Su(lu)dovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (93)

Skupo naplaćuju i smrt

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu. Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid, Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Strahinja Ičelić (28) ubijen je u Čačaku na terasi svoga stana 24. avgusta ove godine.

"...Mom sinu su pre ubistva duže vreme upućivane pretnje, praćen je, posmatran. Sve to ukazuje da je ubistvo bilo planirano. Čak su mi u više navrata tražili 20.000 evra kako Strahinja ne bi bio njihova meta. U početku je tužilaštvo delo okarakterisalo kao teško ubistvo, za šta je zaprećena kazna od 10 do 40 godina zatvora. - opisuje svoju tragediju Radojko Ičelić, otac ubijenog Saše. Njega su umišljajno lišili života Nenad Kalajdžić, Vladimir Tripković i Saša Roglić.

Umesto da istragu preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal, nakon što je čačanska policija, zahvaljujući načelniku Policijske uprave ubice lišila slobode, zamenik Višeg tužilaštva u Čačku Dragan Kalaba je u prethodnom krivičnom postupku radnje optuženih kvalifikovao kao umišljajno brutalno ubistvo iz niskih pobuda. Organizovanu grupu nije pominjao, pogotovu što je otac ubijenog pokušao da višem tužiocu Ivanu Zariću ukaže ko su još saučesnici i inspiratori, a što se videlo i iz njegove izjave date u policiji, ali tužilac nije hteo da ga primi!

Slučaj je okončan nagodbom Višeg javnog tužilaštva sa optuženima! Prethodno je zamenik Višeg tužioca Kalaba prekvalifikovao krivično delo kao obično ubistvo, za koje je zaprećena kazna zatvora od 5 do 15 godina. U istim granicama se kažnjavaju i saučesnici!

Ovu kriminalnu grupu organizovao je bivši policajac Milivoje Kalajdžić (zvani Kalaja), koji je još kao mlad policajac-pozornik SUP-a Čačak važio za lice sklono kriminalu, a nakon sto je isteran iz policije organizovao je kriminalnu grupu koja se bavila vršenjem svih krivičnih dela, a specijalizovao se za prodaju narkotika, a u kriminal je uključio i svog sina Nenada, koga njegovi mentori pokušavaju da nametnu kao glavnog šefa i pucača mafije.

Kalaja je je deo čačanskog kriminalnog podzemlja, a tesno sarađuje sa Desimirom Bogdanovićem, zvanim Desko i Brankom Delićem, zvanim Drkela. Trojica ubica imaju zadatak da maltretiraju i reketiraju čačanske privrednike i rasturaju narkotike. Pre nekoliko godina Nenad je upucao Radeta Markovića, tadašnjeg telohranitelja Boška Radonjića, upucao je i Milana Lučića iz Čačka, kao i neka druga lica. Organizator je trgovine narkoticima u zemlji i inostranstvu. Branko Delić zvani Drkela je osuđivan za protivprirodni blud, krađe i nasilničko ponašanje. Puno novca redovno ulaže u "servisiranje'' lokalnih sudija. tužilaca, policije i svih političkih partija. Jedan od Drkelinih redovnih mušterija je i predsednik Višeg suda u Čačku Miloš Pavlović, zvani Pika. U ovom slučaju Pavlović je direktno uticao na postupajuću sudiju Mirjanu Rosić da prihvati nagodbu tužilaštva sa optuženima.

I ako se u prethodnom postupku branio ćutanjem, Vladimir Tripković je prihvatio da je ubio Ičelića, i ako balistički nalazi govore suprotno. Dobio je sedam godina i šest meseci, a ubica Nenad Kalajdžić samo 9 meseci, mada je minimalna kazna 5 godina i za ''obično ubistvo'', dok je treći član bande Roglić dobio samo 6 meseci zatvora!

Ičelićevi punomoćnici, poznati čačanski advokati Ivan Ćalović i Mileta Maslarević, ističu da su iznenađeni što postupak nije završio na sudu. Neobično je, kako kažu, i to što je u poslednjem momentu delo drugačije okarakterisano, iako je tokom postupka tužilaštvo osumnjičene teretilo da su delo izvršili "bezobzirnim nasilničkim ponašanjem"

Viši javni tužilac u Čačku Ivan Zarić rekao je novinarima da je u ovom postupku VJT Čačak postupalo u svemu po odredbama ZKP-a i Obaveznom Uputstvo Republičkog javnog tužioca.

Bez imalo stida Zarić potvrđuje da je naložio zameniku da prekvalifikuje optužnicu, da ponudi optuženom Vladimiru Tripkoviću, koji se branio ćutanjem da prizna krivicu, da će dobiti samo 7 godina i šest meseci, da će ga sud, nakon jedne trećine izdržane kazne pustiti na slobodu. Na to ga je, navodno, primoralo Obavezujuće Uputstvo koje mu je dostavila Zagorka Dolovac, Republički javni tužilac.

Tačno je da je viši tužilac Zarić dobio obavezujuće Uputstvo o nagodbi sa optuženima, ali u najvišoj instanci tužilaštva nisu naveli i kazne koje treba da prihvati.

Ovaj posao je ugovorio advokat Dragan Ranđelović zvani Džakec, koji je uzeo za nagodbu 100.000 evra, podelivši novac sa aktuelnim direktorom Bezbednosno informativne agencije Aleksandrom Đorđevićem, zvanim Đora peder, bivšim advokatom iz Čačka.

Nije ovo prvi slučaj da je direktor tajne službe uzeo pare na tuđoj nesreći. Đorđević je pristao i na ovu kriminalnu rabotu (pored mnogih drugih za koje je debelo plaćen) zato što priča da će kad ga uskoro smene (veruje da će izbeći hapšenje) da se vrati u Čačak da radi kao advokat u Ranđelovićevoj kancelariji, pa mu je neophodna zaštita lokalnih mafijaša, jer se zamerio mnogima. Međutim, iz pouzdanih izvora saznajemo da je to samo „maska priča" i da se on snabdeo disketama sa službenim podacima BIA, sa kojima namerava da sebi ,,kupi" bezbednost i „sigurnu kuću'' u jednoj zemlji na Zapadu

On je na čelu opasne organizovane kriminalne grupe, koja hara srpskim pravosuđem.Počistio je arhivske fondove, uzeo je dosijea skoro svih sudija i tužilaca koje služba o njima vodi, tako da sa lakoćom dobija sve presude koje poželi. Tajna služba je, po njegovom nalogu opservirala većinu tajkuna i vođa mafije, tako da Đora hara srpskim pravosuđem. Iz Čačka je doveo advokata, svog pederskog intimusa Milana Nenadića za specijalnog tužioca za organizovani kriminal, prijatelj je i sa glavnim tužiocem - višim tužiocem u Beogradu Natašom Krivokapić- Čitaković.

Čvrsto je povezan u kriminalnu grupu sa Aleksandrom Stepanovićem, predsednikom Višeg suda u Beogradu i Duškom Milenkovićem, predsednikom Apelacionog suda u Beogradu. Iz ruke im jede i ministarka pravde Nela Kuburović, kao i većina predsednika sudova u zemlji...U toj grupi je i Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića. Skoro da nema ''jačeg'' sudskog procesa u Srbiji, koji nije rešen u kancelariji ove opasne mafijaške grupe.

Nikola Petrović je duže od četiri godine vršilac dužnosti direktora Elektromreže Srbije, bez kvalifikacije za ovo radno mesto. Istovremeno je vlasnik nekoliko privrednih društava koje se bave pitanjima proizvodnje i distribucije električne energije. Uselio se u DIPOS-ovu vilu u ulici Beogradskog bataljona broj 63, bez pravnog osnova je izvršio adaptaciju i uložio oko 1,3 miliona evra!

Pred Višim sudom u Beogradu gospodin Petrović lako dobija sporove po tužbama koje usvajaju sudije Slobodan Keranović i sudija Vesna Miljuš.

Gospođa Miljuš je za sudiju izabrana kao aktivista Demokratske stranke. Ispunjavala je kriterijume za izbor, jer je skoro svaku tužbu koju je dobila kao sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, koju su podnosili otpušteni radnici i policajci, udvorički odbijala.U društvu je poznata kao pijanica i propalica. Iako je 5. decembra ušla u šestu deceniju života, ali se ne predaje. Ova promiskuitetna dama iz Koteža verno služi svakoj vlasti. I besprizorna je. Snishodljiva je pred ''značajnim ljudima'' a surova prema onima koji nisu iz gornjeg strukture društva. Tako jer Tomislavu Krsmanoviću, predsedniku Pokreta za ljudska prava iz Beograda, za tri godine provedene u zatvorskoj bolnici-odeljenje psihijatrije, nakon odluke suda o rehabilitaciju, dosudila odštetu od 50.000 dinara! U pravnoj državi ova sudija bi morala biti smeštena u ludnicu. Ali, za ''neadekvatan izraz'' o nekom važnom drugu, za povredu časti i ugleda gospođa Miljuš dosuđuje po 350 hiljada dinara.

Ovo je surova slika srpskog pravosuđa.

A 1. Pismo Radojka Ilčića tužiocu Zariću

Povodom izjave Višeg javnog tužioca Ivana Zarića da ne sudi po čaršijskim pričama osećam se dužan kao otac pokojnog Strahinje da ukažem na činjenično stanje o događaju ubistva moga sina.

U dokazima koje je SUP pribavio i prosledio tužilaštvu u Čačku, gde su u pitanju video snimci sa okolnih kamera kao i DNK nalazi i izjavama svedoka a posebno gospođe koja je tog kobnog dana prodavala bostan ispred zgrade gde je živeo pokojni Strahinja gde se i dogodilo ubistvo. Tog kobnog dana 24.avgusta Strahinja je taksijem došao ispred zgrade oko 17:30 h, primetio da ga prati vozilo sa osumnjičenima.

Po zaustavljanju taksija on istrčava iz vozila i beži prema stanu, dok dvojica iskaču iz kola, jedan od njih nosi pištolj, trči za njim sa povicima: "...Nećeš nam pobeći!"

Strahinja utrčava u stan, oni dolaze ispod terase, gde ih vidi stanar zgrade Vlastelica koji sedi u svom autu u dvorištu zgrade. Oni se vraćaju u kola gde ih žena koja prodaje bostan pita: "Šta to radite?". Odlaze kolima i posle 5,6 minuta i ponovo se vraćaju ulazeći između zgrada sa autom, gde se sve to vidi na snimcima obližnje kamere. Dvojica izlaze iz kola odlaze prema terasi gde se odmah zatim i čuju dva pucnja. Uskaču u kola i beže, što takođe isto snimaju kamere. Svi ovi dokazi, za Višeg javnog tužioca su čaršijske priče! Posle samo par dana uhapšen je prvo Ljuboja, koji se brani ćutanjem, kao i druga dvojica u SUP-u i kod javnog tužioca. Sve ove činjenice, Viši javni tužilac gura pod tepih i postupa po naređenju iz Beograda zbog 100.000 evra koje su otišle za Beograd, ili ti, po svom ličnom nahođenju.

Iako sam ja kao otac i moji punomoćnici tražio prijem kod Višeg javnog tužioca, on nas je odbio i rekao da nema sa nama šta da razgovara.

Za sve ovo vreme istrage i odlaska mog kod javnog tužioca, ja sam ukazivao na osobu po nadimku Spiki, koji je tada, za vreme ubistva, bio u kućnom pritvoru sa nanogicom, jer je ubio kolima ženu i pobegao sa lica mesta, da je pretio da će ONI ubiti Strahinju u koliko ja ne dam pare-20.000 evra, i govorio: "...Samo da načnemo Ičelu posle će biti 40.000, pa 80. 000 evra" i tako dalje...

Javno tužilaštvo nije našlo za shodno da ga sasluša zbog podstrekivanja na ubistvo i ucenu, iako se zna da je Joca Amsterdam za nedokazano podstrekivanje na ubistvo dobio 15 godina zatvora. Umesto da ih Viši javni tužilac tereti za organizovano teško ubistvo, kako je i bilo u početku okarakterisano, on na sve ove dokaze i činjenična stanja nalazi za shodno da kaznu preinače na obično ubistvo.''

A 2. Čuvajte se advokata "bliskih" tužiocima i sudijama

Redakciji se pismom obratio pritvorenik Zoran Lalović iz Okružnog zatvora u Beogradu. Njemu sudi sudija Višeg suda u Beogradu u predmetu K. 144/14. Njegova dva pisma dobili smo uz pismo sudije Mišića, koja su zadržana dve nedelje. Gospodin Lalović je dostavio kopiju krivične prijave koju je dostavio Višem javnom tužilaštvu u Beogradu protiv advokata Marine M. Stefanović iz Beograda, koja mu je bila branilac u ovom predmetu, i uz prinudnu i prevaru naplatila honorar u iznosu od 10.000.000 dinara, tako što je prodala njegov stan u centru grada. Više javno tužilaštvo prosledilo je predmet Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, koje treba da sprovede istražne radnje. Otuda i ne čudi što sudija Bojan Mišić, i ako već duže od dve godine ne donosi presudu u ovom predmetu, zadržava poštu Zorana Lalovića, suprotno zakonu, jer samo dok traje prethodni postupak sudija ima na to pravo. Advokat Marina M. Stefanović tvrdi da nije prevarila klijenta i da mu nije prodala stan. Očekujemo odgovor od Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu. Savetujemo građane - čuvajte se advokata. Pogotovu ako su u dilu sa tužiocima i sudijama!

A 3. Žuti sabat u „Enigmi"

Da se hapšenjem predsednika Višeg suda u Šapcu, Gojka Lazarova, Šabac nije vratio u Ustavno-pravni sistem Republike Srbije, slažu se svi viđeniji advokati u Šapcu. Dokaze za ovu tvrdnju jedan od najuglednijih šabačkih advokata potkrepljuje tvrdnjom da je tek sada Šabac postao grad bezakonja i da mu je skoro žao bivšeg predsednika Višeg suda koji će, po njegovom mišljenju, ispasti koleteralna šteta. Preciznije, tek puka maska da bi se amortizovao neskriveni gnev ojađenih građana, ali i njihovih branilaca. Čak 97% šabačkih advokata ne sme da podnese prijavu Visokom savetu sudstva, jer bi time zapečatili ne samo sudbinu svojih klijenata, nego i sopstvenu.

Po rečima našeg sagovornika, kolektivni teror poludelih domaćica iz šabačkog pravosuđa, tek hapšenjem Lazarova kao da dobija na zamahu. Ohrabrene činjenicom da Krivično veće Osnovnog suda u Šapcu, u „reprezentativnom" sastavu Radivoj Šušnjević, Ivan Mitrović i Marija Ivanović nisu ni stavljeni pod lupu Visokog saveta sudstva, a kamo li pozvani na bilo kakvu odgovornost. Za neupućene, KV veće je izvor para jer tu se odlučuje o pritvorskim predmetima. Prisutnost u tom veću je siguran izvor bogate žetve. I postavlja se logično pitanje: Kakva je svrha hapšenje predsednika Višeg suda, koji je u suštini, za pravu cenu, samo potvrđivao njihove sulude presude?! Šta više, kao demonstraciju svoje moći, izašlo se sa predlogom da se Marija Ivanović postavi za vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Loznici!? Kao da u tom gradu nema kvalifikovanih pravnika i sudija koji bi mogli da obavljaju tu dužnost. Ovako, redovnu učesnicu žutog sabata u poznatoj i omiljenoj kafani DuPe-ta, (Dušana Petrovića) „Enigmi," čeka službeni auto, sa sve vozačem, koji bi je svako jutro vozio tih pedesetak kilometara, i nazad. Cena? Sitnica! Sve to ova gulija od naroda, već isisana i odrane kože, ionako plaća.

Dok ovaj broj Magazina Tabloida bude u štampi znaće se da li je ova „sveta krava" šabačkog pravosuđa i postavljena na ovu odgovornu dužnost, jer kao da polako puca monolit žutih sudija. Naime, na ovaj predlog za postavljanje Marije Ivanović na funkciju predsednika Osnovnog suda u Loznici, koji je inače direktni put za upražnjeno mesto predsednika Višeg suda u Šapcu, reagovala je Regionalna advokatska komora pozivajući se na član 15. Statuta komore koji predviđa donošenje mišljenja o napredovanju sudija. Iako je to mišljenje neobavezujuće, ono ima potrebnu težinu da se eventualno spreči napredovanje sudija u suštini nedostojnih pravosudne funkcije. Kako su nam potvrdili, od njih niko nije zatražio mišljenje! Po staroj i dobro uhodanoj praksi sve se završava u „porodičnom" krugu; po principu ja tebe serdare ti mene vojvodo.

Za sabate u „Enigmi," gde se kadruje, određuju cenovnici usluga, napredovanje u službi, svi upućeni u gradu znaju, osim pretpostavljenih. Tako, recimo, predsednik Osnovnog suda Milorad Maletić nikada nije bio pozvan na taj „časni" skup. Kao ni nijedan javni tužilac. Nijedan ugledniji advokat. Čemu? Da smetaju. Ali redovni gosti sabata u „Enigmi" su, pored pobrojanih i već spominjanih sudija, poneki „žuti" advokati kao Zoran Stašević, Rajko Petričić. U taj ekskluzivni krug nije lako ući ali ćemo u nekom od narednih brojeva nastojati da dođemo do foto zapisa tih okupljanja. Po onoj novinarskoj maksimi-Jedna fotografija vredi više od hiljadu reči.

Upravo u odgovoru ko predsedava okupljanju ovog polutajnog društva leži i razlog neviđene bahatosti neuspelih domaćica ali i odgovor na opravdani strah advokata kao i zašto na podnose prijave protiv takvih sudija Visokom savetu sudstva.

Redovni gosti „Enigme," na mesečnom okupljanju, su Milan Škulić i Sandra Kulezić. Glavni kadrovici i zaštitnici lopuža u sudijskim togama. Grko nasleđe iz vremena DuPetove (Dušan Petrović, primedma redakcije), vladavine Ministarstvom pravde. Zarad pojašnjenja; Škulić je član Visokog saveta sudstva a Sandra Kulezić je član Visokog saveta tužilaca. Kako nam pojasni naš sagovornik, jedva je prošla sa 47 glasova i to protežirana od izvesnog pripadnika BIA-e Lukića. Oboje su, inače, iz Prnjavora. Otuda možemo da verujemo sagovrnicima iz advokatske komore koji kažu da od 45 sudija šabačkog pravosuđa samo dvoje nije korumpirano! Zastrašujuće!

Dva Dušana, Petrović i Dule Ciganin, teži su od same države Srbije.

A 4 Otimanje kuće uz pomoć sudija iz Niša

M.G.

Država Srbija nastavlja trend pljačkanja ratnih vojnih vetrana. Rešenjem broj 952-02-23-158/2016 od 08.11.2016. godine koje je potpisao načelnik republičkog geodetskog zavoda diplomirani inženjer Boban Stanković, učesniku rata Radovanu Veselinoviću oduzeti su plac koji je pošteno kupio od države, odnosno grada Niša i kuća koju je sazidao uz važeću građevinsku dozvolu!

Gradska uprava grada Niša je još 1993. godine odobrila Veselinoviću da gradi na placu koji je prethodno nacionalizovan i prodat:

''Odobrava se investitoru Veselinović Radovanu iz Beograda građenje stambene zgrade spratnosti visoko prizemlje i sprat'', piše između ostalog u rešenju broj Up.br.06-351/380-93

U skaldu sa ovom građevinskom dozvolom Veselinović je napravio kuću i prethodno se uknjižio na parcele koje je kupio.

Kada se Veselinović odazvao pozivu i otišao na ratište zli komšija je iskoristio situaciju oteo deo njegovog placa. Veselinović je kupio plac, na mestu gde je urbanistički put išao tako da se svakom placu može sa puta pristupiti. Ipak, komšija sa susednog placa je svoju garažu i kuću na susednom placu namerno rasporedio tako da putu ne može da priđe. Komšija je potom putu pristupio preko Veselinovićevog placa, koristeći kao smo već rekli trenutak dok je ovaj bio na ratištu. Sve ovo Veselininović je pokušao da reši sudskim putem, ali je tada doživeo da mu sude i da ga tuže najgori ljudi u Srbiji.

Osnovni sud u Nišu postavio je nove norme totalitarizma, u presudi iz spora 7P.br. 5934/13 kada su mu naredili da je dužan priznati krivicu...

Tuženi građanin, izrekom ove presude dužan je da deo svoje zemlje koju je legalno kupio, pokloni komšiji Jovici Milivojeviću, bez da mu Jovica ili država za to plate bilo kakvu naknadu, piše u presudi koju je potpisao sudija iz Niša Zoran Stamenković. Šta više, nesrećni Veselinović je tada sudskom presudom obavezan da Jovici plati i 137.778,00 dinara sudskih troškova.

Ovakav sramni sudski presedan potvrdilo je kasnije i veće Apelacionog suda u Nišu, kojim je predsedavla sudija Danijela Nikolić. Zbog 14 metara kvadaratnih koje su mu protivpravno uzete, Veselinović je podneo tužbu. Takvih sporova ima hiljade, i sudovi tu često greše, pa to i nije vest za novine. Veselinović je platio sudske troškove od 4.000 nemačkih maraka, ili današnjih dve hiljade evra. Pomirio se sa situacijom da je izgubio 14 metara kvadratnih placa i nastavio dalje. Sedam godina nakon ove presude u posetu Veselinoviću dolazi komšija Milivojević i kaže mu: '

'...Moraš sa mnom u sud da sačinimo ugovor o poklonu, da mi poklanjaš onih 14 metara kvadratnih, jer ja te jesam dobio na sudu, ali nisam u roku od šest meseci otišao da se uknjižim", pa u katastru sada tebe neće da isknjiže, niti mene da upišu kao vlasnika sa starom presudom...".

Veselinović to odbija, Milivojević ga tuži i sud donosi sada već čuvenu presudu po kojoj on mora da prizna da je plac koji je kupio i koji mu je protivpravno oduzet, sada zbog greške uzurpatora mora da vrati, sudske troškove da plati i kako sud kaže da "prizna"!

- Utvrđuje se da je tužilac Jovica Milivojević iz Niša Donji Komren vlasnik kp.br.1922/13 Donji Komren, površine 14 metara kvadratnih što je tuženi Veselinović Radovan "dužan priznati...".

Pomirio se Veselinović i sa ovom situacijom, a onda je ove godine obavešten da će mu i kuća biti srušena, i ostatak placa oduzet. Sve ovo je odlučeno u skladu sa rešenjem pomenutim na početku ovog teksta, a u istom rešenju su citirane odluke sudova koja ma mu je ranijih godina oduzeta.