Stav

Razvoj

Branko Dragaš

Nastavlja se trend zaduživanja države. Tako je zaduženost u maju mesecu ove godine iznosila 208.099.313 evra i to je tempo zaduživanja koji će ove godine da dosegne, prema planu režima, preko 7,3 milijarde evra.

Totalitarni režim ne može da funkcioniše bez neprestanog zaduživanja. Kako smo u prošlim tekstovima pokazali da nema ni privrednog razvoja, stopa privrednog rasta za period 2012-2017 iznosi bednih 0,77%, kako su značajno smanjeni prihodi od banditske privatizaciju, koju je žuta mafija iskoristila za svoje lično bogaćenje i za tu organizovanu pljačku države i građana nisu odgovarali, jer postojećem izdajničkom režimu, koji isto krade na veliko, odgovara da reketira i ucenjuje pripadnike prošlog režima, nadajući se da će, kada oni budu napustili vlast sa punim koferima, da neki novi režim neće dirati njihov pokraden novac, onda nije preostalo ništa drugo sadašnjem režimu nego da nastavi da se zadužuje.

Ta politika zaduživanja i rasprodaje je pogubna za naše nacionalne interese, jer postajemo kolonija, gubimo nezavisnost i strateška imovina prelazi u ruke stranaca.Pošto izdajnički režim ne zna kako da pokrene privredu i pošto su dobili zadatak da nas konačno unište, onda je ovo neprestano zaduživanje i pljačkanje deo zlikovačkog plana za potpuno porobljavanje građana Srbije. To se najbolje vidi na plaćenim kamatama.

Otplata kamata u 2012. godini, kada su ovi današnji satrapi dovedeni na vlast, jer su pristali da priznaju nezavisnost lažnoj državi Kosovo, iznosila je 68,2 milijarde dinara, da bi prošle godine narasla na 131,6 milijardi dinara. To znači, da se udvostručio iznos kamata koje mora država direktno da plaća za svoje neprekidno zaduživanje.

Rast kamate od gotovo 100% za period od pet godina, kada nije bilo stope privrednog razvoja - 0,77% ne možemo uzeti kao ozbiljnu stopu za naš izlazak iz siromaštva i bede,pokazuje samo kakvo je veliko opterećenje palo na budžet, odnosno na leđa privrede i građana.

Država, dakle, direktno mora ove godine da plati 1,2 milijarde evra kamate i na to je još potrebno da vrati oko 6,1 milijardu evra dospelih glavnica kredita, pa je to ta cifra od 7,3 milijarde evra, koja se ukalkulisala od strane režima za ovogodišnje zaduživanje da bi se nekako sačuvala likvidnost neefikasnonog sistema

Zadužujemo se da vratimo dospele kredite i da platimo sve veće kamate. Takav privredni sistem nije održiv na duži rok. Pitanje je samo vremena kada će doći do pucanja prenapregnutog sistema. Međutim, ovaj iznos od 1,2 milijarde evra, koje država mora da plati svake godine, iznos koji se stalno uvećava, moramo uvećati i za iznos koga moraju da plate preduzeća, odnosno privreda, kao i zaduženi građani za uzete kredite, što iznosi novih 1,2 milijarde evra.

Znači, ukupno godišnje na ime kamata država, privreda i građani moraju da plate 2,4 milijarde evra. Kako se taj iznos iz godinu u godinu uvećava, to znači da će opterećenja biti sve veća. Na koga će pasti sva ta opterećenja? Na zaposlene, nezaposlene i sve siromašnije građane. Na kraju svih krajeva, građani plaćaju svoju političku nepromišljenost, povodljivost i lakovernost, jer država uvek svali svoje obaveze na građane, u privredi rade ti isti građani i uzete kredite moraju da plaćaju oni koji su se zadužili.

Ako niste uzeli kredite, plaćate kao građanin obaveze države i obaveze preduzeća koja su se zadužila. Koliko će građani moći sve ovo još da izdrže? Tu nam ekonomska znanja ne mogu da pomognu. Teško je ekonomski izmeriti elastičnost trpeljivosti i izdržljivosti naših građana.

Istorija nam pokazuje da Srbi mogu da dugo trpe, ali kada se pobune, onda su to krvave bune protiv tiranije i dahija.

U sadašnjim geostrateškim preganjanjima velikih sila, kada se ponovo, ko zna koji put u istoriji, velike sile nadigravaju nad našim glavama, unutrašnji sukobi, građanski ratovi, u koje nas guraju naši večiti neprijatelji, mogu da dovedu do naše velike tragedije. Otuda sam već deset godina zagovornik programiranog i dogovornog bankrota, uvođenje privremenih mera u državu na rok od jedne godine,hapšenja svih političara i tajkuna od 1990. do 2018., koji su doprineli ovoj nacionalnoj katastrofi, konfiskacija njihove imovine, jer ono što je za njih jedino kazna je uzimanje otete imovine i stvaranje Vlade Nacionalnog spasa od naših najboljih i najstručnijih ljudi, jer problem u kome se nalazimo ne mogu da reše ovi politički diletanti bez jednog dana radnog iskustva u struci.

A problem koji se nadvio nad našim glavama je ogroman.

Oni koji ne veruju da se u ovoj zemlji nešto može promeniti, beže iz Srbije, pa je tako prošle godine otišlo preko 72.000 stručnih, iskusnih i pametnih ljudi, radno sposobnih, koji neće da čekaju da se nešto samo od sebe desi, neće da čekaju državu da im donese bolje uslove da zarade za život, nego su doneli odluku da svoj život uzmu u svoje ruke i ne plaše se svetske konkurencije na stranim tržištima.

Velikim brojem umiranja, preko 40.000 ljudi godišnje više umre nego što se rodi, te ovim bekstvom ljudi iz Srbije, smanjuje se naš biološki kapacitet za brzi privredni razvoj.

Zapamtite, dragi prijatelji, jedini način da se izbavimo iz ove bede je ubrzani privredni razvoj. To mogu da izvedu samo ljudi koji su decenijama na tržištu, koji znaju kako funkcioniše svetska privreda, koji imaju stručne reference i koji, ono što je najvažnije, vole Srbiju, koji su radni, pošteni i spremni da profesionalno odrade posao pokretanje privredne aktivnosti, niko ne treba da se žrtvuje, dosta nam je bilo žrtvovanja, nego svako mora da pronađe i ostvari svoje lične interese kroz interese države i nacije.

Srbija ima sve privredne resurse za ostvarivanje dvocifrene stope privrednog rasta, jer imamo 4,8 miliona hektara najplodnije zemlje na svetu, možemo u poljoprivredno-prerađivačkoj proizvodnji da ostvarimo izvoz sa sadašnjih 3 milijarde evra na čitavih 100 milijardi evra, IT sektor nam već donosi 1 milijardu godišnje, bez ikakve državne podrške, naprotiv, režim daje subvencije nemačkoj kompaniji iz IT industrije i tako nanosi štetu našoj IT industriji, energetski sektor i obnovljivim izvorima energije možemo da se oslobodimo tolike uvozne zavisnosti od energenata, ulaganjem u rudarstvo i korišćenjem svih naših prirodnih, mineralnih resursa može se 200 milijardi evra da kapitališe, zdravstvene usluge, turizam, mala i srednja privreda i obnovljena industrijska proizvodnja, sve su to osnove za naš brzi privredni razvoj.

Nije sve izgubljeno, kako režim namerno širi apatiju i paniku, držeći građane neprestano u atmosferi vanrednog stanja.Nasilje iz crnih hronika, najstrašniji zločini, farme, parovi i zadruge su postavljeni u funkciji održavanja sadašnjeg režima.

Srbija se može ekonomski brzo da razvije, ali jedini uslov je, bez koga nema nikakvog ekonomskog preporoda, da srušimo sadašnji izdajnički režim i da se uspostavi novi politički sistem, koji neće biti totalitaran i koji neće proizvoditi politički ološ i političke tajkune. Pitanje opstanka države i nacije se lomi na tom istorijskom sukobu između privilegovane manjine, koja je pokrala državu i građane, koja laže i obmanjuje, da bi zadržala svoje privilegije i oteti kapital, sa jedne strane i opljačkane većine od 85 % građana koji žive na granici ili ispod granice egzistencije.

U narednim mesecima očekujem pojedinačne, grupne i decentralizovane pobune na svim krajevima države, pobune koje, na svu sreću, neće predvoditi nikakve političke stranke i nikakvi lažni opozicioni mešetari i šibicari, nego će građani biti primorani da se sami organizuju, moraće da ustanu u odbranu svoga ugroženog opstanka. Ovo je gigantska bitka za opstanak države i nacije.

Nema više političkih kalkulisanja i kurvanja. Ili ste za zlikovački režim ili ste za narod. Svi će morati da se izjasne. Maske padaju! Svakoga dana!

Očekujem tek izdaju srpske kvazielite, koja gleda svoje lične interese i koja će ustati protiv Demagoga i Uzurpatora kada bude sigurna da mu je došao kraj. U svakom slučaju, nama je danas važno da pokažemo da ima rešenja, da ima spasa, da Srbija ima budućnost, da nije sve izgubljeno, da imamo ljude koji znaju ekonomski da spase državu i narod, koji znaju da pokrenu privredu i zaposle i prekvalifikuju skoro 3,4 miliona ljudi i koji mogu da ostvare godišnji BDP preko 300 milijardi evra. To se može ostvariti novim političkim i ekonomskim programom i angažmanom novih ljudi iz zemlje i rasejanja, koje Srbija ima i koji bi rado prihvatili da se uključe, da se vrate i da učestvuju u ekonomskom podizanju Srbije.

Naš cilj je da dosegnemo Austriju čiji je BDP prošle godine bio preko 386 milijardi evra, koja ima 8,4 miliona stanovnika i koja nema more, ali od turizma uzme nekoliko puta veće prihode nego Srbija.

Radi poređenja, navodim iznose BDP u pojedinim zemljama, jer je to najbolji način da prepoznamo kojim putem moramo da idemo.Češka sa 10,5 miliona stanovnika godišnje napravi - 193 milijarde evra, Danska sa 5,7 miliona stanovnika stvori godišnje - 306 milijardi evra, Finska sa 5,5 miliona stanovnika ostvari godišnje -237 milijarde evra, Norveška sa 5,2 miliona stanovnika napravi godišnje BDP od 371 milijardi evra, Irska sa 4,6 miliona stanovnika proizvede godišnje 273 milijarde evra ili Slovenija sa 2,1 milion stanovnika napravi godišnje 44 miliona evra. O Islandu koji ima 330.823 stanovnika i koji napravi godišnje -16 milijardi evra i Luksemburgu, koji ima 569.679 stanovnika i BDP od 58 milijardi evra, sramota je da pišem, kada znamo da Srbija sa 7,1 milion stanovnika navodno napravi 34 milijarde evra, što, kao što znate iz mog dosadašnjeg pisanja, nije tačno, nego je BDP mnogo manji, moja procena oko 17 milijardi evra, jer je vrednost evra potcenjena pa tako dobijamo te lažne, falsifikovane podatke o kojima naši estradni ekonomisti, lakeji svake vlasti, ne smeju i ne žele da govore.

Zašto su ove zemlje uspešne i bogatije od Srbije? Da li tamo u tim zemljama žive neki nadljudi? U susretu sa ljudima iz tih zemalja vidimo da pojedinačno ništa nisu bolji od nas. Naprotiv, mi smo pojedinačno u prednosti nad njima, ali suština problema se nalazi u načinu organizovanja i vođenja države. Optužbe parazitskog režima da su Srbi neradnici, lenjivci i neznalice, nikako ne stoje, jer svi znamo da su naši ljudi najvredniji i najpoštovaniji u tim zemljama. Razlog što imamo tako mali BDP u poređenju sa drugim zemljama, leži u tome da kod nas ne valja ni politički ni ekonomski sistem i da moramo, ukoliko zaista hoćemo da se, napokon, izvučemo iz ove kolektivne bede, da stvorimo novi politički i ekonomski sistem, koji će biti u funkciji države i svih njenih građana.

Mi smo siromašni jer je naš ekonomski sistem trom, zastareo i neefikasan. Siromašni smo i zbog toga što smo prevareni i pokradeni.

Kada će nam biti bolje? Kada prestane da se laže i krade. A kada će to da se dogodi? Kada politički sistem bude kažnjavao sve one koji lažu i kradu i kada ekonomski sistem bude postavljen tako da se pokreće proizvodnja, izvozi i zapošljava narod, kada privreda bude efikasna i kada se bankama više isplati da rade sa privredom, nego da kupuju obveznice bankrotirane države, koja falsifikuje budžetske deficite.

Sve priče su danas ispričane. Duhovnom obnovom moramo da se vratimo izgubljenim tradicijama naših drevnih predaka, koji su žrtvovali svoje živote da mi govorimo maternji jezik i da imamo slobodu. Ekonomskom obnovom postajemo dovoljno snažni i moćni da branimo svoju nezavisnost i slobodu svim sredstvima. Glavno pitanje je za one koji žele ekonomski da preporode Srbiju je - da li znate na tržištu da pravite novac za državu, kompanije, građane i za sebe? Za koje vreme Srbija može BDP da podigne sa realnih 17 milijardi evra na 300 milijardi evra? Ako ste spremni da se dokažete i pokažete, ako imate stručne reference, ako verujete u sebe, izvolite i konkurišite, uđite u konkurenciju naših najsposobnijih ljudi i pokažite šta znate. Mi, građani, ćemo vas kontrolisati i meriti rezultate vašeg rada.

Ideologije su mrtve! Spas države i nacije se može ostvariti duhovnim i ekonomskim preporodom. Izvolite, pokažite šta znate. Nakon rušenja izdajničkog režima, ostaće pustoš. Potrebni su nam timovi sposobnih ljudi koji će ispuniti svoj istorijski zadatak i Srbiji vratiti slavu i ugled naših slavnih predaka.