Tragom vesti

Režirana predstava: komadanje Elektroprivrede Srbije za potrebe stranih lovaca u mutnom i domaćih tajkuna

Ko su igrači u strujnom kolu

Ozbiljan sukob među vođama više frakcija Srpske napredne stranke, traje oko toga kome će pripasti pravo da proda manjinski udeo Elektroprivrede Srbije i ko će da uzme proviziju od prodaje. Zbog izmešanih interesa i unutarstranačkog raskola, koji se preneo i u Skupštinu Srbije, nije usvojen Zakon o transformaciji Elektroprivrede Srbije iz Javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Zbog svega toga, premijer Aleksandar Vuči� je pobesneo, jer je mnogima obećao "deo kolača". Strancima komadanje EPS-a, a domaćim mešetarima poput Vuka Hamovića, i povlaštenu cenu struje, kojom bi on, kao i do sada, bio kurentan na drugim tržištima.

Piše: Vuk Stani�

Nedavno objavljena vest da od privatizacije Elektroprivrede Srbije (EPS) u ovoj godini nema ništa, stigla je u kabinet predsednika Vlade Aleksandra Vučića neposredno pred njegovo putovanje u Hrvatsku (15. februara, 2015.). Premijer je, kako od prisutnih svedoka saznajemo, pakovao kofere i glasno komentarisao ne birajući reči: "...Kreteni, ja pričam jedno, dok se u praksi dešava drugo, šta će reći gospoda iz MMF i EBRD-a, sa kojima smo se drugačije dogovorili...!".

Istražujući šta se tačno desilo, ekipa Tabloida je došla i do novih, za Vučića vrlo neprijatnih činjenica. Naime, do ukidanja više privrednih društava koja su u proteklom periodu formirana u okviru EPS-a, i u koja su bahato zapošljavani kadrovi SNS-a, neće doći ve� će biti formirano jo� jedno preduzeće sa zadatkom da komanduje distribucijama!

Elektrodistibucija Beograd, Elektrovojvodina, i druge elektrodistribucije nemaju u planu za ovu godinu otpuštanje radnika, dok će u novoj firmi koja će komandovati svim drugim distribucijama, biti zaposleno jo� nekoliko stotina stranačkih kadrova. Ovakvo ponašanje srpskih vlastodržaca je potpuno u suprotnosti sa prvim od nekoliko zahteva Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a), koji je tražio smanjenje broja zaposlenih, na trećinu onog broja koliko ih sada ima u sistemu EPS. Sa MMF je ve� razmenjen deo finansijskih instrumenata, za kredit od 200 miliona evra, koji je namenjen za otpremnine radnika koji treba da odu iz ove kompanije.

Kako sada stoje stvari, kredit bi trebalo da bude povučen do kraja maja 2015. godine. Oni radnici koji bi, prema Vučićevim obećanjima i zahtevima MMF trebalo da dobiju momentalne otkaze (ili da se povinuju situaciji i da uzmu otpremnine) jo� uvek su zaposleni u distribucijama, ali, po svemu sudeći, ne zadugo. Ovaj zahtev, Vuči� i njegovi savetnici, odlučili su da reše na krajnje "mudar" način.

Naime, planirali su da povuku kredit koji će na kraju biti vraćen ako treba i budžetskim sredstvima, dok će budžet puniti novcem koji uzimaju od penzija, i novca koji narodu isteruje iz džepa uz pomo� privatnih izvršitelja. Iz distribucija će, kako su MMF obećali, otpuštati ljude i deliti im otpremnine, dok će u novu firmu koja treba da kontroliše distribucije zapošljavati stranačke kadrove.

Ipak, najinteresantniji od svih zahteva MMF je da EPS treba do kraja godine da dobije manjinskog suvlasnika. Naravno, Srpska napredna stranka nema ništa protiv ovakvog zahteva, ali je problem realizacije bio više tehničke prirode. Čovek od najvećeg Vučićevog poverenja i generalni direktor Elektro Mreže Srbije (EMS), Nikola Petrovi�, tim povodom je pregovarao sa nemačkim kompanijama.

Problema tu ne bi bilo, da je Petrovi� jedini koji je vodio pregovore. Ali, ne treba zaboraviti da tim povodom, ozbiljne kontakte u inostranstvu ima i Aleksandar Obradovi� direktor EPS-a, na čiji je predlog nedavno u ovoj kompaniji postavljen Toma� Oreši�, blizak saradnik Vuka Hamovića.

Nadzorni odbor „Elektroprivrede Srbije" nedavno je postavio Tomaža Orešiča za izvršnog direktora za snabdevanje električnom energijom iako je re� o dugogodišnjem najbližem saradniku Vuka Hamovića, vlasnika kompanije EFT, koja se obogatila mahom na trgovini strujom sa EPS.

Oreši� je, dakle, izabran na predlog generalnog direktora EPS-a Aleksandra Obradovića, a sa funkcije koju je dobio određivaće cenu po kojoj srpska kompanija prodaje struju građanima i drugim kompanijama, uključujući i EFT! Odluka Nadzornog odbora EPS utoliko je problematičnija jer je za isti posao imenovao dvojicu direktora, pa će se pored Orešiča trgovinom struje, ali na veliko, baviti i Dragan Vlaisavljevi�, doskorašnji direktor Direkcije za trgovinu. Angažovanje Orešiča ne treba da čudi jer EFT kao prodavac ima interes da ubaci svog čoveka u srpsku kompaniju.

Osim Obradovića i Petrovića, koji su uglavnom kontaktirali nemačke i američke firme, za vlasnički udeo u EPS zainteresovane su i kompanije iz Italije. Oni su u vreme dok je Ministarstvo energetike vodila Zorana Mihajlovi�, sa njom izgradili korektan odnos, ali je njihova pozicija oslabljena kada je Mihajlovićeva na zahtev Rusa sklonjena sa čela ovog ministarstva.

Pouka iz rumunskog primera

Osim tehničkog sukoba, u kome više frakcija Srpske napredne stranke vodi rat, oko toga kome će pripasti pravo da proda manjinski udeo EPS i uzme proviziju od prodaje, scenario nije izvodljiv i zbog toga što Skupština Srbije nije usvojila Zakon o transformaciji Elektroprivrede Srbije iz Javnog preduzeća u akcionarsko društvo. U mnogim industrijski razvijenim zemljama, građani su se izborili protiv komadanja državnog vlasništva u elektroindustriji, a, nasuprot tome, Srbija srlja u prodaju ovog neiscrpnog resursa.

Prema važećem zakonu, nemoguće je da Javno preduzeće prodaje manjinski vlasnički udeo. Ovo je dugo godina bila i prepreka u privatizaciji Naftne Industrije Srbije (NIS). Jer, ne samo da se ne može prodati manjinski paket javnog preduzeća, ve� ga uopšte nije moguće privatizovati. Veliki kupci žele sve ili ništa.

Problem sa NIS-om, je mnogo ranije rešen tako što je zakonom transformisan u akcionarsko društvo (AD). Kako sada stvari stoje, do kraja 2015. godine, Skupština Srbije nema u planu ni da razmatra transformaciju EPS-a u AD. Ova informacija je saopštena Vučiću pre putovanja u Zagreb, na inauguraciju nove hrvatske predsednice.

U ovom trenutku bitno je širu javnost upoznati i sa činjenicom kako model uvođenja manjinskog partnera po preporuci Međunarodnog monetarnog fonda izgleda u praksi na rumunskom primeru...

Pre nekoliko godina, a na preporuku više međunarodnih institucija i uz blagoslov Evropske komisije, rumunska Hidroelektrika dobila je manjinskog partnera. Raniji menadžment Hidroelektrike, proglašen je u medijima delom nekompetentnim, a delom korumpiranim.

U ovakvim optužbama bilo je i lažnih, ali i istinitih informacija. Rezultat njihovog medijskog plasmana bio je da je javnost zdravo za gotovo prihvatila da novi manjinski partner postavi svoj menadžment.

Ubrzo potom, po diktatu koji je stigao iz američkih energetskih krugova, novi menadžeri su kompaniju u kojoj su raniji rumunski direktori "kraduckali" ali i ostvarivali profit, u kratkom roku oterali u stečaj. Da je u pitanju bio namerni stečaj, najbolje govore podaci o ovoj kompaniji objavljeni u listu "Mani" iz 2010. godine, kada su njom jo� uvek upravljali rumunski direktori. Te godine Hidroelektrika, je proizvela 20TKh električne struje, što je bila najveća proizvodnja iz hidro potencijala u toj zemlji u poslednjih četrdeset godina!

Inače, ovo je količina struje veća od one koju Bosna, Srbija i Albanija iz hidropotencijala proizvedu za godinu dana. U vlasništvu Hidroelektrike je prema pisanju lista, bilo 326 hidro centrala, što ovu kompaniju čini najvećom u oblasti proizvodnje struje iz hidro izvora u ovom delu Evrope. Čak i u stečaju, oni su proizvodili 30 odsto sve struje koja se proizvede u Rumuniji, koja je gigant i u proizvodnji struje iz nuklearnih pogona.

Prema nedavnom pisanju agencije Mediafaks, Hidroelektrika je, iako u stečaju, investirala iz sopstvenih sredstava 130 miliona evra u razvoj malih hidrocentrala, kako bi mogla da se kvalifikuje za novac iz budžeta Rumunije i Evropske Unije kojim se podržavaju projekti iz obnovljivih izvora.

Istovremeno, rumunska vlada je stavljena pod pritiskom sa zahtevima da omogući Amerikancima da po bagatelnoj ceni kupe ovog energetskog giganta. U pripremi terena za ovu pljačku ponovo učestvuju mediji sa velikim stranim uticajem, koji prodaju Hidroelektrike predstavljaju kao jedini spas za ovo preduzeće koje se nalazi u stečaju.

Sudbina ove rumunske kompanije donekle podseća na sudbinu velikih srpskih državnih banaka, koje su posle petog oktobra oterane u stečaj, da bi posle višegodišnjeg stečaja ispalo da Beobanka ima nekoliko stotina miliona veća potraživanja od dugovanja. Može se reći da su i Rumuni imali svog Dinkića, ali u energetskom sektoru.

Sudeći prema ranijim izjavama predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, planovi onih koji ga savetuju i onih kojima je on prepustio upravljanje energetskim sektorom identični su sa onim što je zadesilo rumunsku Hidroelektriku.

To se može najbolje videti iz njegove ranije izjave koju je dao medijima pre nego što je prvi put imenovan na mesto prvog čoveka srpske vlade, a koja doslovno glasi: "...Najbolja opcija za Elektroprivredu Srbije je ulazak u neke od najjačih stranih kompanija kao manjinskog partnera. Manjinski partner bi birao većinu menadžmenta u EPS-u, povećao efikasnost poslovanja, a samim tim i vrednost kompanije. Na taj način bi se povećala vrednost EPS-a, za slučaj da se odlučimo da je prodamo na berzi, što bi moglo da se desi 2016. godine", izjavio je tada Vuči�, naglasivši usput da želi da proda i državni deo Telekoma Srbije.

Podsećamo da su retki trezveni glasovi iz Srpske napredne stranke, jo� prošle godine, slali informacije Magazinu Tabloid i upozoravali da Vuči� hoće da proda EPS, te da su Vučićevi planovi o prodaji ove kompanije postojali odmah po preuzimanju vlasti 2012. godine.

Mnogi analitičari i ugledni stručnjaci u Elektroprivredi Srbije, shvatili su važnost ove informacije tek kada je i sam Vuči� progovorio o tome da planira da privatizuje tu kompaniju.

Odlazak sa "zlatnim padobranom"

Aktuelni događaji o kojima smo nedavno informisani ukazuju da se za Elektroprivredu Srbije, priprema gotovo identičan scenario kao što je sproveden pre privatizacije Naftne industrije Srbije. Scenario predviđa da firma u narednom periodu bude obezvređivana, dok će direktori njome upravljati na nedomaćinski način, kako bi se do cilja što pre stiglo.

To je i razlog što su u EPS, dovedeni čak i neki od ljudi koji su bili na ključnim funkcijama u NIS, kada je ova firma upropaštavana. Među ovim iskusnim štetočinama, nalazi se i izvršnog direktora EPS-a za korporativno upravljanje Dragane Rajači�, koja je u vreme srozavanja vrednosti NIS-a u toj kompaniji radila na poziciji direktora direkcije za selekciju i razvoj kadrova.

U zavničnoj radnoj biografiji Dragane Rajači�, piše da je diplomirala na Rudarsko geološkom fakultetu, dok njeni neprijatelji tvrde da ona jeste diplomirala na Beogradskom univerzitetu, ali da je zapravo diplomirala u oblasti "Geolog paleontolog". Sa tom diplomom, gospođa Rajačićeva bi trebalo pre svega da dežura na kopovima uglja u Kostolcu i Kolubari za slučaj da se tamo iskopa skelet nekog mamuta, ili neki drugi fosil, pričalo se u EPS, nakon što postavljena na mesto direktora.

Podsetićemo i na to da su mnogi direktori koji su godinama upropaštavali NIS, iz te kompanije odlazili sa ogromnom finansijskom satisfakcijom, takozvanim "zlatnim padobranima", odnosno da su im isplaćivane svote novca dovoljne da kupe manje ostrvo u Grčkoj.

Rajačićevoj je isplaćeno tek 900 evra po godini radnog staža, kada je napustila NIS. Na žalost, na ovako visoke otpremnine radnici EPS-a, neće imati pravo kada ih budu otpuštali, a oni koji imaju prekid radnog staža, neće imati pravo na otpremnine uopšte, osim ako se nekim neverovatnim čudom zakon ne izmeni.

U Magazinu Tabloid iz 2011. godine, objavljeno je i da je su osim Dragane Rajači�, iz NIS-a u EPS prešli i Milo� Saramandi� (bivši generalni direktor) i Slobodanka Krčevinac koja je bila pri službama u UO NIS ovog preduzeća, široj javnosti poznata i kao drugarica supruge Borisa Tadića i drugarica Biserke Jeftimijevi�-Drinjakovi�, bivše predsednice UO NIS.

Slobodanka Krčevinac je kako kažu zaposleni EPS, danas čovek od najvećeg poverenja Nikole Petrovića. Poznanstvo sa Petrovićem joj je pomoglo da munjevito napreduje kroz EPS i kada je Boris Tadi� propao na političkoj sceni. Prvo je obavljala funkciju direktora direkcije u EPS-u, a onda je posle nekoliko meseci neuspešnog rada, postavljena za generalnog direktora Elektrodistribucije Beograd. Njeno imenovanje na to mesto izazvalo je šok kako unutar Srpske napredne stranke, tako i među zaposlenima u EPS-u. Izvori Tabloida tvrde da je Krčevinac, najozbiljniji kandidat Nikole Petrovića, za mesto generalnog direktora buduće firme, EPS Distribucija. Na ovaj način Petrovi� bi pod kontrolom držao rad svih pet elektrodistribucija u Srbiji.

Sva ta brza unapređenja i napredovanja sumnjivih kadrova kroz EPS su samo pokriće za njihove lažne radne biografije. Prava je tragedija čiju sve nestručnost građani Srbije moraju da plate. Nikola Petrovi� i Aleksandar Obradovi� su čak i muža gospođe Krčevinac zaposlili u jednom privrednom društvu, sa velikim koeficijentom i platom, mada taj čovek skoro uopšte i ne dolazi na posao. Kažu zaposleni da on svraća s vremena na vreme da podigne platu i poseti kolege. Ogorčeni radnici EPS-a i ističu da on ima veoma skup hobi, sportsko pilotiranje i obilazak dalekih zemalja, i da sve to radi o trošku ove, jo� uvek državne kompanije.

A 1. Kako firma Vuka Hamovića EFT zarađuje od EPS-a

Cena za megavat po kojoj je Hamovićeva firma EFT kupovala struju od EPS u periodu 2008-2011 bila je za - 43,97 evra za megavat. Sa druge strane, 59,6 evra je cena za megavat po kojoj je EFT prodavao struju EPS-u! Samo u 2013. godini, EPS je izgubio na ovako nepovoljnoj ceni kupovine struje deset miliona evra!

Krađa otpremnina, pod maskom zaštite radnih mesta

Elektrodistibucija Beograd, Elektrovojvodina, i druge elektrodistribucije nemaju u planu za ovu godinu otpuštanje radnika, dok će u novoj firmi koja će komandovati svim drugim distribucijama, biti zaposleno jo� nekoliko stotina stranačkih kadrova. Ovakvo ponašanje srpskih vlastodržaca je potpuno u suprotnosti sa prvim od nekoliko zahteva Međunarodnog monetarnog fonda (MMF-a), koji je tražio smanjenje broja zaposlenih, na trećinu onog broja koliko ih sada ima u sistemu EPS. Sa MM-om je ve� razmenjen deo finansijskih instrumenata, za kredit od 200 miliona evra, koji je namenjen za otpremnine radnika koji treba da odu iz ove kompanije.

GLOSA

Vučićev režim planirao je da povuče kredit koji će na kraju biti vraćen budžetskim sredstvima, dok će budžet puniti novcem koji uzima od penzija, i novca koji narodu isteruje iz džepa uz pomo� pljački preko javnih komunalnih preduzeća i otimanjem silom od građana, preko privatnih izvršitelja. Bitno je da kupi jo� malo vremena.