Su(lu)dovanje

Kako mafiju iz srpskog pravosuđa privesti pravdi i zakonu (292)

Ujka Sem juri i srpske loše momke

Organizovana kriminalna grupa hara Ministarstvom pravde, Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i srpskim zatvorima. U Ministarstvu pravde i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruje kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima, i ucenama kontrolišu jedni druge. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, kriminal je legalizovan, smrt i ubistva u zatvorima su svakodnevna pojava. Proklete avlije su u rukama Vučićevog kartela ...

Vladimir Molotok

Mnogi stranci sa Zapada ne mogu da veruju da ako imate sud, tužioca, obaveštajne službe, da će baš svi ti sistemi podleći pod neki strani uticaj i da će svi biti preuzeti.

Može se, ipak, reći, da je ova zapadna ''naivnost'' lažna i sračunata je na porobljavanje siromašnih država, putem uvođenja korupcije i razaranje pravne države u porobljenim državama.

Američka vladina organizacija USAID troši milione dolara na ''pomoć uspostavljanju pravne države, pružanjem pomoći reorganizaciji sudova, tužilaštava i stvaranja zakonske osnove za nezavisnost pravosudno-policijskog sistema''.

Sve je to, nažalost, bila obmana, ili bolje reći trošenje novca američkih poreskih obveznika. Jer samo u korumpiranaoj i razorenoj državi, uspostavljanjem autokratskih režima, stranci mogu surovo pljačkati resurse tih država, uspostavljajući nasilje nad građanima koji se protive diktatoru i diktaturi.

S druge strane, u godišnjim izveštajima Stejt Departmenta, precizno se opisuje stanje medijskih sloboda, ljudskih prava i pravna sigurnost građana u svakoj državi na svetu. Izveštaji su zasnovani na tačnim podacima i zaključci su utemeljeni na činjenicama koje je teško osporiti. Pa ipak...

Ovo što je nastalo na Zapadnom Balkanu još nisu države u punom značaju te reči, jer da biste imali državu, pravda treba da bude njen temelj! Ovo su nekad (bile) zarobljene države od domaćih vlasti, a sad su to već porobljene i zarobljene države, kombinacijom domaće vlasti koja vrši neku poharu i spoljne koja vrši porobljavljanje preko tih kriminalizovanih vlasti.

Srbija je, danas, zemlja u punom rasulu, kojom vlada, optužuje, presuđuje, kažnjava i amnestira samo jedan čovek. Šizofreni Aleksandar Vučić. On je bio miljenik mnogih visokih državnih funkcionera na zapadu, počev od američkih, francuskih, nemačkih, turskih predsednika, pa sve do Si Đinpinga ...

Danas je došlo vreme da se podvuče crta i diktator privede pravdi. I on je, čini se, sada toga svestan.

Zapadni Balkan se tako, zbog svog geostrateškog položaja, našao u centru interesovanja mnogih evropskih i svetskih država, koje su se borile za uticaj u ovom regionu.

Autokrate su to iskoristile i stvorili svoje kartele. Siromašne privrede balkanskih zemalja nisu mogle da im omoguće raskošan život, pa su oni preuzeli trgovinu narkoticima, oružjem, trgovinom ljudima, pranjem para, uzimanjem kredita, upuštajući se u najteže kriminale. Pljačkajući i fondove, banke, kreditne linije. Sa tako ogromnom količinom novca kupovali su naklonost najuticajnijih ljudi na svetu, darivajući ih poklonima vrednim stotine miliona evra i dolara. Punili su svoje bankovne račune u inostranim bankama, kupovali nekretnine, avione.

Izgleda da je kap prelila čašu, ili je to bio sticaj okolnosti, kada je 4. aprila ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je mala Danka Ilić iz Bora ubijena i da su dva lica koja su priznala da su ovo delo učinila uhapšena.

"Imamo loše vesti iz Bora, Danka Ilić je ubijena. Policija je uhapsila dva lica koja su izvršila ubistvo Danke i, koliko sam shvatio, oba lica su priznala ubistvo", rekao je Vučić na vanrednoj sednici Vlade Srbije. On je dodao da ih policija odvodi do mesta gde su ostavili telo deteta. "Hvala policiji na velikom trudu i na angažmanu", dodao je on. Neverovatno kakvi monstrumi postoje, rekao je Vučić, znajući da ovi nesrećnici nisu izvršili nikakvo ubistvo. Njemu je bilo važno da zaštiti ministarku Maju Popović.

Samo nekoliko sati ranije austrijska kriminalistička policija, postupajući po poternici koju je Interpol raspisao zbog nestanka ove dvogodišnje devojčice iz Bora, pronašla je Danku u Beču, a njeni novi roditelji su pokazali ugovor o usvajanju ove devojčice, koju je potpisala ministarka pravde Maja Popović. Njen ljubavnik Bratislav Gašić, tada na mestu ministra unutrašnjih poslova, prihvatio je da objavi ''da je Danka Ilić mrtva'', pa je povučena poternica Interpola! Surovost koja je usledila rezultirala je premlaćivanjem desetine nedužnih građana Bora, uhapšena su dva brata i njihov otac pod optužbom da su oteli i prikrivali telo male Danke. Jedan od braće je ubijen u stanici, a veštaci su potvrdili da je priznanje jednog premlaćenog da je kolima pogazio Danku i stavio je u gepek netačno, jer nema tragova njene DNK!

Izgleda da se ovaj, jedan od teških zločina srpskog diktatora, smučio diplomatskom koru, koji je opisao nasilje nad građanima koje vrši šizofreni Aleksandar sa svojom kamarilom.

Ovih dana u Beograd je stigla delegacija Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država, sa zadatkom da preda srpskim zvaničnicima zahtev za izručenjem osumnjičenih koje državni organi ove zemlje sumnjiče za najteža krivična dela.

Ovoga puta, doteralo je cara do duvara. Članovi Vučićevog kartela su svesni da će Kum da ih sve proda. Nastala je bežanija. Nema traga Nenadu Kovaču, zvanom Neša Roming, Nikoli Petroviću, Zvonku Veselinoviću, Milanu Radoičiću i mnogima koji znaju da će morati na sud i da ih čeka doživotni zatvor.

Prethodno je za predsednika Vlade Srbije imenovan Miloš Vučević iz Novog Sada, koji je struja Andreja Vučića. Primetno je da Vučević diskretno uklanja ljude predsednika Vučića, jer zna da će on biti prelazno rešenje, kada i Vučića uhapse.

Dozvola da se krene u akciju Ministarstva pravde SAD-a data je nakon što je Vučićev savetnik iz Londona, zloglasni Toni Bler, koji je naredio Klintonu da bombarduje Srbiju i koji je naterao britansku vladu da predloži rezoluciju o Srebrenici, koja nije prošla u Savetu bezbednosti, jer je ruski predstavnik Vitalij Čurkin stavio veto, otkrio britanskom portalu da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, preko ambasade u Vašingtonu, platilo jednoj advokatskoj kancelariji u Teksasu ogromne pare, navodno za lobiranje u korist Vučićevog imidža, kao svetskog državnika, a ustvari je taj novac bio namenjen za podmićivanje i plaćanje kampanje na predstojećim izborima.

Vučić je oklevetao Gabrijela Eskobara, američkog karijernog diplomatu, nezadovoljan njegovim odnosom prema njegovoj politici i kartelu. I visoki službenici Ministarstva pravde stigoše u Beograd. Kada srpski sudovi i tužilaštva ćute, sudiće im američki sudovi.

Vučić olako potpisuje. On sve potpisuje što se od njega traži, jer ga uopšte ne zanima šta potpisuje.

A Sjedinjene Države imaju zakonsko pravo da traže izručenje srpskih građana koji u Sjedinjenim Državama imaju račune sa milionima dolara. Pranje novca je krivično delo. Oni su o svemu mislili. Njima se ne žuri. Sada je došlo to vreme. I nema vrdanja. U martu 2019. godine Narodna skupština Srbije donela je ovaj zakon.

Zakonom o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih američkih država o izručenju ("Sl. glasnik RS - međunarodni ugovori", br. 2/2019), potvrđen je Ugovor između ove dve države o izručenju, koji su 15. avgusta 2016. godine u Beogradu potpisali srpska ministarka pravde Nela Kuburović i tadašnji američki ambasador Kajl Skot.

Član 1.

Potvrđuje se Ugovor između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju, potpisan 15. avgusta 2016. godine u Beogradu, u originalu na srpskom i engleskom jeziku.

Član 2

Tekst Ugovora u originalu na srpskom jeziku glasi:

UGOVOR

IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA O IZRUČENJU

Republika Srbija i Sjedinjene Američke Države (u daljem tekstu: strane ugovornice), pozivajući se na Konvenciju o izdavanju krivaca zaključena između Kraljevine Srbije i Ujedinjenih Američkih Država, potpisanu u Beogradu, 25. oktobra 1901. godine, konstatujući da i Republika Srbija i Sjedinjene Američke Države trenutno primenjuju odredbe tog Ugovora i želeći da obezbede delotvorniju saradnju između svojih država u borbi protiv kriminala i da, u tom cilju, zaključe novi ugovor o izručenju;

Sporazumele su se kako sledi:

Član 1

Obaveza izručenja

Strane ugovornice se obavezuju da će, pod uslovima predviđenim ovim ugovorom, na molbu izručivati jedna drugoj lica koja se gone zbog krivičnog dela, odnosno radi izricanja ili radi izvršenja izrečene kazne, za krivično delo za koje se može vršiti izručenje.

Član 2

Dela za koja se vrši izručenje

Izručenje radi krivičnog gonjenja dozvoliće se samo za krivična dela za koja je, kako prema pravu države molilje, tako i pravu zamoljene države, propisana kazna zatvora duže od jedne godine ili teža kazna.

Izručenje će se takođe dozvoliti i za krivična dela koja se sastoje u pokušaju, odnosno udruživanju radi izvršenja ili učestvovanju u izvršenju krivičnog dela koje podleže izručenju.

U smislu ovog člana, krivično delo podleže izručenju:

- bez obzira na to da li zakoni u državi molilji i zamoljenoj državi svrstavaju činjenja ili nečinjenja koja određuju krivično delo u istu kategoriju krivičnih dela ili opisuju krivično delo istom terminologijom;

- bez obzira na to da li je u pitanju krivično delo za koje savezni zakoni Sjedinjenih Američkih Država nalažu utvrđivanje određenih pitanja u svrhu uspostavljanja nadležnosti pred saveznim sudom Sjedinjenih Američkih Država, uključujući ali neograničavajući se na međudržavni transport ili korišćenje poštanskih ili drugih usluga koji utiču na međudržavnu trgovinu ili trgovinu sa inostranstvom; ili

(v) ukoliko krivično delo obuhvata prevaru ili izbegavanje obaveza u odnosu na poreze, carine ili kontrolu uvoza ili izvoza robe ili novca, bez obzira na to da li zakoni države molilje i zamoljene države predviđaju istu vrstu poreza ili dažbina ili kontrolu iste vrste robe ili istih novčanih iznosa.

Ako je krivično delo učinjeno izvan teritorije države molilje, izručenje će biti odobreno ukoliko prema svojim zakonima zamoljena država, krivična dela učinjena izvan njene teritorije u sličnim okolnostima, smatra kažnjivim. Ako zakoni zamoljene države ne predviđaju krivično gonjenje za krivično delo učinjeno izvan njene teritorije u sličnim okolnostima, nadležni organi zamoljene države mogu prema svom diskrecionom pravu, odobriti izručenje, ukoliko su svi drugi uslovi propisani ovim ugovorom ispunjeni. U Sjedinjenim Američkim Državama, nadležni organ će biti izvršni organ.

Ako je izručenje odobreno za krivično delo iz st. 1. ili 2. ovog člana, ono će takođe biti odobreno za svako drugo krivično delo navedeno u molbi, čak i ako je to drugo krivično delo kažnjivo zatvorom do godinu dana, po uslovom da su ispunjeni svi ostali uslovi za izručenje propisani ovim ugovorom.

Kada se molba za izručenje odnosi na lice čije se izručenje traži radi izdržavanja kazne zatvora, nadležni organi u zamoljenoj državi, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država izvršni organ, mogu da odbiju izručenje ako je, u trenutku podnošenja molbe, preostali deo kazne koje lice treba da izdrži kraći od šest meseci.

Član 3

Državljanstvo

Izručenje neće biti odbijeno na osnovu državljanstva lica čije se izručenje traži.

Član 4

Politička i vojna krivična dela

Izručenje neće biti odobreno ukoliko je delo zbog koga se izručenje traži političko krivično delo.

U smislu ovog ugovora, sledeća krivična dela neće se smatrati političkim delima:

- krivično delo za koje i država molilja i zamoljena država imaju obavezu, u skladu sa međunarodnim multilateralnim sporazumom, da izruče lice čije se izručenje traži ili da pokrenu krivični postupak pred domaćim nadležnim organima;

- ubistvo, ubistvo na mah, namerno ugrožavanje fizičkog integriteta, nanošenje teških telesnih povreda, napad u nameri nanošenja teških telesnih povreda i teže krivično delo protiv polne slobode;

(v) krivično delo koje obuhvata kidnapovanje, otmicu ili bilo kakav drugi vid nezakonitog lišenja slobode, uključujući uzimanje talaca;

(g) krivično delo koje obuhvata postavljanje, upotrebu, pretnju upotrebom ili posedovanje eksploziva, zapaljivog sredstva ili kakvog razornog uređaja, odnosno biološkog, hemijskog ili radiološkog agensa, kada takvo sredstvo ili agens može da ugrozi život, nanese teške telesne povrede ili prouzrokuje značajnu materijalnu štetu i

- zločinačko udruživanje, odnosno pokušaj da se izvrši bilo koje od prethodno navedenih krivičnih dela, pomaganje ili podstrekivanje lica koje je izvršilo ili pokuša da izvrši takva dela.

Suprotno odredbama iz stava 2. ovog člana, izručenje neće biti odobreno ako nadležni organ zamoljene države, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država izvršni organ, ustanovi da je molba za izručenje bila politički motivisana.

Nadležni organ u zamoljenoj državi, u slučaju Sjedinjenih Američkih Država izvršni organ, može odbiti izručenje zbog povrede vojnih dužnosti koje ne spadaju u krivična dela iz opšteg krivičnog prava.

Član 5

Non bis in idem

Izručenje će biti odbijeno kada je lice čije se izručenje traži osuđeno, oslobođeno ili je postupak obustavljen konačnom i obavezujućom odlukom nadležnih organa u zamoljenoj državi za krivično delo zbog koga se traži izručenje.

U smislu ovog člana, lice se neće smatrati licem koje je osuđeno, oslobođeno niti će se smatrati da je postupak obustavljen na konačan i obavezujući način, ako nadležni organi zamoljene države:

- odluče da ne gone to lice za dela zbog kojih se traži izručenje;

- još uvek vode istragu ili na neki drugi način vode postupak protiv lica koje se traži zbog istih dela zbog kojih se traži izručenje.

***

I sa Saveznom Republikom Nemačkom Vučićev režim je sklopio Sporazum, Narodna skupština Srbije je to i usvojenim zakonom potvrdila.

''Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti, potpisan 22. marta 2016. godine, u Berlinu, u originalu na srpskom i nemačkom jeziku.

Član 2.

Tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti u originalu na srpskom jeziku glasi:

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti Vlada Republike Srbije i Vlada Savezne Republike Nemačke u nastojanju da nastave učvršćivanje i razvijanje prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke, u uverenju da je saradnja od velikog značaja za efikasno sprečavanje i suzbijanje krivičnih dela, posebno organizovanog i teškog kriminala, terorizma, kriminala u vezi sa opojnim drogama, ilegalne trgovine oružjem, kao i ilegalne migracije i krijumčarenja ljudi preko državne granice, vođene namerom da na svojoj državnoj teritoriji građane svojih država kao i druga lica efikasno štite od krivičnih dela, u skladu sa ciljevima i načelima međunarodnih ugovora koje su potvrdile obe države, kao i rezolucijama Ujedinjenih nacija i njihovih posebnih organizacija u oblasti suzbijanja kriminala, sporazumele su se kao što sledi:

Predmet saradnje ? Strane ugovornice međusobno sarađuju preko svojih nadležnih organa na prevenciji, suzbijanju i rasvetljavanju krivičnih dela organizovanog i teškog kriminala. ? Ta saradnja posebno obuhvata sledeće oblasti:

krivična dela protiv života, tela, zdravlja i lične slobode;

terorizam i finansiranje terorizma;

neovlašćeno gajenje, neovlašćena proizvodnja, dobijanje, prerada, skladištenje, uvoz, izvoz ili prevoz kao i nedozvoljena trgovina opojnim drogama, psihotropnim supstancama i prekursorima;

posredovanje u vršenju prostitucije i trgovina ljudima;

krijumčarenje ljudi i ilegalna migracija;

***

Sjedinjene Američke Države su pre nekoliko godina testirale spremnost Vučića da isporučuje građane koji su se ogrešili o američke zakone i naneli štetu imovini njenih građana i kompanija

Evo kako se to završilo.

''Ukinut pritvor za sedmoro hakera čije izručenje traže SAD' saopštili su mediji 17.12.2020.

''Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je pritvor za sedmoro okrivljenih, čije izručenje traže Sjedinjene Američke Države zbog sumnje da su učestvovali u računarskoj prevari pomoću lažnih investicionih platformi i odredio im meru zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor (kućni pritvor uz nanogicu).

Pritvor je ukinut za U. S., N. K., A. S., A. SE., M. M., N. D. i N. M. i zamenjen pomenutom merom, pošto je Apelacioni sud uvažio žalbe njihovih branilaca i preinačio rešenje Višeg suda od 30. novembra kojim im je pritvor bio produžen, rekla je Tanjugu portparolka suda Mirjana Piljić.

Okrivljenoj u ovom slučaju, državljanki Filipina sa boravištem u Nišu, F. A. K., krajem oktobra je ukinut pritvor i takođe određen kućni pritvor, jer je očekivala porođaj.

Još troje okrivljenih čije izručenje traže SAD i dalje je u pritvoru, a to su K. K. kao i M. P. i B. R.

Piljićeva je dodala da po nalaženju Apelacionog suda razlozi koje je dao prvostepeni sud za produženje pritvora sedmoro okrivljenih više nisu dovoljni i opravdani za njihovo dalje zadržavanje.

"Radi se o činjenicama i okolnostima koje su protekom vremena izgubile na značaju i težini, i u nedostatku novih činjenica ti razlozi nemaju značaj i snagu koju su imali na početku vođenja ovog postupka i ne mogu biti osnov za primenu najteže mere obezbeđanja prisustva okrivljenih - produženje pritvora", smatra Apelacioni sud.

Inače, Posebno odeljenje Višeg suda Beogradu je 23. oktobra utvrdilo da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje svih 11 okrivljenih, od kojih se njih 10 protivilo izručenju, dok je jedan okrivljeni - A. S. prethodno dao saglasnost za izručenje.

Na ovo rešenje, okrivljeni i njihovi advokati uložili su žalbe o kojima treba da raspravlja Apelacioni sud.

U svakom slučaju, konačnu odluku o izručenju doneće ministar pravde Srbije.

Posebno odeljenje Višeg suda je utvrdilo da su ispunjene pretpostavke za izručenje 11 okrivljenih radi vođenja postupka pred Okružnim sudom u Severnom okrugu u Teksasa.

Teskaški sud ih tereti za "zaveru u izvršenju prevare koja uključuje elektronsku komunikaciju" i zbog "zavere u pranju novca" prema zakonima SAD.

Nakon njihovog hapšenja, saopšteno je da se svih jedanaestoro sumnjiče da su kao organizovana kriminalna grupa od 2011. godine do jula ove godine, učestvovali u stvaranju, promovisanju i organizaciji najmanje 16 lažnih investicionih platformi, koristeći se internetom i onlajn veb-stranicama, čime su pribavili protivpravnu imovinsku korist od preko 70 miliona dolara.

Ovoga puta, američko Ministarstvo pravde neće oklevati da primeni sve dostupne mere. Njihovi vojnici imaju pravo, po sporazumu koji je svojevremeno potpisao Vuk Drašković, da tragaju za osumnjičenim licima koji su ugrozili nacionalne interese SAD-a. U tome mogu da računaju na podršku Specijalne antiterorističke jedinice iz Batajnice, a trojica zamenika Specijalnog tužioca za organizovani kriminal spremni su da u okviru svojih zakonskih ovlašćenja izdaju nalog za hapšenjem osumnjičenih.

Stotine pripadnika Vučićevog kartela, uvidevši da je u Crnoj Gori počeo progon njihovih kolega dugoprstaša, i poterom Evropskog javnog tužilaštva koje je u Zagrebu napunilo zatvor na Remetincu onima koji su pljačkali evropske fondove, čeka da po njih dođe ruka pravde. Što propusti dijete Grujica, to dočeka Starina Novače... Ako ćuti Zagorka Dolovac, očigledno ima tužilaca koji hoće da rade i primenjuju zakon.

- 1

Zlato za zaštitu

Prilikom boravka kineskog predsednika Si Đinpinga, Vučić je sa njim imao razgovor u ''gluvoj sobi''. Kineski predsednik se dosta uzdržano odnosio prema njemu, prilikom dočeka. Vučić je, preko Jorgovanke Tabaković, vratio iz Švajcarske 41 tonu zlata iz naših rezervi i ponudio je kineskom predsedniku svo zlato i keš novac da mu omogući azil u Kini, ili državi koju ona kontroliše. Obećao je da će odati sve tajne i dogovore koje je imao sa američkim i zapadnim službama i državnicima.

Za njega je, ipak, najbolje da ostane u Srbiji. Upravnik Okružnog zatvora u Beogradu je njegov blizak prijatelj.

2

Vaške

Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu je gora od koncentracionog logora. Najteže prolaze oni koji su osuđeni na trajno lečenje i čuvanje u zatvorskoj ustanovi.

Jedan od njih je i Boris Dimitrijević iz Jagodine. Njega je sudija Osnovnog suda u Jagodnini Jasmina Tašković, koja je i portparol suda, poslala u zatvorsku bolnicu, u kojoj je on, nakon dužeg boravka, pušten na slobodu, jer su lekari kontatovali da ''nije opasan po okolinu''.

Budući da se ovaj čovek, koji deluje potpuno normalno, nije javljao na mesečne preglede, jer je otišao da živi u Švedskoj, kada se vratio, opet je odlukom pomenute gospođe, vraćen u bolnicu, jer je, po rečima njegove bivše advokatice, neko moćan iz Jagodine, aludirajući na Dragana Markovića Palmu, to tražio od suda.

Magazin Tabloid je tražio od predsednika suda u Jagodini da dostavi podatke o načinu upućivanja gospodina Dimitrijevića u zatvorsku bolnicu, u kojoj se, po drugi put nalazi već pet meseci, ali nismo dobili nikakav odgovor. Mafija iz ovog suda u kandžama je jagodinskih tajkuna.

Gospodin Dimitrijević je uspeo da posle pet meseci uspostavi kontakt sa našom redakcijom. Opisao nam je da imaju sva lica problem sa vaškama, koje ih izjedaju.

Ni upravnik bolnice, zloglasni lekar Dragoljub Paunović, nije nam odgovorio na upit. Iza svakog zala u srpskim zatvorima stoji direktor Uprave za izvšenje krivičnih sankcija Dejan Carevuić, čije kriminalne radnje je Magazin Tabloid u nekoliko brojeva opisao.

Nekoliko narodnih poslanika dalo nam je čvrsto obećanje da će postaviti poslaničko pitanje, tražeći obrazloženje o položaju sužnjeva iz srpskih zatvora i zatvorske bolnice i odnosu pravosuša prema njima.

U sledećem broju ćemo detaljno opisati kojim sve mukama su izloženi nesrećni ljudi smešteni zatvorima i bolnici.