Zakonopravila
Šta
je grupa poljskih štetočina u odnosu na multimilionske krađe iz kancelarije
Život je
lep kad pada noćna tama
I
ova godina je za srpsku policiju počela hvatanjem trećerazrednih lopova. O
fenomenu teške obnevidelosti državnih organa i demokratskoj destrukciji piše Tabloidov
urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik i rukovodilac Uprave za borbu protiv
organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a
Josip
Bogić
Prvih januarskih dana 2010. godine, većina medija je
objavila saopštenje MUP-a u kome piše da se nastavlja "beskompromisna"
borba protiv svih vidova kriminala, te da je uhapšena naftna mafija.
Pripadnici osmočlane grupe koja je radila pod firmom "Life is
fine" (Život je lep, prim. red.) osumnjičena da je oštetila
NIS za oko 300.000 evra, te za još 23 pojedinačne krađe od
početka jula pa do septembra prošle godine.
U saopštenju MUP-a Srbije pisalo je da policija
nastavlja rad na rasvetljavanju krađa sirove nafte u prethodnom periodu i
nezakonitosti u poslovanju navedenih preduzeća i lica. Povodom hapšenja
osumnjičenih, i ministar policije Ivica Dačić rekao je da su krađe sirove nafte
direktno iz naftovoda "neuobičajene za naše područje"
odnosno da su karakteristične za afričke zemlje.
Specijalni tužilac Miljko Radisavljević potvrdio je da
je na meti osumnjičenih bila lokacija u blizini Žablja. U navedenom periodu
bilo je više desetina organizovanih tura preuzimanja nafte. Na meti članova
grupe bio je naftovod kod sabirnog centra Babatovo, nadomak Elemira, koji po
vezuje rafineriju NIS u Novom Sadu. Tužilaštvo je u saradnji sa
policijom efikasno prekinulo dalje nezakonito uzimanje nafte i
ubrzo uhapsilo sve osumnjičene, izjavio je tih dana specijalni tužilac.
O kakvoj je saradnji reč? Policija i tužilaštvo nisu
organi koji sarađuju. Zna se po zakonu ko rukovodi pretkrivičnim postupkom i ko
prema kome ima naredbodavnu ulogu. Policija ne sarađuje sa
Specijalnim tužilaštvom za organizovani kriminal. Ono rukovodi pretkrivičnim
postupkom i ima naredbodavnu funkciju u odnosu na policiju, a ne ravnopravnu.
Ali, od silnih spektakularnih akcija u potrazi za
kradljivcima kokošaka, neko je zaboravio na pljačku NIS-a od nekoliko milijardi
dinara iskazanih u završnim računima. Ostao je specijalni tužilac
Radisavljević, (ali i Slobodan Radovanović!) dužan da odgovori šta je bilo sa
tim milijardama. Ko je napravio "bušotinu" u budžetu
NIS-a, koja iznosi po današnjem kursu oko 80 miliona evra! O kakvoj se ovde "bušotini"
radi teško je i zamisliti. Šta je 300.000 naspram 80 miliona eura? Da li je u
tim radnjama bilo krivičnih dela i gde je uostalom taj novac odnosno manjak
završio?
Od jurnjave za kokošarima, neko nije stigao da istraži
slučaj sirijske nafte u kome je bivši ministar policije "najurio"
neke operativce SUP-a Beograd u penziju, a neke po raznim OUP-ima. I tu su
milionski iznosi napravili i te kakvu "bušotinu" u budžetu
Republike Srbije a nečiji privatni džepovi i bisage su poprilično popunjeni.
Isto tako, štetu koju je ova grupa napravila državi
nije ni blizu iznosa koji su članovi RIK-a primili u vidu
apanaže (jer su sami sebi određivali iznose naknada), a da ironija bude
veća, srećni dobitnici, članovi RIK-a po Zakonu o porezu na dohodak građana
oslobođeni su poreza. S obzirom na to da zakon nije prekršen, jer su sami
članovi RIK-a odlučivali o visini svojih naknada, nema ni zakonske obaveze da
se novac vrati. U pitanju je ukupno 77,2 miliona dinara isplaćenih za 36
članova RIK-a ili kada bi se po sadašnjem kursu to izračunalo iznos bi bio oko 800.000
evra! Ko će ovu "bušotinu" u budžetu da popuni?
Niko osim prozvane ministarke pravde ovaj novac nije vratio.
Tokom 2008.
godine, iz kase Republičke izborne komisije skupštinskim kuririma,
sekretaricama, majstorima, vozačima, mahom sa srednjom školom, isplaćeno je
105.385.443. dinara ili neverovatnih 1.300.000 evra! Skupštinske
sekretarice, kuriri, majstori, vozači i ostali zaposleni u parlamentu u 2008.
godini primili su 105,4 miliona dinara iz budžeta (1,3 miliona evra po
tadašnjem kursu) na ime naknada za rad u Republičkoj izbornoj ko misiji! Ovim
saradnicima Skupštine, od kojih su mnogi bili maltene srednjoškolci, isplaćeno
je čak 28 miliona dinara više nego stalnim članovima RIK-a, koji
su na blagajni parlamenta podigli 77.235.912 dinara!
Da nije u pitanju iskrena borba protiv kriminala
govori i činjenica da su u Republici Srbiji među najučestalijim krivičnim
delima, krivična dela prevare za koja, verovali ili ne, zakonodavac nije
predvideo oduzimanje imovinske koristi stečene krivičnim delima. Prevaranti i
dalje mogu nesmetano da rade jer po praksi sudova, u najgorem slučaju mogu
dobiti kaznu ispod minimuma, uslov i tome slično, a imovina i korist do koje su
na prevaran način došli ostaje u njihovom posedu.
Najnoviji slučaj u Novom Sadu najbolje ilustruje svu
nelogičnost zakonodavca kada su u pitanju prevare. Izvesni Dragan L. star 54
godine je jedan stan prodavao petorici, a drugi stan šestorici kupaca od kojih
je uzeo novac. Trenutno se nalazi u bekstvu. Epilog priče bi mogao biti takav
da bude osuđen blagom kaznom, a što je najgore po prevarene, novac im neće biti
vraćen niti će od prevaranta biti oduzet jer se za krivična dela prevare ne
oduzima nezakonito stečena imovina. Sad prevarenima sledi parničenje da dokažu
gde je ovaj "biznismen" sklonio pare, kako bi im one
bile vraćene.
Učestale su i
prepirke Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije
oko toga da li u radnjama pojedinaca iz aktuelne vlasti prilikom kontrole
trošenja budžetskih sredstava ima eventualne krivične odgovornosti. Koliko svi
ti ljudi ne znaju svoj posao govore i njihove izjave da tu nema krivične
odgovornosti. Da li postoji ili ne krivična odgovornost, isključivo je pravo i
obaveza nezavisnog i doduše nesamostalnog organa koji se zove
Tužilaštvo.
Demokratska destrukcija
Ranije kritikovan paradoks
prema kome je u Srbiji najvažnija stvar (specijalni tužilac za visokotehnološki
kriminal se birao na period od četiri godine,
a za organizovani na dve!) otvorio
je u međuvremenu još jedno pitanje. Naime, inovatori su ukinuli Specijalno tužilaštvo za visokotehnološki
kriminal, a Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal dobilo je i
nadležnost za koruptivna krivična
dela.
Naravno da ne treba praviti
specijalne organe poput tužilaštava i sudova. Specijalizovane u okviru sistema da, ali ne i specijalne. To
je sasvim nešto drugo. Kao što u mnogim oblastima ne postoje univerzalni
poznavaoci svega (osim pojedinih ministara opšte prakse), tako i u sudovima i
tužilaštvima ne postoje ljudi koji mogu da gone sve vrste kriminalaca, a sudije
da sude za sve vrste kriminala.
Ali kao što se u mnogim
oblastima, u cilju promena, najpre osnivaju određeni organi i institucije, a
posle ih gase, nije čudno ovakvo ponašanje u pravosuđu. Jer ako se uzme u obzir
kompletna demokratska opcija od petooktobarskih promena, logično je sve ovo što nam se dešava. Većinu
nazovidemokratskih partija činili su (a i danas čine) ljudi koji su razarali i
razaraju nešto što je neko gradio decenijama. Da li je to što rastaču bilo
dobro ili nije ostaje da istorija da svoj sud. Ideologija tih "demokrata" je
destrukcija. Kako, pored svega što su uradili, očekivati od destruktivaca da
nešto grade, da izgrađuju neki novi - ne demokratski nego bilo kakav
sistem?