Braničevo

Zabela je mala da primi sve mafijaše naprednjaka

Požarevac gori od korupcije i mutnih poslova.

Dok gradonačelnik Saša Pavlović pored sebe ima „magacionere i policajce" da ga savetuju, koristi partiju i zapošljava svoje drugove i rođake, a oko njega u društvu sve sami socijalisti. Smišlja pogrešne projekte sa svojim ortakom direktorom Sportskog centra Požarevac, Tomicom Stojanovićem, u isto vreme poverenik SNS, direktor preduzeća Georad i budući predsednik gradskog odbora SNS, Miodrag Stepanović, poznati politički diletant, pun zlobe, mržnje i sa manjkom razuma, koji nesvesno svojim neznanjem urušava svoje preduzeće i gradski odbor napredne stranke zajedno sa svojim polusvetom.

M. Hadžić

Gde su institucije? Zašto se ne ispita, kako je jedan Sunčani park koštao 250 hiljada evra, veštačka trava na MIP - ovom stadionu 500 hiljada evra i Atletski stadion milion evra?

Interesantnije od ovoga je da se gradonačelnik Saša Pavlović sastaje po restoranima sa prijateljima - policajcima, kako kažu, očevici ponašaju se kao da drže neki vrlo važan kolegijum i pitaju se, kakva je priroda njihovih odnosa. Još nije zapamćeno da gradonačelnik nekog grada ustupi u svom gradskom zdanju prostorije policiji, a takav jedinstven slučaj je izgleda zabeležen samo u Požarevcu, jer je Pavlović široke ruke prema svojim ortacima policajcima sa pedigreom, da bi mogao često da odlazi kod njih. Inače, to samo govori o njihovom bezobrazluku, a radnici gradske uprave su zgranuti, kako kažu, srećemo ih na hodnicima i ovo je žalosno i tužno u šta se gradsko zdanje napravilo.

Osim što Pavlović pomaže policajcima sa pedigreom koji izvorno potiču iz SPS, isto ima i svoje prijatelje magacionere - socijaliste, pa tako budi sumnju da on više radi za socijaliste, nego za svoju partiju koja ga je postavila tako nezrelog i nesposobnog za gradonačelnika.

Nema vremena za svoje članove SNS, ne javlja im se na telefon, a u poslednje vreme je veoma nervozan, jer mu je propao plan da postane predsednik gradskog odbora SNS. Jednostavno njegov krug ljudi su socijalisti i mlade perspektivne novinarke sa dugim nogama. Tenzije su velike u gradskom veću i gradskoj upravi, donose se odluke koje su štetne po sve građane Požarevca i nisu svrsishodne, jer se ne radi na infrastrukturi celokupnog grada, već se izmišljaju projekti, kako bi se navodno radili, mutni poslovi i pojedinci bogatili, a glavni kreatori tih poslova su Saša Pavlović, Miodrag Stepanović i Tomica Stojanović.

Znaju Požarevljani, vrlo dobro kako funkcioniše gradska uprava i da je korupcija na visokom nivou. Grad je zapušten zbog lošeg rada čelnika gradske uprave i javnih preduzeća. Kada imate podobne i nestručne na čelu pojedinih preduzeća i nesposobnog gradonačelnika i nekompetentne načelnike u gradskoj upravi, dobijete sadašnju tamnu sliku grada Požarevca.

Miodrag Stepanović, ljudska pojava koja je sa 25 godina ušla u državni auto i dobila vozača, a usput delila otkaze radnicima. Bez mnogo razuma i znanja bio je nezasluženo na važnim funkcijama i svuda je iza sebe nepromenjeno kao i sada ostavljao nezadovoljstvo i ruševine. Od izvora bliskim vrhu SNS, on je buduću predsednik gradskog odbora SNS, a ako mu se posreći i budući gradonačelnik Požarevca.

U svom preduzeću Georadu, gde je direktor već par godina, ostavio je mnoge bez posla, ukinuo jubilarne nagrade, zadužio preduzeće do dna, njegovi savetnici i šefovi imaju plate do 200 hiljada dinara, a njegova plata je 300 hiljada dinara. Dok radnici primaju od 45 do 65 hiljada dinara, pa ga zato ogorčeni radnici, iako je državno preduzeće napuštaju i traže bolje uslove i veću platu, kako kažu, ako Stepanović ovako nastavi ne piše se dobro Georadu, sve je potkupio i vlada prisilom, a sindikat koji je pod njegovom kontrolom, traži povećanje zarada.

Kada bi ovo bilo normalno društvo sa pravim vrednostima, a nažalost nije, Stepanović bi bio u najveću ruku možda neki pisar u nekom komunalnom preduzeću. Ovako uz neograničenu podršku vrha SNS, mladi Bufalo Bil je preuzeo sva preduzeća u Kostolcu, kao i javna preduzeća i ustanove u Požarevcu. A svaka javna nabavka koja treba da se raspiše u gradskoj upravi ili u javnim preduzećima, mora prvo da pitaju gospodara Stepanovića da im on da smernice kome da daju posao.

Očigledan primer je Apotekarska ustanova Požarevac i afera sa škodom od 40 hiljada evra. Tako da je Miodrag Stepanović sa svojim saradnicima - polusvetom uzjahao Požarevac, a vi članovi SNS skupljajte sigurne glasove za Mišu i Sašu. Sve je Stepanović stavio u džep, čak se hvali kako njega mora da sluša i koordinator Luka Petrović, jer on misli da je politički moćniji. Više od četiri meseca nije zakazao ni jedan gradski odbor, jer vodi partijske sastanke kod tate Dobrice sa svojim polusvetom koji se mahom sastoje od starih socijalista i komunista.

Serđo Krstanovski, predsednik opštine Kostolac je čovek za sva vremena, prilagodljiv i servilan partijskim šefovima, a kao predsednik opštine, nesposoban i pokvaren, uz to i loš čovek, kako kažu, Kostolčani, jedino ga se po dobrom sećaju kada je šutirao fudbalsku loptu na stadionu Rudara. Nažalost, ni jedna investicija na teritoriji Gradske opštine Kostolca nije mogla biti sprovedena, a da se prethodno u postupku javne nabavke nije nešto mutilo.

Krstanoski je majstor da navodno tendersku dokumentaciju tako naštimuje da bi mu pozavideli i najveći prevaranti. Oko uslova tendera se dogovara sa svim ponuđačima, svima individualno obeća da uslove prilagođava isključivo za njih, a onda se postupak razvlači u nedogled, pišu se žalbe i komisija dodeljuje poslove onome čija veza u Beogradu izvrši veći pritisak na Krstanoskog.

Već 5 godina se obmanjuju meštani ove male opštine i od silnih obećanja nisu dobili ništa osim novih obećanja. Navešćemo samo neka: autobuska stanica, hotel Kostolac, sada već čuveni most-nadvožnjak (zatvoren 2018. godine, uz mnogo kontroverzi srušen 2022. godine) gvožđe auto mosta je završilo u smederevskom selu Osipaonica odakle je prodato po kilogramu žive vage. A problemi koji najviše tište sve meštane Kostolca su gradska deponija, toplifikacija Ostrova i novi Dom zdravlja.

Najveći uspeh i ponos, predsednika opštine je namešteni tender za rekonstrukciju drvoreda, u kome je Serdžo, navodno uzimao novac od svakog ponuđača ponaosob i u tender ubacivao čak i jelovnik iz restorana Vila Jelena, Krstanoski je uvideo da se u poslu sa cvećem i drvećem može ugrabiti dobra provizija, pa je strategiju razvoja grada usmerio u sadnju cveća.

Cveće cveta, trava raste, nema veze što su nam kontejneri prepuni, fasade oronule, ulice blatnjave, vazduh zagađen, samo neka je svetlećih reklama i cveća. Nije ni čudo što smo tu gde jesmo, kad je čovek od poverenja, nedodirljivi i glavni operativac, Srđan Radovanović-Roda, prevarant koji služi za diskreditaciju i eliminaciju svih poštenih i dobronamernih ljudi koji su i doveli na vlast ovu bandu. Od kada je njegova prijateljica Ana Tišma dobila unapređenje u Požarevcu, dotični zavodnik Roda je svakodnevno kod ove mlade plavuše u kabinetu.

Lepo se živi, mutni poslovi na sve strane, pune se privatni džepovi, a predsednik opštine, ne izlazi iz službenog vozila, naftom sipanom sa službene kartice, sa punim gepekom namirnica iz mesare Arsić i raznim paketićima, da se ima za svaki slučaj, a vi narode štedite struju i jedite po neku paštetu sa kostolačke pijace.

Jedan od najgorih kadrova SNS je Dragoslav Đokić, direktor preduzeća Kostolac usluge koji opstaje zahvaljujući Pavloviću i Stepanoviću. On je najveći biser, ponos i fenomen naprednjaka u Požarevcu, nesuđeni policijski inspektor, ali zato je uz njegovu sreću, a nečiju nesreću direktor preduzeća punih deset godina.

Đokića, treba proglasiti za najvećeg bisera i fenomena u SNS, jer u njegovom preduzeću prošle godine su pojedini radnici imali platu ispod minimalca, a radnike na privremeno povremenim poslovima drži u proseku do dve i po godine.

Inače, Pavlović i Stepanović su ponosni na Dragoslava Đokića, kako kažu, ne damo našeg druga člana. On nam je stub i srce partije, najbolje što imamo, kvalitetan kadar sa privatnom diplomom i velikim iskustvom, jer je promenio nekoliko partija. Završio je čovek ozbiljnu privatnu školu, nije kupio diplomu kao ostali njegovi naprednjaci. Što bi rekao Đokić, „kuj bre" men' da smeni, ne „dadu" moji naprednjaci.

Đokić je pre svega nezamenljiv kadar, treba naći adekvatnu zamenu za njega, a takva otmena i rečita persona je retkost u požarevačkom SNS, on je nešto najbolje i najkvalitetnije što ova partija ima u Požarevcu, kako kažu, takav „fenomen" se retko rađa. Čak postoji priča od pojedinih naprednjaka da Dragoslava Đokića treba kandidovati za budućeg predsednika gradskog odbora SNS, jer on to zaslužuje, pojavom, harizmom i znanjem, a i mudro govori kao Sokrat. Većina radnika u preduzeću Kostolac usluge je očekivalo posle prošlogodišnjih protesta sindikata i radnika, gde se Đokić u velikoj meri iskompromitovao da će ga poverenici SNS skloniti, nažalost, fenomen i ponos napredne stranke ostaje do daljnjeg direktor.

Urušena medijska scena u Požarevcu, jer je većina lokalnih medija u ovom gradu u službi SNS.

Lokalni mediji trebaju da služe građanima i da kritikuju propuste lokalne vlasti, a ne da budu u službi pojedinih gradskih funkcionera napredne stranke i da se zloupotrebljavaju za unutarstanačke sukobe.

Pođimo od činjenice da su lokalni mediji prinuđeni da se okrenu raznim oblicima finansiranja, uključujući projektno sufinansiranje, ugovore sa javnim preduzećima i donacije, međutim, u takvim slučajevima gde su lokalni mediji direktno ekonomski zavisni od lokalnih samouprava, odnosno grada Požarevca, otvara se ogroman prostor za razne vrste pritiske koji se najčešće ogledaju na uređivačku politiku medija i urušavanje njihove nezavisne politike.

U Požarevcu, većina lokalnih medija su propagandno glasilo Srpske napredne stranke, a ponajmanje služe interesima svojih građana. Stiče se utisak da izostaju kritički tekstovi na račun lokalne samouprave i da su opoziciji zatvorena vrata, ali zato su proteklih godina pojedini funkcioneri napredne stranke kao oružje koristili svoje lokalne medije u Požarevcu, da se obračunavaju sa partijskim kolegama. Urušavanje medijske scene u Požarevcu je započeto od kada je na vlast došla napredna stranka i njeni medijski magovi koji su se pojavili iz nekog žbunja. Srećom, ipak, postoje i lokalni portali koji objave bojažljivo i neku kritičku reč, a i prenesu po neki glas opozicije.

„Bez kvalitetne medijske scene u zajednici nema ni demokratije".