Otimanje

Ko se nekažnjeno poigrava sa ratnim vojnim i mirnodopskim invalidima

Dve bitange i njihova princeza

Bez odluke suda, a koristeći se vezama koje je imala sa izvesnom Nadom Šavijom, načelnicom u beogradskoj policiji, upravnica Doma Ratnih vojnih invalida (RVI) u Beogradu, Branka Stojić, izdavala je zgradu na Savskom trgu kao poslovni prostor, više od dvadeset godina raznim zakupcima, naplaćujući enormno visoke kirije. I posle dve decenije, gospođa Stojić nastavlja i dalje da pljačka. Zadužila je Dom za nekoliko miliona dinara, ne plaćajući struju, grejanje i druge komunalne usluge koje, inače, i ako nije ovlašćena, naplaćuje od zakupaca. Na kriminalan način, ona se u svim odlukama koristi potpisom poslovno nesposobnog predsednika saveta Doma, Slobodana Vukašinovića, koji danas ima 88 godina, ne svraća više u prostorije Doma, i nije odgovoran za svoje postupke...

Mersiha Hadžić

Udruženje ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije je organizacija koja bi trebalo da se bavi zaštitom ratnih i mirnodopskih vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine, omogućavajući im da im se život dodatno olakša, materijalno-socijalni položaj poboljša, a ukupan status unapredi.

"...Sve ovo može se ostvariti organizovanim omogućavanjem i odobravanjem posebnih olakšica i pogodnosti prilikom rešavanja njihovih stambenih potreba, zapošljavanja, korišćenja zdravstvenih usluga, javnog prevoza, upisa u školu dece i obezbeđivanja stipendije i smeštaja u domove za vreme školovanja, plaćanja komunalnih i drugih usluga, zatim obezbeđivanjem olakšanog i besplatnog parkiranja na rezervisanim parking mestima ispred svih javnih ustanova i zgrada u kojima stanuju teški invalidi, izgradnjom rampi za invalide u kolicima na što više mesta, uklanjanjem arhitektonskih barijera koje onemogućavaju njihovo kretanje, omogućavanjem da pod povoljnijim uslovima mogu da koriste kulturne, sportske i zabavne sadržaje.

‚‚Udruženje se takođe bavi obezbeđivanjem dodatnih olakšica i pogodnosti za vojne invalide, posebno najteže, pa i za pojedine kategorije korisnika porodične invalidnine, a može se realizovati na svim nivoima, posebno na nivou lokalne samouprave, odnosno u svakoj konkretnoj opštini. Inicijative za ovakav pristup rešavanju posebnih potreba i jačanje njihovog materijalno-socijalnog položaja i ukupnog statusa treba da pokreću opštinska i gradska udruženja RMVI, Udruženje RMVI Srbije, Ministarstvo rada i socijalne politike - Sektor za boračko-invalidsku zaštitu, sva druga republička ministarstva, organi uprave, institucije i organizacije, rečju, svi koji mogu doprineti njihovom uvođenju i realizaciji...'' - navodi se u saopštenju ovog udruženja, koje dočekuje posetioce njihovog sajta.

Ali, obećanje ludom radovanje...

Sedište Udruženja RMVI Srbije je u zgradi na Savskom trgu broj 9. Ova krovna organizacija ima svoje gradske i opštinske odbore, koji deluju samostalno, sa svojim žiro-računima. Opštinska udruženja su međusobno posvađana, a naročito sa ''centralom'' u Beogradu.

Iz budžeta Republike Srbije i kase Beograda, odvajaju se značajna sredstva i za rad ovih organizacija, koja su pravna lica, upisana kao udruženja građana, a u praksi deluju i dalje kao društveno-političke organizacije. Ratni vojni invalidi, uglavnom, nemaju nikakve koristi od delovanja republičkog i gradskog udruženja.

Nedozreli osnivači raznih nevladinih organizacija u Srbiji, imali bi šta da nauče od preduzeća koje su napravili rukovodioci invalidskih udruženja, posebno kako treba širiti fantomske delatnosti i kako iz državnog budžeta potrošiti novac na njih.

Još pre dvadeset godina, pomenuta dva udruženja invalida osnovala su Dom ratnih vojnih invalida Beograda, sa ciljem da preko njega opljačkaju imovinu i sredstva. Dva udruženja invalida ''ovlastila'' su Dom ratnih vojnih invalida Beograda da raspolaže poslovnim prostorom u zgradi na Savskom trgu broj 9, površine 3822 kvadrata, na ekstra lokaciji!

Vlasnik ovog poslovnog prostora je SUBNOR Beograda, ali je upravnica Branka Stojić pokrenula sudski spor, tražeći da se imovina boraca Srbije preda njoj na raspolaganje! I bez odluke suda, a koristeći se vezama koje je imala sa izvesnom Nadom Šavijom, načelnicom u beogradskoj policiji, upravnica Branka Stojić je poslovni prostor više od 20 godina izdavala raznim zakupcima, naplaćujući visoke kirije.

Gospođa Stojić nije odgovorna za rad Doma, jer sve odluke potpisuje predsednik saveta Doma Slobodan Vukašinović, koji je 20 godina na ovoj funkciji, isto koliko i gospođa Stojić. On danas ima 88 godina, ne svraća više prostorije Doma, i nije odgovoran za svoje postupke.

Uostalom, firma Stojić-Vukašinović i postoji radi lične koristi a ne opšteg dobra, o čemu svedoče i lažni godišnji finansijski izveštaji i niz pravnih i statutarnih prestupa koje su počinili. Upravnica je, osim izdavanja poslovnog prostora, i invalidskim organizacijama naplaćivala korišćenje sale za kuglanje, streljanu, salu za sastanke, usluge restorana koje je otvara i zatvarala, ili izdavala drugim licima. Nestao je veći broj umetničkih slika, skluptura i nameštaja, rasprodata je imovina invalida po Srbiji, izdavana su odmarališta...

Invalidima je, takoreći, zabranjen dolazak i ulazak u zgradu na Savskom trgu broj 9.

Posle dve decenije, Viši sud u Beogradu presudio je da je tužba kojom se traži oduzimanje imovine od boračke organizacije - neosnovana.

Umesto da ode u penziju, i izbegne krivičnu odgovornost, uz podršku predsednika Udruženja RMVI Beograda Zvonka Kriške, i predsednika republičkog odbora generala u penziji Miroslava Lazovića, gospođa Stojić nastavlja da pljačka. Zadužila je Dom za nekoliko milion dinara, ne plaćajući struju, grejanje i druge komunalne usluge koje, inače, i ako nije ovlašćena, naplaćuje od zakupaca.

U kakvom su položaju ratni vojni invalidi, govori i podatak ko su ljudi koji predvode njihove organizacije. General Lazović je predsednik republičkog odora Udruženja RVMI Srbije. On je postao invalid u saobraćajnoj nesreći, a ne u ratu. Podržava gospođu Stojić, i na taj način i sam stavlja ruku u med. On ima teško bolesnog sina i kćerku, i koristi priliku da zaradi još jednu penziju. Izdavao je u Ivanjici poslovni prostor, i pare stavljao u džep. Voli i da putuje, i tako isprazni račun. Nekoliko zaposlenih službenika ne prima redovno platu.

Na čelu gradskog udruženja invalida je Zvonko Kriška, pijanac i propalica. Bio je osuđen jer je u saobraćajnoj nesreći ubio ženu. Izdržao je samo polovinu kazne, jer su invalidi pismeno molili da mu se oprosti greh.

Opštinske organizacije invalida, uglavnom, nemaju komunikaciju sa ''centralom'', tražeći stalno smenu njenih čelnika. Ali, izgleda da će ih dve bitange i njihova princeza pljačkati dok budu u životu.