Stav

INTERESI

Branko Dragaš

Srbi nisu ništa naučili iz naše krvave istorije, učiteljice života.Ponavljamo uvek iste greške i stradamo. Srbi nikako ne mogu da shvate da između država nema ljubavi, nego da vladaju samo ogoljeni interesi. Posebno nema ljubavi između velikih država imperija i malih država. Imperije uvek imaju svoje imperijalne interese, koje nastoje svim sredstvima da ostvare.

Imperije se sukobljavaju upravo zbog toga što hoće da izmere granice svoje premoći. Pobeđuju one imperije koje imaju moćnije oružje. Koje su spremne da polože veće ljudske žrtve za svoju premoć. Imperije nastoje da u svoje međusobne ratove uvuku male države i da male države ginu za njihove interese, dobijajući, kao nagradu za poslušnost,mrvice sa bogate trpeze.

Male države ne mogu da zaustave rat imperija, jer one nemaju imperijalnu moć. Male države ne mogu da promene istoriju sveta. Moraju da shvate svoju ulogu u ratu imperija i da odaberu pravu stranu, ako hoće da opstanu. Nacionalni interes malih država je da sačuvaju svoju nezavisnost, slobodu, jezik, običaje, religiju, kulturu, teritoriju i narod. Ako nešto od ovoga izgube, onda su biološki ugroženi.

Zato male države moraju da dobro razmisle šta im je činiti u sukobu imperija, jer svrstavanje na pogrešnu stranu mogu skupo da plate. Najčešće gubitkom ljudstva i teritorije. Pošto ne mogu da zaustave siguran sukob imperija, male države imaju pravo da kalkulišu i da se prilagođavaju. Shodno svojim proračunima i nacionalnim interesima. Koje moraju da izračunaju i odrede nacionalne elite.

Upravo tim redom, prvo računaju, onda se određuju. Na osnovu dobijene kalkulacije obračuna nacionalnih interesa, nacionalna elita donosi odluku. Ne može narod da donese odluku. Moraju nacionalne elite, koje bi trebale više da znaju i da više vide od običnog naroda, da preuzmu teške istorijske odluke na sebe.

Nažalost, istorija srpskog naroda je često pokazala da nacionalne elite nisu dorasle istorijskoj ulozi, da ne razumeju istorijske tokove, da su primitivne, korumpirane, parazitske i da donose pogrešne odluke za državu, jer slede isključivo svoje lične interese, umesto da brane nacionalni interes države.

Znam da estradne patriJote i slavsko-salonski Srbi, koji srbuju do poslednjeg živog Srbina, dok uživaju u svom banalnom malograđanskom konformizmu i nisu spremni ništa lično da izgube u odbrani ugrožene države i nacije, koji mene mrze, jer ne pripadam tom krdu blejača, hvalisavaca, budžetskih štakora, uvlakača i lajavaca, odbacuju moju ideju o proračunu, kalkulaciji i dvojno knjigovodstvenom istorijskom načelu malih država, zato što su opijeni sumanutom megalomanskom pohlepom da profitiraju na žrtvama stradalih Srba.

Ti dobitnici svih komunističkih odlikovanja i nagrada AVNOJ-a, socijalistički pisci i poete, priznati društveno-politički radnici, akademici po pozivu, marksistički profesori, ideolozi komiteta i vlasti radničke klase u nestajanju, materijalno uvek dobro situirani i obezbeđeni, jer odlično znaju za sebe da kalkulišu, računaju i prisvajaju, preko noći su postali, svedok sam tog konvertitstva, estradne patriJote, srpski šovinisti, ratni huškači, ratni profiteri, prvoslavšćujući inkvizitori i udarne pesnice nacionalsocijalističke ideologije.

Njihova zajednička osobina je da ništa ne znaju o srpskoj istoriji, da su pokvareni, podli, da gledaju samo svoje lične interese, da parazitiraju na srpskoj nesreći, da podržavaju totalitarnu, odnarođenu vlast, da su postali agresivni promoteri jedne pogrešne i sumanute nacionalne politike, koja je izgubila razum i koja nas je, na kraju svih krajeva, dovela do današnje nacionalne tragedije. Prezirem te profesionalne Srbe. Lažne rodoljube što mrsmomude po nacionalnim televizijama i podržavaju veleizdajničku politiku šizofernog Dramosera.

Oni su mi odvratniji od palanačkih mediokriteta autošovinista, koji ne kriju da mrze Srbe i da služe interesima korporativnog fašizma u narastanju.Moj sukob sa opijenim srpskim šovinistima koji, to je vrlo interesantno, veruju u globalističke laži da su se Srbi doselili u VII veku iz zakarpatskih močvara i ismejavaju, uprkos svim istorijskim dokazima, da Srbi baštine civilizaciju Lepenskog vira i Vinče, nastao je upravo na kalkulaciji i proračunu naših nacionalnih interesa. Kako ništa ne znaju, moram, ko zna koliko puta, da ponovim ono što se zaboravlja.

Naime, navešću samo dva istorijska primera, srpski kralj Bodin, koji je stolovao u srpskoj kraljevskoj prestonici Skadru, nije 1096.godine, kada su pohlepni i napaljeni krstaši krenuli da osvajaju, pljačkaju i ubijaju bogati Istok, sve pod hrišćanskom parolom osvete Hristovog groba, izašao pred te zlikovce, ubice i zločince, koji su bili pod blagoslovom rimskog pape Urbana II, spremni sve da urade samo da prođu i da se dokopaju zemalja bogatog Istoka, stao ispred te krvoločne krstaške armade i rekao „ Srbi se saginjati neće!", sukobio se sa njima i sprečio njihov prolazak na Istok.

Mudri kralj Bodin je razumeo istorijjske prilike, znao je svoje mogućnosti i prozreo je namere krstaša, pa ih je propustio da prođu kako bi zaštitio državne i nacionalne interese. Podsećam neznalice i zaboravne srpske šoviniste, da su ti krvoločni krstaši 1099.godine u Jeruslaimu samo u jednom danu, u hramu, poklali 40.000 vernika svih nacija i religija, da je krv lila u potocima i da je bila konjima do sapa.

Drugi primer je mudrost Velikog župana Stefana Nemanje, srpskoga Jakova, koji dočekuje 27.jula 1189.godine armadu nemačkog cara Fridriha Barbarose u Nišu sa pečenim volovima i vinom, domaćinski ih je ugostio i otpratio na njihove krvoločne krstaške pohode na Istok.

Mudri srpski vladari su znali da naprave nacionalni proračun i razumeli su šta treba da rade. Zapad je uvek išao na Istok da ga porobi i opljačka. Ništa se nije promenilo do danas. Nacionalni proračun se radi na osnovu analize nacionalnih prihoda i rashoda. Odnosno, da budem potpuno jasan i konkretan, na osnovu toga šta prihodujemo i kakve rashode pravimo donosimo odluku o našoj nacionalnoj strategiji.Ako proračun pokaže da su nam prihodi veći od rashoda, onda sprovodimo tu nacionalnu strategiju. Ako matematika, pak, pokaže da su rashodi veći od prihoda i da imamo nacionalne gubitke, onda ne smemo, bez obzira na okolnosti, da primenjujemo tu nacionalnu strategiju.

Pametni vladari se drže ovog računovodstvenog načela i ne veruju u ljubav drugih država i nacija. Srpski vladari ovo nisu razumeli. Nisu radili nikakve nacionalne kalkulacije. Poslednjih sto godina su napravili katastrofalne istorijske greške.

Danas je potpuno jasno da je velika greška bila kada smo se 1918.godine ujedinili sa narodima, slovenskog porekla, koji su protiv nas ratovali i koji su, bežeći od imperijalne okupacije moćnijih suseda, Srbe videli kao privremenu mogućnost, prelazno rešenje dok ne ostvare sopstvenu državnost i nezavisnost. Mi smo naivno i glupavo, uz lične interese Karađorđevića i Pašića, poverovali u ovu laž o bratstvu i jedinstvu. Zanemarili smo matematiku.O Prvom i Drugom velikom klanju i našim nacionalnim greškama sam sve već napisao.

Takođe, napisao sve i o velikim promašajima koje smo napravili 1989. i 2000. godine. Podsećam na ova dva poslednja velika istorijska pogrešna izbora nacionalna strategije, jer sam tih godina, kada se lomila istorija, imao potpuno suprotno mišljenje od vladajuće nomenklature. Predlagao sam tada šta moramo da radimo. Naravno, nikakve javne rasprave nije bilo, isto kao što je ni danas nema, pa smo zabranjeni svi mi koji smo imali neka drugačija rešenja.

Šta je nacionalna kalulacija pokazala 9.novembra 1989.godine kada je došlo do pada berlinskog zida i kada je propala sovjetska socijalistička Imperija? Da li smo mi mogli da zaustavimo propast te socijalističke Imperije? Nismo. Morali smo da branimo naše nacionalne interese i da mi, Srbi, prvi razrušimo lažnu Jugoslaviju. Srbi ne moraju da žive u jednoj truloj državi, to je velika nacionalna zabluda, nego Srbi moraju da pripadaju jednoj, čvrsto povezanoj nacionalnoj i duhovnoj zajednici, bez obzira gde živeli.

Morali smo da srušimo propali socijalizam, da uvedemo višepartijski sistem, oslobodimo medije,društvenu svojinu pretvorimo u državnu, akcionarsku i privatnu, uvedemo narodni kapitalizam sa ljudskim likom, razvijemo Beogradsku berzu, napravimo efikasnu privredu i demokratsko društveno uređenje.

Nažalost, Milošević nije razumeo istoriju, jer je bio titoistički aparatčik i socijalistički pravnik iz komunističke fioke.

Drugu priliku je ima 2000 godine nesrećni, Đinđić, ali, nažalost, pohlepan i sujeta, otišao je pogrešnim smerom, jer uopšte nije znao istoriju, bio je filozof Habermasa i Ideolog vulgranog pragmatizma. Umesto da prihvati ponuđeni Program za spas Srbije 1999. godine, najbolji državni i nacionalni program u XX veku, da naš državni i nacionalni preporod gradimo na sopstvenim ljudskim i prirodnim resursima, on je prihvatio nametnuti, propali model neoliberalnog kapitalima, koji je doveo do bankrota Srbije. Danas se ponovo nalazimo na istorijskog prekretnici - Istok ili Zapad? Kuda da krenemo? Kome da se opredelimo?

Srbi su jedini narod u Evropi koji pripadaju istovremeno i Istoku i Zapadu.To je naša komparativna prednost.Zašto tu istorijsku prednost ne koristimo? Da li smo napravili kalkulaciju gde nam je veći interes : da na silu budemo ugurani u propalu EU ili da sarađujemo sa narastajućom i probuđenom Evroazijom? Gde je budućnost?

Pogledajmo pravu kalkulaciju. EU je bankrotirala, ali to još njeni građani nisu shvatili. Sledi bolno ekonomsko otrežnjenje. Životni standarda Evropljanja će drastično da pada, jer je izgrađen na štampanju lažnog evra.

Prema mojoj proceni, ukupni dugovi država EU, privrede i građana su dostigli cifru od 200.000 milijardi evra. Taj iznos duga ne može da se vrati. EU države više nemaju energetski potencijal i zavisne su od uvoza energenata i sirovina. Zemlju i prirodu su zatrovali.Izgubili su kreativne ljude, koji su pobegli sa kapitalom na Istok. Ostarili su i izgubili su životnu potenciju.Građansku klasu je zahvatila plesan dekadencije, dok su radnici postali zombirani idioti. Komesari iz Brisela su dobili nalog Velikog Inkvizitora da unište čoveka, porodicu i nacionalne države.EU je pretvorena u Sodomu i Gomoru. EU je ubila ideju udružene Evropu, jer su postali kolonija Socijalističkih Američkih Država.

Imperije u rastrojstvu koja se nalazi pred raspadom i građanskim ratom.Ulazak Srbije u fašističku EU je pristanak da budemo porobljeni u digitalnom koncentracionom logoru i da nestanemo. Srbi su drevni slobodarski narod i neće da budu logoraši. Evropske vrednosti su laž i prevara.Očekujem u narednim mesecima pobunu suverenista u čitavoj Evropi protiv komesara u Briselu i Amerike.

Ulazak Srbije u EU je naš siguran nacionalni, duhovni, kulturni i biološki nestanak.Nakon bombardovanja NATO zlikovaca, svaka priča o ulasku Srbije u EU je besmislena. Kalkulacija pokazuje da smo na nesagledivom nacionalnog gubitku, ako nas ucenjeni psihopata Dramoser, ipak, pokuša da nasilno ukrca na Titanik koji uveliko tone. Srbi treba da pomognu porobljenim evropskim narodima da se oslobode EU okupacije.

Kakvi su nam interesi na Istoku? Ako sarađujemo sa Istokom, sačuvaćemo našu državnost, suverenoist, nacionalni identitet i posebnost. Srbija neće postati ruska gubernija. Ni Rusi to ne žele.Ekonomska budućnost planete se nalazi na Istoku. Ogromno tržište je otvoreno za Srbiju, bez ikakvih političkih uslovljavanja. Svi prirodni resursi se nalaze u Rusiji.EU će to shvatiti za nekoliko meseci i prokleće Amerikance što su im naredili da uvedu sankcije. Zahvaljujući Rusiji, Srbija nije svedena u beogradski pašaluk, nije priznata teroristička vlast na Kosovu i nismo proglašeni genocidnim narodom.

Kalkulacija pokazuje da smo u dobitku ako nastavimo saradnju sa Istokom. Izdaja je ako kukavica Dramoser uvede sankcije Rusiji. Građani Srbije moraju u tome da ga spreče. Račun pokazuje šta treba da radimo. Kada nam NATO zemlje isplate ratnu odštetu od 410 milijardi evra, dug od 1999.godine sa zateznim kamatama, onda možemo da budemo neutralni. U narednim nedeljama i mesecima sledi rasplet.Najavio sam to na kraju prošle godine. Godina raspleta! Gospodo drugovi, pripremite se da odbranimo nacionalne interese okupirane Srbije. Sloboda se osvaja.