O tome se ćuti

Da li su za tužilaštvo članovi Belivukove grupe surove ubice, ili šašavi šifranti

Nema tog zločina kojeg tužioci ne mogu da prikriju

Tužilaštvo za organizovani kriminal na katastrofalan način vodi istragu otmica i ubistava za koja su osumnjičeni pripadnici grupe Veljka Belivuka. Zamenici tužioca Saša Ivanić i Zoran Babić u istražnom postupku svesno zatiru tragove koji iz tog kriminalnog klana vuku prema Aleksandru i Danilu Vučiću, Nebojši Stefanoviću, Dijani Hrkalović, Novaku Nediću, funkcionerima MUP-a, sudijama i tužiocima... Na više od 3.000 stranica spisa u predmetu KTI 4/21, koje poseduje Magazin Tabloid, nema nijednog detalja koji bi ukazao da postoji veza između Belivuka i pojedinaca iz političkog vrha, sve je sakriveno. Jednako važan problem predstavlja to što tužioci zasad nisu našli nijedan ozbiljan dokaz protiv osumnjičenih i uhapšenih pripadnika Belivukovog ganga. Koliko su loši rezultati rada Tužilaštva vidi se i iz transkripta saslušanja Marka Andrića, koji objavljujemo u ovom broju Magazina Tabloid.

Škrti odgovor Marka Ćosića

U Ritopeku, u kući koju je, kako se pretpostavlja, Veljko Belivuk koristio za mučenje i ubistva žrtava, 22. aprila pronađene su podzemne prostorije u kojima se nalazilo oružje i eksploziv. Pretres te zgrade vršen je od 4. do 8. februara. Tek dva i po meseca kasnije, prilikom novog uviđaja, otkrivene su sobe u kojima su, kako tvrde izvori iz vrha MUP-a, vršene likvidacije.

Tužilaštvo za organizovani kriminal odlučilo je da ponovo izvrši pretres pod pritiskom Aleksandra Vučića. Vođa naprednjačkog kartela, čiji značajan deo je bio klan Veljka Belivuka, nije zadovoljan učinkom tužilaca. Ne smeta mu to što nemaju dokaze protiv osumnjičenika, nego što su dopustili da spisi iz istražnog postupka stignu do redakcije Magazina Tabloid, koji je u dva poslednja broja obavestio javnost o načinu na koji se zatiru tragovi koji iz ganga vuku prema Vučićima.

Naprednjački mediji su prvo optužili Magazin Tabloid da, objavljivanjem originalnih dokumenata iz spisa predmeta, “minira istragu”, a onda je Vučić naredio Mladenu Nenadiću, Aleksandru Vulinu i Bratislavu Gašiću da kako znaju nađu bilo kakve dokaze protiv Belivuka. Suprotno zakonu, Vulin i Gašić su neovlašćeno prisustvovali aprilskom pretresu kuće u Ritopeku.

S obzirom kako zamenici tužioca Saša Ivanić i Zoran Babić vode istragu, i kako ih usmerava Vučić, nije čudno što nema dokaza koji mogu nedvosmisleno da potvrde optužbe protiv Belivuka i njegovih saradnika. Koncentrisani na to da prikriju veze Belivuka i Vučića, tužioci prave diletantske greške, koje bi bile smešne da nisu tragične. Koliki nivo nemara unose u istragu pokazuje primer saslušanja Marka Andrića, koga je zamenik tužioca Ivanić, između ostalog, pitao “da li poznaje Marka Andrića”. Osumnjičeni Andrić je rekao: “Pa, to sam ja”. To je jedino priznanje koje je izneo prilikom saslušanja.

Marko Andrić ima veoma značajnu ulogu u istražnom postupku KTI 4/21. Prema krivičnoj prijavi 48/21, koju je MUP podneo protiv Belivukove grupe, Milan Ljepoja je ubijen kako ne bi likvidirao Andrića.

“U periodu od početka novembra do 9.12.2020. godine u Beogradu, po saznanju da Ljepoja Milan navodno planira napad na život i telo pripadnika ove organizovane kriminalne grupe osumnjičenog Andrić Marka, iz bezobzirne osvete lišili života Ljepoja Milana, tako što su na prevaran način namamili Ljepoju da dođe u Beograd iz Niša, pa ga je po uputstvu organizatora Belivuka i Miljkovića u blizini saobraćajnog preduzeća “Lasta” dočekao osumnjičeni Tešić, koji ga je odvezao do kuće ograđene visokom ogradom i obezbeđenoj sa najsavremenijim video nadzorom u Beogradu-Ritopeku. (...) U toj kući su Belivuk, Miljković, Tešić, Draganić i za sada više NN lica iz bezobrzirne osvete lišili života Ljepoju, potom pokušali da unište tragove izvršenja ovog krivičnog dela paljenjem garderobe Ljepoje, brisanjem prostora različitim hemijskim sredstvima” - navodi se u krivičnoj prijavi.

U spisima istražnog postupka nalaze se transkripti tajno snimljenih razgovora Marka Andrića s njegovom verenicom Marijom Stojiljković i Dušanom Mančićem, zvanim Cviki. U tim razgovorima, Andrić je prepričavao prepisku s Veljkom Belivukom, koji je pretio Ljepoji, da bi na kraju konstatovao da je problem rešen, da je “ubijen, definitivno”.

Na salušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal. 23. februara, Andrić je sve demantovao. Tvrdio je da ne zna da li mu je poruke preko aplikacije “Skaj” slao Belivuk, s kojim se poznavao samo pet-šest meseci i imao samo nekoliko susreta na utakmicama Partizana. Andrić je rekao da ne poznaje Ljepoju i da nije postojao motiv za njihov sukob, a da mu ne preti opasnost saznao je i od izvesnog Dušana Plavog, na koga ga je uputio Belivuk. Takođe, Andrić tvrdi da nije znao ni kad je nestao i ubijen Ljepoja, ni ko ga je eliminisao.

Magazin Tabloid prenosi najznačajnije delove saslušanja Marka Andrića.

MARKO ANDRIĆ: U potpunosti negiram krivicu i učestvovanje u bilo kojem od dela koje mi se stavlja na teret. Za teško ubistvo, koje mi se stavlja nateret, mogu samo da kažem da sam tu bukvalno prenosio poruke, ništa više, što se nadam da je i operativnim saznanjima utvrđeno. Dešavalo se na sledeći način, da aplikacija „Skaj” funkcioniše na taj način da neko može da nađe vašu IP adresu i da vam se obrati, a da vi ne znate ko je. Desilo mi se da mi se priključio neko na mrežu nepoznat do tada, i ja sam odmah napisao ko je, on mi je rekao „prijatelj od prijatelja, brat ti poručuje da se pripaziš, da li znaš ovog Ljepoju”. Ja sam bio u istražnom zatvoru, nisam bio toliko upućen, znam da sad već postoje neki transkripti i da je to snimano. Iz tih transkripata se vidi da sam ja rekao da ja čoveka ne poznajem, da ne znam čak ni kako izgleda, ali da ću se svakako pripaziti.

Ja sam samo naslutio, to moram da kažem, ja ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da je to poruka od Veljka Belivuka, ali sam ja pomislio da možda jeste, čak sam i diskutovao sa ukućanima, pošto nam je izgleda i kuća bila ozvučena. Iskreno, nisam se uplašio i nisam se osetio ugroženim iz razloga što sam shvatio da neko igra igru, ako tako mogu da se tačnije izrazim, i da neko pokušava da me uvede u priču. Naime, ja i Ljepoja imamo zajedničke prijatelje, čak Dušan, taj dečko sa kojim sam se sreo, on je trebao da nam bude kum na svadbi, mi se družimo i privatno. Ljepojini prijatelji su i moji prijatelji i prijatelji mojih prijatelja, tako da mi je sve to bilo neobično od samog početka.

Svakako sam toj osobi odgovorio „hvala ti što mi brineš“,on me je upozorio da se taj raspituje za mene i da skuplja ekipu po gradu, nešto u tom kontekstu. Na šta sam ja odgovorio - kakvu ekipu i kakav grad da preuzima kada su to ljudi koji bukvalno, sad ajde glupo je što ovde pričam, ali ljudi koji su bukvalno ostvareni i drže grad, i koji su gospoda, čak sam to i naveo gospoda ljudi, lepo obučeni, lepo se ponašaju, i sve mi je to bilo čudno.

U međuvremenu sam se sreo sa jednim prijateljem i poverio sam mu se jer je on, pa ajde možemo da kažemo, upućen u neka dešavanja, gde mi je on rekao da to nema veze sa mnom i da se uopšte ne sekiram i da se ne brinem i da ne upadam u vatru, što sam ja i učinio. Nakon nekog vremena je meni stigla poruka da li poznajem Duleta Plavog, sa tog pseudonima. Meni se taj pseudonim obra-

ćao autoritativno, znači kratko, jasno. „Da li poznaješ Duleta Plavog?” Ja sam rekao - da, naravno, prijatelji smo, znamo se, čak sam rekao da njegova i moja verenica su najbolje drugarice, da se družimo porodično.

Rekao mi je: „Da li ti možeš da se vidiš sa njim, da mu nešto preneseš“, na šta sam ja rekao da mogu. Pisao sam Dušanu, našao sam se sa Dušanom. U trenutku kada sam se našao sa Dušanom, pisao sam toj osobi, koja je odmah otkucala poruku koja je upućena Dušanu. Iz te poruke ja nisam zaključio, iskreno, da se radi o ubistvu ili o bilo čemu, ni na kraj pameti mi nije bilo. Više mi je ličilo kako je poruka bila stavljena da se tiče nekog nameštanja oko podele plena, oko neke pljačke, sada da ne ulazim, imam kodekse u životu, pa ne bih voleo da pričam ko se čime bavi, to bi bilo to.

Nakon toga smo ja i Dušan nastavili da diskutujemo o aktuelnim dešavanjima, šta bi moglo da se desi, kako bi moglo da se desi, ja mislim da mi je on tu i spomenuo sam nestanak Ljepoje, na šta sam ja odgovorio da ne znam, da nisam ni upućen. To bi bilo to što se toga tiče, ovo sad iskreno iz glave ovako iznosim odbranu, onako iskreno kako jeste.

Čak se u to vreme, to mislim ceo Niš zna, zbog čega je on bio u problemu, da nije bio zbog mene, i to nije na meni uopšte da ja govorim. A čak se u to vreme, isto je interesantno to, na primer to čak i advokatica Irena zna da se u tom momentu čak pojavila priča da je neka pljačka u Francuskoj koja je bila odrađena, da je on odradio.

Sa Veljkom Belivukom se poznajem i družim, ne mogu da kažem u kontinuitetu, ali ne mogu ni da negiram prijateljstvo sa njim, ne duže od šest meseci, viđali smo se na utakmicama, i nismo se videli više od 5-6 puta za tih šest meseci. E sada, glupo bi bilo da kažem ne poznajem čoveka, ili bilo šta, smatram ga za dobrog momka, kvalitetnog, koji je tu pomogao tribinu da se digne iz pepela, oko toga su se vodili naši razgovori. Nisam se udruživao ni sa kim, radi nikakvih kriminalnih dela, kriminalna dela ne činim odavno, imam verenicu već četiri godine sa kojom planiram da započnem porodicu, ja i ona imamo naš privatni biznis, mislim to je više njen privatni biznis, butik, putujemo za Tursku, donosimo robu, putujemo, živimo život i meni je tako odlično, ne odlično, nego prelepo.

Tako da u periodu od zadnje četiri godine ja sam distancirao iz svog života sve ljude iz Niša koji se tiču tih nekih priča, polazim od pretpostavke nevinosti, naravno. Veljko Belivuk je na mene lično ostavio utisak jednog divnog momka, učtivog, kulturnog, finog, i ja ne mogu da kažem lošu reč za njega, tako da ga nisam smatrao... čak nisam ga smatrao uopšte ni opasnim, niti mogu da zamislim sve ovo što mu se stavlja na teret, mislim pričam ovako iskreno, vidim da me vi razumete šta hoću da kažem.

ZAMENIK TUŽIOCA: Recite mi ovako, u tim porukama da li se pominju reči “da će da lete frizuzre”?

MARKO ANDRIĆ: Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali...

ZAMENIK TUŽIOCA: Je l' se pominjalo u toj poruci da će neko da odere Mancea?

MARKO ANDRIĆ: Ja iskreno ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, opet Vam kažem, ja na dnevnom nivou u tom svetu prođu desetine takvih poruka ljudi koji se ne vole, ja ću ovom ovo, ja ću ovom ono, ja ću ovog ovo, ja ću onog ono, pa ja polazim od sebe, na primer, pošto sam bio... I meni se desi u toku dana da tri puta dnevno za tri osobe kažem ubiću ga kad ga vidim ili tako nešto, tako da sad sa ove vremenske distance i pod ovim ja ne mogu da se setim takvih reči, ali...

ZAMENIK TUŽIOCA: Pa kako je tačno glasila ta prva poruka koju ste dobili?

MARKO ANDRIĆ: Prva poruka koju sam dobio, ako se dobro sećam, je glasila da li ga poznajem, ja sam rekao da ga ne poznajem i da ne znam čak ni kako izgleda, zašto, rekao mi je “raspituje se za tebe, priča o tebi sve najgore, kako će on da preuzima grad” i nešto u tom smislu, što je odmah meni u samom startu bilo smešno, jer ja živim u jednoiposobnom stanu sa ženom, putujem za Tursku, donosim robu, i o meni se raspituje jedan čovek, koji slobodno možemo da kažemo, da je, ajde da kažemo, ostvaren.

Zašto bi ja njega uopšte zanimao, ali opet kao ljudsko biće sam nastavio da čitam poruku, tačno se sećam da sam toj osobi odgovorio da nemaju šta oni da preuzimaju kada je grad njihov, kad su finansijski jaki, mislim jaki i ostvareni ljudi, fini, kulturni, nemaju problem ni sa kim, lepo se oblače, to znam da sam tačno rekao, lepo se oblače, izlaze ljudi, gledaju svoja posla, finansijski su jaki, tako da u samom startu nisam ozbiljno shvatio poruku.

ZAMENIK TUŽIOCA: Kada kažete da komentarišete tu poruku sa Vašim ukućanima, tako ste rekli?

MARKO ANDRIĆ: Da.

ZAMENIK TUŽIOCA: U tom komentarisanju da li Vi spominjete osumnjičenog Belivuka kao lice koje Vam je poslalo tu poruku.

MARKO ANDRIĆ: Ja pretpostavljam, ja sam pretpostavljao da je on.

ZAMENIK TUŽIOCA: Recite mi ovako, koja su u tom trenutku Vaša saznanja o Ljepoji, ko je on i čime se on bavi?

MARKO ANDRIĆ: Moja saznanja o Ljepoji u tom trenutku su da je to prijatelj mojih prijatelja, da smo pre dve godine bili zajedno na jednoj proslavi, da moja dobra prijateljica je najbolja drugarica njegove žene, da je naša kuma i Dušan, koji je trebao da bude kum, da je Dušan njegov najbolji prijatelj, o njemu sam znao samo da je mit, znao sam da čovek postoji, video sam ga jednom na proslavi, bio je na drugom kraju stola, ali sam u poruci rekao da ne znam kako izgleda jer mi čovek nije ni zapao za oko, ali iz tog sveta ga znam. Znam da je ostvaren čovek, što se kaže.

ZAMENIK TUŽIOCA: U tom trenutku, je l' znate kojom vrstom posle se on bavi, legalnom ili nelegalnom?

MARKO ANDRIĆ: Ne, niti me zanima, niti bih voleo da to komentarišem, iskreno imam neke kodekse u životu i mogu samo da nagađam, iskreno.

ZAMENIK TUŽIOCA: Pitam Vas u kontekstu Vašeg neometanog izglaganja gde Vi kažete: “Ceo Niš zna čime se bavi i ko su”. Tako ste rekli, ja Vas u tom kontekstu pitam.

MARKO ANDRIĆ: Pa ako piše, mislim sad ne bih voleo ja ovde da ispadam neki cinkaroš, ali...

ZAMENIK TUŽIOCA: Ne, ja Vas pitam samo, to je na Vama da disponirate da l' ćete odgovoriti ili nećete, naravno.

MARKO ANDRIĆ: Ukoliko Vama nešto znači, ja mogu da Vam kažem da i Vi znate sigurno čime se bavi i zašto je bio optuživan, tako da ajde sad da ne kažemo ceo Niš zna, zna cela Srbija.

ZAMENIK TUŽIOCA: Koji je vremenski razmak izmeću prve i ove druge poruke, koju pominjete da ste dobili?

MARKO ANDRIĆ: Pa, sigurno nekih, mislim, možda, ja sam čak i zaboravio na ovu prvu poruku bio, zaboravio sam uopšte na to dešavanje, znači sigurno jače od mesec dana, možda i više.

ZEMENIK TUŽIOCA: Recite mi da li se u toj drugoj poruci opet izričito pominje lice Mance?

MARKO ANDRIĆ: Ne, sigurno ne, ne...

ZAMENIK TUŽIOCA: Šta se u toj drugoj poruci pominje, kada se Vi sastajete sa tim Dušanom?

MARKO ANDRIĆ: U toj drugoj poruci ja sam pomislio da je Dušan nešto pogrešio, nešto sa nekom devojkom prema nekim ljudima, da l' oko nekog plena da l' pošto, opet sad kažem imam kodekse u životu, ne mogu da kažem ko se čime bavi, glupo bi bilo, ali iz same poruke ja nisam mogao da naslutim, niti sam... Ja sam poruku, ako mi verujete, ja sam poruku video, pokazao sam je bio Dušanu i rastali smo se bili.

ZAMENIK TUŽIOCA: Recite mi da li se u toj drugoj poruci, kažete ne pominje se Mance, a da li se...

MARKO ANDRIĆ: Ne, ne, ne...

ZAMENIK TUŽIOCA: Recite mi hoćete li nam reći ime i prezime osobe Dušan Plavi, jeste tako pomenuli?

MARKO ANDRIĆ: Da, Dušan Plavi. Ja ga znam kao Dušan Plavi, ne znam mu ime i prezime nikakvo.

ZAMENIK TUŽIOCA: Recite mi posle prve poruke jeste li nešto preduzeli u pogledu Vaše lične bezbednosti?

MARKO ANDRIĆ: Pa, toj osobi sam rekao da ću da povedem računa i da ću da se pripazim.

ZAMENIK TUŽIOCA: A da li ste, ja pitam?

MARKO ANDRIĆ: Nisam.

ZAMENIK TUŽIOCA: Neki pancir, neki pištolj?

MARKO ANDRIĆ: Ne, pancir imam odavno... Ne, nemam ga odavno, ali sam imao pre nekih 7-8 meseci sam imao problem sa navijačima Crvene zvezde iz Niša i tog trenutka sam ga bio nabavio za ličnu bezbednost. Mislim za ličnu bezbednost nosio sam ga možda dva puta u životu.

ZAMENIK TUŽIOCA: Sa ove vremenske distance u odnosu na ovaj naš, ovu dokaznu radnju koju danas sprovodimo, kada i eventualno od koga čujete da je Ljepoja nestao?

MARKO ANDRIĆ: Da je Ljepoja nestao saznajem od... ja, iskreno, ne mogu da se setim od koga.

ZAMENIK TUŽIOCA: A vremenski?

MARKO ANDRIĆ: Ja ne znam čak ni kad je on nestao, iskren da budem, niti je on predmet mog interesovanja, niti sam se ja njemu posvetio. Ja se samo trudim da budem dovoljno jasan da bi me Vi dovoljno jasno shvatili da on, čovek, nije predmet mog interesovanja uopšte. Ja i on smo dva sveta različita u potpunosti, njegov i moj svet se ne poklapa od prvog trenutka. Ja jesam imao u samom startu, biću potpuno otvoren, jeste me bilo strah jer je on važio za opasnog čoveka. Onda sam se obratio jednom prijatelju, koji je inače naš zajednički prijatelj, koji mi je rekao da ne upadam u vatru i da neko pokušava da me uvuče u igru, i on me je i posavetovao da se samo...

ZAMENIK TUŽIOCA: Recite mi u neposrednim kontaktima koje pominjete sa osumnjičenim Belivukom, jeste li ikad pominjali Ljepoju?

MARKO ANDRIĆ: Nikada, i u ličnim kontaktima nikada ni jednog trenutka.

ZAMENIK TUŽIOCA: Videli ste naredbu o sprovođenju istrage, pa ću Vas ja s tim u vezi pitati, osim osumnjičenog Belivuka, koga ste pomenuli, u naredbi se navode i druga lica, pa ću Vas ja pitati da li ih znate i ukoliko ih znate kada i pod kojim okolnostima ste ih upoznali.

MARKO ANDRIĆ: Jasno.

ZAMENIK TUŽIOCA: Lice Miljković Marka?

MARKO ANDRIĆ: Miljković Marka poznajem sa stadiona, uvek je bio tu kad je bio i Belivuk, javljali smo se uredno jedan drugom, ali nismo imali neki poseban odnos.

ZAMENIK TUŽIOCA: Za osumnjičenog Belivuka i osumnjičenog Miljkovića, koja su Vaša saznanja čime se oni bave, izuzev ovoga što ste pominjali u kontekstu stadiona i tribine, imate li nekih saznanja?

MARKO ANDRIĆ: I za kontekst stadiona i tribine mene to iskreno ne zanima, znao sam da valjda drže renta-kar agenciju na stadionu.

ZAMENIK TUŽIOCA: Karapandžić Borisa?

MARKO ANDRIĆ: Na tribini ga znam, na stadionu, on je uvek bio prisutan svaki put, jer, ako bih mogao da objasnim, i mislim da je to i Vama zanimljivo, da Vas zanima. Moja supruga, kada je počela korona, počela je češće da putuje, mislim smanjio nam se budžet, pa smo se preusmerili na Beograd, i u Beogradu smo nabavljali garderobu za butik, i onda svaki put kada je išla po robu u Beograd, pravio sam joj društvo, naravno da ne ide sama, i ona me ostavljala na stadion, jer sam tu bio najsigurniji, jer kao bivši navijač Crvene zvezde, sada Partizana, sigurno da nisam mogao nešto posebno da se eksponiram po Beogradu, niti sam želeo i onda sam tu uvek našao nekog s kim bi popio kafu, poneo opremu da istreniram, onda bi me ona pokupila i krenuli bi nazad za Niš. I odatle poznajem i Karapandžu Borisa, popili smo kafu par puta i znam da je momak sportista, bokser, pričali smo o boksu. Ja mislim da je tad bio i aktuelan neki meč, ne mogu da se setim, Entoni Džošue, i mislim da smo, eto to mi je ostalo upečatljivo,

ZAMENIK TUŽIOCA: Hoćete pojasniti malo kako to izgleda, i koji je to deo, je l' to ispod južne tribine?

MARKO ANDRIĆ: Ako meni verujete, ja ne znam koja je južna, koja je severna tribina, mislim glupo malo, znam kada se uđe da se nalazilo s desne strane i da je bilo lepo sređeno dvorište i da je uvek bilo tu momaka koji treniraju, čak sam ja mislim par puta i poneo opremu dok Marija ode da kupi garderobu, da ja istreniram, tako da u tim prostorijsama postojao je “Sony PlayStation”, bilijar, stoni fudbal, teretana, ispred je postojala lepa bašta, prijatan ambijent i imalo je tu i do... ima tu dobrih i kvalitetnih momaka sa kojima sam voleo da se vidim i sednem da razgovaram.

ZAMENIK TUŽIOCA: Pročitaćete i u spisima predmeta, verovatno ste i u krivičnoj prijavi, tamo je pronađena neka droga, je l' imate Vi bilo kakvih saznanja u vezi toga?

MARKO ANDRIĆ: Nemam zaista nikakva saznanja u vezi sa tim.

ZAMENIK TUŽIOCA: Tamo je pronađena i neka puška sa prigušivačem, sa optičkim nišanom, je l' Vam nešto poznato u vezi toga?

MARKO ANDRIĆ: Nije mi ništa poznato u vezi sa tim, niti je to predmet mog interesovanja.

ZAMENIK TUŽIOCA: Druga lica koja se ovde pominju u naredbi o sprovođenju istrage gde ste i Vi, jesu između ostalog i Radojević Zdravko, jeste čuli nešto o njemu?

MARKO ANDRIĆ: Ne.

ZAMENIK TUŽIOCA: Jeste čuli ikada o njemu nešto?

MARKO ANDRIĆ: Ne.

ZAMENIK TUŽIOCA: Veličković Goran Goksi, jeste čuli?

MARKO ANDRIĆ: Ne.

ZAMENIK TUŽIOCA: Nikad niste čuli bilo šta o tome.

MARKO ANDRIĆ: Ne. Čekajte, Veličković Goksi, čuo sam, čuo sam... Za navijača me pitate? Čuo sam, čuo sam za njega, ali ja tada nisam išao na utakmice.

ZAMENIK TUŽIOCA: A čuli ste šta o njemu?

MARKO ANDRIĆ: Čuo sam da je pripadnik navijačke grupe “Young Boys”, ali ja opet moram da kažem, da bi u tužilaštvu, odnosno Vama, bilo jasno da sam ja prestao da idem na utakmice. Ja sam prestao da idem na utakmice duži vremenski period, što sigurno postoji i dokumentovano i u operativnim saznanjima, ja sam prisutan poslednjih 4-5 meseci sigurno, i to zato što je, mogu otvorena da kažem, da “Grobari” u Nišu su bili u rasulu totalnom, u podelama i onda sam ja bio zamoljen da ih tu izmirim, da ih pomirim i da se tu...

ZAMENIK TUŽIOCA: A od strane koga?

MARKO ANDRIĆ: Od strane Veljka Belivuka, e tad mi ponovo, tad mi stupamo u kontakt - da l' bi mogao da učiniš, kako bi mogli... - onda smo organizovali bili jedan sastanak, na tom sastanku smo postavili jednog, mislim kako se to žargonski kaže, postavljen je momak koji je najveći “Grobar” od svih tu da vodi, i ja sam bio prisutan ne na više od četiri utakmice, sigurno.

U presretnutim razgovorima Marka Andrića postoje posredne informacije koje ukazuju da je znao šta Belivuk namerava sa Ljepojom. Andrić je sve demantovao i stavio Tužilaštvo na muku. Ako se istraga nastavi kao do sada, u montiranoj optužnici neće biti pomenute veze s političarima, ali ni konkretnih dokaza zločina Veljka Belivuka. Na taj način, od odgovornosti će se izvući i Velja Nevolja i Aca Nevolja.