Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (148)

Dok je on u životu, pravda je mrtva

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Već skoro jednu deceniju, jedan poseban dokument nemačkog Bundestaga o stvarnom stanju u srpskom pravosuđu, sklonjen je od očiju javnosti, jer su skoro sve evropske vlade do danas svesno prikrivale činjenicu da se takozvane reforme pravnog sistema u Srbiji, od početka vladavine Aleksandra Vučića, nisu pomerile sa mesta. U međuvremenu su i novinari nemačkog lista "Zidojče cajtung" (Sueddeutsche Zeitung), došli u posed vrlo poverljivog izveštaja Evropske komisije, čiji je sadržaj skoro identičan onome koji je napravila komisija Bundestaga.

U oba pomenuta izveštaja jasno piše da je Brisel zanemario teške propuste srpskog pravosuđa, da Srbija ne ispunjava pravne standarde za dalje približavanje Evropskoj uniji (EU) u meri u kojoj to tvrde evropski komesari, da "Evropska komisija razvoj pravne države u Srbiji ne kontroliše ozbiljno, da bi omogućila brže približavanje Srbije EU", te da je danas već reč o "izrugivanju pravu" u Srbiji, kao i "nedopustivom uticaju politike na pravosuđe".

Posebno je istaknuto da postoji jasno nesuglasje između poverljivog izveštaja pravnih stručnjaka Komisije i službenog stava da je Srbija u pravosuđu načinila 'ogroman' napredak. Interni izveštaj posebne komisije nemačkog Bundestaga govori da je Evrospak komisija više puta slala svoje pravnike u Srbiju "da prate određene sudske postupke", a reč je pre svega o prigovorima sudija i državnih tužilaca koji nakon smene vlasti (dolaskom Vučića i nakon toga) nisu mogli da se vrate na radna mesta.

Istina je da posmatrači Evropske komisije nisu nikada mogli da ustanove da li se žalbeni postupci odvijaju u skladu sa standardima pravne države, a u izveštaju se kaže kako se ovakvi postupci nazivaju "školskim primerom izrugivanja pravu", što je kasnije u svojoj analizi ponovio i "Zidojče cajtung" pominjući "nedopustiv uticaj politike na pravosuđe".

U dokumentu nemačkih pravnih stručnjaka o stanju u srpskom pravosuđu, koji se naziva "međuizveštajem", dodaje se da su procesi vezani za pripadnike vladajuće stranke, "vođeni samo da bi se zadovoljila forma". Na žalost, evropski komesari su ovo sve tumačili kao proces reformi koji je "zadovoljavajući", a kritikovali su samo "proceduralne nedostatke".

U pomenutim izveštajima se navodi da su pravni stručnjaci Evropske komisije i nemački pravni stručnjaci, ocenili da i procedura, i sami procesi nisu bili u skladu sa standardima pravne države, te da su, na primer, "stalno uvođeni novi dokazi" i da se "načelno pokušavalo da se dokazni materijal okrene na štetu podnosilaca žalbi", te da su oni koji su se žalili na presude uopšte nisu mogli da se brane, jer im nikad nije ni rečeno šta im se prebacuje! U skoro svim pretresima je prekršen princip da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno, govore uglas oba izveštaja o stvarnom stanju u srpskom pravosuđu.

Citiraju se i navodi iz izveštaja prema kojima su podnosioci žalbi u srpskom pravosuđu izloženi svakakvom šikaniranju, pa često čekaju, nekada i po više sati, u prostorijama u kojima je samo po nekoliko stolica i ništa za jelo ili piće, a pretres bi trajao neuobičajeno dugo i nekada do kasno popodne, uveče, pa čak i do jutarnjih sati.

Da pravda u Srbiji više ne postoji, svedoče i svakodnevni primeri. Niko od građana više nije siguran da će pred sudom ostvariti svoje pravo, da će ga nevinog osuditi, oduzeti mu stan, imovinu, posao, decu...

Novinari su posebno na meti izvršne vlasti.

Novinaru Milanu Jovanoviću je prošlog meseca spaljena kuća u Grockoj, a napadači su pucali na ulazna vrata, da porodica novinara živa izgori! Skandalozno je reagovala i policija i sud, jer je saučesnica, priznajući krivicu, dobila šest meseci kućnog zatvora i novčanu kaznu od 50.000 dinara. To je vešt manevar suda, jer oni koji sklope nagodbu sa sudom, njihove izjave se izdvajaju iz sudskog spisa i ne mogu se koristiti kao dokaz protiv drugih okrivljeni, tako da će pucač i nalogodavac ostati nekažnjeni. Pre dve nedelje pokušano je da se obije stan u koji se novinar Jovanović preselio.

Vučić je dao i novogodišnji intervju za portal ESPRESO koji je u vlasništvu Kurira. Citiramo deo tog razgovora

Da li treba da se plaši novinar Jovanović koga su pokušali da ubiju, zapalili su mu kuću?

- Nisu mu upali u stan, nego su pokušali. Naš pravosudni sistem je naša najveća rak rana, ako to smem da kažem i o tome govorim stalno i upravo je to sistem koji su nam ostavili Đilas i Jeremić. Šta tu možemo da promenimo?Ne možete da promenite, izvinite molim vas. Hoćete revoluciju?

Ne, ne...

- Hajde da probam da vam odgovorim. Hoćete revoluciju u pravosuđu? Ne da Evropa, ne da svet, ne daju svi žuti, ne daju, jer se toga drže. Imate sudijske funkcije kao ustavnu kategoriju, Saša. Kažite to narodu. Ne može Vučić to da promeni. Da ne bih bio neko ko stalno kritukuje naš pravosudni sistem. Ja kažem ovima iz Evropi - lepo ste pisali o pravosuđu, ali stanje je mnogo gore, ja sam saglasan s tim. Kakva je tu moja odgovornost?

Da li taj čovek može da bude zaštićen?

- Može. Po prvim rezultatima istrage, taj stan je bio prazan, mesecima niko u njega nije dolazio i neko je verovatno tipovao prazan stan da bi bio opljačkan, jer se vidi po onome što je upotrebljavano. Nije to bilo pripremano za fizički napad, već za pljačku, za obijanje. (Vučić to zna!) Prvi napad je bio napad kojim se ugrožavala sigurnost i bezbednost, a da li je bio pokušaj ubistva, nemojte to ni vi, ni ja da zaključujemo. To kako će sud da tumači, to je njihova stvar. Nemojte vi da budete ti koji će da pričaju: "...Jao, neko je pokušao da ubije Borka Stefanovića", a onaj što je pokušao da nekog drugog okreće na ražnju, on je kolega novinar i on je dobar.

Slažemo li se da nije u redu da se premlaćuju politički oponenti, bilo na čijoj strani da su?

- Država je uradila svoj posao, policija je uradila svoj posao, je l to tačno, jeste. Uhvatila je one koji su to uradili Jovanoviću, Borku Stefanoviću. Šta još možemo da uradimo? Šta još želite da uradimo? Govorite o tome što može da se vidi samo s jedne strane, kažu, strašni tvitovi prema nekom novinaru koji je opoziciono nastrojen, a onda nećete da pročitate tvitove koje je pisao taj isti novinar pod lažnim imenom, pa kaže - "ja ću da te pečem na ražnju".

Ako pričamo o Vladimiru Đukanoviću, on je prvi pretio Mariniki Tepić izjavom: "Marinika shvati, nećemo stati".

- Šta je rekao? Šta to znači? Komentarisali su se izbori u Lučanima.

Ta njegova izjava ima kontekst.

- Koji kontekst, bili su izbori u Lučanima. Marinika nećemo stati. Nećemo stati sa pobedama. Ne zaboravite, to je bila poruka Đukanovića s Banjice: "Tadiću, znaj, nećemo stati" ili tako nešto oko pevanja pesama.

Ti tvitovi imaju drugi kontekst.

- Koji kontekst imaju, kažite mi?

Slične poruke su neke neofašističke grupe slale poslanici Mariniki Tepić, preteći joj.

- Đukanović je saslušan i priveden. Država je saslušala Đukanovića za nešto što je, složićete se valjda, ipak slabije snage ili sto puta slabije snage nego "okretaćemo te na ražnju". Je li tako, Stajiću? Sa vama mogu da razgovaram, jer ima racionalnog odgovora. A ne - ovo je dozvoljeno, ovo nije. Dajte ljudi, smirite se svi. Država nikome neće dozvoliti takvo ponašanje. Sve ćemo da pohvatamo.

Kako tumačite završnu reč tužioca na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije? On tvrdi da iza tog ubistva stoji tadašnja Vlada.

- Ne tvrdi on to. Kažu da je to falsifikat, da je on samo ponovio ono što je Tijanić govorio. A da je to rekao, rekao bih mu: "Sram te bilo, barabo jedna", jer ja ni u kakvom ubistvu nisam učestvovao. Pošto kažu da je falsifikat, onda ću tražiti da to proverim.

Da li će to ubistvo dobiti konačan sudski epilog?

- Hoće, ali ne u vreme onih koji su se zaklinjali da će to da reše nego u vreme ludog Vučića. Nadam se.

Ovo sada nema veze s "ludim" Vučićem, ali pre mesec dana smo razgovarali i vaša najveća zabrinutost je bila za to što se dešava na beogradskim ulicama, a odnosi se na rat škaljarskog i kavačkog klana. Kao što vidimo, broj ubistava se povećao od tada.

Aleksandar Vučić pere ruke, tvrdi da pravosuđe nije u njegovim rukama i da je stanje gore nego što to iz Evropske unije tvrde!

Srpsko pravosuđe je kriminalizovano do te mere, da je nemoguće izvršiti bilo kakvu reformu, bez dobranog čišćenja delilaca pravde, njihovo privođenje pravdi pred sudska veća koja bi, nepristrasno, utvrdila njihovu krivicu.

Kum Vučićev Nikola Petrović je izuzet od odgovornosti. Svakog ko pomene njegov biznis i kriminal, ide na sud i bude osuđen. Glavni urednik Magazina Tabloid je na meti Nikole Petrovića, Čovek koji je zgrnuo milione evra, pozivajući se na kumstvo sa Aleksandrom Vučićem (mada su sada zahladinili odnose, uspeo je da natera Viši sud u Beogradu da donese rešenje kojim je privremenom merom zabranio urednik Milovanu Brkiću da objavljuje njegovu fotografiju i druge podatke, pod pretnjom novčanog kažnjavanja.

Prvog radnog dana u ovoj godini, Brkić je sate proveo u PPU Beograda, gde je bio ispitivan o navodnoj pretnju g. Petroviću. Dok je Brkić odgovarao na pitanja tužioca za visoko-tehnološki kriminal, Nikola Petrović se provodio na safariju u Južnoafričkoj Republici. Urednika su branila trojica advokata od anonimni prijava i prijava njegovog advokata Nemanje Vasiljevića. Nikola Petrović koristi Viši sud u Beogradu, njegovog predsednika Aleksandra Stepanovića i pojedine sudije, kao toalet papir. A, služi mu revnosno i tužilac Nataša Krivokapić.

Objavljujemo dokumente koja ukazuju da je kum Nikola nadaleko poznat po svom ''biznisu''.

Dok je Vučić na vlasti, pravde u Srbiji neće biti.

Zbogom istraživačkom novinarstvu

Sramnu odluku kojom se zabranjuje Magazinu Tabloid da piše o imovinu, stanovima i poslovanju Nikole Petrovića doneo je zamenik predsednika Višeg suda u Beogradu Ivan Ilić. Po prigovoru odluku je ukinulo veće sudija - Radmila Radić, predsednik veća i sudije Sanja Agatonović i Slobodan Keranović, članovi veća. Potom sudija Ilić donosi istu odluku, koju proširuje novom odredbom, kako je to tražio Petrovićev advokat. Sada se menja žalbeno veće, pa novo, u sastavu Slađana Pantović, Aleksandra Leković i Valentina Todorović Vorkapić potvrđuju tu odluku. Proces u ovoj parnici može da traje godinama, Petrović je zaštićen, ako režim ne padne.