Povodom

Pitanje nužne odbrane: kako se režim Aleksandra Vučića sprema da isprovocira građanski rat u Srbiji

KUKA I MOTIKA

Srbija se nalazi na ivici velikog građanskog sukoba koji mogu (i očito žele) da isprovociraju podivljale Vučićeve stranačke bande i parapolicijske grupe, podržane svim raspoloživim državnim „aparatom fizičke prinude", uključujući u taj zločinački akt i vatreno oružje, te upotrebu najsavremenijih borbenih sredstava u okolnostima produženog obračuna sa građanima.

Nikola Vlahović

Ružan scenario za ulazak u period građanskih sukoba u Srbiji, insceniranih od strane odlazećeg režima, u kome će poludeli diktator pokušati da kreacijom „kontrolisanog" haosa u državi odgodi ili zaustavi proces njegovog odlaska sa vlasti i prelaska sa predsedničke fotelje na optuženičku klupu, već je tako reći napisan.

Poznata je navika diplomatskih službi u Beogradu da „projektuju" nastupajuće događaje, pa je i ovom prilikom, a u svojstvu „insajdera" ovog magazina, dobro upućeni K.D., diplomata iz pratećeg ešalona jedne međunarodne misiji za Balkan, potvrdio da su odgovarajuće angloameričke (a, po svemu sudeći i ruske i kineske), vršile „simulaciju" ovakvog ishoda zbog nepodnošljive situacije u Srbiji.

Da je već raspali režim Aleksandra Vučića spreman da povuče poslednji, fatalni potez, čije će posledice biti za njega pogubne, vidi se i na osnovu promene nekih najavljenih izmen i dopuna Krivičnog zakonika, a pre svega onog dela koji govori o „nužnoj odbrani". Tako će javnost u Srbiji tek videti na delu šta znači "proširena definicija nužne odbrane", koja će, kako je Vučić zamislio, postojati „i u situaciji kada protivpravni napad nije ni započeo, a u cilju otklanjanja opasnosti od predstojećeg protivpravnog napada."

Ovo, dakle, daje odrešene ruke njegovoj diktaturi da primenjuje ne samo fizičku prinudu bez upotrebe vatrenog oružja, nego i odrešene ruke Vučićevim uličnim batinašima i službenim licima, sa ili bez uniforme, da izvrše i likvidaciju osobe za koju slučajno „predoseti protivpravni napad koji nije započeo". I ne samo to, nego je na taj način dana mogućnost da takvi batinaši i ubice, uz pomoć par svedoka, pred svakim režimskim sudom budu oslobođeni optužbi za ubistvo bilo kog stepena.

Idući u susret neizbežnom građanskom sukobu, Vučić se tokom marta meseca 2023. godine, dosetio da ipak promeni slovo zakona koje je do sada predviđalo da ne postoji takozvani uslovni otpust za osuđene na doživotni zatvor. Po svemu sudeći, uskoro će ta zabrana uslovnog otpusta za najteža krivična dela biti opozvana, a razlog takođe treba tražiti u predstojećem građanskom obračunu sa režimom koji je na sve spreman, pa i na to da iz zatvora izvuče okorele kriminalce i neke bivše članove Jedinice za specijalne operacije i postavi ih „na prvu liniju fronta" u sukobu sa građanima. Kako sada izgleda, režim će im dati priliku da idu „na popravni ispit" i urade ono što 5.oktobra nisu uradili. I da na „savez sa građanima" zaborave.

Da je ovo već izvesno (ukidanje zabrana uslovnog otpusta za one koji su osuđeni na doživotni zatvor), potvrdila je krajem 2022. godine i državna sekretarka Ministarstva pravde Livija Pavićević. Ova vest je „otišla prerano" pa je to Vučića razbesnelo pa je zaustavio proceduru promene zakona. Promena ovog zakona ponovo će biti pokrenuta po skraćenoj proceduri.

U Skupštini, kao najvišem zakonodavnom telu, sedi polupismena, primitivna, agresivna i svakom smislu vulgarna radikalsko-naprednjačka većina, spremna da izglasa sve što poludelom „vođi" padne na pamet.

Diktatoru se žuri, treba mu što više „loših momaka", jer je očigledno da je stanje u državi sve gore, a bes obespravljenih, prevarenih i do temelja opljačkanih masa, sve je veći.

Koliko god da je Vučić krio ovu akciju, pomenuta prebrza reakcija njegove državne sekretarke Livije Pavićević, napravila mu je štetu i „pomerila rokove". Mada se ona kasnije pravdala ("Niko od predstavnika Ministarstva pravde nije izneo da će biti ukinuta apsolutna zabrana uslovnog otpusta za doživotni zatvor, već da su izmene i dopune Krivičnog zakonika čija je priprema u toku posledica realizacije aktivnosti iz Revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23 Pravosuđe i osnovna prava i Revidiranog akcionog plana za Poglavlje 24 Pravda, sloboda i bezbednost"), sve je bilo uzalud.

Vučićevoj nameri da promeni zakonsku odredbu da osuđenici na doživotni zatvor nemaju pravo na uslovni otpust, obavešten je i OEBS i Venecijanska komisija i svi nadležni za praćenje sprovođenja (i promena) zakona u Srbiji. Ali, kao što je poznato, ćute svi, kao što ćute i na kršenja osnovnih ljudskih i osnovnih radničkih prava u zemlji gde jedan čovek samostalno odlučuje o sudbini 6,5 miliona građana.

Ovde je reč o samo par „signala" da se Vučićev režim sprema na oružani obračun sa građanima Srbije. A, ima ih mnogo. Poludeli diktator upregao je sve svoje „specijalne postrojbe" pa već mesecima vežbaju i napad i odbranu, uglavnom pod izgovorom borbe protiv terorizma. I, uglavnom u urbanim područjima, gradskim sredinama, tamo gde se realno očekuje najjači otpor režimskom nasilju.

Dana 20. septembra prošle 2022. godine, na Zlatiboru, organizovano je i jedno (za režim A. Vučića važno) savetovanje pod nazivom: "Vaninstitucionalne mere, pojednostavljene forme postupanja i drugi krivičnopravni instrumenti reakcije na kriminalitet i pozitivno kazneno zakonodavstvo (ispunjena očekivanja ili ne?)".

Da ne bude zabune, ovde je reč o „pojednostavljenju krivičnopravnih instrumenata", kako postojeća zakonska procedura ne bi ometala režim A. Vučića da hapsi, prebija, likvidira i čini šta god mu drago i da bi to „opravdano nasilje" dobilo i svoju zakonsku formu.

Ovaj sramotni skup „uveličali su" sve sami pravni „asovi": pomoćnik ministra pravde Vladimir Vinš, srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, više od tri stotine sudija, tužilaca, advokata i profesora, prof. dr Stanko Bejatović, predsednik udruženja, sudije Ustavnog suda Srbije prof. dr Dragana Kolarić, te Milan Škulić, predsednik Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda Bata Cvetković, direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić, predsednica Prekršajnog apelacionog suda Leonida Popović, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije Dragoslav Ljubičanović, a ispred misije OEBS-a Nataša Novaković.

Ovaj (ne)časni skup, gde niko nije bio ni gluv ni slep niti naivan da ne bi znao za Vučićeve zločinačke namere, aklamacijom je udovoljio „Vođi": pravna struka se ponizila, saglasivši se sa upotrebom „vaninstitucionalnih mera", uvođenjem „pojednostavljenih formi" i sličnih „prekih sudova", koje treba očekivati po leđima građana onog momenta kad se masovno pobune.

„Ispod radara" javnosti prošla je i rasprava pomenutih pravnika na temu kako da u praksi primeniti „sankcije rada u javnom interesu" gde se Vučićev režim ozbiljno priprema da pobunjene mase strpa u radne logore. Sa druge strane, ovaj „trust mozgova", našao je za shodno da za režimske kriminalce ponudi „razblaženu verziju" zakonskog rešenja „sklapanja sporazuma o priznanju krivice".

Ovako nešto već je primenjeno u slučaju kafanske pevačice Bojane Cvetković Šijački, inače ljubavnice Vučićevog kuma Nikole Petrovića, koja je priznala krivicu za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića i dobila šest meseci kućnog pritvora i 50.000 dinara kazne.

Na hiljade ovakvih i sličnih skandala, otvorenog sprdanja sa zakonima, još otvorenija učestvovanje u prikrivanju zločina i nepregledan spisak kriminalnih radnji koje je počinio on lično za deset godina divljačkog uništavanja Srbije sa najviše pozicije u državi, doveo je do besa građana koji će diktatoru uzvratiti udarac.

Jer, pobuna, i to ona masovna, izgleda kao jedino rešenje za izlazak iz nezapamćene diktature i bekstvo od svega zlog i naopakog koje danas predstvlja Vučićev režim.

I diktator se sprema za rat sa građanima Srbije svim sredstvima. Zastrašivanje, ucene, ponižavanje, ismejavanje, fizičko mrcvarenje, sadističko izgladnjivanje najsiromašnijih građana, atak na ličnu imovinu građana, legalizacija pljačke, „štićena lica" koja terorišu čitave regione Srbije i još mnogo do sada viđenih metoda strahovlade, biće „obogaćene" izvođenjem specijalnih jedinica, oklopnih vozila te vojnih i paravojnih trupa, sa bojevom municijom i ovlašćenjima da svim sredstvima brane diktatora i njegovu familiju te kumove i prijatelje, od mase koja neće imati šta više da izgubi od onoga što je već izgubila.

Već duže vremena, Srbiju u strahu i pod pretnjom likvidacije, drže samozvani šefovi kriminalnih režima, naslonjeni na svoje „političko krilo" kojim komanduje A. Vučić i njegov poslovno-porodični klan.

U svrhu predstojećeg građanskog sukoba, uključena je i kompanija "Pink research and development center" (PR-DC) koja se, odlukom vrha vladajućeg režima, slobodno bavi proizodnjom vazdušnih letelica i prateće opreme, a čiji je većinski vlasnik je Pink medija grupa Željka Mitrovića. U januaru mesecu ove 2023. godine, ova kompanija je i zvanično upisana je u Registar proizvođača naoružanja i vojne opreme.

Potpisivanjem ugovora o kupovini vojnih dronova iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), u narednih pola godine, pojaviće se i prvi „dronove samoubice" u Vojsci Srbije, po izričitoj želji Aleksandra Vučića i Željka Mitrovića, vlasnika pomenute firme PR-DC sa sedištem u Šimanovicima, koji je za novčani ulog od oko 100 miliona dinara, postao vlasnik 55 odsto kompanije. Ostatak akcija poseduje pet osoba (sve Vučićevi ljudi) koje su navodno sve stručno vezane za oblast kojom se kompanija bavi.

Kako je i sa kojim ciljem Željko Mitrović izvršio upis u registar proizvođača naoružanja?

Vrlo lako, i vrlo brzo. Na jednom sastanku u „četiri oka", predočene su mu potrebe režima u realnim okolnostima masovnih građanskih sukoba u Srbiji i vrata za ulazak u vojnu industriju su u otvorena. Da bude „Pink" i da ne deluje ozbiljno, ali da bude opako i korisno, da leti iznad glava građana i da ubija po potrebi i po naređenju „sa vrha".

Prema proceduri koju definiše Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja pravno lice najpre podnosi zahtev za dozvolu. Da bi se ona i dobila neophodno je da se zadovolji veliki broj kriterijuma. Moraju se ispuniti uslovi u pogledu kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, tehničke, tehnološke i kadrovske osposobljenosti, sposobnosti za obezbeđenje kvaliteta naoružanja i vojneopreme, industrijske bezbednosti, bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite životne sredine i zaštite od požara uproizvodnji naoružanja i vojne opreme.

Ništa od ovoga Željku Mitroviću nije trebalo niti mu je ko tražio. Njegova firma PR-DC dobila je i beztoga dozvolu za proizvodnju naoružanja oročenu na dve godine. Time je preskočena pravna barijera da kompanija koja je osnovana u julu 2020. godine svoje proizvodne prodaje Vojsci Srbije.

Ovo jer sve dogovoreno bilo još u oktobru 2021. godine kada je na Sajmu naoružanja u Beogradu Aleksandar Vučić pred kamerama „balavio" o raznim „letećim objektima" koje je Mitroviće već sklapao (strane licence) i kad je ovom diktatoru sinula ideja da „gađa iz Željkovih dronova" po glavama unutrašnjih neprijatelja.

I zaista, na poslednjem velikom sajmu oružja i opreme u Abu Dabiju, Mitrović je predstavio svoje „letilice" za borbu protiv svakoga ko krene na režim Alekasndra Vučića, a pre svega građana Srbije, kao već viđene mete u predstojećem obračunu.

Mitrović je već izvršio nekoliko javnih „demonstracija" ispaljivanja eksplozivnih naprava iz dronova, kako u ruralnim tako i u urbanim područjima, očito sa namerom da takođe „udovolji gazdi" i da svoj doprinos u očekivanom sukobu sa građanima Srbije, taocima grupe ordinarnih razbojnika, koji se svakodnevno sprdaju sa zakonima Ustavom, Skupštinom, parlamentarizmom, ali i naukom, kulturom, prosvetom i svim materijalnim i nematerijalnim vrednostima koje su generacijama stvarane kao doprinos najboljim vrednostima civilizacije.

U susret vrlo izvesnoj eksploziji građanskog nezadovoljstva, Vučić je već počeo da stvara i paralelnu političku organizaciju, kako bi u njoj pokušao da „politički vaskrsne", a da za sva zla optuži stranku (SNS) koju već duže vremena namerava da rasformira ili je marginalizuje.

Tokom septembra i oktobra meseca prošle (2022) godine, Vučić je nekoliko puta, što direktno što indirektno, preko svojih „spikera", najavio da započinje formiranje nekakvog Narodnog pokreta za državu, te da će „u periodu koji dolazi", obići će sve delove države, što je pojedinim stranim medijima potvrđeno u zgradi predsedništav, a vest o tome prenela, nekada slavna, a sada fantomska paradržavna i poluprivatna novinska agencija Tanjug.

Dana 7. marta ove godine, iz istih predsedničkih odaja stigla je vest da će Aleksandar Vučić „zatražiti podršku naroda za obranu Srbije" te da će kampanju za tu podršku (čitaj: poziv za akciju njegovog spašavanja) započeti od subote, 11. marta 2023. godine.

Tako je jedna skoro zaboravljena Vučićeva priča o novom političkom bloku "pristojne i normalne Srbije", koji će navodno biti i građanski i nacionalni i kome na prvom mestu neće biti ni Istok ni Zapad, već interes Srbije, postala jasnija. Naime, diktator sprema grandioznu prevaru u kojoj će optužiti i članstvo Srpske napredne stranke, te njene „patriotske" satelite, da ga ometaju u operaciji „uspešnog rešavanja kosovskog pitanja".

Sudeći prema informacijama koje je ovaj magazin dobio od nadležnog službenika OSCE za Balkan u Beču (Wallnerstraße 6), pretpostavljena je mogućnost da će Srpska napredna stranka ubrzo biti ugašena ili će se uključiti u tu novu Vučićevu partiju koja bi bila neka vrsta pokreta, na istom principu na koji su nekadašnji radikali prelazili u SNS (konspirativno, obećanjima da će dobiti državne funkcije, novac, privilegije...).

Isti izvor smatra da će za Vučića lično posledice ovoga akta biti pogubne, jer će veliki broj članstva Srpske napredne stranke morati da ostavi bez mnogih privilegija, kako bi namirio članove nove stranke.

Ovakav ishod, okrenuće protiv njega sve one koji su u tu stranku ušli zarad zaposlenja, biznisa, političke ili estradne karijere, brzog bogaćenja svim sredstvima i uopšte, zarad ovako primaljivog kupleraja, koji je Vučić ponudio velikoj masi od 700 hiljada članova, koliko ih je navodno bilo u „klimaksu" kolektivne opijenosti vlašću.

I umesto da povećava broj lekara i medicinskih radnika, da budžetom predvidi ozbiljan porast plata u prosveti ili drugim strateški važnim profesijama, odlazeći diktator je u duhu svoje paranoične psihologije, odlučio da otme još novca od siromašnog građanstva, kako bi povećao broj specijalnih policijskih i vojnih jedinica! Jer, neće mirnim putem predati vlast. Da je to i zaista tako, vidi se i po „bildovanju" njegovih partijskih mafijaša i pretorijanskih gardi u uniformamam ili bez njih.

Do kraja 2023. godine Vojska Srbije treba da podigne broj pripadnika specijalnih jedinica sa 1.500 na 5.000. Ovo nije vest iz buućnosti ali je tako najavio važeći vojni ministar-diletant Miloš Vučević, i to kao pretnju, pa je umesto službenog saopštenja našao za shodno da tu pretnju postavi na društvenim mrežema, da što više ljudi zna koliko je režim „jak".

On i načelnik Generalštaba Milan Mojsilović "dobili su takav zadatak-nalog od predsednika Republike" Aleksandra Vučića da se do kraja 2023. godine podigne broj pripadnika specijalnih jedinica i pohvalili se da Vojska Srbije ima „5.000 obučenih i pripremljenih vojnika, podoficira i oficira koji su završili najmoderniju, najsavremeniju obuku, treninge, teorijsku i praktičnu nastavu, koji imaju najsavremenije naoružanje i vojnu opremu i koji su spremni da brane otadžbinu, izvrše svaki zadatak u svakom trenutku i na svakom delu naše teritorije".

I tu se Vučević „okliznuo" i objasnio razloge zbog kojih se takva oružana sila specijalno priprema, ko će joj je glavni neprijatelj i togb"neprijatelja" detaljno opisao:

"Tih 5.000 specijalno obučenih vojnika Vojske Srbije biće najsnažnija pesnica koja će razbiti u pramparčad loše želje i cijleve onih koji ne vole našu državu i žele da joj naude". Prema „ličnom opisu neprijatelja", sve govori da se radi o građaninu Srbije, opljačkanom, prevarenom i opravdano besnom, spremnom na rušenje Vučićevog režima (za dobro Srbije) i to onako kako je taj režim jednom davno i došao na vlast: sa ulice.

U svrhu bitke sa predstojećim masovnim otporom, Vučić je za 2023. godinu predvideo "mnogostruko bolje plaćene pripadnike tih specijalnih jedinica, još bolje opremljene, još bolje obučene, da budu uvek na visini zadatka da čuvaju otadžbinu Srbiju".

Problem sa kojim se ovaj režim suočava, uprkos žarkoj želji da razbija glave građanima Srbije, pa i da likvidira po kratkom postupku, je nestručnost. Tako je od početka vladavine jednog samoljubivog idiota-amatera u svakoj oblasti, pa i u razumevanju pojma stručnosti, ali i svega drugog: od karaktera nacije do funkcionisanja države.

Naime, bez minimalno tri godine skupog i intenzivnog treninga nema specijalaca! Vučićevi ljudi koji program obuke specijalnih jedinica ne razumeju, ne razumeju ni teret pod kojim živi svaki „specijalac".

Teško je jednom režimskom birokrati i zamisliti koliko je to znoja i krvi koliko odsustva od kuće i iz porodice, koliko teorijske nastave, koliko terena (sa dnevnicom čak pet puta manjom nego što policija ima!), koliko hiljada sati sa šlemom na glavi i pancirima na ramenima.

A, penzija „Kobri" mizernih 60.000 dinara.

Takođe je na sceni i apsurd da visoko obučen kadar „specijalac", a s obzirom na cenu izvođenja specifičnih obuka, košta i preko 100.000 evra godišnje po kandidatu (gde nisu uračunati municija i plate, pa je to skoro cena kao i za obuku kosmonauta!), bude neznatno više plaćen od stražara, kuvarskih pomoćnika ili vozača koji sate provode u čekanju ispred komande. Zbog toga, a i niza drugih nerešenih problema, dolazi do odlaska obučenog i vrlo kvalitetnog kadra iz ovakvih jedinica u službu raznih obezbeđenja, motivisani znatno boljim finansijskim uslovima.

U susret masovnim obračunima širom Srbije, za koje još nije jasno kojim sredstvima će se voditi, barem kad su građani u pitanju, Vučićev režim se ozbiljno pripremao. Između ostalog, u svim većim gradovima postavljena je i najnovija generacija kamera sa tehnologijom za prepoznavanje lica i predmeta, što počiva na pretpostavci da su svi građani mogući kriminalci: snimaju se kretanja i susreti, analiziraju se postupci, predviđa ponašanje. A, potpuni gubitak anonimnosti predstavlja već predstavlja svojevrsno lišavanje slobode.

Podsećanja radi, Ministarstvu unutrašnjih poslova dobilo je inteligentne sisteme video nadzora (IVS), sisteme inteligentnog transporta (ITS), unapređenu 4G mrežu (eLTE broadband trunking technology), unifikovane data centre i povezane komandne centre. Testirano je odavno već i kompresovanje snimaka, automatsko prepoznavanje registracionih tablica, analiza ponašanja, prepoznavanje lica, dijagnostika kvalitet zvuka...

Ukratko, režim se spremio za rat da slomi kičmu građanima Srbije koji na nasilje mora da odgovori nasiljem.

Mnogi su režimi padali kao kula od karata, uprkos ogoljenoj sili i svim dostupnim sredstvima, pa je podložan brzom padu i ovaj Vučićev. Ma koliko bio podmukao i spreman da izazove još veće zlo od ovoga koji je do sada proizvodio.

A 1.

Priprema za rat sa građanima:

Sredstva za obuku Vučićevog „specijalca"

Cena municije od 1 do preko 4 evra/komad): za napredni kurs za pištolj ili revolver - 19.200 metaka treninzi za 12 meseci za pištolj ili revolver - po 40.000 metaka; za kurs snajperiste - 12.500 metaka; treninzi za 12 meseci za snajper - 13.000 metaka; automatske puške i automati - po 50.000 metaka; na sve dodati po 20.000 metaka specijalne municije za prigušena oružja.