KiM

Kako je Vučićev režim zgazio Srbe na Kosmetu

Sva borba je bila uzaludna

Severni deo Kosovske Mitrovice je mali deo grada i u njemu se svi poznaju. Svaki odlazak se doživi i kao lični poraz i podriva volju onih koji bi da pošto-poto ostanu. Ne zato što primaju dve, tri ili više plata već zato što su tu rođeni, zato što su krvarili za ovu zemlju boreći se da jednom zemlja stane na noge. Sada, kada je stala, ali ne na svoje već na Vučićeve, narod se sreće sa gorkom realnošću da je sva borba bila uzaludna.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Srbe Kosovske Mitrovice ali i severa KiM uopšte, kao i one koji često putuju ka ili odavde, duboko je potresla sasvim neočekivana vest. Goran Antić, vlasnik i osnivač firme za prevoz putnika "Džo Travel", na svom Fejsbuk profilu objavio je kratko obaveštenje. Ono se nije odnosilo na promenu reda vožnje niti usluge koje ova firma pruža već na ličnu odluku da odlazi iz ovog grada.

"Poštovani sugrađani, braćo i sestre, malo pisanije za sve vas.

Povodom velikih pritisaka SNS sekte i Srpske ljiste na sve neistomišljenike pa i na mene i moju imovinu po ko zna koji put, obaveštavam vas da mi je sada zabranjeno i da vozim školske ekskurzije, bez obzira koja agencija uzme tender.

Školska uprava je dala usmeno obaveštenje školama.

Primoravaju me da napustim svoj rodni grad i krenem trbuhom za kruhom. Zaboravili su sve trenutke kada je bilo najteže ovom narodu i ko ih je tada vozio...

Kako kaže vaš prvi čovek školske uprave da ja nisam uz svoj narod a on jeste, onda je vreme da ja odem a on nek vas postrojava da glasate za ovo što ni(ste) dobili pre neki dan."

U nastavku Antić je naveo detaljnije kako prodaje imovinu stečenu mukotrpnim radom poslednjih 20 godina sa podacima za kontakt.

Nakon nekoliko napada u kome i ne naročito prikriveni jurišnici režima Aleksandra Vučića (svedoci navode kako su za obilazak terena i kasnije akcije koristili automobile kojima inače "patroliraju") na imovinu vlasnika firme Džo Travel, u kojima je naneta šteta od nekoliko hiljada evra lomljenjem i oštećenjem stakala i šoferšajbni na autobusima ovog prevoznika, usmena zabrana direktorima škola da ne smeju koristiti usluge ove firme iznudila je Antićevu odluku da se iseli iz Kosovske Mitrovice.

Nije bilo onoga ko ovde živi a da za Antićevu odluku nije čuo i nije komentarisao mireći se neminovno sa onim najgorim, da u ovom gradu više nema mesta za one vredne i časne ljude koji žive od svog rada.

Nakon rata, kada je grad doživeo strahovite promene i u potpunosti promenio svoj duh koji su činili ljudi, tek nekoliko njih predstavlja lice Kosovske Mitrovice. Njihov odlazak, čak ne toliko ni onaj neminovan, biološki, već odluka da napuste grad i isele se, predstavlja najstrašniji udarac koji se može zadati preostalim Srbima na ovom prostoru.

Pozadina ovog slučaja je više nego paradoksalna! Prema saznanjima Magazina Tabloid, iza ovakvog tretmana onih koji nisu naklonjeni Vođinom režimu, stoji ni manje ni više već Svetlana Miladinov, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Još značajnije je to što se Milovanova nalazi u sektoru za "za povratak, socijalna pitanja i ljudska prava"! Dakle ona koja je zadužena za povratak, socijalna pitanja i ljudska prava, primorava Srbe sa Kosova i Metohije da se iseljavaju, sabotirajući njihov socijalni status očiglednim i teškim kršenjem ljudskih prava!

Vođa kao da se trudi da na određene pozicije postavi ljude koji će kršiti i uništavati sve ono što im je dužnost i obaveza da razvijaju i da se o tome brinu. Upravo kako i on sam čini te je stoga takva vlast prirodna pojava potivprirodnog fenomena kakav je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Naime, kako je našem novinaru potvrđeno, radno mesto Miladinove je u Beogradu a na Kosovo i Metohiju dolazi povremeno, bolje reći sporadično. Tokom cele prethodne godine Miladinova je na KiM bila u dva navrata. Isto toliko i 2020. godine dok je 2021. KiM posetila "čak" šest puta i to jer je tokom te godine vođena izuzetno aktivna kampanja primoravanja na vakcinaciju. Tako je i ovu zabranu izrekla, ni manje ni više, već lično pozivajući uprave i direktore škola telefonom!

Ovaj ispad Miladinove i nebriga za Srbe sa Kosova i Metohije kako one koji tu žive, tako i one prognane, uopšte nije jedini.

Krajem februara prošle godine grupa IRL (interno raseljenih lica) čija su radna mesta i kuće na KiM uzurpirali Albanci 1999. godine, obrela se u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Prognani su pokušali da pronađu način kako da unaprede svoj socijalni status nepravedno sveden na privremene novčane nadoknade od 11.000 dinara mesečno za lica koja se još uvek nalaze na teritoriji KiM a za one u ostatku Srbije visina iznosa je 8.500 dinara utvrđena još 2007. i od tada se ništa nije menjalo. Uz sve to za njih važi i zabrana zapošljavanja pod pretnjom ukidanja i ovog novčanog iznosa.

Među njima se našla i Zorica Đurković. Kako je potvrdila za Magazin Tabloid, pokušali su, a pokušavaće i dalje uprkos svemu, da nešto promene.

"Ispred Predsedništva nas je dočekao gospodin koji je iz Zvečana, kako reče, pa je pokušao da nam pomogne i išao do nekih sekretarica koje tu rade. Insistirali smo i pitali kako do Vučića, rekao je da od toga nema ništa, jedino da ga nekom mitingu "navatamo" ili se skupimo u velikom broju pa da ne može da eskivira. Elem, pođosmo i u tu kancelariju za KiM gde su nas odatle uputili. Tamo nas je nadobudno u holu palate Srbija dočekala zamenik direktora, izvesna Svetlana Miladinov koja osim nevaspitanja, bahatosti, nedostatka elementarne kulture, ne poseduje ama baš ništa drugo!" kaže Đurković.

Drugi iz grupe IRL koji su prisustvovali tom sastanku, navode da im je Miladinova priznala kako je na razgovor pristala jedino zato što joj je tako rečeno iz Predsedništva inače ne bi jer ona je nadležna samo za "Srbe sa KiM"(!). Prisutni su otvoreno i burno, ali u granicama pristojnosti, negodovali na ovakav stav i ton Miladinove koja je nastavila da ih otvoreno ponižava i da im se podsmeva. Nakon što joj je bilo dovoljno, Miladinova je bez reči ustala i otišla nekuda ostavljajući ih sa pravnikom koji je jedva pristao da primi njihovo pismo a na koje do danas nema odgovora.

Đurkovićeva ne krije svoju razočaranost "Suma sumarum moj utisak je da otkad je ova naša Srbija nastala, veći ljudski otpad i šljam njome nije vladao. Nepismeni, nekulturni, bahati..." dodajući da poručuje prognanima da vide šta im je činiti i da se sete "kad budete glasali da vas ni na mapi Srbije nema osim kada im treba vaš glas".

U svom obraćanju sugrađanima, Goran Antić, pomenuti vlasnik firme Džo Travel, naveo je i da su (aktuelna vlast) "Zaboravili sve trenutke kada je bilo najteže ovom narodu i ko ih je tada vozio..." ovo je prirodna reakcija čoveka ne samo iz ove sredine već svakog ko iole drži do ljudske časti i to čak na onom nesvesnom nivou, po onome što je nasledio i poneo iz porodice kao deo domaćeg vaspitanja - da se pamte i cene zasluge posebno onih koji su se istakli u teškim trenucima. Razume se da je Vučićevoj hordi tako nešto strano i predmet podsmeha. Ne pamte se usluge, pamti se profit i procenat. Tenderi su, takoreći, slikovnica ovakvog stanja. Sve značajnije tendere koji se raspisuju za potrebe prevoza može da dobije isključivo jedna firma - Kolašin prevoz.

Primera radi, Privremeni organ grada Prištine je maja 2021. godine "doneo odluku" (ne navodi se da je organizovan bilo kakav tender o tome iako po Zakonu o javnim nabavkama postoji obaveza) za obezbeđenje novčanih sredstava u ukupnom iznosu od 1.936.800,00 dinara za "humanitarni prevoz" sa centralnog Kosova do krajnjeg severa pokrajine, tačnije Leška, i obratno, četiri dana mesečno na period od 12 meseci. Navodi se da je najpovoljniju ponudu dala firma SP Kolašin prevoz d.o.o., Zubin Potok.

Do zaključenja ovog broja nismo našli nikoga ko je mogao da potvrdi da je ova linija ikada bila uspostavljena osim, kako neki tvrde, radi mitingovanja.

Sličan tender već godinama se dodeljuje istoj firmi za putni pravac od Malog Zvečana do obližnjeg Svinjara, odakle su proterani a zatim privremeno smešteni Srbi izgnani 17. marta 2004. godine. Ova dva naselja udaljena su oko tri kilometra. Ugovor za prevoz na godišnjem nivou vredi 2.734.800 dinara što iznosi 21.878 evra koliko i stan srednje veličine u Kosovskoj Mitrovici. A za to selo, na obodu južnog dela Kosovske Mitrovice, prevoz se vrši kombijem jednom nedeljno i to čak ne redovno već "kad naiđe".

Ista firma, Kolašin prevoz, obavlja potrebe prevoza srpskih đaka na celoj teritoriji Kosova i Metohije gde za tim postoji potreba a sve tendere odobrava i isplaćuje Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

U broju 540 Magazina Tabloid je pisao o tome kako je gradska autobuska stanica u Kosovskoj Mitrovici, čija je koštala 434.000 evra, po skraćenoj proceduri i pojednostavljenom postupku, predata na poklon firmi "Kolašin prevoz" odnosno njenom vlasniku Srđanu Vuloviću, visokopozicioniranom funkcioneru "Srpske liste" i SNS-a. Između ostalog, do napuštanja separatističkih institucija krajem prošle godine, Vulović je obavljao i funkciju gradonačelnika Zubinog Potoka po sistemu kosovskih separatista.

Kako je sa ostalima iz "Srpske liste" napustio svoje radno mesto, tako je sve prestalo da ga zanima pa je u trenutku kada su ROSU jedinice napale Zubin Potok decembra prošle godine, a pucnjava razlegala okolnim brdima unoseći strah u meštane prepuštene sebi samima, Vulović opušteno čavrljao uz čašicu sa nekolicinom svojih prijatelja u restoranu Radič Polje na ulazu u Zubin Potok iz pravca Kosovske Mitrovice. Ovaj put, valjda, angažman nije bio plaćen.

Za to vreme oni koji ulažu sopstvene napore ostaju i bez sredstava za život. Goran Antić već preusmerava svoju delatnost ka nečemu od čega može da živi dok nevoljno priprema svoje iseljenje. Za njim će otići još jedan talas onih koji su se kolebali čekajući bilo kakvu nadu da bi im sada i ono malo nje bilo oduzeto. A kuda bi mogli da odu možda će odgovor dati "šala" kosovskih Albanaca Srbima iz mesta južno od Ibra koji ih dobronamerno savetuju da se sele od Kraljeva pa dalje na sever jer, kako kažu, "uskoro će i to da bude naše".

Srbi su se ovome smejali, ranije, sada više ne jer znaju da je tu negde zacrtana granica Velike Albanije, a da Vučić čini i više nego što može da one ne budu tek puke linije na nečijoj mapi želja.