Francuska

Ko obara putničke avione i šta će pokazati francuska ekspertiza nad krilom Malezija Eirlainza

Nisu vanzemaljci, nego Amerikanci

Pre više od šest meseci, francuski magazin Pari Mač, objavio je članak poznatog francuskog pisca i filmadžije Marka Dugaina koji pomalo liči na proročanstvo Tarabića a malo i na seriju Džems Bonda. Po njegovom ubeđenju, vlasti znaju više nego što žele da se sazna o katastrofi koja se desila na dan žena 8. marta 2014, kada je nestao sa radara Boing 777, Malesia Airlines-a. Istraga o letu MH370 liči na špijunski roman koji pali raju. Prema pisanju autora postoji niz dokaza da je 239 ljudi zapravo ubijeno od strane američke mornarice jer su se približili veoma tajnoj bazi na engleskom ostrvu Dijego Garsija. Šta li će da otkriju a šta da objave francuski stručnjaci koji ispituju deo Boingovog krila, pita se dopisnik iz Pariza.

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Marc Dugain, vodio je jedno vreme malu avio kompaniju Proteus Airlines pre nego što se latio pera i postao slavan pisac. Njegove veze na Maldivima su mu potvrdile da je jedan avion te noći leteo veoma nisko. Bio je veoma bučan što je dokaz da leti nisko i jednoga trenutka je skrenuo jugoistočno ka tajnom ostrvu prepunom aviona, nuklearki i raketnih sistema tvrde ribari koji su na obali ostrva Kudahuvadhoo svojim ušima čuli avion i prepoznali crvene i plave pramenove logoa kompanije Malaisia Airlinesa.

Nekoliko drugih svedoka su ispričali sličnu priču. Teorija koju Dugain razrađuje na šest stranica Pari Mača je vrlo čudna. On sumnja da su neki hakeri uspeli da uzmu kontrolu nad avionom i daljinskim ga sa velikih visina naveli u duboke vode. Kao prilog ovoj suludoj teoriji on napominje podatak po kome je firma Boing zaštitila jedan patent daljinskog upravljača kojim je moguće preuzeti kontrolu nad letilicom putem kompjutera u samoj letilici pa čak i ako je van nje.

Da bi misterija bila veća, autor navodi jedan podatak koji se čuva kao tajna iako je od velike važnosti ako bi se stvarno želelo znati šta se desilo u nestalom avionu nesrećne kompanije. Naime, na plaži Baarah u arhipelagu Haa Alif je 25 marta 2014. upecana boca za gašenje požara, ista kao u nestalom avionu ali vlasti, koje su nadležne za istrage, nikada nisu prijavile ovaj čudesni ribolov.

To zaista nije normalno, tvrdi autor teorije zavere i namernog sakrivanja istine. Ako je boca plivala po površini, to znači da je bila prazna. A, to opet navodi na misao da je u avionu izbio požar i da je eventualno dim podavio posadu pa je avion leteo ko muva bez glave!

To se već više puta dogodilo u istoriji vazduhoplovsta. Osim ako vazduhoplov nije nišanio vojnu bazu iz tehničkih razloga morao da zagnjuri u more, samo to niko ne sme da prizna jer su putnici bili uglavnom Kinezi. Posle kineske ambasade u Beogradu, ovo bi bilo veoma nezgodno za Obaminu administraciju i skupo za federalnu banku.

Ipak, za romanopisca-istražitelja, razlozi koji su promenili pravac leta avionu manje su važni od samog pravca eventualnog sletanja. Ako je zaista krenuo ka ostrvu Dijego Garsija američke odbrambene snage su ga namerno oborile kako bi se sprečio novi 11 septembar u sred indijskog okeana. Normalno, tvrde vojni stručnjaci ali se javno mnjenje s pravom pita, kako to da ono što je čudno pa čak i smešno bilo kom nepismenom moronu, ne pada ni na kraj pameti stručnjacima za istrage i slične manipulacije. Kako to da niko nije pokušao ili možda nije hteo da traži avion u predelu oko ubojnog ostrva u indijskom okeanu nego se po nagovaranju engleske firme Inmarsat, bliske engleskoj obaveštajnoj službi, kopanje po vodi odvijalo na sasvim suprotnoj strani sveta u susednom Tihom okeanu ?

Stvar je pomalo providna jer je zapravo totalno zavijena velom tajni i nelogičnosti. Sa tehnikom kojom raspolažu Ameri, metalna olupina od 63 metra bi se morala lako pronaći?

Očigledno je da neko zna šta se desilo, zaključuje autor u svom članku od 17. decembra 2014. godine. Na osnovu ovih činjenica, a posebno na očigledno namerno isključivanje transpondera Acars, pre nestanka sa vojnih radara, Marc Dugain zaključuje da je u pitanju terorizam. Neko je preuzeo volan, ili silom u kabini ili milom iz daljine putem interneta na hakerski način i navodio ga na ostrvo Dijego Garsija. Oboriti neprijateljski avion je možda i legalna zaštita ostrva sa kojeg je, na primer, poletela eskadrila za bombardovanje Iraka. Ali, niko ne može da prizna takav gest, s obzirom na internacionalnu gužvu koju bi to stvorilo i veliku odštetu koju bi Amerika morala da isplati.

Ova teorija o namernom eliminisanju malezijskog aviona već je bila pomenuta od strane nekoliko velikih francuskih medija, kao što je na primer Mediapart.

Neki su nabrajali putničke avione koji su namerno obarani od strane vojske a najtipičniji primer je dugo čuvana tajna o nestanku francuske Karavele 11 septembra 1968. Ova misterija nikada nije razjašnjena zvanično mada svi pretpostavljaju da je avion oboren slučajno u vojnim vežbama koje su se tada odvijale u blizini udesa.

Ima i drugih primera kao na pričer u septembru 1983, let vol 007 Korean Airlines je raketiran iznad Rusije kao što je i let 655 "Iran Air". a 1988. godine namerno oboren u Persijskom zalivu od strane Amerike. Nikada nije razjašnjen ni pad američkog džambo-džeta kompanije TWA, koji je eksplodirao 1996. godine, nedaleko od Njujorka i odneo 230 ljudskih života. Pretpostavlja se da je oboren laserom! Iako je čak 258 svedoka videlo blještavi trag svetlosnog snopa zemlja - avion, za američke vlasti ovo je još uvek samo-pretpostavka!

Preko 2.000 nevinih ljudi je stradalo u namernim ili slučajnim obaranjima putničkih aviona. Od 1955. godine, kada su Bugari oborili izraelski avion kompanije, El Al na liniji Beč-Tel-Aviv, pa sve do malezijskog Boinga iznad Ukrajine, bilo je desetak drugih nerazjašnjenih ili nepriznatih katastrofa.

Lista je duga...

Tako je 1968, avion Aeroflota na letu za Jakutsk, oboren je slučajno, a 1973. Boing 727, Libyan Arab Airlines je oboren od strane Izraela i to namerno. 1978. su raketirana dva putnička aviona Air Rodhezia a ni let 870 Itavie u junu 1980. nikada iz Bolonje nije stigao u Palermo.

Let je skratila vojska NATO pakta koja je promašila libijski Mig 23 a potrefila iza njega italijansku letilicu!

U avgustu 1986, Sudan Airways au junu 1987 Bakhtar Alwatana, su doživeli su sudbinu kao avganistanski Iljušin 14, razneseni u punom letu. Godine 1993, kompanija Transair Georgian Airlines izgubila avion svih sto putnika.

Let 602 Lion Air, iz Sri Lanke je pao 1998, najverovatnije su ga oborili Tamili, a 2001., avion Siberia Airlines.a, je iz Tel-Aviva poleteo za Novosibirsk i usput ga je oborila ukrajinska vojska.

A, još uvek ima ljudi koji veruju da je 11. septembra oboren avion koji se zaleteo na Pentagon i da je centar američke vojske potrefila neka raketa. Vojne tajne se teško priznaju a nova istraga o nestanku francuske Karavele koja je ponovo pokrenuta pre tri godine, još uvek luta podzemnim tunelima i nikako da izađe na svetlost dana. Kao da se zaklela zemlja raju da se vojne tajne nikad ne saznaju.

- Iz istih razloga uveren sam da jedino pravda može da uspostavi pravi scenario katastrofe leta MH370, jer se od političara više ništa ne može očekivati, tvrdi potpredsednik cementare Lafarge, Ghyslain Wattrelos, koji je u malezijskom avionu izgubio ženu i dvoje svoje dece.

On je i zvanično podneo tužbu za delo terorizma, ali je bio iznenađen razvlačenjem ove afere i odsutnosti od strane francuskih vlasti i samog predsednika Olanda.

Pogotovo je šokanto da se taj isti Oland supersoničnom brzinom zaleteo, da se odmah pokrenula međunarodnu istragu za obaranje drugog malezijskog aviona MZ 17 u istočnoj Ukrajini, koji se i dan-danas pripisuje Rusima!

Očigledno se nešto krije iza ovakvih prevrtljivih stavova, pa se teško može očekivati neka senzacionalna vest nakon ispitivanja zakrilca koje je nakon 17 meseci doplivalo do francuskog ostrva Reunion u indijskom okeanu. Tako je Francuska, zahvaljujući morskim strujama, ušla u igru i ponela deo američkog aviona u Tuluz na rendgensko i mikroskopsko ispitivanje uzroka nesreće. Može li se očekivati da krilo progovori i oda tajne koje nosi već mesecima po beskrajnom okeanu? Mnogi sumnjaju, jer i pored svega, Francuzi nisu mogli u prvoj ekspertizi da pouzdano prepoznaju poreklo krila. Ne mogu ili neće, pitaju se politički nepodobni. Vlada koja je pogazila ugovor o isporuci plaćenih ruskih brodova, po želji Amerike može da ide još dalje u svojoj poslušnosti!

Nakon punih sedam dana blebetanja od jutra do sutra na svim francuskim medijima, specijalna komisija stručnjaka je uspela da zaključi da je olupina deo krila leta MH370 što bi i moja baba mogla da ukapira s obzirom da se zna da je samo jedan Boing 777 pao u more a da je zakrilac već prvog dana zvanično prepoznat kao deo tog modela aviona.

Da se čovek pita- ko je ovde lud i čemu tolika misterija oko nečega što je očigledno? Kao da neko želi da ukine očiglednost kao delatnost ljudskog mozga i da pokušava da putem medija preuzme kontrolu nad našim čuturama i daljinskim upravljačem nas vodi kuda je njemu volja! Ovako bar na celu ovu aferu gledaju oni koji su izgubili svoje i oni koji više ne veruju političarima ni kad kažu da je mleko belo.

I dok je svet zadržao dah čekajući da deo avionskog krila progovori, na ostrvu gde se ono nasukalo, ljudi imaju super ideju za biznis. Naime, lokalni političari i trgovci na ostrvu Reunion se raduju što se o njihovom turističkom raju odjednom pročulo po celoj planeti.

Radoznali masovno hrle na plažu i njuškaju za još nekim delom aviona, a opština pravi pešačku stazu za turističku turu ove nove atrakcije gde će biti spomenik krilu koje pliva! Tu bi familije nastradalih dolazile na hodočašće, tvrde. Političari su svi isti, a ni od velikog dela običnih ljudi se ne može očekivati ništa bolje, zbog njihove pohlepe i morbidne radoznalosti.