Uvodnik

(Pr)osudite sami

Prokonzuli

Milovan Brkić

Pitam kolegu iz Podgorice kako je kod njih. Šta se iza brda valja?

''Veselo, kao i u čitavom regionu", odgovara, dodajući da, koliko vidi, mogući su svi ''poprečni'' dogovori oko formiranja nove Vlade. ''Sada treba čitati ponovo Andrićevu 'Travničku horniku', gde oni konzuli (današnjim rečnikom rečeno, ambasadori), zamute vodu, pa se raja po čaršiji razbesni i pobije međusobno. Onda nastupi vreme mira. Konzuli onda posle nekog vremena zamute situaciju i tako unedogled.

Klimam glavom, dok čitam njegov odgovor a pred očima mi šizofreni Aleksandar Vučić, napućenih usana i s devojačkim osmehom na licu, kako prima ''obavezujuća uputstva'' američkih prokonzula. Hoće, kaže, sve će učiniti što je obećao, ali mora se pričekati, jer će ga raja obesiti za noge, a od njega, kaže, nema boljeg sluge. Laže, vara, obećava, preti, bije, ubija, podmićuje, truje, zavađa... Amerikanci ga već deset godina tapšu po ramenu. Bravo, dobar si momak. Na pravom je putu. Uterivač je demokratije u Srbiji. Mi, koji smo još živi, znamo da nam stvarno uteruje. Do balčaka.

Kada je, pod pritiskom ''mase'' onih kojima je vladao, Pontije Pilat morao da osudi Hrista na raspeće, bilo mu je gadno. Prezreo je sve oko sebe, pa i sebe.

Američki prokonzuli nemaju takvo osećanje.

Setimo se samo razrokog Metju Palmera, skota koji se smejao ko lud na komad. Oženjen Srpkinjom iz Beograda, Danicom Damjanović, javno je govorio da su Srbi velika govna. Tapšao je Vučića po ramenu, (on njega po dupetu) grlio se sa njim, ljubio... Hvalio ga je na sva usta, ističući kako mu nije lako što je on na čelu jednog ludog i nedokazanog naroda. O nama, sve najgore. Te stalno gledamo unazad, u svoju istoriju, te pamtimo sve one koji su nas robili, pljačkali. Umesto da budemo zagledani u budućnost. (Mi imamo istoriju, Metju, za razliku od države koju zastupaš)

Ambasadori Manter, Kirbi, Skot, Godfri, dizali su Vučića u nebesa. Kakav divan predsednik, tako divljeg naroda, poručivali su nam.

Za to vreme njihov ''bič božji'' pljačkao je Srbiju kao lud. Tukao nas je, plašio, uništavao institucije, svodeći nas na nivo životinja. Stotine hiljada građana Srbije (i balkanskih država) je bežalo iz zemlje, koliko ih noge nose, da se spasi tiranije, poniženja...

Životinje, koje smo načinili našim robovima, ne volimo da smatramo nama jednakim, tvrdio je britanski prirodnjak i geolog Čarls Dikens.

Zato su američki ambasadori i izaslanici američkih predsednika i ministarstva spolnih poslova s gađenjem gledali na nas, dok su, tapšući Vučića po ramenu, otvarali sa njim lažne bolnice, lažne saobraćajnice, lažne fabrike.

Opet se prisećam Čarlsa Dikensa.

Ako nesreća siromašnih nastaje ne zbog zakona prirode, nego zbog naših instituicija, onda je naš greh velik. I jeste veliki greh američkih ambasadora-okupatora. Ukinuli su nam sve institucije i stavili ih u službu šizofrenog lopova.

Kada Vučiću izdaju naređenja, oni ne spominju građane Srbije. Mi smo za njih nepostojeće A! Ako nas pomenu, to je vrlo ružno, grde nas na pasja usta. Loši smo, navijamo i volimo Ruse, a ne njih koji nas udaraju čizmom, otimaju iz usta.

Vučićevi prethodnici su bili skloni korupciji, voleli su da se podastiru, da se udvaraju američkim gazdama, ali niko nije hteo da im javno preda Kosovo, da im preda u posed baze. Setimo se Vuka Draškovića, i njegove žene Danice, koji su opelješili pola Beograda, a Vuk kao ministar potpisao sporazume kojim Amerikanci mogu, bez najava, protutnjati s vojskom i borbenim sredstvima Srbijom.

Nisu bolje sreće bili ni ostali balkanski narodi. Svi su služili kao svinje američkoj politici. Sve su pljačkali, pretnjom da će ih sustići američke rakete. Gradili su balkanski narodi puteve, aerodrome, uzimajući kredite, da bi tim putevima prolazili transporti droge, američkog oružja i jedinica.

Američka diplomatija je postavila svoje izabranike na ključna mesta u balkanskim državama. Sve zemlje su pljačkane kao nikada u istoriji.

Američki majmun, kada bi se opio od rakije, više nikada je ne bi ni pipnuo, što ga čini znatno mudrijim od većine ljudi.

Balkanski narodi bi, jednom, morali, da shvate da su od američke spoljne politike uništeni, i da više nikada ne čuju šta ta gospoda priča. Da ih oteramo iz zemlje, zauvek. Taj proces je započeo u većini zemalja sveta.