog navodnog prava podnosi kupoprodajni ugovor u kome stoji da je kupio ukupno 32 kvadratna metra, a cela zgrada ima preko 170 kvadratnih metara. Kako su 32 kvadratna metra narasla na preko 50, koliko potražuje tužilac, ostaće za sve misterija.

Uz to, pošto su tuženi Jelena - Elena Petrović i novi kupci, porodica Petković, istakli kako je tužilac znao da kupuje prostor koji nije mogao da se uknjiži kao stambeni, tužilac prilaže rešenje SO Savski Venac od 31. maja 1963. kojim se odobrava izgradnja prostora koji je tužilac kasnije kupio. Zanimljivo je da je tužena već imala jedno rešenje izdato istog dana od strane SO Savski Venac koje je bilo zavedeno pod brojem 1743/1, dok je tužilac priložio rešenje navodno zavedeno pod brojem 2555/1. Da li je moguće da je jedno opštinsko odeljenje u jednom danu izdalo više od 800 rešenja?

Interesantno je i to kako rešenje 1743/1 ima zaglavlje u kome stoji Narodna Republika Srbija, dok ono potonje, od istog dana u zaglavlju ima napisano Socijalistička Republika Srbija.

Zbog svih ovih nelogičnosti tuženi su od suda tražili da se proveri autentičnost rešenja koje je priložio tužilac. U februaru 2004. sudija Agatonovićka od opštine Savski venac u Beogradu traži izveštaj da li su oba rešenja zavedena u delovodnik Odeljenja za imovinsko-stambene, imovinsko-pravne poslove. Pošto nije stigao nikakav odgovor, sudija svoj zahtev ponavlja i krajem aprila 2004. Ni na ovaj dopis, navodno, nije stigao nikakav odgovor. S druge strane, tuženi od pomenutog odeljenja dva puta, u januaru i u martu 2006. dobijaju odgovor na svoje zahteve u kojima je potvrđeno kako priloženo rešenje broj 2555/1 nije zavedeno u delovodnik.

Umesto da već tada okonča postupak odbijanjem tužbe, sudija Agatonovićka uporno nastavlja da sudi ne čineći ništa. Krajem 2003. sudija nalaže izradu veštačenja koje radi veštak Života Stojković. Umesto da makar opredeli koji je tačno prostor od 32 kvadratnih metara koji je tužilac kupio, on se upušta u sabiranje baba i žaba, pa tako dolazi do zaključka kako tužilac koristi 50 kvadratnih metara u kući koja ukupno ima 173 kvadrata. Ni reč veštak nije potrošio da odgovori na najvažnije pitanje: da li je prostor koji koristi tužilac stambeni prostor.

I posle ovoga sudija Agatonovićka nastavlja da utvrđuje činjenice koje ne postoje. Zbog toga je početkom ove godine od jednog od tuženih na poklon dobila tortu na kojoj je obeležen dvodecenijski jubilej parnice koja, po svemu sudeći, lako može da uđe u Ginisovu knjigu rekorda. Za sankcije zbog svoje podmitljivosti ili pukog neznanja Agatonovićka ne mora da strahuje: njen muž Dušan Agatonović je zamenik vršioca funkcije predsednika Prvog osnovnog suda.