Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid . U ovom broju zamenjuje ga Milica Grabež, jer je Glamočanin na bolničkom lečenju
Milica Grabež
Kada je 24. marta 1998. postao ministar informisanja u Vladi Mirka Marjanovića, Aleksandar Vučić je pokazao svoje pravo lice.
Napad na medije, na osnovu tzv Vučićevog zakona, bio je tako razoran da je predstavljao i napad na sam život.
Radikalska hulja smislila je da u zaštitu Miloševićevog režima napadne nezavisne medije, dnevnike Dnevni Telegraf i Naša Borba i sve druge medije koji nisu veličali propali Miloševićev režim, koji je bio pod teretom sankcija.
Zakon, po kojem je svaki građanin mogao da prijavi medij da je izneo neku neistinu, o bilo kome i o bilo čemu, obavezivao je sudiju za prekršaje da u roku od 48 sati donese presudu o kažnjavanju, a žalba nije zadržavala izvršenje. Kazne su bile drakonske, cela imovina redakcije nije vredela ni polovine kazne.
Ne zna se kome je bilo teže - novinarima, ili sudijama za prekršaje, koji su na sve načine izbegavali da duže takve predmete. Bilo je i sudija koje su se radovali svojoj inkvizitorskoj ulozi.
Brutalnost Vučićeve kamarile nije moguće opisati. Tako su direktoru Dnevnog Telegrafa, Ivanu Tadiću izvršitelji, koje je predvodio pomoćnik ministra Miljkan Karličić, uzeli i dečja kolica , prethodno mu vrativši bebu koja je mirno spavala u njima. I kolica je uzela država, po nalogu radikalskog bandita Vučića.
Šteta koju je Vučić napravio, nemerljiva je i nenadoknadiva, mada je vlast DOS-a kasnije platila štetu kažnjenim medijima i urednicima. Nije Vučić porobio samo medije. Pod svoju šapu je stavio i pravosuđe, sudije, tužioce, advokate...
I to je uradio na svoj način. Nije ih korumpirao visokim platama. Pustio ih je da nekažnjeno dele pravdu, a za tužioce, zamenike i sudije pustio je da dolaze nestručni, nesposobni, kao što je i na državne funkcije dovodio polusvet sa lažnim diplomama srednjih škola, fakulteta i sa lažnim doktoratima.
Raspomamljene sudije, više od 85 odsto su žene-sudije, a isto toliko i javne tužiteljke i zamenice, mogu nekažnjeno da hapse, pritvaraju, proganjaju građane, po meri svog shvatanja služenju vlasti i potrebi da joj i građani slepo služe.
Jedan od retkih sudija koji diže svoj glas protiv blata u kojem se sudstvo nalazi je sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić. U tužilačkoj organizaciji je to Goran Ilić, zamenik javnog tužioca Srbije.
Uprkos što ih Velika propaganda laži i poslanici blate na sva usta, njih dvojica opisuju milimetarskom preciznošću stanje u srpskom pravosuđu, koje je svakim danom sve opasnije po građane Srbije.
Na blogu Miodraga Majića, komentarom se oglasio i sudija Aleksandar Blanuša (reč je o predsedniku Apelacionog suda u Kragujevcu). Očaj ovog delioca pravde ukazuje da je pravda u Srbiji na samrti.
Aleksandar Blanuša
31.03.2020. at 20:52
''Prijatelju i uvaženi Kolega, pravosuđe ovakvo kakvo je danas, kako sudstvo tako i tužilaštvo, birano po kriterijumima nestručnosti umesto stručnosti, nedostojnosti umesto dostojnosti... uz značajnu preporuku pijandura iz kafančina i lovačkih udruženja... nema kapaciteta da se nosi sa ovom diktaturom i kršenjem Ustava i zakona kakvo nije zabeleženo u savremenoj istoriji.
Doći će i ovome kraj, jednoga dana... ali nisam siguran da će i tada, kada god da to bude, biti volje, stručnosti i smelosti da se na optuženičku klupu dovedu svi koji sada odlučuju o slobodi i neslobodi građana kršenjem Ustava, zakona, međunardnih normi i opšteprihvaćenih standarda iz oblasti ljudskih prava i sloboda.
Biti sudija je nešto posebno, nešto nadasve uzvišeno i časno, jer je pravo da sudi drugome dato samo Bogu i sudiji, ali... imajući u vidu kako se dolazi na sudijsko mesto i kako se napreduje u sudijskim zvanjima (čast izuzecima), a uz to i veliku zastrašenost onih koji imaju znanje ali ne i hrabrost neophodnu za obavljanje ove časne funkcije, ne očekujem da se nešto u sudstvu, a naročito tužilaštvu koje je ustrojeno na principu nadređenosti i podređenosti, desi osim lavine presuda koje će glasiti na dve ipo i tri godine zatvora na suđenjima održanim putem skajpa. Prosto zato jer je tako u sistemu “podele vlasti” naređeno plašljivim sudijama, koje nemaju svoje JA i trunku hrabrosti, od strane one vlasti koja se zove izvršna.
Prijatelju, posle gotovo tri decenije provedene za sudijskim stolom razmišljam da odem iz pravosuđa, ili bar iz sudstva, jer ne mogu više da gledam šta se oko mene dešava a nemoćan da nešto učinim.
Divim se Tebi kroz čije reči govore sudije koje imaju svoje JA, Tebi koji si napadnut ni manje ni više nego u Parlamentu, kao najvišem zakonodavnom telu koje očigledno nema drugih poslova nego da debatuje o sudiji koji se, čuj, osmelio da argumentovano kaže ono što misli, umesto da ćuti i sudi kako mu se kaže od izvršne, i ko zna koje vlasti, bila da je reč o onoj zvaničnoj ili onoj iz senke.
Kako ćemo izaći iz ovog vanrednog stanja (slaba je ovo reč za sve što nam se dešava kada su suspendovani Ustav, zakoni, skupština...) ne znam, a pogotovo ne kada će to biti, ali moramo iz ovoga (ako već nismo do sada), izvući neke zaključke i izaći pametniji. Od nas zavisi kako ćemo živiteti, da li u demokratiji ili diktaturi.
S velikim Poštovanjem i Uvažavanjem,
SAŠA ''
Ima, dakle, u srpskom pravosuđu poštenih delilaca pravde. Ali, i za njih ima tiranin svoje metode kako da im zagorča život. Onima koji dosledno primenjuju zakonitost, predsednici viših sudova određuju sudije koje će im ukidati presude, ili ih preinačavati, ne hajući što na taj način građanima nanose ogromnu štetu. Važno je da se sudije ''dozovu pameti'', da dele pravdu u korist režima.
Evropski komesari i Stejt Department teškim rečima opisuju i stanje pravosuđa u Srbiji, stalno predlažući mere za reformu. Posle svakog takvog izveštaja, tiranin Vučić zavodi još strožiju kontrolu i dovodi na ključna mesta - u ministarstvu pravde, u sudove i tužilaštva ljude koji mu jedu iz ruke.
Ministartvo pravde je, da bi omalovažilo delovanje Društva sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika tužilaca, osnovalo parapolicijsko udruženje sudija i tužilaca! Da ima pravde, rad ovog udruženja bi zabranio ustavni sud Srbije. Prosto je nemoguće da u istom udruženju, koje bi trebalo da štiti profesionalne i radno-pravne interese članova budu sudije i tužioci. Tužioci su stranke u sporu pred sudom. U svim pravnim državama tužilaštva i sudovi nisu u istoj zgradi. Odvojeni su, u skladu sa svojim ustavnim položajem u postupku.
Osim što svakodnevno blati rad članova Društva sudija i Udruženja javnih tužilaca, Udruženje sudija i tužilaca poziva da se u skladu sa očekivanjima vlasti, preti građanima.
USLOVNE KAZNE I ZA UGROŽAVANjE ZDRAVLjA GRAĐANA?! Saopštenje Udruženja sudija i tužilaca Srbije
''Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) ponovo poziva Republičko javno tužilaštvo da momentalno svojim uputstvima uredi zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela osnovnih javnih tužilaštava, budući da su se i krivična dela protiv zdravlja ljudi pridružila korpusu krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina i krivičnih dela protiv života i tela, koja se ishitrenim sporazumima o priznanju krivičnih dela sankcionišu uslovnim osudama, ovoga puta na predlog Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.
UST naročito ukazuje na dve otežavajuće okolnosti, a to su pobude iz kojih je krivično delo učinjeno, odnosno da je finansijska dobit stavljena ispred zdravlja ljudi, kao i na okolnosti pod kojima je delo učinjeno, odnosno u toku epidemije virusa i masovne vakcinacije stanovništva, čiji se efekti ovakvim postupcima dovode u pitanje, a koje okolnosti su svakako morale da budu cenjene kao otežavajuće, ukoliko se zaista išlo za time da sankcija ubuduće odvrati druga lica od vršenja krivičnih dela.
Udruženje sudija i tužilaca: Neophodne su nam nove količine maski
UST smatra da je pokazan stepen neodgovornosti za zdravlje sugrađana u konkretnom slučaju neodgovarajuće sankcionisan i da ovakva kaznena politika tužilaštva ni na koji način neće doprineti suzbijanju inkriminisanog ponašanja, pri čemu ukazuje i da je Komunalna policija morala da prekršajno kazni i sva prisutna lica, kako bi se eventualno prenošenje zaraze moglo registrovati kroz kovid sistem, u kom slučaju bi se odgovorna lica mogla goniti i za teže krivično delo, odnosno zbog prenošenja zarazne bolesti do koje je došlo usled nepoštovanja odluka o suzbijanju iste.
UST nalazi da je ovo još jedan u nizu primera neprihvatljive prakse osnovnih javnih tužilaštava, koji šalje lošu poruku da se u vreme epidemije, tokom koje se ogromna većina građana ponaša savesno i u skladu sa odlukama o sprečavanju i suzbijanju širenja iste, onoj manjini koja to ne čini, predlažu neadekvatno blage sankcije i time čine da se ljudi koji se pridržavaju zakona osećaju izigrano i nezaštićeno.
Evo, čime se bavi parapolicijsko udruženje sudija i tužilaca. Da li ove spodobe znaju da je tužilac samostalan u odlučivanju, a da njegov predlog o sporzumnom priznanju krivice obavezno potvrđuje sud.
Da li nam to članovi ovog udruženja poručuju da spremno ljube u dupe vlast, koja se optužuje da je preko Aleksandra Vučića, iz Brazila uvezla 25 miliona lažne vakcine, da je pola miliona upakovano u predgrađu Rima i tajno uvezeno u Srbiju. Da li to oni podržavaju pljačku tiranina Vučića, koji na svakoj uvezenoj vakcini uzima 30 odsto provizije!
Da li će ovi tužioci, koji se međusobno poznaju, jer su članovi iste mafije, međusobno odgovarati da oštro kažnjavaju neposlušne građane, koji ne nose maske na javnom mestu. Da li je to prekršaj, ili krivično delo!?
Nakon pada Vučićeve tiranije, biće potrebno po hitnom postupku doneti Zakon o lustraciji u pravosuđu. Osim propisanog postupka utvrđivanja odgovornosti za kriminalne presude, kršenje zakona od strane sudija i tužilaca i zamenika javnih tužilaca, mora se ostaviti zakonska mogućnost da građani koji su bili oštećeni, nevino osuđeni, ili im je oteta imovina, deca, ili su izgubili posao, dobiju naknadu.
Postupak lustracije sudije mora se sprovesti bez odlaganja. Potom, sudijama i tužiocima se mora ostaviti pravo da se brane svim sredstvima, da imaju branioca. Svi arhivski fondovi se moraju otvoriti da se dokaže da su sudije primale novac, da su služile mafiji. Svaki tužilac i sudija morali bi da dobiju lekarsko uverenje da su sposobni za rad, što bi sadržalo i obavezu da se od strane lekara stručnjaka utvrdi da li su skloni korupciji, da li su skloni pritiscima kako da sude...
Mnogo sudija i tužilaca koji su naneli zlo stotinama građana, otišlo je u penziju, ali bi formirani istražni organi morali da ispitaju i njihov rad, a po pritužbama građana.
I posebno, država mora formirati posebno tužilačko odeljenje za ispitivanje starih slučajeva, u kojima je očigledno da je presuda doneta mimo zakona.
U srpskim zatvorima čami stotine ljudi koji su nevini osuđeni.
U zapadnoevropskim državama osuđeni se puštaju na slobodu i nakon 30 godina izdržanog zatvora, ako se ustanovi da su nevini. Istražne metode su usavršene, u rasvetljavanju teških dela ubistava, DNK analiza je mnoge oslobodila od krivice, tužilac je odmah povukao optužbu, sud je poništio kaznu, a osuđene je ispred zatvora sačekivao službenik ministarstva pravde nudeći nagodbu oko isplate štete. Tu država ne škrtari, a na udar dolaze sudije, ako su još žive, koji su doneli te užasne presude.
Nažalost, redakciji se javlja mnogo ljudi, nudeći dokaze da su potpuno nevini. Navodimo slučajeve Živojina Mihajilovića iz Negotina, koji je osuđen na 40 godina zatvora, da je navodno ubio dvoje ljudi, a da njihova tela nisu nađena. Mihajiloviću je policija na nevešt način podmetnula dokaze, bez njegovog prisustva, da bi spasila lokalnog podvođača, koji i policiji i sudijama podvodi mlade devojke.
Živojin će umreti u zatvoru, jer kada si jednom osuđen u Srbiji, nema ti spasa. U svakoj državi postoje specijalizovana odeljenja, sastavljena od najiskusnijih istražitelja i tužilaca, koji brzo reše presuđeni slučaj.
Mlađa Milovanović već 24 godine robija u Nišu. Bio je osuđen na smrt, pa je smrtna ukinuta, a preinačena je u 40 godina robije. U dokazima koje je Mlađa poslao našoj redakciji, nedvosmisleno se zaključuje da mu je dokaz naknadno podmetnula policija.
Niko još u Srbiji nije dobio obnovu postupka. Na taj način režim čuva svoje sudije.
Rešad Hamzić iz Novog Pazara, sa prebivalištem u VII paviljonu u Zabeli, uzalud traži da Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru otvori ponovnu istragu i utvrdi da je on nevin. U Srbiji nema nevinih. Svi su krivi. Aforizam “Nevini se krvavo provode”, biće večna istina u Srbiji.
Sprega policije, tužilaca, sudija, ima i važnog saradnika - advokate. Stari robijaši novopridošlici u ćeliji daju dragocen savet - “Čuvaj se advokata”! Ko ih posluša, ima šanse da se spase.
1
Sluge režima i tajne policije
Advokatska komora Srbije počela je proces izbora za nosioce funkcija i članove organa za mandatni period 2021-2025. Na izborima za predstavnike Advokatske komore Beograda u Skupštini AKS i za članove Upravnog odbora AKS najbrojnija je lista tzv. Braon komornika. Pored Jugoslava Tintora, dokazanog doušnika BIA, koji se istakao prikrivanjem informacija o smrti Vladimira Cvijana, na Braon listi nalazi se Snežana Gostiljac, supruga Viktora Gostiljca, predsednika AKS, i njegov kum Nebojša Đ. Stanković.
Za kontrolu glasačke mašinerije zadužen je Goran D. Stanišić. Tu su i Slobodan Homen, koji je bivšeg šefa Mlađana Dinkića zamenio Gostiljcem, zatim Nenad Ž. Vasić, Aleksandar R. Samuilović, Krsto Bobot, kao i Gordana Laketić, koja je suvlasnik kafića u Komori.
Zoran Ateljević nije hteo da se kandiduje, ali preporučio je svog sina Milana Z. Ateljevića. Na spisku je i Jovana Đorđević Sijerić, ćerka Dragoljuba Đorđevića, koga kolege nazivaju "grobarom srpske advokature".
Posle izbora članova Skupštine i drugih organa AKS biće organizovani izbori za predsednika Advokatske komore Srbije. Ako pobedi kandidat s Braon liste komornika, sve će ostati kao do sada, AKS će nastaviti da služi režimu.
2
Čuvaj se advokata
Ratko Marinković iz Vrčina izgubio je davne 2002. godine posao u RK Beograd, tako što je prvo suspendovan, jer je kritikovao tadašnjeg direktora Slobodana Radulovića. Nakon toga podneo je tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu. U međuvremenu je dobio i otkaz, pa je dao nalog advokatu Aleksandru Žeželju da podnese tužbu i protiv rešenja o otkazu. i platio ga je.
Sud je presudio da je suspenzija bila nezakonita, a tužba povodom otkaza je podneta neblagovremeno od strane advokata, tako što je precizirana na ročištu-raspravi.
Advokat je upropastio život Ratku Marinkoviću. Uz velike muke našao je advokata koji je pristao da tuži advokata Žeželja da Marinkoviću nadoknadi štetu, zbog izgubljenog posla. Spor bi sigurno dobio, jer je suspenzija poništena, kao nezakonita.
Sudija Prvog opštinskog suda Tatjana Obrenčević odbila je tužbeni zahtev Marinkovića, kao neosnovan. Uz obrazloženje da nije dokazao da je advokat svojom krivicom propustio rok za podnošenje tužbe.
Sprega advokata i sudija je neraskidiva! Treba se čuvati i advokata, a i sudija.